Odgovor Psihologa: Samoubistvo je cin ocajnika. Najcesce se u praksi srece pokusaj samoubistva kao cin apela za pomoc.

Kriticni periodi su svi oni ukojima ima velikih promena ( adolescencija , kriza srednjih godina, starost) ali svaki zivotni period moze biti vreme krize.

Samoubica je onaj koji zeli promenu ali ne vidi kako da je napravi u realnom zivotu, oseca se potpuno bespomocan i nemocan, samoubisto dozivljava kao izlaz iz ocajne situacije koju dozivljava kao takvu.Samoubilacke misli su sastavni delovi nekih patoloskih stanja napr. depresije.

Licno ne verujem u to da se samoubice radjaju. Mogu da razumem da se neko radja sa melanholicnim ili flegmaticnim temeramentom koji moze biti osnova za razvoj depresivne i pasivne licnosti, ali to nikako ne mogu povezati sa suicidom.

Vera,( hriscanska, za druge ne znam) to i sami znate, izricito je protiv suicida. Moje misljenje jeste da postoje strucnjaci koji su tu da pomognu da se uvek nadje neko resenje. Suicid je, po meni, odraz osecanja nemoci a psiholozi i psihijatri su tu da ljudima omoguce da vide svetlo na kraju tunela.

Licno ne smatram ljude koji su pokusali suicid kao kukavice, Ne, ali ih ne dozivljavam ni kao hrabre. Uopste nisam sklona da takav pokusaj vezujem za te atribute. Pokusaj suicida je klinicka slika, simptom, koji ide iz patologije ili vrlo teskog psihickog stanja. I kao takav treba da se resava i leci. Zivot je neprekidna borba a suicid nije i ne moze biti resenje.