Većina ljudi je u nekim aspektima nesigurna, sumnja u svoje sposobnosti ili misli negativno o sebi. Ipak, ako mislite da imate problem sa sniženim samopouzdanjem ili niste sigurni da li ga imate ovaj tekst vam može pomoći da to utvridite kao i da primenite neke tehnike za povećanje samopouzdanja.

Šta je samopouzdanje

Pre nego što se pozabavimo niskim samopouzdanjem, prvo ćemo razmotriti šta znači sam pojam samopuzdanje. Kao ljudska bića, imamo sposobnost ne samo da budemo svesni sebe već da procenjujemo sopstvenu vrednost ili vrednost nekih aspekata sebe. Prema tome, samopouzdanje predstavlja način na koji vidimo sebe i mislimo o sebi i vrednost koju dodeljujemo sebi kao osobi.

Nisko samopouzdanje

Da li ste nekada bili nezadovoljni ili nesrećni u vezi sa sobom? Da li ste pomislili da ste slabi, glupi, nedovoljno dobri, inferiorni u odnosu na druge ljude, beskorisni, bezvredni, neprivlačni, nevoljeni, gubitnici? Većina ljudi koristi ove reči za opis sebe u trenucima kada se suoči sa stresnim situacijama sa kojima je teško izboriti se. Ipak, ako stalno mislite o sebi na ovaj način onda je moguće da imate problem sa niskim samopouzdanjem. Nisko samopuzdanje podrazumeva generalno negativno mišljenje o sebi i globalnu negativnu ocenu sebe kao ličnosti.

Obično ljudi koji imaju nisko samopuzdanje mogu pričati o sebi sledeće:

,, Osetim se nervoznim kada pričam sa ljudima. Ja sam socijalno neadekvatan i ne mogu to da podnesem!“

,, Nisam razumeo dosta toga o čemu je nastavnik pričao. Mora da sam baš glup.“

,, Ja nisam bitan.“, ,,Ja sam gubitnik.“, ,,Niko me ne voli.“, ,,Nisam dovoljno dobar.“

U suštini ljudi sa niskim samopouzdanjem imaju duboka, bazična, negativna uverenja o sebi i sopstvenoj ličnosti. Ova uverenja se obično uzimaju kao činjenice ili istine o njihovom identitetu. Kao rezultat, nisko samopouzdanje može imati negativne posledice po osobu i njen život. Ovakve osobe su previše samokritične, često se šale na svoj račun na negativan način, sumnjaju u sebe i samookrivljuju se kada situacija u kojoj su oni učesnici krene naopako. Ako im se upute komplimenti za nešto što su dobro obavili oni obično to pripisuju sreći ili slučaju a ne svojim sposobnostima. Takođe, ističu ono što nisu uradili, a po njihovom mišljenju su mogli, kao i greške koji su načinili. Imaju teškoće da izraze svoje potrebe i da prezentuju sebe, izbegavaju izazove i pružene mogućnosti iz straha da se neće dobro pokazati. Dominantno je osećanje tuge, depresije, krivice, stida i besa.

U interpersonalnim odnosima, osobe sa niskim samopouzdanjem mogu postati uznemirene bilo kakvom kritikom ili neodobravanjem, čine ustupke kako bi udovoljili drugima, ekstremno su stidljivi pa izbegavaju intimnije odnose ili socijalni kontakt. Izbegavaju zabavne i relaksirajuće aktivnosti jer misle da ne zaslužuju uživanje i zabavu. Izbegavaju i aktivnosti u kojima mogu biti ocenjivani na bilo koji način (npr. kompetitivne sportove, ples) odnosno aktivnosti koje zahtevaju bilo kakvu vrstu takmičenja i izlaganja.

Tehnike za jačanje samopuzdanja

Fokusiranje na svoje pozitivne strane

Za raziku od nalaženja sopstvenih mana, zadatak se sastoji u tome da osoba navede odnosno zapiše isključivo svoje dobre osobine. Ovo može biti jako teško za ljude sa niskim samopouzdanjem jer su oni obično fokusirani samo na ono što kod sebe vide kao negativno. Ovako se uči da se promeni fokus sa negativno na pozitivno vrednovanje sebe.

Vođenje dnevnika svojih pozitivnih osobina

Nakon prethodne vežbe isto to treba nastaviti i na dalje kako bi se takvo ponašanje učvrstilo. Obično osobe sa niskim samopouzdanjem za ovakvu vežbu pomisle da nemaju šta da napišu ili se stide, osećaju anksiozno, neprijatno. Ipak, njihov zadatak je da ukoliko se pojave negativne misli o sebi, pokušaju da im ne dozvole da ih preplave i da uvek imaju na umu da se usmeravaju samo na pozitivne aspekte sebe. Pritom treba pisati sve svoje pozitivne osobine koje osobi padnu na pamet, nema ograničenja na dve ili tri. Ukoliko osoba ne može da odredi šta je to pozitivno kod nje može pitati druge, prijatelje, rodbinu. Takođe, treba paziti da se pozitivni aspekti ne umanjuju rečenicama ,,to nije ništa posebno“ ili ,, nije vredno pisanja“. Dakle, sve je bitno i opisivati do detalja pozitivne osobine isto kao što su uobičajeno opisivane negativne. Nikako ne dozvoliti da se osobine iz dnevnika zaborave i nestanu iz sećanja. Kada se završi proces pisanja, potrebno je često prelistivati i čitati dnevnik kako bi se pamćenje pozitivnih osobina učvrstilo.

Sanja Marjanović
dipl.psiholog