“Uvek reci "da" trenutku. Predaj se. Reci "da" životu – i pogledaj kako život iznenada deluje za tebe umesto protiv tebe.” – Eckhart Tolle

U svakom trenutku zaboravimo da živimo svoj život samo u tom trenu. Ups, evo ga već prođe. Još jedan trenutak. Beskonačan niz trenutaka kojih se uglavnom ne sećamo.

Život nam se sastoji samo od trenutaka. Svakome od nas. Razlika je samo da netko svesno živi život a većina nas samo posmatraju svoj život kao da se dešava na kino platnu. Kada prođe još jedan trenutak uštipnimo se i probudimo. Bar da uhvatimo jedan trenutak svesne pažnje. Ali i to brzo prođe.

“Vreme je samo koncept. U stvarnosti postojimo samo u večnome sada. Prošlost je samo sećanje, a budućnost obično sanjarenje. Sve naše priče o prošlosti i budućnosti su ideje koje nastaju i nestaju u trenu.” – Jack Kornfield

Rekli biste da nije ni malo teško uhvatiti taj trenutak. OK, evo ga. Tu je. Naprežemo moždane vijuge da bi što pažljivijje bili svesni tog vražjeg trenutka. Upregnemo oči da bi bolje videli, naboramo čelo da bi se fokusirali, podignemo uši da bi bolje čuli, ali od tog trenutka ništa. Nema ga. Još jednom je prošao pored nas neprimećeno.

To nije način kako živeti u trenutku. To je bespotrebno naprezanje i gubljenje energije koje ionako imamo malo. Opustite se. Ne razmišljajte. Jedna vrlo važna stvar je da shvatimo da nismo naše misli. Daleko od toga. Da bi bili dobri u kreiranju života trebamo kontrolisati misli. Opustite se.

Vreme ide mimo nas hteli mi to ili ne. Svako ima jednaku količinu vremena. 24 sata u jednom danu. Ni više ni manje. Ne možemo zaustaviti vreme, ne možemo ga potkupiti (da ide na naš mlin više nego drugima), ne možemo ga uskladištiti, uništiti, rastegnuti i strpati u džep. Vreme živi svoj život nezavisno od nas.

“Večnost je sastavljena od mnogih malenih trenutaka.” – Emily Dickinson

Paradoks je da što se manje naprežemo da dohvatimo trenutak to smo bliži njemu. Kada ga samo promatramo bez ikakve želje da kontrolišemo taj delić večnog vremena, postajemo svesni tog trenutka. Bivajući svesni taj trenutak postaje deo našeg života i onda sve te momente istine možemo zaustaviti, rastegnuti, uobličiti na način da uskladimo vibraciju našeg uma sa vibracijom tog trenutka.

Postoji jedna određena zbrka koja postoji u svačijoj glavi. Zbrka misli. Monolozi, dijalozi i svakakve note jeftine muzike. Povrh toga i nerešeni problemi i svakodnevna pitanja koja nas muče. Jednom rečju: zbrka.

“U ime Boga, stanite za trenutak, prekinite sa poslom, pogledajte oko vas.” – Lav Tolstoj

Pogledajte u sebe. Unutar vas. I vreme će stati. U tom trenutku uobličićemo vlastiti život. Postoje mnogi načini da prekinete sa tom bukom u vašoj glavi koja vas sprečava da se posvetite sa samim sobom.

Meditacija, fokusiranje, vizualizacija, slušanje muzike, odlazak u prirodu. Odaberite što želite, ono gde se osećate ugodno. Samo odaberite i posvetite se zaustavljanju večnog vremena.

Sve što radimo u životu, radimo s ljubavlju. Tako ćemo najlakše i najbrže doći do cilja. U ovom slučaju govorimo kako da iskoristimo trenutak života bivajući svesni tog malenog momenta. Ne vežemo se za njega, ne hvatamo ga, ne zaustavljamo, samo ga posmatramo. S ljubavlju.

“Zapišite na srcu da je svaki dan najbolji dan vašega života.” – Ralph Waldo Emerson

Ma koliko ovaj svet izgleda ponekad zbrkano i uznemirujuće ipak postoji način kako se može očitati naše trenutno stanje duha. Korak po korak možemo napustiti poziciju iz koje ne možemo sagledati životnu sliku. Krenimo od prvog koraka. Malog koračića.

Život počinje sa dahom. I udišemo, izdišemo celi život. Do poslednjeg daha. Čak i disanje prihvaćamo samo kao deo mehaničke radnje koje pumpa pluća i srce kiseonikom. Disanje je mnogo više od toga.

To je naša veza s nama samima. To nas definiše da postojimo. Samo, radite to svesno.

“Dišite. Opustite se. Posetite sebe da je ovaj trenutak sve što imate.” – Oprah Winfrey

Kada pritisnemo svom snagom na neko mesto uvek se pojavi suprotna sila koja reaguje na naš pritisak. Kada pritisnemo sebe, ili nas neko drugi stisne, prirodno se pojavi blokada kao obrambeni mehanizam. U to trenutku kada nastane bol ne pada nam na pamet da se opustimo. Stisnemo zube i uzvratimo udarac.

Ali, rešenje je upravo suprotno od toga. Prihvatimo ono što nam se događa. I bol će minuti. I život će krenuti dalje uz našu punu pažnju. Trenutak za trenutkom. Do poslednjeg daha.

“Obećao sam sebi da ću uživati svakog trena svakog dana koji mi je dan.” – Thich Nhat Hanh

Neven Ilak

---