У даљем развоју може се пратити подела на светла, соларна, пролећно-летња божанства и тамна, лунарна, јесење-зимска божаснтва.

Перун је налик Зевсу, врховно божаство чије су функције, између осталог, биле везане за заштиту и формирање словенских држава и племена, избор и задатке владара или кнеза, за правду, очување и одржање моралних норми и стандарда међу Словенима. У томе му помажу Слава, Прова и Јарило. ПЕРУН - Господ рата и Бог Гром. ИЗГЛЕД - Глава му је од сребра и има златне бркове. У руци држи огњени камен сличан грому. Словени су веровали да грми зато што се Перун вози колима. ИМЕ - Име потиче од ударити, распрснути. ФУНКЦИЈЕ - Перун је творац копна на земљи. Посвећéни су му планински врхови и извори. Доприноси плодносити на пољима, умножава стада, крава и коња, женама дарује децу. Перун делује кишом са неба а стрелама убија зле духове. У његову част горела је вечна ватра у светилишту. Он је соларни бог, ратник, пророк који одлучује о судбини. Даје велику снагу. Словени су се заклињали у његово име на следећи начин - Ако се не придржавамо оног што рекосмо, нека ја и они, који су самном и подамном, будемо од Бога проклети, од Бога у кога верујемо, и од Перуна, бога грома, и од Волоса, бога стоке, и нека пожутимо као ово злато, и нека нас наше оружије посече. Веровали су да Перун громом сатире рушитеља уговореног мора и кривоклетнике на народном суду. КУЛТНА МЕСТА - Извори, Свети гај. СИМБОЛИ - Грађени су му осмоугаони храмови. Приказиван са каменим батом. Његови симболи су укрштена секира и чекић'. Затим хлеб, сир, мед и снопови жита. ЖИВОТИЊЕ - Била су му жртвована говеда, нарочито бик, крупна стока, дивојарац, медвед и петао, а посебно се са њим повезују змија и змај. БИЉКЕ - Његово дрво је храст под којим су Словени доносили важне одлуке за племе и народ. Од биљки посвећéна му је перуника, богиша, сабља, небески цвет. Веровало се да перуника чува кућú од грома, пожара и сваке несрећé. Затим жалфија, коприва, леска, пшеница и чуваркућá. БОЈЕ - ХРИШЋÁНСТВО - Његове карактеристике од хришћáнских светаца наслеђује св. Илија, Св. Пантелија и Огњена Марија. Заостаци Перуновог култа су ватре или кресови уочи Ђурђевдана, Ивана и Петрова дне, те у очи Лазарове суботе.

ДРУГИ ПАНТЕОНИ - Зевс, Јупитер СЛАВА - Богиња победе ИЗГЛЕД - Она је крилата богиња изнад чије главе се налази дуга. На њеном штиту је бели двогалви орао златне главе и ногу. На њеним грудима су словенски богови. Поред ње је мач. Кад није у боју држи храстову гранчицу у левој а венац којим се ките победници у десној руци. У миру је звана Мирослава. ИМЕ - Њено име значи славити славу као и славити после постигнутог успеха и победе. ФУНКЦИЈЕ - Слава је небеска мајка. Она је богиња заветовања, славе, благосиљања, часте и победе. Перунова је пратиља. КУЛТНА МЕСТА - Бојиште, дом, бунар и кућ'ни кров. СИМБОЛИ - Атрибути су јој оружије, колач, чирак, кадионица, кип и венац. ЖИВОТИЊЕ - Орао и коњ. БИЉКЕ - Винова лоза, ловор, детелина се четири листа и маслина. БОЈЕ - Боје дуге, бела, златна. ХРИШЋÁНСТВО - Св. Димитрије. ДРУГИ ПАНТЕОНИ - Атина. ПРАВДА, ПРОВА - Бог правде ИЗГЛЕД - Правда је приказиван са два или више лица на храстовом дрвету. ФУНКЦИЈЕ - Он је Бог правде и суђења. Посебно влада шумама. БИЉКЕ - Храст. ВОЛОС, ВЕЛЕС - Бог трговине и звери, Чувар стада. ИЗГЛЕД - Волос је приказиван као једнооки дива или старц са брадом обучен у животињску кожу који у рукама држи јагње, а крај његових ногу лежи во. Понекад поприма облик медведа. ФУНКЦИЈЕ - Он је соларно божаснтво, давалац, бог поља, животиња и плодности земље па тиме и везан за сточарство и пољопривреду. Водич је у подземни свет. Заштитник је пастира а певачи и псеници су његови уницу. Такође је бог моћ'них и богатих људи. КУЛТНА МЕСТА - Пашњаци, њиве, требишта, торови. СИМБОЛИ - Сноп жита. Такође предмети везани за њега су и пастирски штап, ражањ и стожер. ЖИВОТИЊЕ - Од животиња поред медведа који је симбол плодности и ауторитета, припадају му волови, крупнија стока, јагњад и овце. Велесово отелотворење на земљи је хроми вук, предводних сивих вукова, на небу змај, као птица са змијским репом која ноћú светли. БИЉКЕ - Посвећéна му је биљка милодух коју се девојке стављале у воду са јајетом да би се њоме унивале. Такође је коришћéна и за љубавне врађбине и гатања. БОЈЕ - Златно смеђа. ХРИШЋÁНСТВО - Данашњи Ђурђевдански обичаји наследили су Волосову паганску традицију. Такође Св. Василије и Св. Влах.

ДРУГИ ПАНТЕОНИ - Сатурн, Хермес ВОЛОСКА - Богиња кучног мира ИЗГЛЕД - Јака и крупна жена изразитих облина, добронамерног израза лица. ФУНКЦИЈЕ - Волоса је пратила богиња Волоска која је заштитница кућ'ног мира и раста биља у току ноћи. Као хранитељицу људи везивали су је за Месец. Словени су држали њен мали кип у кући и палили јој жижак који се није смео гасити. КУЛТНА МЕСТА - Дом. СИМБОЛИ - Жижак. ЖИВОТИЊЕ - Њена прица је ластавица. * * * Следећá божанства посебно су везана за симболику сунчевог цикличног кретања и годишњих доба. Дажбог је само сунце над земљом, сунчев диск, док су Сварожић, Купало, Хорс-Месец и Коледо, његова испољавања кроз различита годишња доба. ДАЖБОГ - Бог лета и срећé, Даривалац ИЗГЛЕД - Дажбог је седи старац дуге браде са штапом у једној и хлебом и сољу у другој руци. Иза њега се налази хроми вук. ИМЕ - Његово име значи жарити и дати. ФУНКЦИЈЕ - Доноси кишу, даје богатство, велики је дародавац и даривалац. Руси и Словени су говорили за себе да су Перунови синови и Дажбогови уници. Он је бог злата, сребра и заштитник ковачке вештине и рудара. Дажбог је ожењен Месецом. Она је дивна девојка на почетку лета, која стари сваки дан и напушта Дажбога у зиму. Дажбога служе четири девице неописиве лепоте, Зора - Светлост Дана, која отвара врата палате свако јутро, затим Вечерња Звезда, Звезда Даница и Јутарња звезда. КУЛТНА МЕСТА - Печине, рудници, земља и облаци. СИМБОЛИ - Сунчев диск, хлеб, со, кадионица, вериге, тепсија, штап. ЖИВОТИЊЕ - Бели вук, змија и петао. БИЉКЕ - Румени плодови, јабука, босиљак и иванчица БОЈЕ - Златна. ХРИШЋÁНСТВО - Св. Сава и Арх. Гаврило. ДРУГИ ПАНТЕОНИ - Хелиос и Аполон. СВАРОЖИЋ - Бог Снаге и Части, Врели Господ ИЗГЛЕД - Ратник са кацигом на којој је лабуд. На грудима му је глава бика а у левој руци двострука секира. ФУНКЦИЈЕ - Сварожић је Сварогов син, ватра на земљи и мала ватра за разлику од Сварога као небеске ватре. Он је младо сунце, које се рађа у зиму после дугодневице и расте, постајући у лето младић - Купало. Поштован је као ватра на огњишту. Жртвовано му је жито. Познат је по пророчким способностима и као ратник који биди над миром. КУЛТНА МЕСТА - Огњиште. СИМБОЛИ - Двострука секира. ЖИВОТИЊЕ - Бик, лабуд. КУПАЛО - Снажно Сунце, Господ Лета ИЗГЛЕД - Леп младић', са венчићéм на глави, црвеним плаштом, који јаше на белом коњу. ФУНКЦИЈЕ - Купало је бог сунца, ватре и жита. Он је летње сунце, обиље у пољу, плодност, дугодневица. У његову част паљене су ватре које 'исте, уклањају зло, растерују зле духове, ослобађају благостање и чине да природа буде родна. Прављени су венчићи од цвећá. КУЛТНА МЕСТА - Поље. СИМБОЛИ - Летњи кресови. ЖИВОТИЊЕ - Бели коњ. БИЉКЕ - Његово дрвећé су били бреза и трешња а такође и жито. БОЈЕ - Бела, црвена, златна. ХРИШЋÁНСТВО - Ивањдански обичаји садрже елементе његовог обожавања.

ХОРС - МЕСЕЦ - Господ јесени ИЗГЛЕД - Хорс је божаство обучено у вучију кожу. Поред сунчевог ореола на глави има и месечеве рогове. Тело му је покривено звездама. Он оглашава прскозорје. ФУНКЦИЈЕ - Он је сунце, светло и дневно светло. Хорс је такође и сјај месеца, тако да у себи спаја ноћ'и дан. Словени су веровали да као вук гризе месец и узрокује месечеве мене. КУЛТНА МЕСТА - Воденица, пекара, буњиште, бунар. СИМБОЛИ - Ћüп, наћ'ве. ЖИВОТИЊЕ - Црни вук, соко. БИЉКЕ - Бели лук- БОЈЕ - Сребрна, сива. ХРИШЋÁНСТВО - Огњена Марија. ДРУГИ ПАНТЕОНИ - Аполон. КОЛЕДО - Старо Сунце, Господ зиме ИЗГЛЕД - Коледо долази са планине, из небеса, на коњу дорату који је на крилатом змају. Седи на бојним седлом и има калпак на глави. Муње и громови су под његовом контролом. ФУНКЦИЈЕ - Коледо је остарело сунце, краткодневица, за разлику од Купала који је најјаче сунце лета. Он је стари онемоћaли бог који се спаљује, а рађа се млади бог Божић'- Сварожић'. Коледо, Сварожић'и Купало су три брата, Сварови синови. У његову част паљене су свеже храстиве младице и заливане вином. СИМБОЛИ - Колач, коло, ЖИВОТИЊЕ - Орао, петао и крилати коњ. БИЉКЕ - јабука.

Божанства која следе су посебно везана са вегетацију и плодност у светлом делу године. То су Јарило. Мајка земља, Лада, Весна и Стрибог. ЈАРИЛО - Бог пролећá и радости ИЗГЛЕД - Јарило је младић'у пролећé, стари сваким даном и умира крајем лета. Он је јунак изванредне лепоте са белим огртачем, бљештавим златним штитом и венцем од цвећá на глави. Јаше на белом коњу. У позно лето постаје старац са великим фалусом. ФУНКЦИЈЕ - Он је оплодитељ пролећá, бог љубави и страсти, летње неопгоде. Јарило је и ратни бог и подмлађено пролећé. Дарује зелену плодност и шуму људима. Представља пролећ'но свитање и топлиоту, младу силу, љубавну страст и похотљивост. Као бог рата он спроводи одлуке Правде. Мајка земља је његова жена. Жрец је обављао ритуал за њега крај извора воде. Славио се уз пуно пићá, обестан плес и песме са еротском и шаљивом тематиком. КУЛТНА МЕСТА - Извори. СИМБОЛИ - Фалус. ЖИВОТИЊЕ - Бели коњ. БИЉКЕ - Пролећ'но цвећé. БОЈЕ - Златна, плава, зелена. ХРИШЋÁНСТВО - Празновао се у пролећé, што се огледа у каснијим Ђурђевданским обичајима у мају. У тој ноћи, кад се плету венци, девојкама и младићима је била дозвољена еротска слобода.

ДРУГИ ПАНТЕОНИ - Аполон, Дионизијус. МАЈКА ЗЕМЉА - Богиња мудрости и правде ИЗГЛЕД - Она понекад посећúје домове својих поклоника, по ноћи, обучена као жена са тракама и украсима ФУНКЦИЈЕ - Мајка земља је мудрост и правда. Призивања је њена помоћ' током епидемија и она је заштитница жена на порођају. Владарка је биљног света и лечења биљем. Свако јутро она спрема своју кућú - нашу земљу и помаже у стрижењу вуне. Обожавана је на проле'е паљењем светих ватри. Њен муж је Јарило. КУЛТНА МЕСТА - Поље, дом. СИМБОЛИ - Метла, маказе, вуна. ЖИВОТИЊЕ - Овца и коза. БИЉКЕ - Сво биље. БОЈЕ - Боје земље. ЛАДА - Богиња љубави и лепоте ИЗГЛЕД - Она је лепо грађена, стасита, беле пути, има крупне очи боје љубичице и сочна уста боје јагоде и малине. Коса јој је ватрено златаста као сунце које се рађа. На глави има венац од житног класја. Јаше на белом коњу и огрнута је белим плаштом. ФУНКЦИЈЕ - Лада је богиња лепоте, жарког лета, срећé и љубави. Приказивана је како стоји десно од Мокоше, као покровитељица је девојака и жена, лево је Перун, бог ратника и мушкараца. Лада је богиња брака и љубави која даје срећú у вези мушкарца и жене. Представља све женске архетипове као љубавница, невеста и жена. Она је такође богиња лепоте. Повезана је са пролећ'ним и свадбеним обредима. Лада представља рађајућú природу, бујност, плодност и јарко лето. Божанство је пролећá, растиња и шума, свакаквог земаљског берићéта. Постојао је обичај да невеста после венчања на раскршћú баца новичић', као жртву богињи Лади и за потомство. У њено име се гатало за љубав и певале су се песме. КУЛТНА МЕСТА - Поља, брда, воде. СИМБОЛИ - Венци и стожер, лутка Купало. ЖИВОТИЊЕ - Јелен, орао, петао, мрав. БИЉКЕ - Трешња, липа, божур, шљива, маслачак. БОЈЕ - Бела, зелена, љубичаста, црвена, наранџаста. ХРИШЋÁНСТВО - Арханђели Михајли и Гаврило, Рафаел, света недеља.

ДРУГИ ПАНТЕОНИ - Венера, Афродита, Хера ВЕСНА - Богиња пролећá, Господарица ведрине ИЗГЛЕД - Она је лепа млада девојка обучена је у пупољке цвећá и траву, обавијена опојним мирисима јаше на коњу. Њене косе су распуштене и има бели огртач. ИМЕ - Значи светла - она која доноси светлост и ведруну. ФУНКЦИЈЕ - Представља ведро годишње доба. Доноси здравље, плодност и богатство. У њену част су на пролећé паљене ватре сунца, црвено су бојена јаја за плодност. КУЛТНА МЕСТА - Реке. СИМБОЛИ - Звона, јаја, венци, лутке. ЖИВОТИЊЕ - Бреза, врба, љубичица, маслачак, пупољак брескве. БИЉКЕ - Ластавица, рода, кукавица, шљуке и шеве. БОЈЕ - Зелена, жута, црвена, плава. ХРИШЋÁНСТВО - Св. Лазар. ДРУГИ ПАНТЕОНИ - Дијана, Венера. СТРИБОГ - Господ Зиме и Ветрова ИЗГЛЕД - Снажан мушкарац са луком и стрелама. ИМЕ - Име потиче од глагола заледити се а такође и струјање воде и ваздуха. ФУНКЦИЈЕ - Он представља зиму и мраз. Господар је ваздуха и ветрова. Стрибог је текође заштитник закона и путника, помаже рањенима и умирућим на бојишту. Његови синови су ветрови. Варпулис изазива буку и олују. Дагода је нежан и мек западни ветар. Вихор изазива ваздушне вртлоге а Ерисвар непогоде. Постоје такоðе Северни и источни ветар. Стрибог је Веснин муж. КУЛТНА МЕСТА - Гробља и раскршћá. СИМБОЛИ - Камене оштрице, вериге, бич, срп, штап, стреле. ЖИВОТИЊЕ - Орао, смук. БИЉКЕ - Глог, дуб и пролећ'но цвећé. БОЈЕ - Сива ХРИШЋÁНСТВО - Св. Вартоломеј и Стеван ветровити. ДРУГИ ПАНТЕОНИ - Еол. ПОДЗВИЖД - Бог олуја и непогода ФУНКЦИЈЕ - Он је бог олуја и непогода. СИМБОЛИ - Бубњеви. ЖИВОТИЊЕ - Галеб БОЈЕ - тамно плава. ДРУГИ ПАНТЕОНИ - Еол. СИМОРГЛ - Бог вегетације, Заштитник огњишта и духа предака ИЗГЛЕД - Он има лице човека и тело велике птице грабљивице. Такође је змијолики змај или крилати пас чупаве длаке ИМЕ - Име потиче од кидати, гонити а такође и колац, онај који гони зиму али и тајно се молити. ФУНКЦИЈЕ - Он је заштитник биљног света а посебно дрвећá. Такође огњишта, ватре и духа предака. КУЛТНА МЕСТА - Огњиште, купатило. СИМБОЛИ - Жараћ', белутак, кремен камен. ЖИВОТИЊЕ - Змија. БИЉКЕ - Јечам, чуваркућá, босиљак. БОЈЕ - Зелена. ХРИШЋÁНСТВО - Дух Свети и Огњена Марија.

Следећá божанства су претежно ратничког карактера. ЈАРОВИТ, ГЕРОВИТ, ЖЕРОВИТ - Бог рата, Заштитник нејаких ИЗГЛЕД - Јаше коња и носи огњени штит украшен златним плочицама. Опасан је са седам мачева од којих осми држи у десној руци а у левој гранчицу мира. ФУНКЦИЈЕ - Световид је вођа словенских војски а Жеровит је витез, заштитник нејаких од дрских и крволичних моћ'ника. Словени су приликом кретања у војни поход носили његову фигуру. КУЛТНА МЕСТА - Бојиште, реке, шуме, храм, гробље. СИМБОЛИ - Штит, мач. ЖИВОТИЊЕ - Змај и јелен. БИЉКЕ - Ђурђевак, трешња, здравац, ружа и јоргован. БОЈЕ - Златна, црвена, зелена. ХРИШЋÁНСТВО - Св. Ђорђе. ДРУГИ ПАНТЕОНИ - Марс. РУЈЕВИТ - Бог жестине ИЗГЛЕД - Има седам глава а у рукама држи седам дугих мачева. ИМЕ - Његово име потиче од ватрен, страсан, тамно црвен. ФУНКЦИЈЕ - Рујевит преставља седам летњих а Поревит пет зимских месеци. Он је соларни, ратнички бог. СИМБОЛИ - Мач. БИЉКЕ - Храст. БОЈЕ - Црвена, наранџаста. ДРУГИ ПАНТЕОНИ - Марс. РАДГОСТ - Бог славља и радости ИЗГЛЕД - Радгосту се на глави налази птица са раширеним крилима, има шлем, а на грудима су му приказане бикова и бивоља глава са сребрним роговима. Појављује се у ратној одећи и са мачем. У десној руци држи двосеклу бојну секиру (хелебарду) у левој со и хлеб. Поред њега се налазе лав и лабуд. ФУНКЦИЈЕ - Он је ратнички бог који је уједно и заштитник угоститеља и домаћина. Доводи се у везу са светковинама у кући домачина - рођење, свадба, слава и други весели догађаји кад се примају гости. Тако је Радгост опште божанство славља. Словени су у његову част играли и пили. Уз његову помоћ' Словени су гатали уз помоћ'коња а тај начин се потпуно разликовао од гатања са Световидовим и Триглавовим коњем. КУЛТНА МЕСТА - Храм, дом, кућ'ни праг и огњиште. СИМБОЛИ - Вериге, хлеб, со, нож, секира. ЖИВОТИЊЕ - Медвед, вепар, свиња, сврака, буба мара, змија лав, лабуд и бели коњ. БИЉКЕ - Боб, чуваркућé, винове лозе и орах. БОЈЕ - Смеђа, сребрна. ХРИШЋÁНСТВО - Св. Андрија. ДРУГИ ПАНТЕОНИ - Марс, Меркур. СУЂЕНИЦЕ, РОЂЕНИЦЕ, УСУД - Богиње судбине ИЗГЛЕД - Суђенице су жена са јеленским роговима и понекад се приказују са четири дојке. Престављане су у пози порођаја. ФУНКЦИЈЕ - Ове богиње су присутне су у часу рођења детета и одређују његову судбину. Олакшавају пород и брину се за новорођенче. Трећé ноћи долазе и проричу судбину. Прве две су благородне према беби а трећé прориче зло. Зато се током порођаја и после њега стављао хлеб на трпезу. Њих не може нико видети, сем можда мајка детета. Усуд је такође божанство судбине. Како он живи на поједине дане таква ћé судбина бити оних који се тада роде. Оно што Суђаје и Усуд доделе људима зове се срећá. Добра срећá представљена је као лепа девојка која плете златну жицу а зла као ружна и матора девојчура. СИМБОЛИ - Новчићи и хлеб. ПОДАГА (ПОГОДА) - Бог будности и живота ИМЕ - Име значи временски рок, термин и циљ, такође гађати. ФУНКЦИЈЕ - Онај који одговара одређеном циљу (по месту), бог ловац и по року, дакле бог времена. Заштитник пољских радова и усева, такође лова и риболова. Заштитник ловаца.

Наставак у следећем прилогу