Strahovanja nauenika da je Zemlja zapala u fazu globalnog zagrevanja zbog otapanja metana zarobljenog duboko u prastarim ledenim naslagama Arktika (pogledajte tekst "Hipoteza hidrata"), dobijaju sve više nauenih potvrda. Situacija je dosta alarmantna, jer ako je planeta vea izgubila moa temperaturnog balansa znaei da prelazi u ekstremnu fazu. Koliko dugo ae taj proces trajati i na eemu se baziraju strahovanja nauenika?

Nedavno publikovana studija koju je napisalo devet ameriekih i kanadskih nauenika (Paull, C. K., W. Ussler III, S. R. Dallimore, S. M. Blasco, T. D. Lorenson, H. Melling, B. E. Medioli, F. M. Nixon i F. A. McLaughlin), a objavilo Amerieko Geofizieko Društvo (American Geophysical Union), donekle potvr?uje ranije iznete hipoteze o osloba?anju metana iz leda u okeanskom ležištu. Podsetimo da kada metan dospe u atmosferu on je zagreva dvadeset puta jaee od ugljen-dioksida.

Pomenuta ekipa iznela je zanimljive rezultate istraživanja o topljenju ledenih naslaga iz doba perma i eventualno osloba?anje hidrata metana iz Bofortovog grebena na kanadskom Arktiku.

Evo šta se kaže u uvodu izveštaja koji je u celosti dostupan javnosti.
"Arktieki greben je trenutno u fazi dramatienih termalnih promena prouzrokovanih nastavkom zagrevanja koje je u sprezi sa holocenskim rastom nivoa mora, a što je zbog velikog priliva relativno tople vode uzrokovalo njeno prelivanje preko hladne ledene kore u podrueiju Bofortovog grebena".

Dalje se kaže da toplotni udar vodom koja ima 10 stepeni Celzijusovih više nego što je optimalna postojeaa temperatura, kontunuirano nastavlja da se širi prodiruai duboko u zale?ene podvodne sedimente iz perioda perma (od pre 290 do 245 miliona godina) bogate gasnim hidratom. Otapanjem ovog leda može doai do raspadanja hidrata i osloba?anja metana u obliku gasa.

U nastojanju da prona?e izlaz gas pravi ispupeenja u morskom ležištu u obliku malih "brdašaca". Veliki broj "ispupeenja" (pingo-like features) upravo je otkriven u morskom ležištu Bofortovog grebena.
Oni mogu biti direktna posledica razlaganja gasnog hidrata u dubini ledene kore.

"Merenjem podrhtavanja kore iz osam tako uzdignutih "brdašaca" pokazalo se da je metan koncentrisan u svakom od njih. Daljom obradom podataka otkriveno je da su gasni izlivi bogati metanom i da oni izbijaju na vrhovima ovih ispupeenja stvarajujuai kipuae mehurove. Mi ovde nudimo scenario kako ova ispupeenja mogu rasti duž obala kao rezultat pritiska udruženog sa raspadanjem gasnog hidrata", kaže se u uvodu Izveštaja.

Gasni hidrat se izdiže is zale?enih sedimenata i pod pritiskom traži izlaz ka površini.

Poznato je da je okolina Bofortovog grebena veoma bogata gasnim hidratima.
Za vreme pleistocena veai deo ovog grebena je bio u fazi izranjanja i bez leda , ali izložen veoma hladnim temperaturama koje su vremenom formirale debele naslage ledenog pokrivaea.

Geotermalni režim se od tada održava u eitavom me?uprostoru pokrivenom ledom. Teorijski gledano hidrat metana može ostati stabilan na ledenim dubinama veaim od 1500 m. Ali, vea pomenuto holocensko podizanje nivoa mora i prelivanje toplom vodom tanji debljinu ovog ledenog pokrivaea.

Tako je temperatura vode u periodu formiranja ledene kore u permu bila u proseku -20 stepeni Celzijusovih, a danas nije niža od -1.8. Posledica toga može biti destabilizacija sedimenata koji sadrže hidrat metana.

Rasprostranjenost ledenog pokrivaea iz doba perma (permafrost).

Naslage leda iz doba perma ispod zemlje.

Još jedan zanimljiv naueni pristup skrenuo je pažnju u nauenim krugovima.

Naime, još je Milutin Milankovia je u svom istraživanju završenom 1941.
godine tvrdio da je taloženje leda u Evropi koincidiralo sa periodima u kojima je solarna energija koja je stizala na podrueja severne geografske širine tada bila niskog intenziteta zbog varijacija u Zemljinoj orbiti. Džerard Roi studirajuai ove Milankoviaeve tvrdnje vršio je istraživanja u nameri da hipotezu poboljša i došao do zanimljivog razmišljanja.

On je pokušao da pobije tvrdnju nauenika koji su tražili korelaciju izme?u apsolutne zapremine leda i iznosa primljene energije time što je predložio da se istraživanje više usmeri na proueavanje korelacije izme?u brzine promene ukupne zapremine leda i prijema solarne energije.

Promena gledišta potrebna je zbog toga što su postojeaa merenja otkrila obrnut uticaj na brzinu promena ukupne zapremnine leda i letnjeg priliva solarne energije u podrueju severne geografske širine.

Ipak, po mnogim merenjima varijacije u kolieini ugljen-dioksida u atmosferi izgleda da imaju samo sekundarnu ulogu u globalnom otopljavanju leda, a ne dominantnu kako se do sada verovalo.

Da li dominantna uloga pripada oslobo?enom metanu?

Nauenici za sada nemaju još evrste dokaze.

Život u doba perma. Istraživanja su pokazala da je zahla?enje nastalo veoma brzo. Ove životinje još su imale hranu u želudcu kada su uginule.