| Стрибогово славље |
|
ЗИМСКА КРАТКОДНЕВНИЦА СТРИБОГОВО СЛАВЉЕ Зимска краткодневница означава најкраћи дан у години. То је тренутак у времену када се исчекује рођење Бога Сунца, након чега светло почиње да расте и дан да се продужава. Стрибог је Бог Ветрова и Делилац благостања који штити и помаже људима током зиме. Ритуал је најбоље урадити на отвореном у зимзеленој шуми поред реке. Храм је украшен зимзеленим гранама. Главни олтар означава средиште храма и прекривен је златном простирком. На њему је кварцни кристал, неупаљена црвена свећа, празан пехар, неупаљен инсенс и празна тацна за хлеб. На источном олтару је жути камен, свежи зимзелени инсенс и мирис, на јужном је црвени камен и црвена свећа, на западу је плави камен, пехар, боца медовине и плава свећа а на северу је црни камен, корпа хлеба и зелена свећа. Словени су обучени у црвено, зелено, златно и бело. Они носе четири камена за темеље храма. ЖРЕЦ - Пробуђен из бездана времена стојим сам у ноћи на обали сребрне реке сећања. У њеном огледалу видим трепераве слике и одраз прошлости. Ми бејасмо једна светлост, под блиставим небом прадомовине, једно неподељено племе, једна словенска душа безмерне дубине. А наше речи беху исте. И у својим срцима, кроз високе шуме, крај бистрих река, у светим гајевима и тајним храмовима, ми клицасмо поздрав истим Боговима. Али тада дође раздобље велике Промене. Највише пророчиште означи правац. И сви ми у славу Сварога, Световида, Дажбога и Перуна, покренусмо силу словенских бића ка непознатом рубу света. Јахасмо кроз вреле степе и снежне шуме на белом Световидовом и црном Триглавовом коњу. Научисмо од Мокоше како да гледамо у лице смрти. Перунове громови нам осветлише пут и дадоше нам храброст. На непријатеље ударасмо са сивим Семоргловим вуковима. А језеро наше светлости нарасте на том путу и изли се у три реке. Дажбог их благослови и испуни својим златним сјајем. Лада их проже љубављу и лепотома. Радгост им даде занос и блистав ум, а Јарило страст и вечну младост. Богови нас тако подарише и послаше да течемо кроз доба и да обливамо светове као три реке, река светлости, река љубави и река слободе, које хране и напајају родну Мајку Земљу. Али безуба уста времена прогуташе наше сећање. И ми заборависмо да бејасмо једно Божије племе, једна словенска душа под небом. Заборависмо исти језик и исте корене наших бића. Окренусмо леђа својим Боговима и напустисмо их. Разделише нам се земље, разделише нас нови Богови, разделише нас туђа знања и унесоше раздор у наша срца. Жрец пали ватру ЖРЕЦ - Зато ја сада позивам вас, сестре и браћо драга, да поново запалимо светлост словенских Звезда. Дођите да уздигнемо бакљу поновног јединства. Са Истока, Југа и Запада нека вас пробуде запаљене ватре Сварожића. Нека ослободе ваша срца из окова заборава. Са Истока, Југа и Запада пловите кроз ноћ на таласима Мокошиних река. Нека са вама крену чаробне водене Виле и Виле приморкиње. Са Истока, Југа и Запада летите на крилима Стибогових ветрова. Хрлите са његовим моћним стрелама. Са Истока, Југа и Запада крените путевима, шумама и ливадама Мати Земље. Заклињем вас њеним светим телом, дођите на ово место поновног окупљања. У шуму на рубу времена, крај реке од сребрне светлости сећања. ССК СТАРЕШИНА - Здраво Теби, Световидов сине који носиш свети храстов штап. Здраво теби, чије очи виде изван граница светова и времена. Шест лета ми радисмо и градисмо. Дај нам дозволу да откријемо живи Храм. Његови су бели двори и златне куле. Његови сиви кровови су Сварогово небо, украшено Дажбогобим златом, Месечевим Звездама и Перуновим црвеним громовима. У њему је богатство свега што даје родна Мајка Земља, добро и обилно за Богове и људе. ЖРЕЦ - Старешино СвеСловенских Кругова, нека тако буде, на радост Богова и људи. ССК СТАРЕШИНА - Градитељи Куполе! Нека Храм буде подигнут и отворен! Градитељи Куполе формирају круг држећи се за руке, окренути лицем ка олтару. Жрец иде соларно по унутрашњем кругу, држећи штап високо, а прате га Старешина СвеСловенских Кругова, а за њим Старешина Чувара Куполе. Када се врате на Исток и затим до олтара, ССК Старешина се обраћа СЧК Старешини. ССК СТАРЕШИНА - Старешино Чувара Куполе, нека словенски Храм буде чуван и украшен, заштићен и брањен како доликује. СЧК СТАРЕШИНА - Чувари Куполе, заузмите своја места и уздигните оружје! Чувари Куполе стају леђима окренути сваком Градитељу Куполе, подижу своје оружје високо, и гледају ка споља. Прво Жрец, затим ССК Старешина, а за њим СЧК Старешина сада обилазе начињени круг споља. Након тога стају окренути ка Северу. Учесници се наклоне Жрецу и стају у круг говорећи УЧЕСНИК: Испуњен савршеном љубављу и поштовањем према нашим Боговима - рођацима, ступам у свету Стрибогову шуму. Учесници стављају своје дарове крај олтара и кажу УЧЕСНИЦИ - Понели само Боговима дарове, како је рекао отац сину и његов син свом сину. Сада смо кадри да позовемо имена словенских Богова и поклонимо им се са поштовањем и љубављу. Такође смо дошли да загрлимо своју браћу сећајући се у свом срцу времена кад бејасмо једна нераздељена словенска душа. На свако име Бога учесници кличу име са жрецом ЖРЕЦ - У славу Сварога, Световида, Мокоше, Перуна, Жеровита, Дажбога, Ладе, Радгоста, Ђивање, Мајке земље! Људи говорите, зашто сте се окупили по овој студени и мразу. ЧОВЕК: Где су златна знамења наше Древне Славе?. Где су барјаци словенских јунака из небројних битака, да охрабре наша срца у овој студеној ноћи? Већ тако дуго над нама влада Мрачни Господар. Где је обећана светлост која ће нам донети топлоту и живот? Свуда око нас су знаци смрти, зима и вечни лед. О Жрече, куга и чума, море и оштрозубе але седе на нашем прагу . Све је црно. Празно. Тихо. Тамно. Бесконачна ноћ! ЖЕНА: - О Жрече, Вештице плету своје чаролије на раскршћима, а свети гајеви су голи и пусти. Наша лица су бледа и болесна. Где је братсво Вука и Змаја да обнови словенски Храм . Када ће Чувари тајни - Стрибогови синови доћи да огласе повратак светла? Када ће означити рођење и долазак Оног за којим жудимо, Блиставог Дажбога са огњеном Круном од злата? ЖРЕЦ - Поздрављам вас словенско племе, мушкарци и жене. Преко снежних брда и планина, преко река и језера окованих ледом, кроз вејавицу и мрак, преко смрзнуте земље дошли сте у ову свету Стрибогову шуму. Донели сте камен и дрво, упаљене бакље и блиставо метално оруђе. ЧОВЕК: Из смрти и таме ће се Дажбог, Господ Светла, родити. Он че се уздићи и поново обасјати цео Јав и Нав. То је завет доба. Он ће донети склад! Лептоту! Снагу! Дошли смо да радимо и да обновимо његов храм. ЖЕНА: Али где је сада пробуђен Господ Светла? Где су Чувари тајни, где су Стрибогови синови и унуци ветрови да огласе његов долазак? Ми смо смрзнути и уплашени. Корачамо кроз таму и смрт. Да ли су богови напустили Словене? ЖРЕЦ - Будите добродошли синови и кћери Змаја и Вука. У вашим срцима је страх и сећање на древну пропаст. Тајне словенске моћи и магије су изгубљене а наши храмови беху спаљени и опљачкани. Ликови наших Богова и света знамења беху бачена у прашину крај пута. Ми погнусмо главу и прегризосмо језик за имена словенских Богова. Тако беше за много векова. Али да није било блиставе славе, љубави, неизмерне моћí и великих битака све-словенске душе, не би ни ударац непријатеља био тако силан. Јер он беше добро знао моћ огњеног небеског Змаја и оштре зубе сивог Вука. Зато сада знајте, да је у вашим душама вечно био успаван словенски храм. А у њему страх, љубав, снага и наша слава вечно живе. Зато је сада време да поставимо камен за нови словенски Храм, за ново време и новог човека. Он мора да расте кроз будућа доба а његови стубови и зидови нека расту са вашом љубављу и надом за човечанство и целу васељену. Браћо Словени, мушкарци и жене, хајде да радимо, хајде да градимо и да поставимо северни камен храма. Позовимо северни ветар да га посвети и учврсти за сва времена. - Словени ударају камен о камен а затим један свој камен стављају на северни део храма. Чувар земље подиже корпу са хлебом изнад главе, ставља једно парче на северни камен а затим се обраћа људима. ЧУВАР ЗЕМЉЕ: Чујте, о смртници, ја сам Ерисвар, хладни северни ветар са снежних планина! Плодно тело је дала Мајка Земља, а животном силом га је испунио Сварог, златно Сунце и Месец на ноћном небу, облаци, киша и сјајне муње. Стога, стојте чврсто на земљи и брините се о свом измученом телу. Будите јаки и здрави у свом раду. Поставили сте северни темељ храма, а уз мој благослов он ће бити снажан и чврст као планина. Чувар земље - северни ветар даје хлеб Жрецу. Он једно парче ставља на средишњи олтар, а затим дели хлеб људима говорећи ЖРЕЦ - Поделите хлеб браћо и сестре! Нека овај храм под Свароговим небом буде ваш дом. Дошли сте међу своје. Бог вам дао здравље. Радујмо се и плешимо кроз ноћ и дан краткодневнице, кроз доба земље и његове промене, као што чинисмо од давнина. Словени плешу предвођени жрецом док не стигну до запада ЖРЕЦ - Браћо и сестре Словени, мушкарци и жене, хајде да радимо, хајде да градимо и да поставимо западни камен храма. Позовимо западни ветар да га посвети и учврсти за сва времена. Словени ударају камен о камен, а затим један свој камен стављају на западни део храма. Чувар воде подиже пехар медовине изнад главе а затим се обраћа људима. ЧУВАР ВОДЕ: Чујте, о смртници, ја сам западни ветар Дагода, доносим вам глас са мора! Воде живота је излила Велика мајка Мокоша, а животном силом га је испунио Световид - Свети ратник светлости. Учествујте у божанској љубави и нађите равнотежу својих осећања. Поставили сте западни темељ храма, а уз мој благослов он ће чувати тајну живота и мистичну моћ вода. Чувар воде излива из пехара жртву леваницу на западни камен храма, а затим даје Жрецу боцу медовине који је сипа прво у пехар на средишњем олтару а затим дели пиће људима. ВЕЛИКИ ЖРЕЦ - Напиј се за срећу и дуг живот, племе Змаја и Вука! Радујмо се и плешимо кроз ноћ и дан краткодневнице, кроз доба земље и његове промене, као што чинисмо од давнина. Словени плешу предвођени жрецом док не стигну до југа. ЖРЕЦ - Браћо и сестре Словени, мушкарци и жене, хајде да радимо, хајде да градимо и да поставимо јужни камен храма. Позовимо јужни ветар да га посвети и учврсти за сва времена. Словени ударају камен о камен, а затим један свој камен стављају на јужни део храма. Чувар ватре пали свећу, подиже је изнад главе, ставља на јужни камен храма а затим се обраћа људима. ЧУВАР ВАТРЕ: Чујте, о смртници, ја сам Варпул, Господар летњих невремена и олуја и долазим са топлог југа! Ово је свети огањ, Сварожић! Гори пред вама као спознаја оног који ће доћи. Учествујте у његовој природи и дозволите да распали ватру живота у вашем бићу, тако да ваше унутрашње зрачење може да осветли пут Оног који се враћа. Поставили сте јужни темељ Храма, а уз мој благослов он ће чувати тајну Сунца и огањ вечног лета. Чувар ватре пали још једну свећу и даје је Жрецу, а он је поставља на средишњи олтар. ЖРЕЦ - Чувајте огањ живота, браћо и сестре. Дајте га својим драгима, човечанству и целој васељени. Радујмо се и плешимо кроз ноћ и дан краткодневнице, кроз доба земље и његове промене, као што чинисмо од давнина. Словени плешу предвођени жрецом док не стигну до истока ЖРЕЦ - Браћо и сестре Словени, мушкарци и жене, хајде да радимо, хајде да градимо и да поставимо источни камен храма. Позовимо источни ветар да га посвети и учврсти за сва времена. Словени ударају камен о камен, а затим један свој камен стављају на источни део храма. Чувар ваздуха пали мирис, подиже га изнад главе, ставља на источни камен Храма, а затим се обраћа људима ЧУВАР ВАЗДУХА: Чујте, о смртници, ја сам Вихор, господ свежих и разиграних источних верова! Стрибог је крочио у ваше дворе са својом децом сјајним ветровима! Уздигните се до небеса на њиховим крилима. Надахните своју свест у дугим зимским ноћима. Поставили сте источни темељ храма, а уз мој благослов он ће садржати свети дах и божанско знање свих светова. Чувар ваздуха пали још један инсенс и даје Жрецу који га ставља на средишњи олтар. Чувар ваздуха затим наноси мирис на Жрецово чело. Жрец иде у круг, посвећује учеснике и говори ЖРЕЦ - Словенско племе, наке ваше душе, као наша света птица Мајка Слава, слободно лети кроз краљевства Јава и Нава. Радујмо се и плешимо кроз ноћ и дан краткодневице, кроз доба земље и његове промене, као што чинисмо од давнина. Словени плешу предвођени Жрецом док поново не врате на исток ЧОВЕК: (гледајући ка истоку) Поставили смо темеље храма и посветили његово средиште. Понудили смо и поделили ове ноћи божанске дарове да бисмо дозвали Сварогов и Световидов благослов. Примили смо и саслушали гласнике, Стрибогове ветрове, наше чуваре током зиме. Чуј нас, сада, Сунчева кћи, богињо Зорја, што долазиш са истока носећи Дажбогов стег. Рађање твог светла говори о сјају нашег Господа. Румена Зорјо, чије божанско лице мења небеса од таме до блиставог златног сјаја! Ти која си Гласница и Кћи Сунца, дођи! Ти која објављујеш поновно рођење и повратак Дажбога! Нека буде знано да смо изградили кућу за њега. Улази Зорја носећи ружичасту свећу и ставља је на средишњи олтар ЗОРЈА - Ја сам Зорја, пурпур који се слива с небеса! Гласник златне светлости која се рађа! Како светлост звезда ишчезава, Дажбог се уздиже у бљештавом пламену дана. Из своје златне палате на истоку, он лети у дијамантским кочијама. Долази окружен тим пречистим девицама, својим сестрама, зором, јутарњом и вечерњом звездом. Доведи нам Месец - свог мудрог саветника и са њим седам судија - планета и седам гласника - комета. Улази Дажбог носећи златну свећу и ставља је на средишњи олтар ДАЖБОГ - Ја носим сво богатство и небеске дарове. У мом наручју су плодови обиља и среће. Ја дајем благослов светлости и расипам славу небеса. У злату мог чистог лица све ваше туге су лаке сенке, јер ја сам онај који даје из своје бескрајне радости и пуноће. И учим вас да тако чините и ви, да дарујете ради самог даривања. Да ширите светлост из својег унутрашњег обиља, са осмехом, слободно, распеваног срца. Данас сам поново рођен! Славите! Узмите ову луч! Узмите је и пробудите се! Уздигните се као истинско дете Богова. Делите ту луч са целим човечанством. Тако и ви, у моје име, светлите и благословите дух људи, јер Дажбог опет јаше небом у бљештавом светлу! ЖРЕЦ - Круг је затворен и сједињена је светлост словенских племена. Постављени су темељи словеског Храма. Он блиста са истока и запада, севера и југа. Браћо, радујте се, јер наши Богови су опет међу нама. Примите њихов благослов у овој шуму на рубу времена, крај реке од сребрне светлости сећања. О богови, запалите словенска срца, О богови, распламсајте бакље словенског Ума да као пожар рашире свој древни плам да благослове непријатеље и посветле пријатеље да узбуркају свет божанским надахнућем, да усталасају небеске дворе, да узнесу Ново Доба међу небеснике и да рашире Светлост божанске Љубави! Јер ми смо Они који долазе да обнове Легенду, који се враћају из свог вечног Пребивалишта и који ће одвести своју Децу пут свемирских маглина! Они који ће изградити небески Храм на Земљи, да надвиси Звезде и заслепи Сунце, да окупе сву земаљску и космичку браћу, у Један венац радосних и слободних, и да наставе стварање Врховног Бога Прастворитеља! О Врховни Боже, заштити и благослови своју Децу да донесу екстазу Звезда у срца људи! Сви заједно се соларно окрећу у колу докле год могу да поднесу силину енергије ЖРЕЦ - Браћо и сестре, хајде да са словенским Боговима, на темељима нешег новог Храма, прославимо зимску краткодневницу! 
|