Imamo li danas odgovore na pitanja koja pre cetiri-pet hiljada godina ljudi nisu smeli da postave? Nemamo, i to iz istih razloga, s tim sto nam je garantovana privilegija odlozenog, "civilizovanog" straha od odmazde onih koji odgovor znaju. Sta su piramide? Grobnice, svetilista, plod obesti vladara koji ne slute medje svojih moci?
Covecanstvo danasnjice suocava se sa fenomenom koji se predstavlja pod maskom egzoticnog, cak zabavnog. Nisu piramide tek simbol drevnog Egipta - ima ih i u Meksiku i u drugim latinoamerickim zemljama, a nedavno su slicne gradevine otkrivene i u Kini, pa i na manjim japanskim ostrvima. Legenda o slicnim graditeljskim poduhvatima na Aljasci i Islandu do daljeg ce, sudeci po trendovima, ostati pod velom tajne.

Agent Molder u Keopsovoj sluzbi

Ko ne voli da razgleda ilustrovane atlase i zivopisne slikovnice, neka potrazi novcanicu od jednog dolara - i tamo je piramida, sa okom ispod spica koji dodiruje neizvesnu tminu nebesa, uz poruku da piramidalna forma u arhitekturi ne mari za granice; ni drzavne, ni kontinentalne, ali ni one vremenske, koje ljudska bica sputavaju famom o prolaznosti, namecuci nesvest o hijerarhijskom ucenju sto sugerise da je "iz Mnozine izaslo Jedno".

Japanski primer dramaticniji je, i inspirativniji, kako od dolarskog, tako i od egipatsko-meksickog, u svetlu prozapadnjacene sadasnjice. Na ostrvu Jonaguni-Jima, smestenom u plavetnom pacifickom nevidisu izmedu japanske Okinave i kineskog Tajvana, dize se cudesna arhitektonska dragocenost visoka tridesetak i osnove siroke oko dve stotine metara, ciju starost naucnici procenjuju na nepreciznih "deset do dvanaest hiljada godina". U pitanju je - i laicko golo oko vidi - prava pravcata piramida. A profesor Masaki Kimura sa Univerziteta "Rjukju" na Okinavi odusevljeno govori o nedavnom otkricu na zapustenom ostrvcetu: "Ovo bi mogao da bude dokaz o postojanju dosad nepoznate kulture. Na svetu nema zapisa o ljudskim bicima koja su, pre punih 10.000 godina, zadovoljavala intelektualne i opste civilizacijske standarde za izgradnju ovakvog hrama."

Nije neverovatna hipoteza savremenih analiticara koji nagovestavaju da su robovi-graditelji egipatskih piramida, svakoga dana u suton, pijuckajuci sledujuce pivo uz "subvencionisani" 'lebac i sira, posmatrali redovne epizode nekog tadasnjeg "Dosijea iks", pri cemu je glavni akter, izvesno, bio daleko ozbiljniji od agenta Moldera, a tumacica centralne role osetno kontemplativnija od agentkinje Skali. "Neko to od gore vidi sve", bio je uzus prihvatljiv i tadasnjem "obicnom robu", za razliku od danasnjeg, koji je pojam slobode izjednacio sa idejom gluposti.

Arhitekte iz svemira

Erih fon Deniken i pokret astroarheologa zapamceni su kao eksperti koji insistiraju na teoriji vasionskog porekla drevne ljudske kulture. Svemirske arhitekte su, smatrao je Deniken, ucestvovale u izgradnji piramida, kako onih egipatskih, tako i onih na drugim meridijanima.

S druge strane, Karel Drbal medju "trezvenim" tumacima ovog fenomena ima status ozbiljnog teoreticara. Njemu se pripisuju "velike zasluge za prihvatanje ideja o energetskim svojstvima piramida". Vrli Ceh je tvrdio da se jedna od tajni piramida krije u "dimenzijama njenih stranica koje generisu energiju, sto se dogada iako nije jasno kako to cine".
"Samo oni koji vise vole da veruju da je to glupost, oni koji NECE da znaju, mogu tvrditi da efekta nema", kategorican je bio Karel Drbal, cije reci do nas stizu posredstvom autorskog izdanja "Moc piramida", koje je u Beogradu 1989. godine publikovao tim u sastavu: Dejan Gorski, Vesna Vicanovic, Pavle Matic i Mihailo Mijalkovic.

Autorski kvartet, koncentrisan na cudo egipatskih piramida, belezi da se za ove monumentalne gradevine "pretpostavljalo da su, pored nekih drugih funkcija, mogle sluziti i kao opservatorije". Sledi napomena da "za takva razmisljanja nesumnjivo ima osnove, buduci da su drevni Egipcani bili pazljivi posmatraci neba i astronomskih pojava", s tim sto je "neverovatno da bi tako glomazna i skupa gradjevina bila predvidena samo u ovu svrhu".
Imajuci u vidu realni upliv magije na svakodnevni zivot ljudi koji su u cetvrtom, trecem i drugom milenijumu pre Isusa Nazarecanina naseljavali dolinu Nila i okolno prostranstvo na plodnom parcetu africkog severa, piramide su "koriscene i u ritualne svrhe", pri cemu knjiga "Moc piramida" nedvosmisleno sugerise da stari Egipcani "nisu bili ni neracionalni ni rasipnici, a zavidan stepen njihovog razvitka ukazuje na njihove velike sposobnosti i umeca".

Put kojim cemo ici

Sta je nama danas ostalo od maglovitog nilskog nasleda? Sem jedne od klasicnih atrakcija zooloskih vrtova, nilskog konja (da umirimo, eto, cinike), tu su i cinjenice koje svako moze da proveri, samo ako ima strpljenja da u svom domu, o sto manjem trosku, sagradi piramidicu od providnog materijala:

• Voda koja se nekoliko dana drzi pod svodom piramide potpomaze rast biljaka i deluje antisepticno;
• Biljke pod piramidom brze rastu;
• Mleko u piramidi se ne kvari, vec se pretvara u jogurt, koji se moze konzumirati;
• Vino drzano u piramidama ima bolji ukus...

Sve je to, kao sto vidite, na minijaturnom planu. Sta je sve duze opstajalo, lepse mirisalo i bolje prianjalo uz telesno i duhovno nepce u masivnim piramidalnim zdanjima poput Keopsovog, Kefrenovog ili Mikerinovog - mozemo naslutiti ako masti pustimo na volju i prizovemo tamnu caroliju mumija.

Sta se desavalo pred docek 2000. godine na platou u Gizi? Mnoge su price obisle svetski medijski prostor, lansirane cak i iz sredista uglednih engleskih i americkih novinskih agencija. Sem koncerta francuskog maga tzv. elektronske muzike, Zan-Misela Zara, procurele su glasine o nekoliko hiljada vrhunski obucenih specijalaca koji obezbeduju prostor oko samih piramida. U kojima su, navodno, aktuelni mocnici - delom poznati, a delom nepoznati siroj javnosti - obavljali tajnovite rabote. Zasto bas tada, zasto bas u piramidi, zasto bas ti i ti (koje ovom prilikom necemo da imenujemo)?

Kao sto i umetnost mora da opstane, da izdrzi da bi kao umetnost bila vidjena, ni tajna nije tajna ako ne traje. A ako zelite u neku tajnu da proniknete, pazite kojim cete putem ici...