Mi smo priznali zločin, ali dok bošnjačka politička elita i međunarodni zvaničnici ne priznaju da su u ovoj i susednim opštinama ubijani i Srbi – nemoguće je postići pomirenje u BiH, ocenio je bivši predsednik Republike Srpske Dragan Čavić

Banjaluka, 11. jula 2008. – Može li Srebrenica, u kojoj su prema presudi Međunarodnog suda pravde vojska i policija Republike Srpske počinile genocid nad Bošnjacima, postati višestruki simbol – stradanja, pravde, pomirenja, mira i napretka? Želju da Srebrenica postane simbol dobra, a ne zla, iskazao je načelnik ove opštine Abdurahman Malkić.

On je, govoreći na današnjem komemorativnom skupu u Memorijalnom centru „Potočarima” i sahrani 308 stradalih Bošnjaka, pored ostalog, rekao da odgovorni za ratni zločin moraju biti kažnjeni, da se istina mora saznati i time „otvoriti vrata za pomirenje”. Malkić je kazao da od Srebrenice treba napraviti „istinsku multietničku zajednicu, koja će, pored simbola patnje i stradanja biti i simbol mira, napretka, sigurne i lepe budućnosti”.

Da se, između prošlosti i budućnosti Bosne i Hercegovine „nalazi pravda od koje se nikada neće odustati” naglasio je i visoki predstavnik međunarodne zajednice Miroslav Lajčak. Slične poruke uputili su i drugi međunarodni zvaničnici – američki ambasador u Sarajevu Čarls Igliš i potpredsednica Evropskog parlamenta Dijana Valis.

Prvi visokorangirani srpski političar koji je otvoreno rekao da se u Srebrenici dogodio zločin zastrašujućih razmera, bivši predsednik Republike Srpske Dragan Čavić je za naš list rekao da je Srebrenica odavno simbol stradanja, ali je daleko od toga da postane i simbol pravde, pomirenja, mira i napretka. „Sve što sam rekao pre četiri godine – stoji i sada. A tada sam kazao da je za devet julskih dana 1995. godine na području Srebrenice ispisana crna stranica istorije srpskog naroda. Takođe, kazao sam da želim da, na osnovu izveštaja Komisije za ispitivanje događaja u Srebrenici i oko nje od 11. do 20. jula, srpski narod upoznam sa delom istine koja je, iako nepotpuna, ipak zastrašujuća. Izveštaj je i za mene bio šokantno suočavanje sa tragičnom istinom o ljudskom stradanju velikih razmera”, podsetio je Čavić.

Ali, dodao je on, da bi Srebrenica postala i sinonim za pravdu, pomirenje, mir i napredak, neophodno je da se stavi tačka na manipulacije brojem i načinom stradanja Bošnjaka. I da se, bez oklevanja, prizna i druga strana njene tamne medalje. „Najpre se govorilo o 16.000, pa 14.000, zatim 12.000 i 10.000 stradalih. Na kraju se licitiranje brojem žrtvama zaustavilo na nešto više od osam hiljada streljanih Bošnjaka, iako je Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva, kojim rukovodi Mirsad Tokača, utvrdio da je u Srebrenici ukupno stradalo 8.945 lica. Istina, u julu 1995. stradalo ih je najviše – 6.886. U taj broj uračunati su streljani, poginuli u proboju prema Tuzli i nestali”, dodao je Čavić.

Može li se uopšte govoriti o pravdi kada se zna da za zločine nad Srbima u Srebrenici i okolnim opštinama do danas niko nije osuđen. A samo na bratunačkom groblju počiva 3.276 Srba, većinom civila, koje su pobile jedinice bošnjačke Armije BiH, uglavnom stacionirane u Srebrenici. Od završetka rata do danas nijedan visoki predstavnik i ambasador zapadnih država nije 12. jula došao u Bratunac da oda poštu srpskim žrtvama.

O toj crno-beloj slici stradanja u Podrinju govorio je i premijer Republike Srpske Milorad Dodik. On je, oštro zamerajući međunarodnim zvaničnicima, pre dve godine rekao „da međunarodna zajednica mora početi da sve žrtve gleda istim očima i da svi zločinci moraju biti kažnjeni”, i da „mora pokazati poštovanje i prema srpskim žrtvama”. Dodik je tada kazao da su najviši zvaničnici Republike Srpske odlazeći u Potočare „pokazali da poštuju bošnjačke žrtve”.

Da Srebrenica nije bila samo „masakr Srba nad muslimanima” potvrđuju i reči bivšeg koordinatora civilnih poslova Ujedinjenih nacija u BiH Filipa Korvina. On je rekao da je Srebrenica, u stvari, „bila serija krvavih napada i kotranapada, koji je posle trogodišnjih borbi doživeo svoj vrhunac 1995. godine”. „Dokle god bošnjačka politička elita, Tužilaštvo i Sud BiH i međunarodni zvaničnici ne otvore stranicu koja se zove stradanje Srba u bosanskohercegovačkom ratu, cela BiH, a ne samo Srebrenica, biće daleko od istine, pomirenja, mira i napretka”, zaključio je Dragan Čavić.

Silajdžić: Greške se i dalje prave

Na današnjoj komemoraciji u Potočarima, gde je do sada ukupno sahranjeno 3.214 Bošnjaka, govorio je i bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić. On je i ovaj skup iskoristio da ponovi svoju odavno poznatu tezu da se „politikom genocida ne mogu ostvarivati politički ciljevi. Zbog toga je važno da potvrdimo naše opredeljenje, ne samo rečima nego i delima, da je pravda ipak dostižna”, kazao je Silajdžić.

Konstatujući da su u leto 1995. godine napravljene greške, Silajdžić je dodao: „Zbog čega se greške i propusti i dalje prave, pogotovo kada je u pitanju sprovođenje presude Međunarodnog suda pravde.” On je istakao da ta presuda ne sme ostati u arhivama suda, već mora biti adekvatno primenjena jer se ne tiče samo BiH, nego i celog sveta.

Govoreći o presudi i Srbiji, Silajdžić je kazao da pokušaji da se „odgovornost Srbije pripiše vlasti Slobodana Miloševića jednostavno nisu mogući”, jer „postmiloševićevska vlast krije optužene za ratne zločine u Srebrenici duže nego što ih je krio Milošević”.

Današnji komemorativni skup u Potočarima kod Srebrenice, kojem je prema procenama agencija prisustvovalo oko 20.000 ljudi, protekao je bez ijednog izgreda. Skup su obezbeđivali Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske i Agencija za istrage i zaštitu BiH.