Iako je veæina Amerikanaca neprijatan miris u Njujorku od 8.januara. 2007. pripisala moguæem prikrivenom teroristièkom napadu, istina je možda mnogo gora.
Oslobaðanje metana iz podvodnog Hadson Kanjona, što je veæ reèeno, kao posledica globalnog zagrevanja je veoma loš znak kažu nauènici.

HIPOTEZA HIDRATA
Naime, nauèna teorija nazvana "hipoteza hidrata " tvrdi da istorijski ciklusi globalnog zagrevanja Zemlje potièu od efekta povratne sprege koja nastaje kada doðe do topljenja metana zarobljenog u kristalima vode, nazvanog "hidrat". Tako zaleðene strukture, nalik ledu i pune metana, nazivaju se klatrati.

Klatrati se nalaze velikim ledenim podruèijima oko polova i ledenim strukturama ispod okeana, kao i u Sibiru.
Osloboðen metan više od dvadeset puta ima jaèi efekat na zagrevanje atmosfere od ugljen dioksida, pa zato nauènike veoma zabrinjava oslobaðanje metana iz klatrata gde se on sada nalazi zarobljen u ogromnim kolièinama. To bi dovelo do fantastiènog ubrzanja u procesu globalnog zagrevanja. Naime, metan bi zagrevao atmosferu, led bi se onda još više otapao i metan iz klatrata još više oslobaðao, èime bi se stvorio sve ubrzaniji efekat povratne sprege.
Metana sada u veæ pretoploj atmosferi Zemlje ima oko 3.5 milijarde tona.

ENORMNE NASLAGE METANA U LEDU KOJI SE OTAPA
U zapadnom Sibiru 400 milijardi tona metana nalazi se koji je zarobljeno ispod leda koji se postepeno veæ otapa. Toplotni efekat od samo nekoliko milijardi tona metana koji se ispušta u atmosferu svake godine može biti katastrofalan okidaè za efekat "povratne sprege" u globalnom zagrevanju.
Zapadni Sibir se veæ sada zagreva brže od ostalog sveta i porast temperature je veæi za tri stepena u poslednjih 40 godina.
Metan koji se nalazi u klatratima Arktika procenjen je takoðe na oko 400 milijardi tona.

Najviši porast temperature od kada se prati globalno zagrevanje dogaða se upravo na arktièkim regionima koji su bogati ovim nestabilnim hidratima.
Ako je ova hipoteza taèna, onda æe se se globalno zagrevanje sve više ubrzavati i do katastrofalnog efekta, koji æe biti nezaustavljiv I poguban za živi svet na Zemlji, neæe proteæi mnogo vremena.
Simulacije koje je napravio Nacionalni centar za atmosferska istraživanja (National Center for Atmospheric Research) pokazala su da æe se preko polovine zaleðenog metana (hidrata) otopiti do 2050, a 90 posto æe biti otopljeno do 2100.
Iako se do sada smatralo da globalno zagrevanje nastaje iskljuèivo delovanjem ljudi na prirodno okruženje sada se bukvalno postavlja pitanje dana kada æe se ovaj proces otrgnuti kontroli i postati nezaustavljiv. Tada praktièno, zaustavljanje svih fabrika, automobila, brodova i aviona na svetu, neæe znaèiti ništa.
Naravno, ukoliko ovaj proces veæ nije izmakao ljudskoj kontroli, što je sve verovatnije.
O tome nauènici upravo raspravljaju, jer je "hipoteza hidrata" tek nedavno postavljena. Ako je taèna, i ako se u Njujorku veæ oseæa neprijatan miris metana iz podvodnog Hadson kanjona, da li to znaèi da smo veæ na pragu globalne katastrofe?

OPSAN I TRESET
Naslage treseta mogu imati isti efekat kao i ispuštanje metana iz klatrata.
Kada treset koji je zaleðen hiljadama godina okopni, on još sadrži velike populacije bakterija sposobnih za razmnožavanje koje poèinju da konvertuju treset u metan i ugljen dioksid.
U zapadnom Sibiru tresetno blatište može osloboditi nekih 70 milijardi tona metana. Lokalni atmosferski novoi metana na Sibirskom grebenu su sada 25 puta viši nego što su globalne koncentracije.

IZUZETNA MIKROBNA AKTIVNOST NA ZEMLJI
Više temperature i duža sezona za rast biljaka prouzrovovali su izuzetnu mikrobnu aktivnost u èitavom svetu. Naša planeta je sve zelenija. (I mi u Beogradu primetili smo prošle godine kako trava "ludaèki" brzo raste.) Ovo, znaèi da je mnogo ugljena koji je dugo bio smešten u zemlji sada osloboðeno u atmosferi.
Oslobaðanje metana otapanjem okeanskih klatrata u prošlosti je prouzrokovalo brojne velike poremeæaje na klimu. Kolièina metana u okeanskim klatratima se procenjuje na 10 000 milijardi tona.

Kolièina ugljenika za koji se veruje da postoji u klatratima premešuje kolièinu svih fosilnih i drugih njegovih izvora poznatih na Zemlji.

Pre 55 miliona godina lanac reakcija usled globalnog zagrevanja (koji je verovatno poèeo aktivnošæu vulkana) istopio je okeanske klatrate. To je bilo jedno od najbržih I najekstremnijih zagravanja u geološkoj istoriji Zemlje.
Ljudska vrsta danas emituje ugljen dioksid u kolièini koja se može porediti sa vulkanskom aktivnošæu koja je zapoèela otopljavanje. Prema amerièkim geološkim istraživanjima sagorevanjem fosilnih goriva, to je više od 150 puta nego što ga emituju vulkani.
Metan u atmosferi ne ostaje dugo, zadržava se oko 10 godina pre nego što sagori u ugljen-dioksid ( koji se onda zadržava u atmosferi stotinama hiljada godina). Dugotrajna oslobaðanja metana koji sagoreva u ugljen-dioksid doprinose globalnom zagrevanju kao i kratkotrajna ispuštanja.
Atmosferske koncentracije ugljen-dioksida porasle su do rekordnog novoa u poslednjih nekoliko godina. Samo u poslednje tri godine Porast je uzastopno visok. Nauènici još ne mogu da objasne kako je došlo do tako brzog rasta, pa se zato strahuje da je "okidaè" koji uzrokuje globalno zagrevanje i pokreæe gore opisan efekat "povratne sprege" , veæ povuèen.

PLANETA ÆE SE BUKVALNO SKUVATI
Oko 4.5 milijarde ljudi bi moglo umreti ako proces veæ 2012. poène da se strahovito ubrzava. To podrazumeva i ogromno izumiranje velikog broja biljnog i životinjskog sveta koji æe, po nekim procenama, biti redukovan na jednu treæinu sadašnjeg.