ДАЖБОГОВО СЛАВЉЕ ВОДЕ И ОГЊА ПОСТАВЉАЊЕ ГРБОВА НА КУЛЕ

Жрец стоји крај олтара, подиже штап и гледа на исток. Свештеница је са друге стране олтара и гледа на запад. Старешина СвеСловенских Кругова је неколико корака од њих. Иза њега стоји Старешина Чувара Куполе. ЖРЕЦ - Пробуђен из бездана времена стојим сам у ноћи на обали сребрне реке сећања. У њеном огледалу видим трепераве слике и одраз прошлости. Ми бејасмо једна светлост, под блиставим небом прадомовине, једно неподељено племе, једна словенска душа безмерне дубине. А наше речи беху исте. И у својим срцима, кроз високе шуме, крај бистрих река, у Светим Гајевима и тајним Храмовима, ми клицасмо поздрав истим Боговима. Али тада дође раздобље велике Промене. Највише пророчиште означи правац. И сви ми у славу Сварога, Световида, Дажбога и Перуна, покренусмо силу словенских бића ка непознатом рубу света. Јахасмо кроз вреле степе и снежне шуме на белом Световидовом и црном Триглавовом коњу. Научисмо од Мокоше како да гледамо у лице смрти. Перунови громови нам осветлише пут и дадоше нам храброст. На непријатеље ударасмо са сивим Семоргловим вуковима. А језеро наше светлости нарасте на том путу и изли се у три реке. Дажбог их благослови и испуни својим затним сјајем. Лада их проже љубављу и лепотома. Радгост им даде занос и блистав ум, а Јарило страст и вечну младост.

Богови нас тако подарише и послаше да течемо кроз доба и да обливамо светове као три реке, река светлости, река љубави и река слободе, које хране и напајају родну Мајку Земљу. Али безуба уста времена прогуташе наше сећање. И ми заборависмо да бејасмо једно Божије племе, једна словенска душа под небом. Заборависмо исти језик и исте корене наших бића. Окренусмо леђа својим Боговима и напустисмо их. Разделише нам се земље, разделише нас нови Богови, разделише нас туђа знања и унесоше раздор у наша срца. Велики Жрец пали ватру ЖРЕЦ - На све четири стране, на копну и на води, под земљом и на небу, нека се чује мој глас. Ми вратисмо међу људе сјајну силу словенских Богова. Ми позвасмо њихова имена и даривасмо их како доликује. У шест лета ми подигосмо словенску Куполу и окуписмо Племе Змаја и Вука. Крила огњеног небеског Змаја скривају и чувају Куполу наше силе. О Свароже, дај нам увек његову моћ и заштиту. Словенски Богови, излите свој Благослов, да од данас, под Сунцем и Звездама, блиста уздигнут словенски Храм и наши барјаци на њему.

ССК СТАРЕШИНА - Здраво Теби, Световидов сине који носиш свети храстов штап. Здраво теби, чије очи виде изван граница светова и времена. Шест лета ми радисмо и градисмо. Дај нам дозволу да откријемо живи Храм. Његови су бели двори и златне куле. Његови сиви кровови су Сварогово небо, украшено Дажбогобим златом, Месечевим Звездама и Перуновим црвеним громовима. У њему је богатство свега што даје родна Мајка Земља, добро и обилно за Богове и људе. ЖРЕЦ - Старешино СвеСловенских Кругова, нека тако буде, на радост Богова и људи. ССК СТАРЕШИНА - Градитељи Куполе! Нека Храм буде подигнут и отворен!

Градитељи Куполе формирају круг држећи се за руке, окренути лицем ка олтару. Жрец иде соларно по унутрашњем кругу, држећи штап високо, а прате га Старешина СвеСловенских Кругова, а за њим Старешина Чувара Куполе. Када се врате на исток и затим до олтара ССК Старешина се обраћа СЧК Старешини. ССК СТАРЕШИНА - Старешино Чувара Куполе, нека словенски Храм буде чуван и украшен, заштићен и брањен како доликује. СЧК СТАРЕШИНА - Чувари Куполе, заузмите своја места и уздигните оружје! Чувари Куполе стају леђима окренути сваком Градитељу Куполе, подижу своје оружје високо, и гледају ка споља. Прво Жрец, затим ССК Старешина, а за њим СЧК Старешина сада обилазе начињени круг споља. Након тога стају окренути ка истоку.

ЖРЕЦ - Видим Сунце, Дажбогове кочије што долазе са истока. На ружичастим облацима доноси нам дарове злата, обиља и славе. Градитељи Куполе, отворите капије Храма, да сваки брат и гост буде поздрављен и добродошао у наше дворе, на ово славље венчања воде и огња. Чувари куполе ударају у бубњеве и свирају трубе. Градитељи Куполе подижу руке чинећи капије између њих. Након неког времена они се размичу стварајући много већи круг око олтара, тако да гости могу да уђу. Жрец стаје на источну капију, а свештеница на западну.

ЖРЕЦ - Зато ја сада позивам вас, Сестре и Браћо драга, да поново запалимо светлост словенских Звезда. Дођите да уздигнемо бакљу поновног јединства. Са Истока, Југа и Запада нека вас пробуде запаљене ватре Сварожића. Нека ослободе ваша срца из окова заборава. Са Истока, Југа и Запада пловите кроз ноћ на таласима Мокошиних река. Нека са вама крену чаробне водене Виле и Виле приморкиње. Са Истока, Југа и Запада летите на крилима Стрибогових ветрова. Хрлите са његовим моћним стрелама. Са Истока, Југа и Запада крените путевима, шумама и ливадама Мати Земље. Заклињем вас њеним Светим Телом, дођите на ово место поновног окупљања. У Храм на рубу времена, крај реке од сребрне светлости сећања. СВЕШТЕНИЦА - Сунце је достигло зенит. Његова златна светлост облива цео свет љубећи Мајку Земљу. Небо и море, шуме и поља, реке и ваздух купају се у благослову овог бљештавила. Сестре и Браћо драга, сада је час, приступите да заједно са нашим старим Боговима славимо брак огња и воде. ЖРЕЦ - Окуписмо се око живе ватре да нас сећа на древна времена када смо Богове називали својим рођацима. Она ће нам дати немерљиву снагу, истинску моћ, истрајност, здравље и унутрашњи вид. Учесници улазе кроз источну капију, коју чине држећи се за руке два члана Градитеља Куполе, а поред њих два Чувара Куполе. Представник гостију иде до олтара, носи понуде и обраћа се Жрецу. УЧЕСНИК - Тако нам Перуна, ми смо Словени и држимо дату реч. Понели само Боговима дарове, како је рекао отац сину и његов син свом сину. Сада смо кадри да позовемо имена словенских Богова и поклонимо им се са поштовањем и љубављу. Такође смо дошли да загрлимо своју браћу и сестре, сећајући се у свом срцу времена кад бејасмо једна нераздељена словенска душа.

ЖРЕЦ - Начинили смо живи круг светлости. У славу Сварога, Световида, Мокоше, Перуна, Жеровита, Дажбога, Ладе, Радгоста, Ђивање, Мајке Земље! Док изговара име сваког Божанства Жрец подиже штап, а Словени кличу са њим. Жрец стаје на исток, ССК Старешина на север, СЧК Старешина на југ, а Свештеница на запад. Сви подижу амблеме свог Круга. Браћа Чувар и Градитељ постављају капије, држећи у рукама одговарајуће заставе. Заставе на Истоку су бела, сива, црна, златна и црвена. ЖРЕЦ - Ја стојим на источној капији Храма, О Свароже, бестелесни Боже. Тебе призивам Прастворитељу неба, ти Праоче земље, светлости и свега рода и плода на земљи. Надамном је небески Змај, што свија своја огњена крила над племеном Змаја и Вука и свом словенском Браћом и Сестрама. Крај мене је сиви вук, наш божански предак, моћни заштитник чије стопе пратимо до подземних капија Нава. Поздрављам те, уздигнутим храстом Свеживота, што расте из материце земље, кроз кичму свих светова и у чије олистале гране су уплетна небеса и звезде. О Свароже, даруј своје светло, бесмртно знање, сунце живота, снагу планина, божански благослов овом Словенском кругу. Сварог долази са истока и доноси мач и рог изобиља. СВАРОГ - Ја сам поврх свега и изван свега. Бекрајан и безграничан, а ипак све светове обухватам. Моје је златно Сунце и Месец на ноћном небу, облаци, киша и сјајне муње. Од мене све долази, а моју вољу Богови извршавају. Ви ме не можете досећи, јер ја сам вечно небо изван и светост без краја, па ипак сам ја увек са вама и у вама. Ипак вам данас поклањам овај рог изобиља, да нектаром небеса и оног што је изнад и изван њих, храни ваш узнесени дух. И дарујем вам овај мач, да његова оштрица чува тело и срце Словенског круга. Жрец прима дарове и подиже левом руком рог, а десном мач у вис. ЖРЕЦ - Бестелесни Боже, буди увек слављен међу Словенима.

СВИ - Свароже! Свароже! Свароже! Сварог пролази кроз капију, стаје поред Жреца. Капија се затвара. ССК Старешина стоји на Северној капији храма. Браћа Чувар и Градитељ чине капију и у рукама држе црвену, плаву. жуту и зелену заставу. ССК СТАРЕШИНА - Поздрављам те са Северне капије храма. О Световиде, Боже са четири лица. Тебе, који сваке зоре на белом коњу крећеш у бој против мрака. У твојим рукама су мач и стреле, а поглед твојих зеница, растерује таму и црни Богови беже. Ја стојим на раскршћу. У његовом средишту се сусрећу и уливају моћи свих светова. Испред мене је плодно тело Мајке Земље, иза мене је моћни пламен Сварожића, с десне стране долећу ми Стрибогови ветрови, а са леве ме купају Мокошине реке. Измад мене је Сварогово небо а испод мене Триглавов подземни Храм. Око мене пламти Дажбогов златни круг и Богови, његова браћа, дарују ми свој Благослов. Ја стојим у средишту. Снагом својих руку и срца ја градим свети словенски Храм и палим ватру на огњишту. Крај мојих ногу је змија што чува његове тајне темеље. На највишој осматрачкој кули је петао, који види све светове и чије очи прозиру пријатеља и непријатеља. У двору расту перунике, за здравље, част, поштење и славу. О Световиде, дај нам знање о оном што је било јесте и биће. Са све четири стране света Благослови овај Храм и његове Градитеље, да буде прожет Твојим чаробним моћима. Световид долази са Севера и доноси камени бат.

СВЕТОВИД - Ја сам свети јунак светлости. Ја видим све што је било, јесте и биће. Моје лице на Северу је слика грозног рата и страха. На Југу се смешим животу и плодности, ја који дарујем сваки плод. На Западу је моје лице суштина мира, дубоки спокој и мудрост који су у истинском знању. На Истоку, ја сам Господар подземног света, што даје моћ чаролије Свештеницама и свети дар Жрецима да виде слике времена. Ја силазим на земљу доносећи јасан дан, а у човечије срце мир. Зато ти данас дарујем овај камени бат, да снагом Бога и грома поставиш непомерљиву грађевину, чије ће куле надвисити небеса и задивити људе земље. ССК Старешина прима дар и подиже га десном руком и показује народу. Клања се на све четири стране света. ССК СТАРЕШИНА - Боже са четири лица, буди увек слављен међу Словенима. СВИ - Световиде! Световиде! Световиде! Световид пролази кроз капију, стаје поред ССК Старешине. Капија се затвара. СЧК Старешина стоји на јужној капији храма. Браћа Чувар и Градитељ чине капију и у рукама држе браон, црвену, сиву и златну заставу. СЧК СТАРЕШИНА - Поздрављам те са Јужне капије Храма, О Мокоша, велика мајко. Тебе призивам која својим прстима упредаш и ткаш нити свеопште судбине. Само храбри и праведни могу да гледају у твоје лице. Ја стојим на прагу и чувам капије Храма. У мојим рукама је трновит глогов штап. Пред мене сви могу стати, али непријатељи, зли, лажљиви и превртљиви у срцу, неће прећи овај праг. Такав је мој Завет. Крај мог десног рамена је Божански медвед, чије снажне шапе грле Сунце и Звезде. Крај мог левог рамена је коњ белац, што море може прескочити, а ни копито неће сквасити. О Мокоша, Госпо рађања и страшна Богињо из таме. Дај нам снагу и мир сињег мора, да деламо праведно, да се боримо срчано, да чувамо живот који расте и јача у овом Светом Словенском Кругу. Мокоша долази доносећи лук и стреле. МОКОША - Бојте се мога лика, јер ја стојим пред вама као наказа у безбројним облицима ваших страхова и кривице. И прождраћу оне који су слаби и изопачени у срцу. Али поштедећу оне који су јаки и чисти. Они ће једини моћи да гледају у моје лице. И знаће да од мене долази сав живот и плодност свих светова. Јер ја праведно дајем и узимам. Дајем кад је време за рођење, раст и живот. Узимам кад је време за смрт и прелазак у таму. Зато вам данас дарујем овај лук и стреле да их одапнете ка највишим небесима. Нека Богови и људи виде снагу словенских ратника. Нека је славе пријатељи, а нека је поштују непријатељи. СЧК Старешина прима дарове и одапиње једну стрелу у ваздух. СЧК СТАРЕШИНА - Госпо Судбине, буди увек слављена међу Словенима.

СВИ - Мокоша! Мокоша! Мокоша! Мокоша пролази кроз капију, стаје поред СЧК Старешине. Капија се затвара. Свештеница стоји на Запдној капији Храма коју чине браћа Чувар и Градитељ, али је окренута ка унутра и гледа на Исток. СВЕШТЕНИЦА - Ја стојим на Западној капији Храма. Ено сина Свароговог, на белом коњу стиже међу нас, Словени! Доноси нам Благослов светла и сваколиког богатсва. У својим златним кочијама влада на небеском двору. Данас је дан његовог највишег врхунца, победа светла, лучи, обиља и живота. Стога примимо највећу љубав, Благослов плодности и блаженства, јер већ сутра он креће на пут ка тами. ЖРЕЦ - Нека све капије буду отворене и барјаци подигнути да поздраве долазак Дажбога! Све четири капије се отварају, на њима су заставе и грбови. Словени ударају у бубњеве и трубе. Дажбог улази кроз Источну капију, обилази круг док се не врати на Исток и затим иде до Олтара.

ДАЖБОГ - Ја носим сво богатство и небеске дарове. У мом наручју су плодови обиља и среће. Ја дајем Благослов светлости и расипам славу небеса. У злату мог чистог лице све ваше туге су лаке сенке, јер ја сам онај који даје из своје бескрајне радости и пуноће. И учим вас да тако чините и ви, да дарујете ради самог даривања. Да ширите светлост из свог унутрашњег обиља, са осмехом, слободно, распеваног срца. Космички зраци небеског Огња, кроз скривено средиште Васељене, Млечну стазу нашег Звезданог уточишта, блистају мојим посредством. Ја прожимам све поре Мајке Земље и храним вас, нашу децу, налазећи своје исходиште и плод у делима ваших дана и ноћи. У пламеновима нове љубави у вашим срцима и умовима. Позовите ме и ја ћу стати уз вас дајући вам моћ да остварите потпуни успех. Од вас тражим да од данас па навек памтите имена Словенских Богова. Будите радосни и снажни Словени, поносно путујте земљом и небом. Славите данас венчање воде и огња. Нека вас прати мој Благослов! ЖРЕЦ - Словенско племе, мушкарци, ја ћу вас провести кроз ватру да ојача вашу снагу и уздигне пламен Сунца и врелину живота у вама. Жрец прескаче ватру и затим дочекује једног по једног мушкарца са друге стране. СВЕШТЕНИЦА - Словенско племе, жене, ја ћу вас провести кроз воду да уздигне у вама плодност и топлину Сунца рођеног из уторбе великог мора.

Свештеница прска прву жену водом а затим она следећу и тако редом. Или, свештеница узима прву жену за руку, ова другу и тако заједно улазе у реку. ЖРЕЦ - Мушкраци, хајде да дамо нашим женама огањ. Он хвата свештеницу за руку и прескачу ватру. За њим тако чине и остали мушкарци. . СВЕШТЕНИЦА - Жене, хајде да дамо нашим мушкарцима воду. Свештеница прска Жреца водом, а затим остале жене то чине мушарцима. Или, свештеница прво води жреца у реку а затим то чине и остале жене са мушкарцима. ЖРЕЦ - Нека се ватра и огањ прожму! Нека буде жита, плодова, воћа и стоке тако да их нико не може пребројати. Нека ваше трпезе буду увек пуне, а домови блистају од благостања. СВЕШТЕНИЦА - Нека се огањ и вода прожму! Да се цео свет купа у обиљу, срећи и благостању и нека у вашем срцу буде љубав и захвалонст словенским Боговима. ЖРЕЦ - Круг је затворен и сједињена је светлост словенских племена. Сестре и браћо, радујте се, јер наши Богови су опет међу нама. Примите њихов Благослов у овој шуми на рубу времена, крај реке од сребрне светлости сећања. О Богови, запалите словенска срца, О Богови, распламсајте бакље словенског Ума да као пожар рашире свој древни плам да Благослове непријатеље и посвете пријатеље да узбуркају свет Божанским надахнућем, да усталасају небеске дворе, да узнесу Ново Доба међу небеснике и да рашире Светлост Божанске Љубави! Јер ми смо Они који долазе да обнове Легенду, који се враћају из свог вечног Пребивалишта и који ће одвести своју Децу пут свемирских маглина! Они који ће изградити небески Храм на Земљи, да надвиси Звезде и заслепи Сунце, да окупе сву земаљску и космичку браћу, у један венац радосних и слободних, и да наставе стварање Врховног Бога Прастворитеља! О Врховни Боже, заштити и благослови своју Децу да донесу екстазу Звезда у срца људи! Сви заједно соларно играју у колу док могу да поднесу силу енергије. ЖРЕЦ - Браћо, хајде да са словенским Боговима прославимо летњу дугодневницу!

Наставак у следећем прилогу