Nedavno je umrla 98 godišnja gospoða imenom Irena Sendler.
Za vreme Drugog svetskog rata dobila je dozvolu za rad u Varšavskom getu kao vodoinstalater/stručnjak za odvode.

Iza svega je imala jedan skriveni motiv ...

Budući je bila Nemica, znala je šta nacisti planiraju sa Židovima.

Irena je na dnu svoje torbe za alat koju je nosila, kradomice iznosila malu decu. Pozadi u svom automobilu imala je vreću od grubog platna za veću decu.

Imala je i psa koji je bio izvežban da laje kada bi je nemački vojnici puštali unutra i van iz geta.

Njegovo je lajanje pokrivalo plač dece. Vojnici, naravno, nisu ništa hteli psu.

Za vreme dok je tamo radila i načinom na koji je radila, uspela je izvući 2500 dece.

Ipak su ju uhvatili pa su joj slomili obe ruke i noge i žestoko su je pretukli.

Irena je sačuvala zapis s imenima sve dece koju je prokrijumčarila van, držeći ga u staklenom peharu ispod drveta u svom dvorištu koje je kasnije izgorelo. Nakon rata pokušala je pronaći bilo koje od roditelja koji su možda preživeli i ujediniti porodicu.

Vežina ih je, na žalost, bila ugušena plinom, pa su deca kojima je pomogla smeštena po porodicama ili su usvojena.

Prošle godine, Irena je nominirana za Nobelovu nagradu...

Izgubila ju je.

Pobjedio je Al Gore, načinivši film o globalnom otopljenju.