Данас постаје тако реткост пронаћи некога у кога ћете се заљубити и остати заљубљени.

Људи као да заборављају како је лепо остарити са неким, градити са њим, и бити сведоци нечијег напретка и савладати препреке као тим уместо да се суочимо сами са њима.

Претпостављам да би се могло рећи да у њему нема довољно узбуђења за већину људи данас.

Нема узбуђења у удобности и познавању некога тако дубоко, да можете завршити оно што ће рећи, пре него што то и изговори.

Зато ме можете назвати старом душом.

Не треба да излазим и скачем од особе до особе сваке друге недеље да бих своју досаду испунио привременом срећом.

Одувек сам желео нешто стварно, некога тако искреног са којим вреди издржати доживотно.

Неко сам ко је спреман да уложи своје време и труд који је потребан за победу уместо да изгуби када „нема повратка“.

Што сам старији, све више схватам да је данас готово немогуће рачунати на некога свим срцем и душом.

Ваљда ме зато можете сматрати једним од ретких.

Нисам у томе само из разлога, сезоне или целог живота...

Ја сам у томе за сва три.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---