Iako se na tržištu jedan mobilni aparat valorizuje cenom u maloprodaji od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra ili dolara, stvarna cena je mnogo veæa. Ona iznosi još najmanje 4 miliona mrtvih ljudi u Africi i dva miliona HIV zaraženih. Tu treba dodati i nekoliko hiljada mrtvih majmuna, i verovatno totalno isterbljenje jedne podvrste gorila, kao i uništene ogromne površine šume.

Da li znate šta je koltan?
To je na toplotu visoko otporan mineral, koji spada u vrstu dragocenih metala. On se preradjuje u tantalum prah od koga se prave kondenzatori u aparatima visoke tehnologije. Ovakvi kondenzatori se koriste, kako u mobilnim telefonima, tako i u laptop raèunarima i svim ostalim napravama koje imaju integralno kolo na mikro èipu. Od tantaluma se pravi komponenta koja omoguæava kontrolu protoka struje u minijaturnom integralnom kolu. Dakle, visoka tehnologija bez ovoga za sada ne može.


Koltan se nalazi na zemljištu koje je staro 3 milijarde godina u dolini Velikog rascepa u istoènoj Africi. Najveæe nalazište, skoro 80%, je na teritoriji Demokratske Republike Kongo.
Tako je planinska džungla u istoènom delu ekvatorske Afrike postala pravo poprište sukoba izmedju državnih armija èak šest zemalja, privatnih korporativnih plaæenika, i brojnih oružanih frakcija lokalnih vlastodržaca. Razlog borbi su upravo rudnici koltana.

Posledice ovih sukoba su do sada 4 miliona mrtvih civila,najviše žena i dece, ogroman broj raseljenih i bolesnih koji i dalje umiru u izbeglièkim kampovima. Veliki broj izbeglica je u Sudanu, Burundiju, Somaliji, Liberiji, Angoli i Demokratskoj Republici Kongo (DRK), odakle se šire po svetu.


Iako se na Zapadu ove izbeglice prikazuju kao žrtve meðuetnièkih sukoba (jer sirotinja u Africi valjda nema pametnija posla veæ da medjusobno ratuje), radi se zapravo o ogorèenoj borbi za prirodne resurse koje traže strane kompanije. To su uglavnom zlato, dijamanti, kalaj, bakar, a u poslednjih 15 godina na prvom mestu je - koltan.
Sve je poèelo 1990. godine sa informatièkom revolucijom, kada je cena koltana skoèila na blizu 300 USD za oko pola kilograma koltana.

Pravi rat izbio je 1998. kada su kongoanski pobunjenici, podržani od Ruande i Ugande, prigrabili istoèni deo Demokratske Republike Kongo i okupirale bogata nalazišta koltana proterujuæi lokalno stanovništvo i ubijajuæi one koji nisu želeli da idu sa svoje zemlje. Od kopanja koltana armija Ruande je ubrzo poèela meseèno da inkasira 20 miliona USD.

Nakon ubistva predsednika Demokratske Republike Kongo, Lorana Kabile, izvršen je snažan pritisak iz UN na pobunjenike i 2002. potpisan je i mirovni sporazum. Ali, ništa nije vredelo. Sukobi militantnih frakcija su nastavljeni iako se vojske stranih država više nisu nalazile u Demokratskoj Republici Kongo.
Loran Kabila

Pored ratnih sukoba koltan je i na drugi, naizgled suptilniji, naèin promenio život ljudi u Demokratskoj Republici Kongo.

Zemljoradnici koji su silom raseljeni sa svoje zemlje, nisu imali nikakav izbor osim da nastave da rade kao kopaèi koltana. Ovi rudnici inaèe najviše lièe na rudnike zlata, gde kopaèi moraju da kopaju po dnu reènih korita i iz mulja i blata izdvajaju koltan.

Izveštaèi iz regiona kažu da su tamo teško pogažena sva ljudska prava. Posebno se eksploatišu žene i deca, koji su izloženi i brutalnom nasilju, a cveta i prostitucija, kao i trgovina robljem. Dva miliona ljudi u Demokratskoj Republici Kongo su HIV pozitivni.

Koltan se onda doprema do trgovaèkih ispostava gde ga na putu obezbedjuju razni plaæenici koje kontrolišu pobunjenici, koji za to uzimaju i svoj procenat. Na trgovaèke ispostave dolaze strani kupci, utovaruju koltan u svoje brodove i kamione i prevoze ga uglavnom kroz Ruandu.

Posao otkupa i transporta koltana u svetu obavljaju samo tri kompanije: Cabot Inc. iz SAD, HC STARC iz Nemaèke i NIGNCXIA iz Kine. Samo ove tri kompanije imaju moguænost da koltan pretvore u traženi prah tantalum. Ovaj "magièni prah" se onda prodaje kompanijama kao što su Nokia, Motorola, Compaq, Sony i drugim proizvodjaèima mobilnih telefona i ostale opreme koja u sebi sadrži visoku tehnologiju (High- Tech).
Zanimljivo je da je Sam Bodmen, bivši predsednik upravnog odbora CABOT-a, imenovan decembra 2004. za Sekretara za energiju u kabinetu Džordža Buša, iako je pod njegovim rukovoðenjem kompanijom (od 1987. do 2000.), Cabot bio jedan od najveæih zagaðivaèa u SAD. Procenjuje da je tada izbacivao u vazduh 60.000 tona toksiènih materija godišnje.

Inaèe na podruèiju DRK gde se koltan najviše kopa nalazi se i Nacionalni park Kahuzi Biega, prirodno stannište izuzetno ugrožene vrste istoèno nizinskih gorila. Krèenjem šuma zbog širenja kopova koltana uništen je ogroman deo ovog njihovog prirodnog staništa. Pored toga, osiromašeno stanovništvo, bez prihoda i obradive zemlje, poèelo je da ubija gorile zbog mesa koje onda prodaje stranim vojnim plaæenicima kao kafanski mesni specijalitet.

Pre poèetka graðanskog rata gorile iz te oblasti zajedno sa populacijom iz susednih Kasese šuma, predstavljali su 86% ukupne populacije ove podvrste gorila u svetu. Prema izveštaju Dian Fossey Fonda za gorile i Born FREE Fonda (iz maja 2001.) populacija gorila u ovom podruèiju koja je 1991. procenbjena na 8000, veæ 2000 -te je iznosila samo 1000 jedinki. To znaèi da je samo za 9 godina ona smanjena za 85%.
U izveštaju se doslovce kaže: "Indikacije su da je biodiverzitet u Kahuzi Biega regionu nepopravljivo uništan".

Treba li sve ovo da stoji u uputstvu o korišæenju mobilnog telefona, pitaju se sada neki ekolozi. Baš kao što na kutijama cigareta stoji da je pušenje štetno po zdravlje, možda bi na svakom displeju mobilinog telefona trebalo da stoji koja je stvarna cena jednog ovakvog telefonskog razgovora ili SMS poruke. Na primer:
"PAŽNJA! OVA NAPRAVA JE STVORENA OD RETKOG MATERIJALA KOJI SE NALAZI U AFRICI I KOJI SE NE OBNAVLJA. OD NJEGOVE PRODAJE SE FINANSIRA KRVAV GRADJANSKI RAT KOJI JE VEÆ ODNEO 4 MILIONA LJUDSKIH ŽIVOTA, A POMAŽE I ISTREBLJIVANJU JEDNE UGROŽENE VRSTE GORILA. PRIJATAN DAN."

Da li vam je ovo dovoljno da shvatite koja je cena vašeg užitka u mobilnom razgovoru? Nije? Možda mislite: "Baš me briga za Afrikance i majmune!" Grešite. Cena je visoka i za one koji koriste ovu mobilnu pogodnost. Da li znate da u svetu postoje ljudi koji izbegavaju da koriste mobilni telefon? Jedan od njih je i ruski predsednik Vladimir Putin. Pored toga što je svaki korisnik mobilnog aparata lak plen za satelitsko lociranje /GPS/, postoji još nešto što ne treba da znate.
Pogledajte ovde.