...

Promenite misli - promenićete život

Govor odražava stanje uma. Govor je prevod naših misli, naših vibracija u reči, u zvuk

Kako mi danas govorimo?

Mi malo obraćamo pažnju na ton kojim govorimo i kakve reči izgovaramo. Koristimo uvredljive i prosto veoma prljave reči, kao da smo zaboravili šta je blagorodan i uzvišen govor. Ali to nije samo dokaz našeg neznanja i degradacije svesti. Zar nije očigledno, da kada izgovaramo nepristojne i ružne reči – mir i sreća u nama se ne povećavaju. Sve je upravo suprotno. Tada omogućavamo da se pojavi negativna energija, a onda se pitamo zašto tako često moramo da uzimamo tablete za glavobolju.

Postoji direktna veza između uma i govora. Ako je um zdrav, govor je dostojanstven. Zdrav um je uvek pozitivan. Kada imamo takav um, mi ne govorimo o nedostacima drugih, ne kritikujemo, ne izražavamo pretenzije. Ne žalimo se na sudbinu. Ton govora je spokojan i prijateljski. Naravno, da se svako sa zadovoljstvom obraća takvom sagovorniku. Govor sa besom je znak slabosti duše. Prema statistici, 90% svih svađa i sukoba je zbog toga što smo o nekome govorili loše. Svima nam je potrebno da učimo da govorimo u prijatnom, blagonaklonom maniru, kontrolišući svoj govor. Na Istoku čovek, koji ne može da kontroliše svoj govor, smatra se primitivnim.

Odavno je primećeno da stičemo osobine tog čoveka, o kome mislimo i govorimo, zato govoreći o nekom loše, kritikujući ga, mi ispoljavamo u sebi negativne osobine te ličnosti. Ako hvalimo, tada ispoljavamo sve dobro, što poseduje ta ličnost. Stoga, misliti o Bogu i govoriti o Njemu – je najlakši način da se steknu božanski kvaliteti.

Obratite pažnju, da što je veći kod nas egoizam, zavist, zloba, tim teže govorimo o nekome sa toplinom. Šta je grublji naš govor, manje smo harmonični, zato surovije životne lekcije primamo.

Jedan od razloga što smo sada umorni i malo uspevamo je što mnogo govorimo. Opširnost je znak praznih reči. Treba govoriti malo, tiho, strpljivo i blagorodno. Tako se može štedeti vreme i energija. Važno je da naučite da kontrolišete svoj govor. Nešto smo izgovorili – i uvredili čoveka. A potom se opravdavamo: „Rekao sam to tek tako … nijesam želio da uvrijedim …“. Ovakav jezik treba promeniti. U rečima mora biti sadržana suština – takve reči su jake.

Jednom sam sreo poznanika, čiji se izgled mnogo promenio. I bez razmišljanja, rekao sam: „Oh, kako ste smršali. Prosto se ne možete poznati.“. On je tiho rekao: „Na dijeti sam.“. Potom smo malo popričali i rastali se. Tek što sam se rastao sa njim, odjednom sam shvatio netaktičnost svojih reči. Gubitak težine mogao je biti prouzrokovan bolešću. A moje reči su mogle da ga bolno povrijede. Počeo sam da se pravdavaju pred sobom.

„Da, možda i nije bolestan, možda je zaista odlučio da izgubi kilograme, mnogi sada brinu o izgledu, pridržavaju se raznih dijeta.“ Tada sam čvrsto odlučio: takvih presuda u mojim rečima više nikada neće biti. Mudrost nas uči: razmislite pre nego što bilo šta izgovorite.

Reči imaju smisla, ako su taktično i ispunjene ljubavlju prema drugima. A tada, koliko god „gorke“ reči izgovarali, srce će ih sigurno prihvatiti. Te reči ne izgledaju gorke, one izgledaju tačne.

U suprotnom, ako koristimo teške reči, oštrina se vidi u našem izgledu. Tada je drugima očigledna, naša gordost, i ljudi će se naljutiti na nas. Ali ako izgovaramo čak i „gorke“ reči sa ljubavlju, osećaj ljutnje se transformiše i ljudi osećaju naše saosećanje.

O svemu treba govoriti tačno, ali sa ljubavlju. Bilo kakve reči da uputi majka deci, zbog majčinske ljubavi one se ne posmatraju kao stroge i gorke. Deca osećaju: majka nas voli, ona nam želi dobro. Isto tako, bez obzira koliko direktnim rečima sve rekli, to druge ne boli, ako pri tome ispoljavamo milosrđe.


portalIzlaz na portal         Predhodna stranica         Na pocetak ove stranice