8. ŠTA SU TO JUDEIZAM I CIONIZAM?

KO SU TO BOGOM IZBRANI JEVREJI?

»Židovi će uništiti Rusiju«

F.M.Dostojevski

Bilo koja ozbiljna analiza komunizma i hrišćanstva automatski se upiru u jedne iste korene – u svetsko jevrejstvo. Odatle se sve proteže. A dalje se proteže do gospodara Jevreja, a još dalje do satane.

Hajde sada da pogledamo judeizam, šta on predstavlja.

Mnogi narodi imaju sklonost ka šovinizmu. Šovinizam i rasizam Jevreja je unikalan. Jevreji su – jedini narod na svetu koji ima takvu religiju, u kojoj su oni – najviši bogom izbran narod, a svi drugi nrodi – to su niže životinje, sa kojima se može postupati kako kako god i ne sme im se obraćati kao sebi ravnima.

Judeizam je utvrđen u judejskoj svetoj knjizi – Talmudu. Talmud se sastoji od 52 toma, od kojih je na gojske jezike, i to skraćeno, sa odsecanjem najnepoželjnijih mesta, prevedeno samo 6 tomova. Ostalih 46 tomova je poznato samo vrhu Levita visokih stepena posvećenosti i to ne svi odmah. O upoznavanju sa takvom, naprimer, tajnom knjigom, kao »Ibbur«, maštaju mnogi rabini iz nižih stepena. Za nas nema smisla da analiziramo čitav Talmud. Najglavnije je – shvatiti njegovu suštinu.

Uzmimo nekoliko citata iz »Talmuda« (16):

· »Slično onome, kako čovek nadmašuje životinju, Jevreji nadmašuju sve narode na zemlji«.

· »Samo su Jevreji dostojni naziva ljudi, a GOJI (nejevreji, Arijevci), vode poreklo od zlih duhova, imaju pravo da se nazivaju samo svinjama«.

· »Zabranjeno je odnositi se sa sažaljenjem prema onima, koji nemaju razuma (prema gojima)«.

· »Imovina nejevreja je kao napuštena stvar, njen pravi vlasnik je Jevrej, koji je prvi preotme. I to je pravedno, jer Bog je dao Jevrejima vlast nad životom i imovinom drugih naroda«.

· »Njihov život (goja, joga-arujevaca), o, Jevreju, u tvojim je rukama, još više njihov novac«.

· »Bog je naredio Jevrejima da daju gojima novac u zajam, ali da daju nikako drugačije, već samo uz kamatu, prema tome, umesto da im time pružamo korist, mi im činimo štetu, čak ako nam taj čovek može biti od koristi, dok prema Jevrejima mi ne treba da postupamo na taj način«.

· »Licemerje je dopustivo u tom smislu, kada Jevrej treba da izgleda ljubazan prema grešnima, naka im ukazuje počast i govori: »Ja vas volim«. To je dozvoljeno samo u tom slučaju, ako je Jevreju potreban grešnik ili ima razloga da ga se boji; u suprotnom slučaju to je greh«.

· »Zabranjeno je vraćati goji ono što je on izgubio; onaj ko vraća goji izgubljeno neće naći milosti kod boga«.

· »Tamo gde je napisano »Ne čini zlo bližnjemu«, ne govori se »Ne čini zlo goji«.

· »Izgovarajući kletvu, u sebi se mogu izgovoriti oni uslovi, pod kojima kletva neće biti važeća. Talmud dozvoljava da se postupa na taj način svaki put, kada neka gojska vlast traži od Jevreja da da neku zakletvu«.

· »Jevrej čini dobro delo kada ubija slobodoumnog, nevernika, koji odriče učenje Izraela, kao i onog ko je postao goj«.

· »Što se tiče Talmuda, onda mi priznajemo njegovu bezuslovnu nadmoć nad Mojsijevom Biblijom«.

· »Jevrej može da baci komad mesa psu, ali nikako da ga pokloni hrišćaninu, pošto je pas bolji od hrišćanina«.

· »Prolazeći mimo razrušenog hrama goja, svaki Jevrej je obavezan da izgovori: »Hvala ti, gospode, što si iskorenio ovaj dom idola««.

· »Jevrej uvek ima pravo da napada hrišćanina i da ga ubije naoružanom rukom. Jevreji koji, zahvaljujući položaju koji zauzimaju, imaju takvu mogućnost, neodložno su obavezni da predaju javnom pogubljenju hrišćane, pod jednim ili drugim izgovorom«.

· »Najbolji od goja dostojan je smrti« (Aboda zara, 26, u Tosafot).

· »Muškarac može da čini sa svojom ženom sve, što mu se sviđa, kao sa komadom mesa iz mesare«.

· »Onaj ko ignoriše reč rabina, podleže smrti« (traktat Erubin, 21:2).

I tako dalje i tome slično.

Uzgred, i danas u savremenom Izraelu (gde su navodno realizovani demokratija i ljudska prava) nejevrej, to jest goj, ne može biti ni deputat Kneseta, ni premijer ministar.

Lako se vidi da je judeizam – zločinačka ideologija. To nije čudno. Sam jezik ivrit – nastao je od arapskog drevnog žargona zločinačkog sveta. A rač »Jevrej« u lopovskom žargonu ivrit označava – lupež, zločinac.

Može se bez preterivanja reći da je judejsko pravo bilo tokom milenijuma i nastavlja i danas da igra ulogu glavne svetske kovačnice čitavog spektra kriminala, koji samo postoji u svetu.

Jevrejske sinagoge – to nisu samo crkve, to su škole i centri pripreme kriminalaca, centri međunarodne mafije.

Hrišćanska Biblija nije daleko otišla od Talmuda. Isti onaj jevrejski šovinizam. Ista propaganda šovinističke teorije bogom izbranog naroda. Isto židoljublje i prezir prema drugim narodima – nejevrejima. Biblija je prožeta zabranama jevrejskog boga smešanih brakova Jevreja sa drugim narodima. Odavde, uzgred, od velikog rodoskrnavljenja i nedostatka nove krvi mnogi genetski i psihički problemi Jevreja. Biblijski Bog takođe ljudima smatra samo Jevreje, a drugi narodi za njega su isto što i životinje.

Uzmimo nekoliko citata iz Starog Zaveta Biblije.

Jevreji se obraćaju bogu: »O drugim narodima, koji su potekli od Adama, ti si rekao, da oni nisu ništa, da su slični pljuvački… te narode si za ništa proglasio…« (3 Jezdre, 6:56-57).

Biblija u Starom Zavetu stalno propagira jevrejsko svetsko gospodarstvo i jevrejski patriotizam. »Vi (Jevreji), ovladaćete narodima koji su brojniji i jači od vas; svako mesto na koje stupi noga vaša, biće vaše; niko se neće održati protiv vas« (Drugi zakon 11:23-25).

»Uvešće tebe (jevrejski narode) bog tvoj, u onu zemlju, za koju se on kleo… da će ti je dati sa velikim i lepim gradovima, koje ti nisi gradio, i sa kućama, napunjenim svakim dobrom, koje ti nisi punio, i sa izvorima, iskopanim u kamenu, koje ti nisi kopao, sa vinogradima i maslinicima, koje ti nisi sadio, i ti ćeš jesti i nasititi se« (Drugi zakon 6:10-11).

Ideje svetskog gospodarstva jevreja nad drugim narodima preko novca i finansijskog kredita u Starom Zavetu su iste, kao i u Talmudu: »… i ti ćeš davati zajmove mnogim narodima, a sam nećeš uzimati zajmove; i gospodarićeš nad mnogim narodima, a oni nad tobom neće gospodariti« (Drugi zakon 15:6).

»Daću druge ljude za tebe i narode za dušu tvoju« (Isaija 43:4).

Kada je Avraam ostario, on je zatražio od svog roba da se zakune da »ti nećeš uzeti sinu mojemu Isaaku ženu od Hananejevih kćeri, među kojima ja živim, nego ćeš otići u moju zemlju, u moju domovinu kod mog plemena, i odatle ćeš uzeti ženu sinu mojemu Isaaku« (Bitisanje 24:3-4). Kada je taj rob sa bogatstvom od deset kamila došao da kupuje Isaaku ženu Reveku, on kaže njenom bratu Lavanu: »Gospod je sasvim blagosiljao moga gospodina, i on je postao veliki: On mu je dao ovce i volove, srebro i zlato, robove i robinje, kamile i magarce« (Bitisanje 24:350. Iz ove epizode se vidi da biblijski (jevrejski) Bog ne samo da nije protiv ropstva, ne samo da neće da oslobodi ljude od ropstva, već i svom ljubimcu daje robove i robinje. A to su ljudi. Ali za biblijskog boga – to nisu ljudi. Oni se nabrajaju zajedno sa ovcama, volovima, kamilama i magarcima. Za Bibliju nejevreji su – isto što i životinje, kao u Talmudu.

U toj istoj glavi jevrejski bog uči Jevreje: »Sedme godine čini praštanje. Praštanje se sastoji u tome, da svaki davalac zajma, koji je dao zajam svome bližnjem, oprosti dug i ne naplaćuje ga od bližnjega svoga ili od brata svoga, … od inozemca naplati, a što bude tvoje kod tvoga brata, oprosti« (Drugi zakon 15:1-3). I to vam je opšteljudski prilaz. Truli šovinizam. Odnosi prema Jevrejima i prema nejevrejima su sasvim suprotni. Uzgred, ovde, kao i svuda u Bibliji i Jevanđelju vidi se, ko je to bližnji svoj. To nije čovek uopšte, već samo Jevrej. Tako da, kada je napisano »Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«, to uopšte ne znači voleti sve ljude na zemlji. To u prevodu sa jevrejskoga znači: »Neka ljubi Jevrej Jevreja«.

U glavi 14 drugog zakona Biblije jevrejski bog uči Jevreje kako se treba hraniti, i tu se vidi njegov prljav šovinizam, stih 21: »Ne jedite nikakvu mrtvačinu; daj je inozemcu, koji se zadesi u tvojoj kući, neka on jede, ili mu je prodaj, jer ti si sveti narod kod Gospoda Boga tvojega«. Dobar je to »sveti« narod, koji prodaje mrtvačinu nejevrejima. A još je bolji taj pogani jevrejski bog, koji uči Jevreje takvim gadostima.

Stari Zavet tera Jevreje da se nalaze u stanju stalnog rata sa drugim narodima: »Nemojte udavati svoje kćeri za za njihove sinove, i njihove kćeri ne uzimajte za vaše sinove, i ne tražite mir sa njima za sva vremena…« (2 Jezdri 8:81-82).

Patološko zverstvo Jevreja ne zna analoge u svetskoj istoriji. Pre ulaska u Zemlju Obećanu Mojsije šalje u izvidnicu Iisusa Navina i Haleva Jefonnina. Vrativši se, oni su počeli da pozivaju Jevreje na osvajanje sledećim izrazima: »… ne bojte se naroda ove zemlje; jer on će nam biti predat na jedenje« (Brojevi 14:9).

Za vreme cara Davida Jevreji su zverski i sa patološkim sadizmom uništili čitavo stanovništvo Rave Ammonitske, bacivši žive ljude pod testere, pod gvozdene maljeve, pod gvozdene sekire i u peći za spaljivanje (2 Carstvo 12:31). I posle toga Jevreji istupaju protiv Hitlera, koji ih je spaljivao u pećima krematorijuma. A Hitler je bio samo instrument u realizaciji Zakona Karme – zakona pravedne osvete.

Na kakve je sve gadosti spreman jevrejski narod najbolje se vidi iz priče jednog »blagočestivog« Levita, opisan u knjizi Sudija (gl.19). Taj Levit je noćio jedanput u gradu Givi, i njegovi stanovnici (sinovi Venjiaminovi) su rešili da ga siluju. Levit im je umesto sebe dao svoju ljubavnicu, i oni su se iživljavali nad njom. Iživljavali su se svu noć, i žena je dopuzala do kućnog praga i tu odležala do jutra (Sudije 9:22-26). Levit je tek ujutru prišao svojoj ljubavnici i video da je ona mrtva. On je uzeo nož, razrezao njeno telo na 12 delova i poslao u sve krajeve Izraelove (Sudije 9:29). Kakva osećanja kod normalnog čoveka mogu da izazovu postupci ovog svetog levita? Samo odvratnost. Divlja gnusnost, mračnjaštvo i sadizam. I sva ta odvratna zlodela Jevreja opisuju se u toj svetoj Bibliji.

I tako dalje i tome slično. Više ne želim da citiram Bibliju, a i nema potrebe. Slika je i tako jasna.

Hrišćani u punom obimu ne priznaju Talmud. Ipak adaptirana varijanta judeizma – Stari Zavet, koji uključuje pet knjiga Mojsijevih (Toru), jeste osnovni deo Biblije – svete knjige za hrišćane. Za svakog čoveka koji ima prirodno moralno načelo Biblija je prava gadost. A kod hrišćana ta odvratna knjiga se smatra za svetinju. Uprkos svojoj želji, hršćani ne mogu da izbace iz Biblije Stari Zavet i da ostave samo Novi Zavet (Jevanđelje). U Starom Zavetu data je jedna, makar i zamršena, slika sveta. A u Jevanđelju slika sveta odsustvuje. Tamo se opisuju samo avanture Isusa Hrista i njegovo učenje.

Često hrišćanski popovi u ličnom kontaktu govore da je Stari Zavet, naravno, gadost, a Jevanđelje – to je sasvim drugo. To je takođe laž. U stvari suprotstavljanje Starog i Novog Zaveta – to je jeftina demagogija.

JEVANĐELJE (NOVI ZAVET) – JE ISTO TAKO KAO I STARI ZAVET, KNJIGA JEVREJSKOG ŠOVINIZMA.

Sve te knjige su pisali Jevreji. Junaci tih knjiga su – Jevreji. U tim knjigama je opisana istorija čisto jevrejskog naroda. U svim tim knjigama se propagira odvratna šovinistička ideja nadmoći Jevreja nad drugim narodima i prezir Jevreja prema drugim narodima.

Naprimer, Jevanđelje po Mateju, glava 15, stihovi 22-28: »I evo, žena Hananejanka, izašavši iz tih mesta, vikala je: smiluj se, Gospode, Davidov sine, moja kći je strašno pobesnela. Ali on joj neije odgovorio ni reč. I Njegovi učenici, prišavši, molili su ga: pusti je, zato što viče za nama. On je odgovorio: Ja sam poslat SAMO kod uginulih ovaca doma Izraelovog. A ona, prišavši, klanjala se Njemu i govorila: Gospode! Pomozi mi. On je odgovorio: nije lepo uzeti hleb od dece i bacati ga PSIMA. Ona je rakla: Da, Gospode! Ali i psi jedu mrve, koje padaju sa stola njihovih gospodara«.

Tek posle tih reči Isus joj je rekao: »Velika je tvoja vera« i izlečio je njenu kćer.

U čemu je velika vera te žene prema gledištu rasiste Hrista? Njemu se svidelo što je ta žena priznala svoje uniženje, priznala i poverovala da je ona slična psima, i moli samo mrve sa jevrejskog stola. Šta će, takvoj ženi se može baciti kost sa stola Izraelovog. Eto kakva vera je potrebna šovinistu Hristu.

Iz ove epizode se vidi da je Isus Hristos, takođe kao i Mojsije, čisto jevrejski rasista i šovinista, za koga su drugi narodi jednaki psima.

Isto kao u Starom Zavetu, Hristos propoveda za svoje učenike isti takav jevrejski patriotizam: »Ja sam Vas poslao da čekate ono, nad čime vi niste radili: drugi su radili, a vi ste ušli u plod njihovog rada« (po Jovanu 4:38).

Hrišćanstvo – to je uvek judohrišćanstvo.

Odavde i potiču koreni antisemitizma. U svim vremenima, u svim zemljama postojao je antisemitizam, koji Jevreji tako ne vole. Ah, kako nisu dobri ti antisemisti, ti prokleti fašisti, koji vređaju »jadne«, »nesrećne«, »dobre« Jevreje. A u čemu su osnovni uzroci antisemitizma? Jevreji se trude da prikažu antisemitizam kao zavist drugih naroda prema genijalnim i talentovanim Jevrejima – nadljudima, iako su vrhunci globalne jevrejske misli – Biblija Mojsijeva i Kapital Karla Marksa, sa logičke tačke gledišta remek dela tupoglavosti i dokazuju, da kod Jevreja nije sve u redu sa glavom.

Ustvari antisemitizam je – prirodna zaštitna reakcija drugih naroda od jevrejskog šovinizma. Ali Jevreji liče na svoga boga, koji za svoje greške okrivljuje druge. Nisu Jevreji krivi za to, koliko su zla oni naneli drugim narodima, već sami ti niži narodi.

Oni koji nazivaju antisemitizam šovinizmom – drsko lažu. Antisemitizam – to ne samo da nije šovinizam, već je on suprotnost šovinizmu. Antisemitizam – to je protest protiv jevrejskog šovinizma.

U jevrejskoj enciklopediji daje se sledeća definicija antisemita: »Antisemit – to je čovek koji ne voli Jevreje«. Šta se može, dobra je to definicija. A zašto i zbog čega treba da volimo Jevreje? Svaki čovek je slobodan da voli ili ne voli onoga ko mu se sviđa ili ne sviđa. Jevreji, proganjajući antisemitizam, žele da silom nametnu ljubav prema sebi. Takav postupak se u krivičnom zakonu naziva silovanjem. Tako da borce protiv antisemitizma treba pozivati na krivičnu odgovornost zbog pokušaja silovanja.

Jevreji ne vole reč »Žid« i trude se da dokažu da je korišćenje reči »Žid« – osobina nekulture. Ipak veliki A.S.Puškin nije se stideo da Jevreje naziva Židovima (naprimer, u delu »Škrt vitez«). Tako da ova jevrejska verzija ne odgovara.

Jevrejska sredstva masovne dezinformacije i ona koje su kupili Jevreji, propagiraju misao da je antisemitizam – pokazatelj neobrazovanosti. Ali da bi se razbila ta jevrejsna basna, dovoljno je navesti makar nekoliko ne jednostavno obrazovanih, već genijalnih i istaknutih ljudi antisemita: Đordano Bruno; Volter; Kant; Gete; Šiler; Henri Ford; istoričar Strabon; Ciceron; Seneka; Tacit; Napoleon; Šopenhauer; Niče; Džordž Vašington; Bizmark; Daglas Rid; Herbert Vels, Čerčil; istaknuti istoričari Egipta, Rima, Grčke, Aleksandrije; Rusi – Dostojevski; Puškin; Dalj; Čehov; Gogolj; Saltikov-Ščedrin; Mendeljejev; Blok; Rozanov; knez Svjatoslav; knez Vladimir II; Petar I; knez Gorčakov; Katarina I; Imperatorka Jelizaveta Petrovna; Nikolaj I.

ANTISEMITIZAM – TO JE POKAZATELJ VISOKOG INTELEKTA.

Kao primer može se navesti nekoliko izjava svetski poznatih ljudi o Jevrejima.

Džordž Vašington (1.predsednik SAD, 1732 – 1799), iz njegove knjige »Maksime Vašingtona«): »Sasvim je žalosno što ih ni jedna država, starija od ove, nije pokorila kao kugu društva i svog velikog neprijatelja, čijim je prisustvom usrećena Amerika«.

Muhamed (osnivač muhamedanstva, 570 – 632, iz Korana): »Ne mogu da shvatim da sve do sada niko nije izgnao te životinje, čije je disanje slično smrti. Zar ne bi svako uništio divlje zveri, koje jedu ljude, čak ako one imaju ljudski oblik? Da li Jevreji predstavljaju nešto drugo, osim ljudoždere?«

Martin Luter (crkveni reformator, 1483 – 1546): »Strastvena želja vapijućih srca Jevreja nada se da će doći onaj dan, kada će oni moći da se odnose prema nama tako, kao što su postupali u vreme Jesfiri u Perisji. I koliko je Jevrejima bliska knjiga Jesfir, koja opravdava njihovu krvoločnost, osvetoljubivost i apetite razbojničkih nada!. Nikada sunce nije svetlelo narodu, krvožednijem i osvetničkijem, koji se zanosi idejom uništenja i ugušenja ljudi druge vere«.

Petar Prvi (ruski imperator, 1672 – 1725): »Više volim da vidim u mojoj zemlji muhamedance i mnogobošce, nego Jevreje. Poslednji su prevaranti i lupeži. Oni neće dobiti odobrenje da se nasele i organizuju svoj posao. Bez obzira na moja naređenja, oni nastoje da to ostvare potkupom mojih činovnika sa ciljem da postanu ravnopravni«.

Žan Fransoa Volter (francuski pisac, 1694 – 1778): »Jevreji nisu ništa drugo nego prezren i varvarski narod, koji je tokom dugog vremena spojio odvratno koristoljublje sa užasnim predrasudama i neugasivom mržnjom prema narodima, koji ih trpe i na kojima se oni obogaćuju«.

Bendžamin Franklin (američki naučnik i državni radnik, 1706 – 1790): »Ma gde bilo, u zemlji, u kojoj se naseljavaju Jevreji, nezavisno od njihovog broja, oni snižavaju njen moral, komercijalno poštenje, izoluju se i ne dopuštaju da se asimiluju. Ako ih mi putem Ustava ne isključimo iz SAD, onda za manje od sto godina oni će navaliti u velikoj količini, uzeće vrhunac, progutaće zemlju i promeniti oblik našeg upravljanja. Ako ih n eisključite, onda za manje od dvesta godina naši potomci će raditi na poljima, izdržavajući njih, dok će oni trljati ruke u svojim kancelarijama. Upozoravam vas, džentlmeni, ako jevreje ne isključite zauvek, Vaša deca će vas proklinjati u Vašim grobovima«.

Napoleon Bonaparta (imperator Francuske, 1769 – 1921): »Jevreje treba razmatrati kao naciju, ali ne kao religioznu grupu. Oni su nacija u sredini naše nacije. Sopstvenost čitavih sela otimaju Jevreji, oni su uspostavili kmetstvo, oni su prava jata gavranova. Siromaštvo koje izazivaju Jevreji, ne potiče od jednog individualnog Jevreja, ono je suština čitavog tog naroda. Oni su kao gusenice ili skakavci koji jedu Francusku. Jevreji su nacija spremna na najužasnije zločine«.

Franc List (mađarski kompozitor, 1811 – 1886): »Nastaće momenta kada će sve hrišćanske nacije, među kojima žive Jevreji, postaviti pitanje da li ih dalje trpeti ili deportovati. I to pitanje je po svome značaju isto tako važno kao i pitanje o tome da li mi želimo život ili smrt, zdravlje ili bolest, socijalni mir ili stalne nemire«.

Henri Ford (američki autoritet automobilske industrije i pisac, 1863 – 1947), »Njujork-Tajms« 8.marta 1925.g.). »Podvrgnite kontroli 50 najbogatijih jevrejskih finansista, koji finansiraju ratove radi sopstvenog prihoda, i ratovi će nestati«.

Vinston Čerčil (engleski državnik, istupanje u predstavničkom domu 5.novembra 1919.g.): »Nema potrebe preuveličavati ulogu, koju su odigrali internacionalni Jevreji-ateisti u stvaranju boljševizma i njihovog učešća u ruskoj revoluciji. Više od toga, glavna inspiracija i pokretačka snaga dolaze od jevrejskih vođa. U sovjetskim institucijama dominacija Jevreja više je nego poražavajuća. I glavni deo u sprovođenju sistema terora, koji je utvrdio ČK, izvršili su Jevreji i u nekim slučajevima Jevrejke. Takvu đavolsku slavu Jevreji su postigli u vreme terora, kada je Mađarskom vladao Bela Kun«.

Ovakve izjave se mogu nastaviti veoma dugo. Ali nije samo elita shvatala suštinu »bogom izbranih«. Običan ruski narod je odlično shvatao Jevreje. Može se uzeti nekoliko ruskih poslovica i izreka:

· »Đavoli i Jevreji su – deca satane«.

· »Židovu verovati isto je što i vodu sitom meriti«.

· »Židov je sit zahvaljujući prevari«.

· »Židov se boji istine kao zec bubnja«.

· »Nema ribe bez kosti, ni Židova bez pakosti«.

· »Da se ne naljuti Bog – ne puštaj Židova na prag«.

· »Židov u poslu je – kao pijavica u telu«.

· »Ko Židovu daje na volju, taj samog sebe prodaje«.

· »Ko služi Židovu – neće izbeći nevolju«.

· »Da bi izvukao koristi – Židov je uvek spreman da se krsti«.

I tako dalje. Naravno, jevrejska cenzura se potrudila da izbaci ove poslovice iz riznice narodnih mudrosti. Ove poslovice i izreke možete videti samo starim predrevolucionarnim izdanjima.

Primetimo da su gospodari Židova zainteresovani za umereni i upravljani antisemitizam. Na takvom antisemitizmu oni dresiraju Židove, zbijaju ih, teraju da se drže zajedno, čine ih zlim, agresivnijim i u celini prave pd Židova bića kojima u potpunosti upravljaju. Židovske gospodare plaši samo antisemitizam u oblicima kojima ne mogu da upravljaju njime.

Unikalnost jevrejskog šovinizma se sastoji u tome, što Jevreji svoj šovinizam vešto usađuju u glave drugih naroda preko religije – judohrišćanstva. Oni koji propovedaju hrišćanstvo – vređaju i unižavaju sopstveni narod. Treba omalovažavati, prezirati i mrzeti sopstveni narod, da bi se prihvatala i propovedala ideja bogom izbranog drugog – jevrejskog naroda.

Hajde da malo razmislimo o bogom izbranim Jevrejima. Šta taj narod predstavlja sam po sebi? O seksualnim nastranostima Jevreja može se govoriti posebno, u cilju ovog rada rečeno je dovoljno.

Bliskost »bogom izbranih« Jevreja sa bogom može se prikazati na jednom primeru. Kada su rešili da razapnu Hrista, najpre su ga odveli kod rimskog vladara Pilata, i on je, nastojeći da shvati za šta hoće da ga ubiju, ustanovio da »su ga izdali zbog zavisti«. Posle toga on je pokušao da odvrati jevrejski narod od toga. To mu nije uspelo. Tada je rešio da iskoristi praznik uskrsa, gde je bio običaj da se jedan od prestupnika pomiluje. Tada je bio jedan zatvorenik, poznati bandit i ubica, koga su zvali Varava, i Pilat je predložio narodu da jednoga od njih (Varavu ili Hrista) puste. Jevrejski narod je tražio da puste Varavu, a Hrista da razapnu (po Mateju 27:11-26). I eto Vam bogom izbrani narod, njegova ljubav prema hrišćanskom bogu. Za njih je ozloglašeni bandit i ubica Varava bolji od »voljenog« Isusa Hrista.

Prema tome hrišćani bi trebali da smatraju Jevreje ne kao bogom izbran narod, već kao satanom izbran narod. Zar se može taj narod smatrati bogom izbranim? A u hrišćanstvu je zapisano da su Jevreji – bogom izbrani. Koliko je stravična ta religija – hrišćanstvo? Ružna do bezobrazluka. U njoj je sve suprotno, a igra »suprotnog« – to je omiljena igra đavola.

Pogledajmo pažljivije taj »bogom izbrani« narod. Jevreji su specifičan narod. Tipičan Jevrej – to je čovek patološki nesrećan, fanatik i despot, čovek neumerene žestine, idejni robovlasnik.

Ne slušajte lažne pesme Jevreja o demokratiji i slobodi reči. Jevreji mrze slobodu reči. Pod slobodom reči oni razumeju samo slobodu svoje reči. Slobodu tuđe reči mrze. Jevreji imaju zversku netrpeljivost prema drugačijem mišljenju. Da li sada u Rusiji možete slobodno kupiti u centralnim knjižarama makar »Moju borbu« Adolfa Hitlera, ne govoreći o ozbiljnijoj literaturi? O kakvoj se onda slobodi reči može govoriti? Ako su u knjizi Hitlera opisani bunilo i glupost, onda zašto se Jevreji toga boje? Glupost nije strašna. Sama ta činjenica tera na sumnju da je u knjizi Hitlera ipak opisano nešto istinsko i ozbiljno. A knjiga Hitlera – to je samo jedna od knjiga i uopšte nije najjača. Ne govori uzalud ruska poslovica: »Židov se boji istine, kao zac bubnja«.

Sada su se svi Jevreji upisali u demokrate. Veoma je smešno slušati bajke o ljubavi Jevreja prema demokratiji. Ideal za Jevreja je – robovlasnički poredak, gde Jevrej može ne samo da vara i nemilosrdno eksploatiše druge narode, već i slobodno da ubija robove onda kada poželi.

Uzmimo kao primer Lejbu Davidoviča Trockog (pravo prezime Bronštejn) – najkarakterističnijeg jevrejskog komunističkog vođe. Pročitajte kasnijeg Trockog (kada je ostao u manjini) – koliko je tamo demokratije, koliko slatkih pesama o slobodi reči, o zaštiti prava manjine.

A evo raniji Trocki: »Mi treba da pretvorimo Rusiju u pustinju, naseljenu belim crncima, kojima ćemo dati takvu tiraniju, koju nikada nisu ni sanjali najstrašniji despoti Istoka. Razlika je samo u tome, što ta tiranija neće biti zdesna, već sleva, ne bela, već crvena. U bukvalnom smislu te reči crvena, jer mi ćemo proliti takve reke krvi, pred kojima će zadrhtati i pobledeti svi ljudski gubici kapitalističkih ratova. Najveći bankari preko okeana će raditi u najbližem kontaktu sa nama. Ako dobijemo revoluciju, zgazićemo Rusiju, a na njenim pogrebnim ruševinama ćemo učvrstiti vlast cionizma i staćemo sa takvom silom, pred kojom će čitav svet pasti na kolena. Mi ćemo pokazati, šta je to prava vlast. Putem terora, krvavih sauna mi ćemo dovesti rusku inteligenciju do potpunog otupljivanja, do idiotizma, do životinjskog stanja… A dok su naši mladići u kožnim jaknama – sinovi časovničara iz Odese i Orše, Gomelja i Vinice umeju da mrze sve što je rusko! Sa kakvim zadovoljstvom oni fizički uništavaju rusku inteligenciju – oficire, akademike, pisce…« (17).

Neću detaljno da opisujem odvratne osobine »bogom izbranog« naroda. Dovoljno je pročitati dobru antisemitsku literaturu (11-18). Tamo su Jevreji opisani uzduž i popreko. Ali može se pogledati još dublje. Jevreji su – dirigovana bića. Oni su – bioroboti, vojnici nekog kneza, njegovo oružje i ništa više od toga. Nisu oni izmislili algoritam svog nečovečanskog ponašanja. Oni se njime jednostavno koriste, on im odgovara.

Hajde da pogledamo činjenice. Jevreji veoma mnogo postižu u borbi za vlast i položaj u društvu. To je činjenica. Zašto se to dešava? Zato što su oni navodno pametniji od drugih naroda? Ne, to ne odgovara činjenicama, makar prema sastavu genijalnih i istaknutih ljudi čovečanstva. Njihova snaga je u jevrejskom vaspitanju, koje se bazira opet na njihovoj religiji – judeizmu.

Pogledajmo razliku između hrišćanstva i judeizma. I jedna i druga religija su logički uboge, glupe i nakaradne. Ali ako odbacimo logičku stranu judeizma, njegovu primitivnu sliku sveta, jevrejske gadosti i pogledamo samo na pragmatičnu stranu judeizma, onda je judeizam za nijansu jači od hrišćanstva.

Judeizam – to je sistem nacionalne organizacije Jevreja, koji ne traži za sebe nikakve okvire političkog života. On je pogodan za život Jevreja među svim narodima i u svim državama. Judeizam je – agresivna religija, smišljena radi preživljavanja Jevreja u bilo kojim uslovima, radi uređenja njihovog života na zemlji, razvoja volje i borbenih osobina Jevreja, častoljublja i težnje Jevreja ka vlasti, uključujući i svetsku vlast. Judeizam – to je za Jevreje patriotska, nacistička religija (čak i više od toga, rasistička i šovinistička) koja ih orijentiše prema pobedi u bilo kojim uslovima i ma po kojoj ceni.

Hrišćanstvo je suprotno. To je antipatriotska, antinacionalna religija. To je religija razlaganja, odustajanja od borbe, odvođenja čoveka iz životne realnosti, religija poraza i demoralizacije. Kod Hrista, za razliku od Mojsija, nema ni jedne zapovesti zdravo mislećeg čoveka. Kada vidite u Jevanđelju neku pametnu zapovest koju izgovara Hrist, onda znajte: to nije zapovest Hrista, to je zapovest Mojsija (koju je Mojsije pozajmio iz mnogoboštva). Tražite njen analog u Starom Zavetu Biblije. Sve što je lično rekao Hrist, - to je paranoja i satanizam, ništa više od toga.

Religiozni dogmatičari judeizma ogromnim brojem svojih zabrana potpuno izoluju unutrašnji duhovni život Jevreja od spoljašnjih uticaja i čine taj duhovni život potpuno zatvorenim. Judeizam beskrajno caruje nad umovima Jevreja i ne daje im mogućnost da se organski sliju sa onim narodom sa kojim Jevreji žive i, više od toga, tera ih da se uvek osećaju tuđim u bilo kom narodu i u bilo kojoj državi. Svuda, u svim vremenima istorije Jevreji u najboljim i u najužasnijim uslovima života osećali su se tuđim u bilo kojoj zemlji. Samim tima judeizam je čuvar jevrejske nacionalne svesti u uslovima nepostojanja saopstvene države.

Judeizam i jeste oblik jevrejske države u bilo kojoj državi. Država u državi, a Jevreji – to je »peta kolona« u bilo kojoj državi.

U tome je koren nepomirljivog neprijateljstva prema Jevrejima sa strane svih drugih naroda. To neprijateljstvo se ne može poistovećivati sa međunacionalnom mržnjom, kakva postoji u manjem ili većem stepenu među raznim narodima sveta. To principijelno nije ono nepoverenje i mržnja koju gaje, naprimer, Francuzi prema Nemcima ili Englezima. U mržnji prema Jevrejima postoje posebni motivi, koji imaju mesto samo u odnosu prema Jevrejima.

Istorijska je činjenica da ljudi svih nacija: Francuzi, Englezi, Poljaci, Rusi i t.d., naselivši se na teritoriji tuđeg naroda, u trećem ili četvrtom pokolenju se lako integrišu u vladajućoj nacionalnoj sredini. Jevreji se tokom nekoliko hiljada godina svuda osećaju kao strano telo, nesposobno da se integriše i asimiluje sa starosedelačkim narodom.

Pseudoliberali često savetuju vladi da likvidira sam pojam »Jevrej«. Kao da se radi o terminu. Zar će Jevrej, izgubivši svoj vekovni narodni termin, zahvaljujući tome postati Rus? Recimo da Rusi počinju da nazivaju Jevreja Rusem. Zar će zbog toga on prestati da bude u duši, u svojim verovanjima i u svom pogledu na svet pravi Jevrej? Ako se Jevrej tako lako složi da se rastane od reči »Jevrej«, onda će on još lakše da se rastane od reči »Rus«.

Još je Šopenhauer pokazao da je judeizam – materijalistička religija, koja obećava svojim pristalicama korist i jednostranu prednost na štetu drugih naroda. Propovedujući šovinizam, judeizam uči Jevreje da budu zbijeni i solidarni. Šopenhauer je pisao: »Ako u Moskvi Jevreju stanu na nogu, onda će svi Jevreji od Moskve do San Franciska da zajauču od bola«.

U početku hrišćanstvo je bilo samo nova grana (jeres) u judeizmu. Jevrejski rabini su bili dovoljno mudri da brzo shvate, da luda propovedanja Hrista razlažu narod i da je njegova religija smrtonosna zaraza. Hrista su brzo raspeli i odustali od njegove jeresi.

Ali kasnije u glavama jevrejskih prvosveštenika (levita) je ponikao novi satanski plan. Oni su rešili da jednostavno ne bacaju hrišćanstvo, već da iskoriste tu religiju u svojim ciljevima i, preradivši učenja Hrista prema svom zamislu, razbacali su tu zaraznu religiju po drugim zemljama, za druge narode. Neka hrišćanstvo razlaže arijske narode i čini ih slabijim. Tada je lakše raširiti svoju jevrejsku vlast u čitavom hrišćanskom svetu i sasvim doći do svetskog gospodarstva.

Jevreji, skriveno i aktivno propagirajući hrišćanstvo, sami za sebe ne koriste hrišćanstvo. Oni koriste hrišćanstvo za druge »niže« narode, za zaglupljivanje tih naroda, za usađivanje u njih religiozne vere u nadmoć Jevreja, za odvođenje drugih naroda u stranu od rešenja realnih životnih problema, za ponižavanje duha Arijevaca i pretvaranje arijskih duša u duše robova.

Mislite, hrišćani, o spasenju svojih duša! Mislite više, dok za vreme Vaših ludačkih razmišljanja Jevreji preotmu vlast, novac, sopstvenost, sredstva masovne informacije i sve ostalo. Šta će Vama novac? Oni će Vam uništiti dušu. Slušajte Hrista: »Ne može se služiti Bogu i Mamoni (novcu)«. Hrišćanstvo je za Jevreje jako oružje u borbi za svetsko gospodarstvo.

To da je hrišćanstvo potrebno pre svega Cionu i to, da se Cion najviše plaši preporoda mnogobožačke religije, najbole je rekao vodeći cionista-sovjetolog M.Agurski: »Život pokazuje da je antihriščanstvo istovremeno i pre svega antisemitizam… Sve mi to daje pravo da se obratim sa pozivom, kao jevrejskim vernicima, tako i hrišćanima, da se ujedine u borbi protiv novog mnogoboštva«. I to Vam je kraj bajke o 2000-godišnjoj mržnji judeista i hrišćana.

CIONIZAM

Šta je to cionizam? Cionizam – to je samo politički organizacioni oblik judeizma. Judeizam je – duhovni sadržaj cionizma.

Savremeni cionizam – to je sistem mnoštva organizacija u svim zemljama sveta, a država-metropola Izrael – baza i tačka oslonca tih organizacija.

Jedan od rukovodilaca jevrejskih komunističkih sekcija pri CK RKP(b) S.Dimanštejn 1919.g. je pisao: »Cionizam je raznolik. On lepi na sebe bilo koju teoriju. On je bio socijalno-revolucionarni, marksistički – svih nijansa. Mogli smo ga videti pod bilo kojom bojom. Iz ovoga se vidi kako jevrejski nacionalizam može da se prilagođava, kakav je on majstor u tom smislu. Ni jedan drugi nacionalizam bilo kog naroda nije došao do toga, za to su sposobni samo cionisti« (53).

Danas se međunarodni cionizam sastoji od velikih i malih, otvorenih i tajnih organizacija. Najveća i najuticajna od svih otvorenih je – Svetska Cionistička Organizacija (SCO), koja ima svoje filijale u 60 zemalja. U 69 zemalja deluje cionistička organizacija pod necionističkim nazivom – Svetski jevrejski kongres. Njoj je povereno da prodire tamo, gde je javnim cionistima ulaz otežan ili nepoželjan. 2000 masonskih loža u 42 zemlje ima velika organizacija »Bnaj brit« (Sinovi zaveta), koja objedinjuje oko pola miliona ljudi.

Dalje idu stotine omladinskih, ženskih, dobrotvornih, kulturno-prosvetnih, sindikalnih, socijalističkih, religioznih, naučnih, studentskih, radničkih i drugih fondova, komiteta, instituta, korporacija, organizacija, društava, konferencija, saveta, liga. Drugačije rečeno, postoje sve moguće poluge i mehanizmi za sve slučajeve života. Cionistički štabovi, povlačeći jedne ili druge poluge, stavljaju u pokret odgovarajuće organizacije, koje izvršavaju postavljeni zadatak.

Neshvatanje raznolike suštine cionizma dovodilo je do toga, da je u vreme sovjetskog komunizma bilo mnogo kritike cionizma. Ali nije važno samo to, šta se kritikuje, glavno je – sa kojih pozicija se kritikuje. Za vreme SSSR kritika cionizma je išla uvek sa pozicija komunizma. Tipičan primer je – knjiga J.Ivanova »Oprezno: cionizam« (58) ili knjiga »CIA protiv SSSR«, izdata u tiražu od 25 miliona. Autori sličnih knjiga nisu shvatali očevidne stvari. Nisu shavatali da je komunizam – deta i tvorevina cionizma. O tome ćemo govoriti u glavi 19 (nastanak marksizma) i u glavi 15.

Nije čudo što čitava slična sovjetska komunistička kritika cionizma nije delovala na misleći deo naroda. Misleći deo naroda je hvatala muka od komunizma, i svaka kritika »protivnika komunizma« sa pozicija komunizma izazivala je osmeh. I ne samo osmeh, već čak i simpatiju prema neprijateljima komunizma. Ustvari te simpatije nisu bile opravdene, pošto je prividna borba cionizma i komunizma – samo jevrejska igra.

Što se tiče metoda cionista, onda ne postoje takvi zločini, na koje ne bi pošli cionisti radi svog svetskog gospodarstva.

Osnovna parola cionizma glasi: »Najbolji anticionist – to je mrtvi anticionist«. Šta možemo, na to možemo samo da odgovorimo: »Najbolji cionista – to je mrtav cionista«.

Hrišćansko crkveno bogosluženje

Hrišćanstvo se obično trudi da se suprotstavi judeizmu i često poredi judeizam sa smradom, a hrišćanstvo – sa aromatom, iako se taj smradni aromat nalazi u jedinoj »svetoj« Bibliji i povezan je u jedinstvenu celinu. Ipak pogledajmo na hrišćansko crkveno bogosluženje. Šta ono propagira? Judeistički smrad ili Hristov aromat?

Jemeljanov (15) je obavio dobru analizu svih hrišćanskih službi: ponoćna služba, jutrenja, čitanja svakog sata, liturgija (u podne), večernja, povečerje, krštenja, molitve, venčanja, opela, opevanja pokojnika. Nema smisla ponavljati tu analizu.

Zaključak te analize. Veći deo vremena svih tih bogosluženja posvećen je slavljenju judeističkih personaža: Izrael, Izrael, bog Izraela, bog Jevreja, bog Avraama, bog Isaaka, bog Jakova, Jerusalim, reka Jordan, Isaija, Mojsije, Adam, Noj, Iisus Navin, Solomon, David, Sarra, Revekka, Rahilj i t.d. i sve što je u vezi sa tom družinom-bratijom.

Važno je istaći da sama reč »Izrael« u stvari označava »koji se bori sa Bogom« (Bitisanje 32:28). A ko se bori sa Bogom? Satana. Eto ko je bog Izraela, o kome vole da pevaju hrišćanski popovi. Hrišćanstvo – to je čist satanizam.

I sva ta odvratnost sa kojom Rusija nema ništa zajedničko, svo to židoljublje i židomudrost svakog dana se usađuju u ruske mozgove. Naravno da svi oni koji idu u tu hrišćansku satansku crkvu gube i nacionalni pogled na svet, i razum, i volju, i dušu.

Naprimer, za vreme procedure venčanja ruskog para pop izriče sledeće reči: »Uzdigni se, mladoženjo, kao Avraam, blagosiljaj se, kao Isaak, i umnožavaj se, kao Jakov… i ti, nevesto, uzdigni se, kao Sarra, veseli se, kao Revekka, i umnožavaj se, kao Rahilj«. Ruskom mladom paru se daju kao primer židovki personaži sa svim njihovim odvratnim osobinama. Šta može biti ponižavajuće za nacionalnu samosvest mladih?

Hrišćanska crkva svakog dana vodi široku cionističku propagandu.

Intelekt i talenat Jevreja

Pogledajmo na intelekt Jevreja – tog »najboljeg« od svih naroda. Da li postoje filozofi svetskog nivoa među Jevrejima? Ne, ne postoje. Globalna filozofska jevrejska misao je neverovatno oskudna i svetu ništa, osim laži, demagogije i obmane, nije dala. »Najjači« jevrejski filozof Karl Marks sa logičke tačke demonstrira remek dela tupoumlja, a sa tačke gledišta istinske namene njegove filozofije – jednostavno je lupež (primetimo da je on bio marioneta i njime su potpuno upravljali jevrejski rabini). Ko još? Među poznatijim na svetskom nivou ostalo je svaga još troje: Bergson A., Buber M. i Spinoza B. Značaj prve dvojice jednak je nuli.

Holandski filozof Spinoza – je najrazumniji od njih. Najinteresantnija je njegova misao, koja je dostojna citiranja jer se uklapa u temu ovog rada: »Slobodan čovek ni o čemu tako malo ne misli kao o smrti, i njegova mudrost se satoji u razmišljanju ne o smrti, već o životu«. Bravo Spinoza, to je njegov mudri prilaz sadašnjem i budućem vremenu. Njegov prilaz nije bio tipičan za jevrejsku filozofsku misao, i amsterdamski rabini su ga mrzeli zbog takozvanog bogohulstva, »odvojili ga i odbacili od naroda Izraela« i dugo su ga proganjali na sve moguće načine. Ali i Spinoza – takođe nije filozof ni prvog, ni drugog i čak ni trećeg nivoa. Više nikoga od filozofa nema. Uporedite sa ogromnom plejadom genijalnih filozofa Grčke, Nemačke, Francuske, Engleske i Rusije.

Od Jevreja naučnika ima mnogo natprosečnih ljudi. Ali na ulogu genija pretenduju samo trojica: Albert Ajnštajn, Sigmund Frojd i Norbert Viner. Da li su ta trojica stvarno bili geniji? Da li to nije jedna od jevrejskih prevara? Hajde da pogledamo Ajnštajna, od koga Jevreji nastoje da naprave genija svih vremena i jednog naroda.

A šta u stvari predstavlja Ajnštajn? U detinjstvu Ajnštajn je dugo učio da govori, u sedmoj godini je mogao da izgovori samo kratke fraze (74, s. 122). Čak u 9 godini je govorio veoma sporo. U politehnikumu je bio slab i običan učenik. Prosečna ocena »genija« je bila između 3 i 4.

Doktorska (magistarska prema ruskim normama) disertacija Ajnštajna »Nova definicija dimenzija molekula«, posvećena brounovskom kretanju, proglašena je pogrešnom (74, s. 124).

Radeći od 1902.g. u patentskom birou, Ajnštajn je dobio masu najnovijih aktuelnih naučnih informacija, akumulirao je i koristio napredna znanja drugih naučnika. Svoju specijalnu teoriju relativnosti on je stvorio 1905.g. Ali nije stvorio od nule. Osnovnu ideju je preuzeo od Puankarea, matematički aparat je pozajmio od Lorenca. Pošten naučnik je obavezan da se poziva na svoje prethodnike, takva je naučna etika. U svom radu Ajnštajn nije dao ni jedan citat i time samim je tuđa otkrića objavio kao svoja. U naučnom svetu to se naziva plagijatom, to jest intelektualnom krađom. To je tipičan drzak jevrejski manir.

Posle publikacije specijalne teorije relativiteta Puankare, susrevši se jedanput sa Ajnštajnom, okrivio ga je za plagijat i naučno nepoštenje. Naivni Puankare nije shvatao da za Jevreje na postoji plagijat. Judeizam tvrdi da svo vlasništvo goja (uključujući intelektualno) – to je vlasništvo Jevreja koji ga prvi preotme. Ukrasti tuđe i objaviti kao svoje – to je tipična metoda jevrejske genijalnosti. Ajnštajn je mnogome naučio Jevreje. Sada su svi patentni biroi sveta puni Jevreja.

Uloga Ajnštajnove slovenske žene – Mileve Marić (srpkinje po nacionalnosti) u stvaranju specijalne i opšte teorije relativiteta u potpunosti se prećutkuje. Ipak Mileva Marić je bila jak fizičar, i njena uloga, blaže rečeno, nije mala. Dovoljno je podsetiti da su svi ti Ajnštajnovi »epohalni« članci potpisani sa Ajnštajn-Marić (74, s.128).

Opštu teoriju relativiteta Ajnštajn je »stvorio« 1915.g. na bazi fundamentalne teorije Poljaka Minkovskog o četvorodimenzionalnom prostoru-vremenu. A Minkovski je samo razvio ideju četvorodimenzionalnog prostora Puankarea. Fundamentalnu formulu E=MC² nije smislio Ajnštajn, već njegova prva slovenska žena Mileva Marić. Tako da u osnovi čak najvećih jevrejskih »genija« leže ukradene tuđe ideje, izdate kao svoje. Ajnštajn je, naravno, uložio i svoj rad i nešto postigao. Ali šta je ispalo? Opšta teorija relativiteta puna je apsurda i logičkih protivrečnosti, i Ajnštajn nije mogao da se izbavi od tih protivrečnosti. Primetimo da je već 1916.g. Ajnštajn ostavio svoju ženu Milevu sa troje dece. Shvatio je da mu ona više nije potrebna. I oženio se Jevrejkom Elzom (njegovom sestrom od ujaka po majci i sestrom od tetke po ocu).

Posle toga, 30 godina radeći nad opštom teorijom polja, Ajnštajn nije postigao nikakav rezultat. Nije uspeo ni od koga da ukrade ništa ozbiljno, i nova jevrejska žena mu nije ništa pomogla. Kvantnu mehaniku Nilsa Bora Ajnštajn uopšte nije umeo da savlada. Nedostajao mu je intelekt. Eto kakva je istinita slika dostignuća čoveka, koga Jevreji propagiraju kao genijalnog naučnika broj jedan.

Kao što je poznato 1897.g. je održan prvi cionistički kongres. Tom pokretu je bila potrebna zastava. Trebalo je stvoriti i preuveličati kult neke genijalne jevrejske ličnosti – genija svih vremena i jednog naroda. U uslovima potpune jevrejske intelektualne slabosti nikoga, osim Ajnštajna, Jevreji nisu uspeli da nađu. Šta će, rešili su da ulože novac u njegovo ime i »razviju« to ime do neviđenih visina. U sredstvima masovne informacije koja pripadaju, kao što je poznato, uglavnom Jevrejima, počela je masovna kampanja razvoja novog »Isusa Hrista« u fizici. Kampanja je nosila, i sada nosi sasvim bestidan i drzak karakter. Svi najsnažniji epiteti koji su pevali o slavi jevrejskog »genija« svih vremena i jednog naroda sa svih stranica novina i časopisa, poleteli su na glave čitalaca.

Od 1910.g. cionisti su sa kolosalnom upornošću isticali Ajnštajna za Nobelovu nagradu. Posle višegodišnjeg cionističkog pritiska i, naravno, »finansijske podrške« 1922.g. Nobelovski komitet je ipak dodelio Ajnštajnu Nobelovu nagradu. Pokušajte sada da pitate bilo kog apsolventa: »Za šta je Ajnštajnu dodeljena Nobelova nagrada?«. Odgovor će biti skoro jednoglasan: »Za stavranje teorije relativiteta«. A kako je u stvari bilo? U stvari, i pored svog jevrejskog pritiska Nobelovski komitet nije mogao da izda takvu falsifikovanu verziju i dao je sledeću formulaciju: »Za otkriće zakona fotoelektričnog efekta i za radove u oblasti teorijske fizike«. Formulacija je zanimljiva. A kako je ona odgovarala realnosti? Evo kako.

Sam fotoefekat otkrio je 1887.g. H.Herc. 1888.g. fotoefekat je bio eksperimentalno proveren od strane ruskog naučnika A.G.Stoletova i on je otkrio »prvi zakon fotoefekta«, koji se zove zakon Stoletova. Prvi zakon fotoefekta se formuliše na sledeći način: »Maksimalna fotoelektrična struja direktno je proporcionalna padajućem snopu zrakova«. Stoletovu, naravno, niko nije dodelio Nobelovu nagradu. Ajnštajn je otkrio »drugi zakon fotoefekta« – »Ajnštajnov zakon«: »Maksimalna energija fotoelektrona linearno zavisi od frekvencije padajuće svetlosti i ne zavisi od njegove intenzivnosti«. I to je sav »epohalni« sadržaj »velike jevrejske genijalnosti«. Ajnštajnu se pripisuje takođe i objašnjenje mehanizma fotoefekta na osnovu kvantnih predstava o prirodi svetlosti. Ali kvantnu teoriju zračenja stvorio je u stvari M.Plank 1900.g.

I to vam je čitava slika jedne od niza velikih jevrejskih prevara. Jevreji su, naravno, najnatprosečniji narod u oblast prevare. Ni jedan narod sveta nikada nije trošio toliko snage i energije za tu svetu jevrejsku stvar.

Ajnštajn je bio aktivan cionista i borac protiv antisemitizma. Njegov cionistički pogled na svet se može izraziti na jedan jedinstveni način: ako Jevrej dobija na ispitima iste ocene, kao i nejevrej, i oba se ne upisuju na fakultet, onda se smatra da se nejvrej nije upisao zbog sopstvene gluposti, a Jevrej – zbog antisemitizma.

Karakteristično je da je Ajnštajn aktivno podržavao homoseksualce i postavio svoj potpis za ukidanje zakona protiv nemorala.

Frojd. U zapadnom svetu je prihvaćeno da je »genijalni« Frojd otkrio nešto »genijalno« novo u psihologiji i psihoanalizi. U tom novom glavna Frojdova ideja se sastojala u tome, da je dominantna snaga u ponašanju i motivaciji čoveka seksualna energija. U stvari ništa novo Frojd nije ni otkrio. Sve njegove otrcane misli su poznate mnogoboštvu već mnogo hiljada godina. Posebno tantrizmu u Indiji, starim Dravidima i nekim budističkim školama te istine ne samo da su poznate u punom obimu. Te mnogobožačke škole imaju ne samo ta znanja, već i ogromno hiljadugodišnje iskustvo u konkretnoj praksi, koja dozvoljava da se koristi seksualna energija u različitim ciljevima. Frojd je samo zapadni interpretator mnogobožačkih znanja.

U psihoanalizi Frojd je nastojao da jevrejskim nacionalnim psihološkim kompleksuima i seksualnim sklonostima da svetski i opštenarodni karakter. U stvari to ne odgovara stvarnosti. Svi su narodi različiti. Za arijske narode jevrejski psihološki komplaksi nisu karakteristični. Sam Frojd je stajao na čelu razvratnog pokreta.

Jedini pravi naučnik od te trojice jeste N.Viner. Ali ni on nije bio sam u svojoj naučnoj delatnosti. U SSSR u to vreme te iste kibernetske probleme uspešno je rešavao ruski naučnik Kolmogorov, koji je radio nezavisno od Vinera, i oni su praktično paralelno išli ka svojim otkrićima.

Sada su se pojavili radovi koji pokazuju realnu ulogu Ajnštajna i Frojda. U njima se razrađuje teza o tome da, dok je Marks vukao za nos ljude u socijalnoj oblasti, dotle je Ajnštajn radio to isto u oblasti fizike, a Frojd – u oblasti psihologije (38, 39).

Bez obzira na mnoštvo jakih naučnika Jevreja, među njima se nikada na pojavljuju fundamentalni mislioci takvog nivoa, kao što su ruski giganti misli: Lomonosov, Ciolkovski, Mendeljejev, Lobačevski, Vavilov, Vernadski, Čiževski, Losev i drugi. Svaki od tih giganata – to je revolucija u nauci. Mišljenje tih ljudi nije neosporno, mogu se i oni zbog nečega kritikovati, ali širine mišljenja sličnih ljudi Jevrejima u principu nisu dostupne.

Primetimo da oni jevrejski naučnici, o čijim imenima se priča, bili su pre svega organizatori i rukovodioci naučnih kolektiva. A u naučnom kolektivu veoma je lako izdavati kolektivna dostignuča grupe naučnika kao otkrića samog rukovodioca. »To je naučna škola toga i toga« – to je omiljena formula jevrejske propagande. A šta je u toj školi lično uradio Jevrej-rukovodulac? Bio je šef.

Talentovanih i istaknutih muzičara među Jevrejima ima mnogo, možda ni u jednoj drugoj naciji ih nema toliko. A velikih kompozitora? Od Jevreja-kompozitora postoje jedinačni slučajevi (čudno, zar ne?), a od poznatih na svetskom nivou mogu se samo izdvojiti: Mendelson, Geršvin i Ofenbah. Šta oni predstavljaju? Dobre kompozitore – i to je sve što se o njima može reći. Ništa više. Niko od njih ne može da se uporedi sa takvim, naprimer, genijalnim ruskim kompozitorima, kao što je Čajkovski, Rahmanjinov, Musorski, Skrjabin, Rimski-Korsakov, ne govoreći već o nemačkim gigantima kao što su Bah, Mocart, Betoven.

Veliki nemački kompozitor Ričard Vagner u svojoj knjizi »Jevrejstvo u muzici« (64) izvršio je analizu jevrejskog muzičkog stvaralaštva, uključujući stvaralaštvo Mendelsona. Zaključak je veoma interesantan: u jevrejskom stvaralaštvu potpuno odsustvuju: iskrenost, srdačnost, uzbuđenje, strast, nežnost, istančanost ukusa. Jevrejsko stvaralaštvo – to je uvek podražavanje i zabava. I samo to. Kastrirana umetnost obrezanih ljudi. To vam je rezultat obrezivanja čakri, koje su za Jevreje smislile njihove egipatske gazde (o tajni jevrejskog obrezivanja ćemo govoriti u glavi 10).

Kod tog istog Geršvina, od koga Jevreji prave velikog džaz kompozitora, postoje svega tri stvari, dostojne visoke ocene: »Letnje vreme«; »Čovek koga volim« i »Osećam ritam«. Sve ostalo je – sasvim obična muzika koja ne predstavlja objekat interesovanja za čoveka sa razvijenim muzičkim ukusom. »Letnje vreme« je stvarno divno delo (da otkrijem tajnu, ja sam lično veoma volim tu temu i često je pevam). Ali ko je autor te teme? Geršvin? Ni slučajno. »Letnje vreme« – to je čista crnačka nacionalna tema. Geršvin je samo napravio njen aranžman. Uzgred, ni sam Geršvin se nije trudio da tu temu prisvoji. Ona je bila jedna od tema u njegovoj operi »Porgi i Bess« – operi o životu crnačkih kvartala, u kojoj su osnovne teme bile preuzete iz crnačkog folklora. Ali danas Jevreji pripisuju tu temu Geršvinu. U svim notama stoji ime Geršvina. Takva je istinska jevrejska genijalnost.

Postoje li genijalni pesnici među Jevrejima? Ni jedan. Među Jevrejima u pesnike spadaju svega četiri ličnosti: Pasternak, Hajne, Mandeljštam i Brodski. Pesnika takvog nivou u svakom zapuštenom ruskom gradiću ima na desetine. Nazivati ove obične pesnike velikim mogu samo Jevreji i njihove sluge koji, nemajući ništa bolje, nastoje da veličaju svaku jevrejsku osrednjost. Najinteresantniji je bio Pasternak. Ali ipak, po čemu je interesantan? Po svojim pesničkim prevodima. Prevodi nisu loši. Pasternak je prevodio sa engleskog, nemačkog i francuskog jezika najbolje zapadnoevropske pesnike i nastojao je da pozajmi od njih pesničke likove i da ih izda kao svoje. Sličnim prevodima i pozajmljivanjima se bavio i Brodski. Ukrasti tuđe i izdati kao svoje – to je tipičan metod jevrejske genijalnosti. Ali, bez obzira na sva pozajmljivanja, i poezija Pasternaka, i poezija Brodskog ostavljaju bedan utisak. Nema kod Jevreja Božije iskre. Nije čudo što je jevrejski komitet za Nobelove nagrade dodelio »Šnobelove« nagrade i Pasternaku i Brodskom.

Naravno, ništa slično takvim ruskim genijima, kao što su A.S.Puškin, M.J.Ljermontov, S.A.Jesenjin, A.A.Fet, F.I.Tjutčev, »bogom izbrani« Jevreji nisu imali i neće ni imati.

U svoje vreme za poznatog sovjetskog jevrejskog pesnika S.J.Maršaka, koji je gotovo jedan kroz jedan kopirao stil engleskog pesnika Roberta Bernsa, smislili su sledeći epigram:

Pri svemu tome, pri svemu tome,

Pri svemu tome, pri tome.

Maršak je ostao Maršak,

A Robert Berns pesnik.

Ovaj epigram je veoma karakterističan za svu jevrejsku umetnost.

U svoje vreme sovjetsko i svetsko jevrejstvo su uzdizali takvog sovjetskog jevrejskog glumca, kakav je bio Smoktunovski. Njega su uzdizali kao najvećeg sovjetskog glumca, glumca međunarodnog nivoa. Svakom ljubitelju umetnosti je jasno da je Smoktunovski osrednji glumac, uz to psihički ne sasvim zdrav. Kod ljudi sa visokim ukusom njegovo stvaralaštvo ništa osim odvratnosti nije moglo da izaziva.

Pogledajte istaknute ruske glumce toga vremena: Žarov, Krjučkov, Pugovkin, Andrejev, Tihonov, Ribnikov; Belov, Batalov, Papanov, Uljanov, Samojlov, Matvejev, Bikov, Jevstignjejev; Gribov, Leonov, Solomini, Tabakov, Lanovoj, Nikulin, Šukšin, Filipov, Žženov, Nevinnij, Porohovščikov, Filatov i mnoštvo drugih. Ogromna armija divnih talentovanih i originalnih ruskih talenata. Ali oni koji imaju novac i sredstva masovne informacije, nameću društvu svoje kriterijume i svoje ocene: ispostavilo se da je najgenijalniji glumac Smoktunovski.

U najpametnije careve u Jerusalimu je spadao car Solomon, koji je, kao prvo, bio mnogobožac i poklanjao se paganskim Bogovima. Kao drugo, Solomon je imao 700 žena i 300 ljubavnica, među kojima nije bilo ni jedne Jevrejke (3 Carstva 11:1-13), a, kao treće, sam car Solomon nije bio Jevrej, već Hiber (to je jedan od semitskih naroda) (27). A, kao četvrto, otac Solomona – car David bio je u vojsci Filistimljana i hteo je da ratuje sa Izraelom (1 Carstva 29: 1-11).

Zašto Jevreji nemaju genijalne, ili prosto jake filozofe? Čitava stvar je u jevrejskom vaspitanju. Jevreje od detinjstva uče da vole čitanje, i to veoma dobro razvija intelekt. Ali veoma je važno, od čega dete počinje da čita. Jevreji počinju da uče čitanje praktično uvek od Talmuda, Tore, Biblije i tome sličnih judeističkih gluposti. Zbog toga se, sa jedne strane, u jevrejske gleve kao kolac zabija generalna šovinistička ideja bogom izbranih Jevreja, jevrejska nadmoć, suprotstvljenost drugim narodima, prezir, mržnja prema njima, težnja ka gospodarstvu i težnja da druge narode učine svojim robovima. Vaspitavaju se jaka volja i borbene osobine zajedno sa usađivanjem psihologije lupeža, lopova, lažova i tirana.

Sa druge strane, čitanje judeističkih knjiga unakažuje mozak, posebno u oblasti opštefilozofskog mišljenja, pošto uči apsurdima i besmislicama i stvara kaleidoskopsku slabo povezanu bazu znanja. Posle takvog učenja Jevreji postaju intelektualni invalidi ili, još tačnije, bioroboti, to jest bića, nesposobna za samostalno razumno mišljenje. Opšta formula programiranja svesti Jevreja-biorobota je jednostavna: »Ako proučavaš Talmud, skroz si izgubio mozak, ako si se u Bibliju zaljubio, pamet si sasvim izgubio«.

Zašto se to dešava? Predlažem sledeću šemu i formu analogije.

Kako je izgrađen i kako radi ljudski mozak – taj neverovatan biokompjuter, nauka za sad zna malo. Poznato je da u mozgu postoje neuroni i nervna vlakna koja povezuju neurone u složenu mrežu. Predlažem sledeći model. Kada se ljudske misli višestruko kreću (»teku«) u jednom istom pravcu (kretanje misli – to je kretanje slabih električnih impulsa po mreži nervnih vlakana), u mozgu se »utabaju« nekakve određene »staze« ili »brazde« (uspostavljaju se i više se treniraju konkretne veze među neuronima mozga). Tim samim formiraju se ustaljeni stereotipi mišljenja, a na drugim stazama (drugim vezama među neuronima) »zarasta burjan« (gube svoje sposobnosti, degradiraju ili čak odumiru). Ne govori se uzalud »ponavljanje je – majka učenja«. Višestruki trening kretanja jednih istih misli učvršćava pamćenje i stvara ustaljene stereotipe.

Onaj ko se bavio držanjem predavanja ili je bio vodič ekskurzija, taj zna, koliko je teško držati predavanje prvi put. Kada se predavanje drži stoti put, ono se odvija kao »na automatu«. Dobar vodič ekskurzije svoje ekskurzije takođe vodi na automatu i čak može paralelno da misli o nečem drugom.

Zašto se to odvija? Radi se o tome, što struktura baze ljudskih znanja i ljudskog pamćenja ima hijerarhijski i transformirajući karakter. Struktura pamćenja i struktura baze znanja čoveka zavisi, prvo, od sistema obrazovanja i vaspitanja (posebno u detinjstvu i mladosti), drugo, od frekvencije korišćenja konkretnih misli i, treće, od uzrasta čoveka. »Utabane«, često korišćene strukture mišljenja (frejme i stereotipi) spuštaju se u temelj pamćenja i čine mentalitet. Dalje čovek gleda na svet kroz prizmu svog mentaliteta. Više oko ne vidi toliko, koliko razum.

Obratite pažnju, naprimer, na tehnologiju posvećivanja u krišnaitsku religiju. Osnovni metod obraćanja novajlije u tu veru – to je ponavljanje hiljadama puta jednih istih zakletva. Ako čovek čitavog dana bude hiljadu puta ponavljao jedno isto:

»Hare Krišna. Hare Krišna.

Krišna, Krišna, Hare, Hare.

Hare Rama. Hare Rama.

Rama, Rama, Hare, Hare«,

onda na kraju dana njegov mozak neće biti takav kakav je bio ujutru. U njegovoj glavi će se protegnuti duboke »brazde« i one će se spustiti u dubinske nivoe pamćenja. Pamćenje će se restruktuirati. Zahvaljujući toj metodici ove zakletve se probijaju u bazne strukture pamćenja, i to menja bazu znanja i mentalitet. To je sa jedne strane. Sa druge strane, ta metodika uvodi čoveka na nivo podsvesti, i, ako čovek oseti da su to Bogovi: Krišna i Rama – to su mu rođeni Bogovi, to će mu omogućiti da iz podsvesti prima informaciju i poimanje sveta, koje je ranije za njega bilo nedostupno.

Ako čovek živi sa idejama jednobožja, jednoznačnosti i jedinstvene ispravnosti (naprimer, jedan bog, jedna istina, jedna istinska religija) i ne trenira alternativno mišljenje, onda on postepeno gubi gipkost, širinu i dubinu mišljenja i sposobnost da smisli uopšte nešto principijelno novo. I to se tiče ne samo religioznog, već i bilo kog mišljenja, uključujući i naučno. To liči na mišiće u ljudskom telu. Ako se razvija samo jedna grupa mišića, a druga se ne razvija, onda čovek postaje »nesimetričan« se nenormalnom koordinacijom kretanja.

Dugotrajno i stalno religiozno jednobožačko mišljenje (judeizam, hrišćanstvo, islam) nanose štetu intelektu čoveka. Kod čoveka degradiraju i odumiru veze među neuronima koje nikada nisu radile, čovek postaje intelektualni daltonista i tada je veoma teško vratiti ga ka širokom »višebojnom« mišljenju. Ako je čovek mlad i glava mu je još sveža, to se može nekako uspostaviti, ako je on u starijem uzrastu – to nije moguće. Pokušajte da ovu knjigu date sedamdesetogodišnjem ubeđenom hrišćaninu ili komunisti. U 90% slučajeva rezultat će biti jednak nuli, nezavisno od kvaliteta date knjige. Izgubljena je gipkost, glava je već zalemljena. Glava, kako se kaže, više ne radi.

Osim toga na mentalitet Jevreja najveći uticaj ima obred obrezivanja. O njemu ćemo govoriti u glavi 10.

I najzad, sve te religije: judeizam i hrišćanstvo, tako programiraju čovekov mozak pomoću emocija, da misli koje nisu pogodne tim religijama uopšte nikada ne teku nepotrebnim putevima. Na tim putevima se postavljaju emocionalne pregrade u vidu jakih emocija, i pre svega emocija straha. To jest ogroman i veći deo mozga judeiste i hrišćanina blokiran je emocionalnim tabuima i nikada ne radi. Kako se to čini, pogledaćemo u glavi 16 (programiranje svesti emocijama).

Videli smo da su judeizam i hrišćanstvo – religije koje se veoma razlikuju. Ipak, one su povezane u zajednički informacioni sistem. Stari Zavet (adaptiran judeizam za goje) i Novi Zavet (Jevanđelje) objedinjeni su u jedinstvenu »svetu« knjigu za hrišćane – Bibliju (1).

Kako je to moguće? Šta povezuje te religije? Ko, i najvažnije zašto ih povezuje?

Propovedi Hrista obično se vode po sledećoj šemi: »Čuli ste, šta su rekli drevni… a Ja vam kažem«. To jest njegovo učenje kao da je suprotstavljeno učenju Mojsija i učenju drevnih proroka. Ali i pored sve vidljive suprotnosti učenja Mojsija i Hrista, oni su članovi jedne iste bande, koji igraju različite uloge u jednoj lupeškoj igri, čiji je cilj uspostavljanje svetskog robovlasničkog uređenja. Hristos i Mojsije, ako već koristimo prevarantsku terminologiju, »igraju se tužibaba«, ili igraju igru dobrog i lošeg islednika, ili, ako uzmemo analogiju iz igre naprstka, igraju u predstavi sa različitim ulogama, ali sa jednim ciljem.

U Jevanđelju se o tome govori sasvim otvoreno (po Mateju 5:17-18): »Nemojte misliti da sam Ja došao da prekršim zakone ili proroke: Ja nisam došao da prekršim, već da izvršim. Jer stvarno vam kažem: dok ne pređe nebo i zemlja, ni jedna jota ili ni jedna crta neće preći iz zakona, dok se ne ispuni sve«. Veoma su važne ove reči: »dok ne pređe nebo i zemlja«. One pokazuju period dejstva vlasti satane – period kosmičke Ere Riba, koja se sada bliži kraju.

Judeizam i hrišćanstvo – to su dve strane moćnog ideološkog oružja za porobljavanje naroda koje se uzajamno dopunjuju, instrument preuzimanja i održavanja svetskog gospodarstva najviše jevrejske oligarhije i njenih satanskih gospodara.

Judeizam i hrišćanstvo – to su dve strane jedne monete za varanje naroda. Hrišćanstvo – za varanje nejevreja, Judeizam – za varanje Jevreja.

Jevreji i masoni se ponose time, što njima navodno pripada tajna i javna vlast nad svetom. U stvari oni su samo instrument te vlasti (istina, visoko plaćene), a vlast pripada (dok ne nastupi Era Vodolije) – knezu ovog sveta, čije oko gleda svet sa poleđine novčanice od 1 dolara SAD. Ime toga kneza je – Đavo, Satana, Lucifer.

Da li su Jevreji ljudi?

Sa tačke gledišta arijskih naroda, koje Jevreji nazivaju gojima, Jevreji nisu takav narod, kao što su drugi. Arijce zapanjuju kod Jevreja neke specifične osobine: odsustvo savesti (za Jevreje takve reči, kao što su griža savesti, jednostavno su besmislene); odsustvo stida, pravednosti, ljudskosti, dobrote, saosećanja; sklonost ka lažima; neprirodna pohlepa; licemernost; težnja ka lupeštvu; sklonost ka zločinstvu; parazitizam; krvožednost, beskrajna težnja ka vlasti; ničim ne ograničena težnja ka bogatstvu, koje realno ne mogu da iskoriste; prezir i mržnja prema drugim narodima; odsustvo osećanja Domovine u bilo kojoj zemlji žive; težnja ka polnim nastranostima; težnja ka nastranim oblicima umetnosti.

Sve se to može izraziti jednom rečju – nečovečnost. Čime su izazvane te osobine?

Takođe nastaju pitanja: zašto Arijci pišu sleva udesno, a Jevreji zdesna nalevo, zašto su svi levi politički pokreti – pokreti Jevreja, zašto reč »Arij« (Arijac), ili na mnogobožačkom »jog«, Jevreji čitaju u vidu obrnutog satanskog »goj«?

Hajde da pogledamo da li su Jevreji ljudi ili oni predstavljaju nešto drugo? Ko su to Jevreji? Odakle su se oni pojavili i ko je učinio da oni postanu takvi? Treba otvoriti Bibliju.

Centralno mesto za razumevanje toga pitanja zauzima priča o isterivanju Jevreja iz Egipta preko Sinajske pustinje. Mojsije je vodio Jevreje po Sinajskoj pustinji 40 godina. Zašto tako dugo, jer da je on starno hteo da ih odvede od ropstva u Hanaan, onda bi do njega maksimalno trebalo ići tri nedelje? Zašto je on kružio po pustinji? Ko je to Mojsije? Zašto su se oni stalno bunili protiv njega, nastojeći da ga svrgnu? Zašto je Mojsije uvek, čak u Mikelanđelovim skulpturama, predstavljen sa rogovima na glavi?

Rabini obično na ta pitanja odgovaraju ovako: »Mojsije je hteo da odumru dve generacije sa ropskom psihologijom i da se u Domovinu vrate navodno slobodni ljudi«. U tom odgovoru je poluistina. Istina je to, da je Mojsije hteo da odumru dve generacije sa određenom psihologijom (i sa ropskom, ali i sa ljudskom). Ali to, da je Mojsije hteo da učini Jevreje slobodnima – to je laž. Sa jedne strane, Mojsije je stvorio nove Jevreje sa rasističkom i robovlasničkom psihologijom. Sa druge – Mojsije ih je učinio svojim robovima. I robovlasnici imaju svoje gospodare. Čak više od toga, gore nego gobove. Veoma interesantno je opisan Mojsijev pohod u listu »Znanje-vlast!« br. 3 u članku »Sinajski turistički pohod« (32).

U Sinajsku pustinju je ušao jedan narod, a izašao drugi. Nisu izašli ljudi, svi ljudi su umrli u pustinji. Iz pustinje su izašli ljudi promenjenog izgleda, »bioroboti« sa programiranim algoritmom ponašanja. Šta je sa Jevrejima radio Mojsije tih 40 godina? O tome se može napraviti nekoliko hipoteza. Ipak pored svih hipoteza, Biblija daje sledeće činjenice:

- svi Jevreji, koji su ušli u pustinju, iz nje nisu izašli i umrli su u njoj ili su ih pobili Leviti (kasta iz roda Levija);

- iz pustinje je izašao novi narod sa novim algoritmom mišljenja i ponašanja;

- Jevreji su osećali da Mojsije radi nešto loše po njih i neprestano su ustajali protiv njega, a najviša kasta – Leviti, su neprestano klali nepokorne;

- prva pohranilišta zaveta od boga razbio je Mojsije (Izlazak 32:19);

- nova pohranilišta zaveta Mojsije je dobio od bića, koje je sebe nazivalo bogom, ali koje istovremeno nije rešilo da pokaže Mojsiju svoje lice (Izlazak 33.20-21). Setimo se da je lik satane užasan i čovek ne može da ga podnosi. Eto zašto satana nije pokazao Mojsiju svoje lice, eto čije zavete je Mojsije sprovodio u život;

- u pustinji Mojsije je stvorio strukturu upravljanja Jevrejima u vidu četvorostepenog rabinata, a nad njim je on sam. Pri tom rabin (pastir Jevreja) mogao je da postane samo Levit – predstavnik roda Levita.

Primetimo, da se još pre izlaska Jevreja iz Egipta njihov legendarni Josif nije oženio običnom Egipćankom, već Asenefom – kćerkom paganskog sveštenika Iliopoljskog, i ona je rodila od njega dva sina (Bitisanje 41:50). To jest potomci Josifa – to su polujevreji, poluegipćani i najvažnije - potomci egipatskih paganskih sveštenika – služitelja kulta boga Amona. Sa tačke gledišta judeizma, osnovne jevrejske genetske osobine prenose se po ženskoj liniji i, prema tome, Josifovi potomci se ne mogu smatrati Jevrejina. Car Solomon (po nacionalnosti Hiber) takođe se orodio sa faraonom (3 Varstva 3:1), i njegovi potomci od faraonove kćeri se na mogu smatrati Jevrejima i pripadali su klanovima egipatskih paganskih sveštenika.

Otišavši zajedno sa Mojsijem u pustinju, ti potomci egipatskih paganskih sveštenika, naravno, nisu prestali da budu služitelji svoga kulta i igrali su svoju igru u tom Sinajskom »turističkom pohodu«. Oni su stajali iznad Levita i Mojsija, ali njihova aktivnost je imala skriveni i tajni karakter, kao kod svih okultista.

A još ranije u vreme 7 glednih godina Josif je u potpunosti porobio Egipćane, oteo im svo vlasništvo i stvorio prvu na svetu totalitarnu državu (čist komunizam), gde je svim vlasništvom upravljala uska kasta paganskih sveštenika (Bitisanje 47:20-21). Obični Egipćani su mrzeli Josifa, ali on je samo odigrao onu ulogu koju su mu odredili egipatski paganski sveštenici. Njemu su podmetnuli tu prljavu ulogu, i kasnije, kada im Josif više nije trebao, paganski sveštenici su ga jednostavno ubili, kako o tome saopštava Koran (Sura 40:36).

Nije isključeno da je i Mojsijeva sudbina bila slična, i on je našao svoju smrt od ruku tih istih sveštenika. Jer Mojsije je negde nestao bez traga, i njegov grob nigde ne postoji. I informacija o njegovoj daljoj sudbini je zatvorena.

Ma kako gledali na Sinajsku priču, hajde da razmislimo, ko je mogao realno da bude gospodar novostvorene religije – judeizma? Jedini pretendenti su potomci egipatskih sveštenika Boga Amona. Oni su, težeći ka svetskom gospodarstvu, ne samo stvorili novu religiju, već i prvi put u istoriji razradili i ugradili u tu religiju metodu preotimanja vlasti pomoću hladnog informativnog rata. Takvi ratovi su postali neshvatljivi i nevidljivi za obično stanovništvo. Upravo zbog toga sve do sada ta uska okultna grupa vlada hrišćanskim svetom i skoro je sasvim došla do svetskog gospodarstva.

Primetimo da je Mojsija još kao dete preuzela kćer egipatskog faraona. Mojsije je vaspitavan u porodici faraona. On je stekao svešteničko obrazovanje i svešteničko vaspitanje.

Zigmund Frojd u radu »Čovek Mojsije i monoteistička religija« (52) ukazuje na egipatsko poreklo imena Mojsije – Mose. Frojdova istraživanja dozvoljavaju da se napravi zaključak, da je Mojsije – visokorodni Egipćanin, sveštenik, posvećen u sve mudrosti egipatskih sveštenika. Levite Frojd smatra ili Egipćanima, ili polukrvnim srodnicima i nesumnjivo »ljudima Mojsija«, njegovim aparatom. Najverovatnije Leviti su – potomci egipatskih sveštenika po Josifu.

Perspektivno planiranje na koje smo mi navikli u SSSR za vreme 5-godišnjih i 7-godišnjih planova, rođeno je daleko ranije u Egiptu, još za vreme građenja prvih piramida. One su često građene tokom čitavog života faraona.

Posle Sinajskog turističkog pohoda i ubacivanja novih Jevreja u Palestinu, Jerusalim je postao spoljnje predstavništvo hijerarhije služitelja Amona. Pri tom značaj Jerusalima je bila daleko iznad značaja istorijskog centra – drevnog egipatskog grada Tiv (Heliopolj), pošto je Tiv stajao na svetskoj periferiji, a Jerusalim je u to vreme bio jedan od glavnih centara trgovačkih i informacionih puteva Sredozemnomorske civilizacije.

Idejno-političko perspektivno planiranje za mnoge milenijume unapred pripisuje se izraelskom caru Solomonu. Solomon je sastavio svoj plan za 3000 godine unapred. Konačan cilj toga plana je da Leviti i njihovi okultni gospodari preuzmu svetsko gospodarstvo 2000.g. Pre početka nove Ere Vodolije, nepovoljne za te sataniste.

Kakav je to judejski (satanski) algoritam ponašanja, koji je ugrađen u Jevreje tokom Sinajskog eksperimenta? Talmud i Bibliju smo već pogledali. Tamo je zadat opšti mentalitet i stvoren opšti program ponašanja Jevreja – dece đavola. Taj opšti algoritam ponašanja Jevreja se detaljizuje i razvija u zavisnosti od vremena. Tokom vremena pojavljuju se detaljnije i konkretnije verijante aktivnosti Jevreja. Jedna od varijanti toga ponašanja jesu u čitavom svetu poznati »Protokoli cionističkih mudraca«, koji su izazvali toliku buku. Mi ih u ovoj knjizi nećemo razmatrati, pošto su oni razmatrani dovoljno. Upućujem Vas kod Henri Forda (13). Pogledajmo kasniji i manje poznati dokument, koji predstavlja dalji razvoj tog istog opšteg algoritma ponašanja sinova Mojsija.