|
Pojam »al kaida« je danas toliko poznat u čitavom svetu da i skoro svako dete na planeti zna da on označava najstrašniju terorističku organizaciju na svetu. Da li ste se možda nekad zapitali šta zapravo znači arapska reč »al qaida« , ukoliko bi se prevelo na naš jezik? Upravio to se zapitao i major Pjer Anri Binel, agent francuske obaveštajne službe. Inače, on je bio osudjen 1998. od strane francuskog vojnog suda na pet godina zatvora (tri uslovno) zbog odavanja poverljivih informacija srpskim obaveštajcima o ciljevima NATO intervencije na SRJ. Danas je antiglobalista i piše knjige. Kao odličan poznavalac arapskog jezika, Binel je proveo jedno vreme u Jordanu, na posebnoj vojnoj obuci. Tu je ostvario odličnu saradnju sa svojim jordanskim kolegama, vojnim oficirima i obaveštajcima. Tada je prvi put čuo i za reč »al qaida«. O tome šta je sve tamo saznao Binel je napiso u autorskom tekstu za politički magazin »Svetska politka« koji izlazi u Nju Delhiju. U Jordanu je major Binel došao u kontakt sa jordanskim vojnim ekspertima za kompjutere i softvere. U medjusobnim šalama Binel je često čuo kako su koristili poseban komjuterski sleng. Tako bi nekome ko je tog dana zakasnio na posao ili nešto pogrešno uradio Jordanci pripretili rečima - da će biti evidentiran u “Q eidat il Maaloomaat”, što je značilo “ubačen u bazu podataka”. U slučaju da je načinjen neki veći prekršaj, upozorenje u slengu bi glasilo “Q-eidat I-Taaleemaat”, što je značilo – “sigurno ukljiženje u bazu podataka”. Ovo “uknjiženje“ se smatralo veoma ozbiljnom kaznom. Najteža kazna je u ovom kompjuterskom slengu bila opisivana rečenicom “bićeš registrovan u - al kaidi”. Svi ovi pojmovi, medjutim, nisu imali veze sa terorizmom već sa kompjuterskim jezikom. Naime, krajem 1980. “Islamska Banka za Razvoj”, čije je sedište u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, funkcionisala je kao sekretarijat Konferencije Islamske Organizacije. Kako bi učesnici Konferencije, iz raznih islamskih zemalja stalno bili u kontaktu i dogovarali se o svim poslovima, što je uključivalo i stalne dogovore oko cene nafte, ali i sve drugo od zajedničkog interesa za zemlje članice, kupljen je poseban kompjuterski sistem sa sopstvenim softverom. Sistem je bio daleko jači nego što su tada bile potrebe Konferencije, pa je deo memorije korišćen kao baza podataka Islamske Organizacije. Bilo je moguće da zemlje članice pristupe ovoj bazi podataka telefonom, razmenjuju elektronsku poštu i koriste je kao svoj Intranet. Ovaj sistem su koristili mnogi islamski biznismeni kao i njihovi poslovni partneri i zainteresovane vlade država članica kao i njihove ambasade širom sveta. Jedan pakistanski major potvrdio je Binelu da je baza bila podeljena u dva dela: informacijsku datoteku gde su učesnici mogli da pokupe odredjene potrebne informacije i šalju ih dalje, i datoteku sa pohranjenim odlukama donetim na prethodnim sastancima. Ove dve datoteke su na arapskom nazivane “Q eidat il-Maaloomaat” i “Q eidat i-Taaleemaat.” Obe datoteke su smeštene u jedinstvenoj datoteci koja je na arapskom glasila “Q eidat ilmu'ti'aat”. To je značilo “jedinstvena baza podataka”. Pojednostavljeno, Arapi su ovo zvali samo - “baza” i za to su koristili reč - “al Qaida”, što u prevodu upravo znači – BAZA. Tako se, na primer, vazduhoplovna vojna baza u Rijadu na arapskom kaže “q eidat 'riyadh al 'askariya”. “Q eida” tako znači da je u pitanju neka neodredjena baza. “Al Qaida” znači odredjena baza. Sredinom 1980. “al Qaida” je bila TA kompjuterska baza podataka u mreži koju je koristio Sekretarijat Islamske Konferencije. Binel dalje u svom tekstu razotkriva za šta je ova Intranet mreža sve korišćena. “Početkom 1990-tih bio sam vojni obaveštajac u Štabu Francuskih snaga za brze intervencije. Pošto sam poznavao arapski moj posao je bio takodje i da prevodim mnoštvo faksova i pisama koje je naša služba presretala. Često smo dobijali materijal koji su slale razne islamske mreže koje su operisle u Britaniji i u Belgiji. Ta dokumenta su sadržavala uputstva poslata islamskim oružanim grupama u Alžiru ili u Francuskoj. Poruke su navodile i izvor saopštenja koje je trebalo koristiti prilikom redakcije neke brošure, letka ili pikaza na video trakama koje su kasnije deljene medijima. Ti izvori su uglavnom bili UN, razne države koje nisu bile saveznice, UNHCR i - al kaida.” Pristup islamskoj bazi podataka, odnosno “al kaidi”, bio je moguć mnogim islamskim grupama, udruženim po raznim osnovama, pa je logično da je “bazu” koristio i Osama bin Laden, inače član izuzetno moćne bankarske porodice u poslovnom svetu. Zbog toga što su “bazu” koristile i “zle države”, i neke terorističke grupe su počele da je koriste kako bi razmenjivale svoje elektronske poruke. Tako je preko “al kaide” išla i elektronska pošta koju su mudžahedini angažovani u Avganistanu, Libiji ili Libanu, razmenjivali sa svojim porodicama u raznim zemljama. Komunikacija je obavljana preko posebnog interfejsa, tako da je bila zaštićena. U te “zle države” uključila se i Saudi Arabija kada je Osama bin Laden radio kao agent CIA u Avganistanu. Tada je koristio “al kaidu” za slanje prikrivenih i šifrovanih poruka. Dakle, “al kaida” nije bila nikakva teroristička grupa, već baza podataka, koju je izmedju ostalih koristio i Bin Laden. “Al kaida” nikada nije bila u vlasništvu niti pod kontrolom Bin Ladena. Obaveštajni izvori dalje navode da je preko iste “baze” išla i razmena podataka u Balkanskoj krizi, pre svega u pomaganju gerile u Bosni i na Kosmetu. Da je nekakva “al kaida” u sve to upletena shvatila je i tadašnja srpska vlast. Zahvaljujući pojedincima iz francuskih i američkih obaveštajnih krugova, koji su o ovome progovorili preko Interneta, sada se zna da je kriza u Jugoslaviji bila izazvana upravo prikrivenim akcijama Mudžahedina, koje su pomagali CIA i DIA (civilna i vojna obaveštajna služba Amerike). Finansiranje je išlo preko Bosanskog Odbrambenog Fonda, koji je imao bankovni račun u uglednoj američkoj Rigs banci (Riggs bank), sa sedištem u Vašingtonu, DC. Banka je veoma bliska porodici Buš, a poznata je i po tome što je radila često i poslove za CIA. I Augusto Pinoče je preko nje izneo i “oprao” ogroman novac iz Čilea. Pored Fonda korišćen je najčešće privatni vojni ugovarač MPRI. Račun je u Rigs banci otvorila i njime rukovodila advokatska firma “Faith and Zell (FANDZ)”, vlasništvo Daglasa Feita, bivšeg američkog podsekretara u Pentagonu (od 2001 do 2005.) Po istim izvorima, on je sa Ričardom Perleom bivšim pomoćnikom ministra odbrane – od 1987 do 2004., bio glavni rukovodilac operacije. Feitova kancelarija je osnovana prvo u Izraelu, a kasnije i u Vašingtonu. Danas ima ogranak i u Moskvi. Feit je inače neokonzervativac i istaknuti cionista, baš kao i Perle koji ima tesnu saradnju sa Izraelom i Likud partijom. Perle je žestok protivnik redukcije nuklearanog naoužanja, a bio je glavni zagovornik američke politike napada na Irak. Nadimak mu je “princ tame”. Prema tvrdnjama jednog bivšeg pravnog savetnika Rigs banke, nekoliko stotina miliona dolara prikupljeno je za pomaganje bosanskih Muslimana u oslobdilačkoj borbi. Novac je stizao iz Saudi Arabije, Bruneja, Malezije, Arapskih Emirata, Irana, Jordana i Egipta, a put je do Sarajeva vodio preko Vašingtona. Ali na tom putu, novac se negde u velikim količinama “izlivao”. Ogromne svote završavale su upravo u rukama “al kaide”. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo arapskih donatora i bosanske gerile, pa su tragom novca u Bosnu i u Vašington krenuli specijalci Finansijske Kriminalne Mreže FCEN (Financial Crimes Enforcement Network). Na sve ljutite primedbe donatora da se novac negde odliva, Perle je na jednom sastanku, navodno, besno odgovorio da tako i treba da bude. Ista ta “al kaida” je 11. septembra 2001. optužena za teroristički napad na Njujork i Pentagon, ali put kojim se u ovom slučaju kretao novac za akciju nije istraživan. Globalni mediji pod kontrolom korporativnog biznisa i političkih neokonzervativnih krugova u SAD, prećutali su da postoje nesuglasice sa islamskim partnerima. Poverljivi izveštaj koji je radio Kongres smanjen je za nekih 28 strana, a mnoge pojedinosti su u izveštaju proglašene tajnom, koju kongresmeni moraju da čuvaju pod pretnjom Patriotskog zakona. Ovaj zakon je baš od tada na snazi. Ipak, za neke obaveštajce, nije tajna da je princeza Haifa al Feisal, supruga Bander bin Sultana, imala račun u Rigs banci, te je baš ovaj novac nekako našao put do dvojice od devet osumnjičenih za otmicu aviona kojim je navodno izvršen napad na Svetski Trgovinski Centar. Bušova komisija koja je vršila istragu o ovom zločinu, na čelu sa Henrijem Kisindžerom, “previdela” je mnoštvo dokaza. Samo na Internetu nalazi se nekoliko desetina hiljada sajtova koji upućuju da je ovaj napad uradjen uz pomoć nekih krugova u državnom vrhu SAD, a da navodni otmičari nisu ni postojali. Ipak, zanimljivo je da su u izveštaju Kongresa ostali podaci o vezi FBI sa dva navodna otmičara: Kali al Mihdarom i Najaf al Hazmijem. Ako se zna, iz mnoštva priloženih dokaza, da navedeni i javno osumljičeni otmičari, pripadnici “al kaide” nisu postojali, kao što ne postoji ni teroristička grupa “Al kaida”, onda se postavlja pitanje u čijim je džepovima završio ovac prikupljan za ove i sve druge navodne terorističke akcije širom sveta? Pjer Anri Binel smatra da neki islamski ekonomski lobiji zaista vode rat protiv liberalne ekonomije i njenih lobista. Oni zaista koriste lokalne terorističke grupe tvrdeći da rade u ime “al kaide”. Sa druge strane, nacionalne vojske “kao američka i britanska, napadaju i okupiraju druge države u ime Ujedinjenih Nacija i Saveta bezbednosti, sa ciljem da deluju preventivno protiv terorizma i “al kaide”. Ali pravi sponzori i zagovarači svih ovih akcija i ratova nisu vlade i države, već privatni poslovni lobiji vešto skriveni iza priče o nacionalnim interesima i nacionalnoj bezbednosti gradjana SAD I EU. I to je danas ono što odredjuje svetsku politiku i tobožnje “nacionalne i državne interese”. “… U Trećem svetu smatra se da zemlje koje koriste oružije za masovno uništavanje u službi imperijalizma i za ostvarenje ekonomskih interesa, jesu zaista “zemlje zla”. To zemlje su, pre svih, SAD i druge NATO zemlje”, piše Binel. Istina je, da ne postoji globalna islamska vojska ili teroristilčka grupa pod nazivom “Al kaida”. To danas zna svaki informisani obaveštajac, ističe Binel. Ali, postoji moćna medijska propaganda u okviru psiholoških operacija, koje imaju za cilj izazivanje straha kod običnih gradjana i neinformisanih političara. Tako se javnost mora dovoljno zastrašiti sa nečim što predstavlja “djavola”, kako bi se stekli aduti za vodenje rata protiv “djavola”, protiv “sila zla” i osovine na kojoj su “zle države” koncentrisane. Taj “preventivni rat” moraju da vode udružene medjunarodne snage i “medjunarodna zajednica”, strategija je tvoraca Novog Svetskog Poretka. Dakle, iza te propagande ne stoje državni interesi SAD i Velike Britanije, Saudi Arabije i Izraela, već interes privatnih lobistčkih grupa koje na tome profitiraju. Interesi ovih korporativnih grupa se ostvaruju preko trgovine oružjem, davanjem bankarskih kredita, organizacijom humanitarnih fondova, te pružanjem specijalnih političkih i vojnih savetodanih usluga. Naravno, nakon svakog razaranja stižu i strane investiije i “Maršalov plan” za obnovu. Danas je konusltantski “mirotvorački” lobi prisutan i u Srbiji da “pomogne” u rešavanju pitanja Kosova, a zapravo se radi o istim ljudima koji su u stvaranju krize učestvovali. Njihov pokrovitelj i zaštitnik je takozvana “medjunarodna zajednica”. Da li znate ko rukovodi “medjunarodnom zajednicom”? Na žalost, na našoj neukoj političkoj sceni i dalje se veruje da se na Balkanu prelamaju geostrateški interesi velikih sila, posebno SAD. Ali kakav državni interes na podeljenom i zaraćenom Balkanu ima SAD, koja je ovde oduvek bila prijateljska zemlja, a danas to više nije? Ili je kriza na tlu SRJ stvorena samo zarad prikupljanja novca i njegovog prelivanja u nečije džepove? To je pitanje koje sebi moraju postaviti danas svi političari na Balkanu, a pre svega oni pojedinci koji u dotiranim nevladinim oganizacijama rade kao “stručnjaci za terorizam”, agitujući za naše još čvršće veze sa NATO i SAD. ANTRFILE 1 I ROBIN KUK ZVANIČNO IZJAVIO DA “AL KAIDA “ NE POSTOJI Kratko pre neobične i iznenadne smrti bivši britanski ministar za inostrane poslove, Robin Kuk, koji se inače žestoko suprostavio britanskoj invaziji na Irak, izjavio je u Parlamentu da “al kaida” nije teroristička grupa već baza podataka medjunarodnih mudžahedina i krijumčara oružija koje je koristila CIA, kao i Saudijci, za prikupljanje i slanje dobrovoljaca, oružija i novca u Avganistan u vreme sovjetske okupacije. I u turskom listu “Zaman”, nedavno su neki specijal ci turske obaveštajne službe potvrdili da ne postoji nikakva teroristička organizacija pod imenom “Al kaida”, već je u pitanju naziv tajne operaciji CIA. Koncept “borba protiv terora” je pozadina prikrivenog ratovanja niskog intenziteta, koji vodi globalni koroprativni klan u nameri da stvori monopolarni svetski poredak, piše Zaman. Predmet ove strategije je podizanja tenzije u javnosti i nalik je fašističkim državno sponzorisanim terorističkim akcijama, kakve je svojevremeno sprovodila Italija kako bi širila strah medju gradjanima, a za teror je okrivljavala levičare. ANTRFILE 2 MEDJUDRŽAVNI ODNOSI PO MERI POSLOVNIH KARTELA Kako se medjunarodna politika koristi kao paravan za privatne poslovne obračune, može se videti i iz ovog blikoistočnog primera. U francuskim obeveštajnim krugovima postoji i tvrdnja da je bivši libanski premijer i bogati biznismen, Rafik Hariri, ubijen zbog toga što je ugržavao monopolsku poslovnu poziciju Bin Ledena u oblasti gradnje islamskih Svetih mesta u Saudijskoj Arabiji. Naime, sve kompanije koje bi dobile posao u ovoj oblasti moraju biti podugovarači kompanija u vlasništvu porodice Bin Laden. U ovim poslovima je kartel Bin Ladena vezan za investicije saudijske kraljevske dinastije već godinama. Hariri je sa svojom kompanijom “Oger” ili “Saudi Oger” formiranom 1971., vremenom postao glavni ugovarač u poslovima sa kraljem Fahdom. Koliko je novca Hariri iz ovih polsova zaradio, nije poznato, ali je po francuskim obaveštajcima postao veoma ozbiljna pretnja Bin Ladenovom kartelu, sa kojim je godinama saradjivao i kao podugovarač, ali i kao konkurent. Veze koje je Hariri napravio sa saudijskom kraljevskom prodicom bile su previše dobre i isplative, što je pretilo da ugrozi kartel Bin Ladena. SAD, medjutim, koristeći Ujedinjene Nacije, za ovo ubistvo optužuju Siriju, koja se nalazi na američkoj listi “osovine zla” i verovatno je sledeća potencijalna meta za vojnu invaziju. Sirija je inače, pored Iraka jedina sekularna država na Srednjem Istoku. Ova optužba je izvedena i pre nego što je vodjena bilo kakva istraga, zbog čega je Sirija optužila Savet bezbednosti UN da im podmeće ovo ubistvo.
|