Prometej / grc. Prometheus / bio je sin titana Japeta i boginje Temide, a po nekim verzijama, majka mu je bila okeanida Klimena. Bio je iz roda titana, no stao je na Zevsovu stranu, kada je Zevs odlucio svrgnuti titana Krona, da bi uspostavio novi poredak, te mu je Prometej pomogao, zato sto je zudio za novim, pravednijim svetom. No, nakon sto je Zevs pobedio u borbi, Prometeja nije pravedno nagradio, a Prometej ga je napustio, jer je kruti i nemilosrdni bog zelio unistiti bespomocna ljudska bica.

Prometej je voleo ljude i saosjecao je sa slabima, te je odlucio da spase covecanstvo, pa i po cenu toga da se usprotivi Zevsovoj volji. Ulio je ljudima snagu, te ih je naucio kako da pomognu sami sebi. Sa svetog ognjista na Olimpu ukrao je vatru bogova i doneo ju je ljudima na dar. Uz pomoc vatre, ljudi su naucili pripremati kvalitetniju hranu, mogli su se zastiti od hladnoce i poceli su jacati svoja tela i svoj duh. Takodje ih je Prometej naucio razlicitim zanatima, kako da kuju gvozdje i izradjuju alat, te ih je naucio racunati, pisati i citati. Pripitomio je divlje zivotinje - bika i konja - te ih je podvrgnuo covekovoj volji, da bi ljudi uz pomoc njihovog rada mogli lakse obradjivati zemlju. Naucio je ljude i umeću isceljivanja, upoznao ih je sa razlicitim lekovima i isceliteljskim vestinama. U duhovnom smislu, bio je pravi stvoritelj čoveka, jer je od njega napravio razumno bice, koje je postalo sposobno da stoji na svojim nogama i da prezivi u surovom svetu.

Medjutim, zbog svega toga ga je Zevs veoma surovo kaznio: naredio je svojim slugama da ga savladaju i odvedu na kraj sveta, gdje ga je bog Hefest prikovao za visoku stenu. Prometej ipak nije bio porazen, jer je znao da kruta vladavina Zevsa nece trajati vecno, a takodje je uz pomoc svog prorocanskog dara znao i kada ce Zevs biti svrgnut i zasto, no znao je i za nacin, kako se to svrgavanje moze spreciti. Zevs je pokusao doznati tajnu tog prorocanstva od Prometeja, ali je ovaj bio previse ponosan i tvrdoglav da bi pregovarao sa vrhovnim bogom.

"Ukratko, mrzim vas, bogovi, sve do jednog. Svoje muke ne nameravam menjati za robovsko sluzenje tiraninu" - poznata je recenica, koja se pripisuje Prometeju.

Nakon toga ga je Zevs pogodio s munjom i srusio zajedno sa stenom, za koju je bio prikovan, u bezdan podzemnog sveta - Tartar. Tako je pokusao slomiti njegov ponos, no kako mu to nije uspelo, naredio je da Prometeja opet izvedu na svetlo, da bude izlozen jos gorim i tezim mukama. Mnoge godine je Prometej bio prikovan za stenu na vrhu Kavkaza. Trpio je od mrazeva i zedji, a svakog jutra mu je ogromni orao iskljuvao komad jetre, koji bi preko noci ponovo izrastao. No, Prometej je ostao jednako ponosan kao i pre, te mu je bilo ispod casti da vrhovnog boga moli za milost.

U medjuvremenu je Zevs ucvrstio svoju vladavinu i samim tim postao je blazi vladar - pustio je titane iz tamnice, te je cak postao milostiviji prema ljudima. No, i dalje ga je uznemiravala tajna o njegovom svrgavanju, a za koju je znao Prometej. Dozvolio je da Prometeja posete zena Hesiona i sin Deukalion, koji su mu potvrdili da Zevs vise nije onakav tiranin, kakav je bio, te da je i prema ljudima postao puno blazi. Prometej je bio spreman odati tajnu Zevsu, te da ga ovaj za uzvrat oslobodi, ali je bio i dalje veoma ponosan i nije zeleo da moli za milost, vec se nadao da ce ga osloboditi ljudi - jedino bi iz njihovih ruku primio slobodu.

Jednog dana, do njegove stene je stvarno i dosao covek, junak Herkul, te je sa svojom strelom ubio orlusinu, koja je kljucala Prometejevu jetru. Potom je razbio Prometejeve okove i skinuo ga je sa stene. Tada se pojavio Zevsov glasnik, kome je Prometej odao tajno prorocanstvo: porucio je Zevsu da se ne zeni sa Tetidom, za kojom je Zevs zudeo, jer ce njegov njegov sin nadmasiti svoga oca. Nakon toga mu je Zevs podario slobodu.

Pomirio se sa Zevsom, a pri tome nije nista zrtvovao od svoga ponosa, niti je izdao svoje principe. Njegova pobeda je okoncana time, da je primljen na Olimp medju bogove. Ipak, kao secanje na svoju neposlusnost, nosio je prsten sacinjen od svojih okova, u koji je bio ugradjen deo stene sa Kavkaza. U cast Prometeja, ljudi su poceli nosti prstenje sa kamenom, a prica se i da su kasnije mnogi narodi, koji su zivjeli oko Kavkaza, ubijali orlove i spaljivali njihova gnezda, jer su ih zbog muke, koju su zadavali Prometeju, smatrali neprijateljima ljudi.

***

Ovaj mit na simbolican nacin govori o tome, kako su istinski napredak i sloboda za ljude moguci tek onda, kada se pocnu svrgavati okostali autoriteti i kada se u ime humanizma pocne rusiti losa tradicija, a koja u svojoj osnovi skodi coveku i ljudskom rodu na zemlji. Nijedan sistem ne sme atakovati na covecju slobodu, bez obzira da li se radi o religijskom, pravnom ili drzavnom sistemu. A ako se to desi, onda ce arhetip Prometeja na kolektivnim nivoima svesti u ljudima probuditi iskonsku zudnju za slobodom, koja ce ih prosvetliti i ohrabriti da se ponosno i hrabro odupru nehumanim vladarima, sto crpe covekove energije i namecu tiraniju inkvizitorskog jednoumlja.

Ovaj arhetipski lik simbol je ponosa i otpora surovim autoritetima, uz svest da ni jedna zrtva nije prevelika, kada je u pitanju ljudsko blagostanje i sloboda na zemlji - na dubokim dusevnim nivoima, lik Prometeja nam uliva snagu da beskompromisno nastavimo da sledimo svoja uverenja, a u ciju pravednost i humanost verujemo, cak i onda, kada nas niko ne bude ni shvacao, ni podrzavao, nista ne sme biti vaznije od naseg oslobodjenja, koje mora postati pravo svih ljudi na zemlji, bez elitizma.

Otkrivajuci ljudima moc vatre, tajnu bogova, Prometej je ujedno i prvi borac protiv mistifikacije znanja, koja diskriminiše covekovo pravo na informaciju. U danasnjem svetu, informacija je postala oblik robe - razlicito znanje se prodaje onima, koji poseduju materijalna bogatstva, dok se siromasni ostavljaju u neznanju, jer je svetskim vladarima potrebno da imaju sto vise neobrazovane radne snage, koja nece puno zapitkivati i misliti, vec ce raditi i bespogovora placati poreze svojim gospodarima. No, uz svest o gradjanskim pravima i legalnim strategijama gradjanskog otpora i aktivizma, ljudi ipak mogu sebe zastititi, kroz razlicite oblike udruzivanja u civilnim pokretima, ciji je krajnji cilj zastita i promicanje ljudskih prava za sve ljude na svetu, bez izuzetka.

Pravi ucitelji covecanstva su poput Prometeja - humani, saosecajni i spremni da pomognu, bez zelje da iz toga dobiju veliku materijalnu korist, jer svi imamo pravo na znanje, rast i razvoj svojih sposobnosti i prava mudrost, kao i sve druge prave stvari na ovoj zemlji – posve je besplatna i nema cene, a do nje se dolazi voljom, strpljenjem, ali i sa odredjenom dozom Prometejskog ponosa i tvrdoglavosti, koji su odlika samoosvestenih ljudi, nepokorenog duha i ciste svesti.

Zato ovom arhetipu treba teziti kao dusevnom simbolu, koji nas prosvetljuje, oslobadja i stiti u mraku neznanja. Za zene je arhetip Prometeja narocito koristan, jer ih uci kako da razviju nezavisan intelekt, kriticko misljenje i duhovnu neustrasivost - Prometej, kao animus, daruje zeni zudnju za slobodom i borbenost, koja ce joj pomoci da se za tu slobodu i izbori, bez obzira na cenu, jer je zivot bez slobode oblik duhovne smrti i kao takav nema nikakve vrednosti.