Od muskih, mitskih likova veoma su zanimljivi Eros i Dionis, mozda upravo zbog toga, sto je hriscanska civilizacija u najvecoj meri kastrirala bas ta dva muska arhetipa, kao boga ljubavi / Eros / i boga ekstaze / Dionis /, cije energije nisu odgovarale '' uskopljenim '' hriscanskim moralizatorima ! No, kakve zapravo energije otelotvoruju likovi Erosa i Dionisa - sto je to, sto su muskarci u hriscanskoj civilizaciji donekle izgubili i potisnuli ?

Eros je bio grcki bog ljubavi i ljubav sama. Prema starijim mitovima, predstavlja zivotvornu snagu, koja se rodila iz prvobitnog haosa, dok je prema novijim mitovima on bio sin ratnickog boga Aresa i boginje ljubavi Afrodite, sto znaci da je svojim otelotvorenjem ujednio i harmonizovao dva suprostavljena principa - princip rata i princip ljubavi. Stari mitovi pak govore da se Eros rodio istovremeno sa boginjom zemlje Gejom, te je upravo on spojio rasprsene cestice haosa u plodotvornu celinu, iz koje ce izniknuti sva ziva bica - bogovi, ljudi i zivotinje. Ako arhetip Erosa posmatramo na unutrasnjim planovima covekove dusevnosti, moze se reci da je upravo ljubav ono, sto povezuje razbacane identitete i neosvestene delove psihe u celovitu, smislenu sustinu - ljubav iz unutrasnjeg haosa oblikuje svetove harmonicne smislenosti, koristeci cestice haosa kao gradjevni materijal za stvaranje novih, raskosno lepih tvorevina ljudskog duha.

Dakle, princip Erosa je i princip kreativnosti, koja se radja iz suocenja sa najdubljim izvorima naseg bica, u kojima divljaju strasti i potisnuti instinkti, sve do trenutka dok ih ne integrisemo u sveobuhvatnom prihvacanju svoje prirode, koja zeli biti oslobodjena i izrazena u svoj svojoj punoci. No, danasnji muskarci su nauceni da potiskuju i kastriraju svoje emocije, pa im je princip Erosa poprilicno neshvatljiv i ona prava sustina zivota uporno ce im izmicati, jer je nju posve nemoguce spoznati kroz prizmu surovog Logosa, kao nosioca patrijarhalne percepcije i doktrine.

Kao sto je zena diskriminisana u svojoj multidimenzionalnosti, tako je diskriminisan i savremeni muskarac, kome drustvo oduzima pravo da bude ranjiv, emotivan i iskren u izrazavanju svojih dusevnih potreba, pa na taj nacin, globalno gledano, medju muskarcima nase civilizacije postoji temeljni nedostatak emotivne inteligencije, sto se ispoljava kroz veliku musku nesposobnost da u svojim bliskim odnosima iskazu brigu, neznost i toplinu. Naravno, nisu svi muskarci ovakvi, ali velika vecina jeste, upravo zbog kastriranog principa Erosa.

Bog Zevs, kao prvi patrijarhalni bog, pokusao je ubiti Erosa cim se rodio, no spasla ga je Afrodita, tako sto ga je odnela u duboku sumu i poverila ga brizi divljih lavica. Kad je odrastao, Eros se vratio na Olimp i svi bogovi su se radovali njegovom dolasku, zbog njegove prijatne naravi i velike lepote. Prema novijim mitovima, njegov brat je bio Anteros – "Protivljubav".

Najlepsa prica o Erosu je ona o njegovoj ljubavi prema zemaljskoj devojci Psihi. Zbog svoje ljubavi, Eros i Psiha su morali pretrpeti razne komplikacije i mnoga iskusenja, jer nije bilo dozvoljeno mesanje izmedju ljudi i bogova, pa su oboje trpeli i od jednih i od drugih. Prema nekim verzijama legende, Eros je napustio Psihu, jer ga je izdala i otkrila njegov pravi identitet svojim zlobnim sestrama, koje su od samog pocetka zelele razoriti njihovu vezu. Potom je Psiha sva ocajna posla traziti Erosa u podzemnim svetovima, iz kojih ju je on spasio, tako sto ju je uspavao i odneo sa sobom na nebo, gdje ju je Zevs primio medju bogove i time je prihvatio kao Erosovu zakonitu zenu. Moze se reci da je ljubav na kraju pobedila, a Psiha je uz pomoc Erosove ljubavi od smrtne zene postala besmrtna i data joj je prilika da svoj zivot provede medju bogovima na Olimpu.

Ovaj prelepi mit nas uci da muskarac svojom ljubavlju moze isceliti i regenerisati zenu koju voli, moze je spasiti cak i iz simbolickog carstva mrtvih, no samo ako poseduje razvijen princip Erosa u sebi, a to je pozrtvovanost, milost i beskompromisna ljubav prema zeni, koja se ne obazire na drustvene predrasude i misljenje sveta.

Na zalost, danasnji muskarci su u velikoj meri izgubili te osobine, jer su im duznost i drustveni uspeh postali vazniji od emotivnog ispunjenja i skladne veze sa voljenom zenom, za sto je isto kriv patrijarhalno vaspitanje, koji nalaze pravilo da se zena mora brinuti za negovanje i odrzavanje ljubavi, dok muskarac mora raditi, izvrsavati svoje obaveze prema drustvenoj hijerarhiji i pri tome mora surovo potisnuti licne emocije, da bi mogao preziveti u svetu nemilosrdne, konkurentske borbe.