Nagrada

Prepreke koje sprečavaju uspeh

Etika, moral i osnove ljudskog ponašanja!

Mnogi se filozofi i psiholozi slažu da je čovek “životinja koja uči”, barem je tako postavljeno nakon brojnih empirijskih pokazatelja. No je li to zaista tako ili je svako ko ovo čita napredniji od životinje koja ima nagone poput spavanja, jedenja, seksa i branjenja? Iako, nažalost, postoje brojni ljudi koji se mogu postaviti u ovakvu skupinu, bitan “deo” svačije osobnosti je onaj koji se nalazi iza kulisa predstave koju održavamo u vlastitom umu. Govorim o suštini bića, a neki ga zovu duša, Egipćani Ka, istočne kulture Chi ili Ki; koje je naposletku “božanska iskra” koja stvara sve što postoji.


Zašto je ovo bitno za etiku i moral toliko raspravljanih kod ljudskog ponašanja? Bihevioralna psihologija je odavno utrla put da je ljudsko ponašanje plod ili seksualnih fantazija/nedostataka (Freud), ili uticaja unutarnjih/vanjskih okolnosti (roditelji, okolina, mediji, unutarnji splet zabluda) ili druge teorije – no sve one imaju vrlo važan nedostatak: duhovnu “komponentu” koja može objasniti psihu ne samo ljudske osobnosti, već i psihologiju duše kroz koje se mogu videti vrlo razni motivi, odnosno uzroci svačijeg ljudskog ponašanja. Zašto je psihologija duše bitnija od osobnosti? Objasnimo to na primeru…

Pacijent dođe kod doktora i kaže da je bolestan. Kroz određeni “set pitanja” doktor ispituje pacijenta utvrđujući s kojom ga/ju bolešću može poistovetiti, te na temelju dobivenog stvara zaključak, odnosno recept za lečenje te bolesti. Iako kratka naznaka, u ove dve rečenice zanemareno je ono što celi narod i dalje veruje da medicina može napraviti – IZLEČITI. Pitanje je samo u kojem procesu svojeg odrastanja su ti pojedinci počeli naivno verovati u ono što im se servira.

Da se vratimo na temu psihologije duše, ova analogija predstavlja svakog čitatelja koji misli da može biti izlečen od strane medicine, ili onih koji misle da su samo skup atomskih čestica koji ponekad mogu malo “lošije” raditi jer to tako mora biti… Nažalost, postoji mnoštvo knjiga koje objašnjavaju da tehnologija medicine ima svoju korist, ali nije zadnja granica u koju se ljudi trebaju pouzdati kada postanu bolesni. Također, mora se napomenuti da niste skup atoma i molekula koji su pokrenuti od strane srca i ostalih organa, a sve to kontroliše neki program smešten unutar mozga.


Da biste stvarali i održavali etički i moralni kodeks ljudskog ponašanja morate biti svesni činjenice da je vaše telo konstruirano na podsvesnom nivou Vašeg razmišljanja, koje ste Vi stvorili, a prema tome i svaka bolest manifestije unutar Vašeg fizičkog tela je plod Vaših misli koje ste prvotno stvarali unutar svesnog razmišljanja tokom odrastanja, a onda se ih usvojili vrlo zgodno unutar tog “programa” koji nije unutar mozga, već u drugoj dimenziji za koju biste mogli pomisliti da više odgovara SF kategoriji negoli članku bitnome za rast Vašeg razumevanja o ovome životu na planetu Zemlji.

Svaki kodeks, iako se ta reč ne sme shvatiti kao “zatvorenog” tipa – sa čime se može poistovetiti brojnost uma ljudi sa Balkana (i šire) – mora biti stvoren na zdravoj mentalnoj slici prvotno o funkcioniranju nas samih, tada i u sinergijskom radu sa Majkom Prirodom, odnosno Kosmičkim Umom, a naposletku o međusobnom uticaju naših misli na ljude koje svakodnevno pogađamo. Slično privlači slično – govori zakon Univerzuma, a onda se nađete u začuđujučem stanju kada vidite kako ovaj svet izgleda. Odavno je Platon izneo ideologiju pečine, u kojoj protagonist biva izbačen od strane onih koji misle da je svet jedino mesto za život i da imaju pravo izbaciti one koji žele menjati na bolje, i to samo zato što ne razumeju ono o čemu taj mudrac priča.


Svaka osoba na ovom planetu utiče na razvoj ljudskog razmišljanja, jer je kolektiv ipak skup pojedinaca. Logično? A onda se čudimo kada se kaže da život ne postoji samo na Zemlji, već ga ima u izobilju na drugim planetama. No to ne zvuči logično pa ne prihvaćamo tu ČINJENICU. Zaključno – ako ne postoji život na drugim planetima i mi smo jedini “civilizovani” narod koji postoji, zašto onda imamo tako zeznut etičko-moralni kodeks unutar nas samih koji i dalje negativno utiče na okolinu stvarajući vrlo ne-konstruktivno okruženje za one koji vide dalje od vlastitog nosa? Oni koji shvaćaju da svaka naša misao zapravo JEST etičko-moralni kodeks koji je I.Kant objasnio kroz stav “deluj tako da maksima tvoje volje može ujedno i vredeti kao opšte zakonodavstvo“, trebaju poučiti one koji to ne vide (čak niti nakon ovog članka) u dovoljnoj meri da sebi ili njima ne rade štetu.

“Moralna načela se stvaraju u skladu sa Sveobuhvatnom Energijom – ona moraju biti pogodna za konstrukciju zdrave okoline onih koji u njoj prebivaju”

Predhodna stranica