|
Sveto jevanđelje po Jovanu 1. U početku beše reč, i reč beše od Boga, i Bog
beše reč. Sve je kroz nju postalo i bez nje ništa nije postalo što je
postalo. U njoj beše život, i život beše videlo ljudima. I videlo se svetli u
tami, i tama ga ne obuze. I posla Bog čoveka po imenu Jovan koji dođe
za svedočanstvo da svedoči za svetlost da svi veruju kroz njega. On
ne beše svetlost, nego da svedoči za svetlost. Beše svetlost istinita koja obasjava svakog čoveka koji
dolazi na svet. Na svetu beše, i svet kroz njega posta, i svet ga ne pozna. K svojima dođe, i svoji ga ne primiše, a koji ga primiše
dade im moć da budu sinovi Božiji, svima koji veruju u njegovo ime, koji
se ne rodiše od krvi, ni od volje tela, ni od volje muža, nego po volji Boga. I reč postade telo i useli se u nas puno blagodeti i istine
i videsmo slavu njegovu, slavu kao jednorodnoga od oca. A Jovan je svedočio za njega vikavši: ovaj beše za koga
rekoh: koji za mnom ide preda mnom postade, jer prije mene beše. I od
punosti njegove mi svi uzesmo blagodat za blagodaću. Jer se zakon dade
preko Mojsija, a blagodat i istina postade od Isusa Hrista. Boga niko vidio nije nikada: jednosrodni sin koji je u
naručju očevom, on ga javi. I ovo je svedočanstvo Jovanovo kad poslaše Jevreji iz
Jerusalima sveštenike i Levite da ga zapitaju: ko si ti? I on prizna, i ne zataji, i prizna: - Ja nisam Hristos. - Pa ko si? Jesi li ti Ilija? I reče: - Nisam. - Jesi li ti prorok? Reče: - Nisam! - Ali reci nam ko si da kažemo onima koji su nas poslali. Šta
kažeš za sebe? A on reče: - Ja sam glas onoga što viče u pustinji: poravnajte put
Gospodnji, kao što kaza prorok Isaija. - A zašto krštavaš kada nisi Hristos, ni Ilija, niti prorok? A on reče: - Ja kršćavam vodom, a među vama stoji onaj koga vi
ne znate. Ali on će doći za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam
dostojan drešiti obuće. A sutradan Jovan vide Isusa gde ide prema njemu i kaže: - Gle ide jagnje Božije koje uze na sebe sve grehe ovog sveta,
ovo je onaj za koga vam rekoh. I videh Duha gde silazi s neba kao golub i stade
na njemu, - svedočio je Jovan. - I ja ga ne znah da mi nije rekao onaj
koji je mene poslao da krstim vodom: a kada vidiš da silazi Duh i stoji na
njemu to je onaj koji će krstiti duhom svetim. I ja videh i
posvedočih da je ovaj sin Božiji. A pošto ga je Jovan krstio Isus se zaputi, a za njim krenuše
učenici Jovanovi, a on ih pita: šta ćete? A oni rekoše: - Ravi, (učitelju), mi bi za tobom. I odoše. A jedan pozva brata svoga i reče: - Nađosmo Mesiju, što znači Hristos. I dovede ga Isusu koji reče: - Ti si Simon, sin Jonin, ti ćeš se zvati Petar. A sutradan nađe Filipa pa mu reče: hajde za mnom. A Filip reče Natailu: - Za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci rekoše, nađosmo
ga, Isusa, sina Josifa iz Nazareta, pođi s nama. A kada ga vide Isus reče: - Evo prvog Izraelca u kome nema lukavstva. - A kako me poznaješ? A Isus mu kaže: - Videh te pod smokvom pre nego te pozva Filip. I odgovori mu Natailo: - Ravi, ti si sin Božiji, ti si car Izraelov. - A Isus: - Ti veruješ zato što ti kazah da te videh pod smokvom, ali
videćeš još više. I kažem vam da ćete od sada viđati nebo
otvoreno i anđele Božije gde se penju i silaze k sinu Božijem. 2. Treći dan bi svadba u Kani na koju beše pozvan i Isus, a
majka mu kaže: - Nema više vina. A Isus joj kaže: - Moje vreme još nije došlo. A majka reče slugama da čine sve što on od njih bude
tražio. A Isus im reče: - Napunite vedra vodom i nosite kumu. - I okusi kum vodu, a ono beše vino, i niko nije znao odkuda. I
dozva mladoženju pa mu kaže: - Svak prvo donosi dobro vino, a kada se gosti napiju donese
loše, a ti si čuvo dobro vino za posle. I tako Isus učini svoj početak čudom, i pokaza
slavu svoju, i učenici njegovi verovaše. I ode potom Isus u Kopernaum, pa
u crkvu, kad ono tamo stoku prodaju i menjaju novce, na šta se mnogo ljutio, i
napravivši bič istera ih sve iz crkve i reče onima: - Nosite to odatle, i ne činite od doma oca mojega dom
trgovački. A Jevreji ga pitaše, - Kakav znak pokazuješ da to možeš činiti? A Isus reče: - Razvalite ovu crkvu i ja ći je ponovo podignuti. A Jevreji rekoše: - Četvrdeset i šest godina je građena, a ti kažeš da
je možeš napraviti za tri dana? - Da, crkvu tela svoga - on reče. A kada je bio ustao iz mrtvih setiše se ovih reči
učenici njegovi i poverovaše pismu i rečima koje je Isus rekao. A kada je bio u Jerusalimu mnogi su se divili čudesima koje
je činio i poverovaše imenu njegovom, ali on nije verovao njima jer ih
nije poznavao. Ali njemu to svedočanstvo i nije bilo potrebno jer je bio
svestan šta se nalazi u njemu i ko je on. 3. Beše pak među farisejima neki knez Nikodim i ovaj
dođe k Isusu noćom i reče mu: - Ravi, znamo da si ti učitelj od Boga došao, jer niko ne
može ovakva čudesa činiti ako nije Bog s njim. - Ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božijega. - A kako se čovek može ponovo roditi kada je star ili
ući u utrobu matere svoje i roditi se? - Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo
Božije; što je rođeno od tela, telo je, a što je rođeno od Duha, duh
je. Ne čudi se što ti rekoh, valja vam se ponovo roditi. Duh diše gde
hoće i glas njegov čuješ, a ne znaš otkud dolazi i kuda ide: takav je
svaki čovek koji je rođen od Duha. - Ali kako? - Čudno, ti si učitelj Izrelov, a ne znaš kako. Svi
govorimo kako znamo, a svedočimo što vidimo, a svedočanstva ipak ne
primate. Kada sam vam rekao zemaljsko, a vi ne vreujete, a kako ćete
verovato ako vam kažem nebesko? Niko se ne pope na nebo osim koji siđe
s njega, sin čovečji koji je na nebu. I kao što Mojsije podiže zmiju
u pustinji, tako treba sin čovečji da se podigne. Da nijedan koji u
njega veruje ne pogine, nego da ima život verčni. Jer Bog mnogo voli svet,
zato je sina svog jednorodnog dao, da nijedan koji veruje ne pogine, nego da
ima život večni. Jer Bog ne posla sina svojega na svet da sudi svetu, nego
da se svet spase kroz njega. Ko bude u njega verovao neće mu se suditi, a
ko ne veruje već je osuđen, jer ne veruje u sina Božijega. A sud je
ovaj što dođe na svet da ga vidi, a ljudima je izgleda milija tama nego
svetlost, jer su im dela zla. Jer svaki koji čini zlo mrzi da izađe
na videlo da ne kude dela zla njegova, jer su zla. A ko je istinit on ide k
svetlosti da se vide dela njegova, jer su po Bogu učinjena. A posle dođe Isus u zemlju Judejsku da živi i tamo
pokrštava narod. A Jovan je krstio u Enonu gde beše mnogo vode. Jer još ne
beše bačen u tamnicu. I dođe rasprava: - Ravi, onaj što beše s tobom preko Jordana, za koga si
svedočio, eno ga kršava, i svi idu k njemu. - Ne može čovek ništa primati ako nije dano s neba, - odgovori Jovan.
- Vi ste mi svedoci da sam rekao da nisam Hristos, nego sam poslan pred njim, i
ja se tome radujem iz sveg srca. On je taj koji treba da raste, a ja da se
umanjujem, jer koji odozgo dođe, nad svima treba da bude, a koji je sa
zemlje od zemlje je, i govori od zemlje, a koji dolazi s neba nad svima je. I
sve što se vidi i je od njega svedočanstvo je tome, ali svedočanstva
njegova niko ne prima. A ko primi njegovo svedočanstvo, potvrđuje da
je Bog istinit. Jer koga Bog pošalje on reči božije izgovara, jer Bog Duha
ne daje na meru. Jer otac koji ljubi sina sve mu daje u ruke njegove. Ko veruje
sinu, ima život večni, a ko mu ne veruje, neće videti života, nego
gnev Božiji. 4. Kada je Isus saznao da su fariseji čuli da krsti narod
više nego Jovan odluči da napusti Judeju i ode u Galileju. I
prolazeći kroz Samariju sede kraj jednog izvora da se odmori. I dođe
jedna smarjanka i Isus joj se obrati: - Daj mi da pijem vode. - Zašto ti tražiš od mene kada se Jevreji i Samarjanci ne
mešaju? - E, da ti znaš s kim govoriš i za dar Božiji dala bi mi da
pijem jer bih ti ja dao živu vodu. Daj mi. - Gospode, nemaš čime zahvatiti, a studenac je dubok, i
odakle ćeš mi zahvatiti živu vodu. I da li si ti veći od oca Jakova
koji nam dade ovaj izvor? - Svako ko pije ovu vodu opet će ožedneti, ali ako pije
vodu koju mu ja dam nikada neće ožedneti, jer voda koju ću mu dati
biće u njemu izvor vode koja teče u život večni. - Gospode, daj mi te vode da ne žednim niti da dolazim ovamo na
vodu. - Idi zovni muža svojega i dođite. - Nemam muža. - Dobro si rekla, ali znam da si ih imala pet, a sada koga imaš
nije ti muž. - Gospode, vidim da si prorok. A oci naši moliše se na ovoj
gori, a ti kažeš da je Jerusalim mesto gde se treba moliti. - Ženo veruj mi da ide vreme kada se nećete moliti ocu ni
na ovoj gori ni u Jerusalimu. Vi i ne znate čemu se molite, a mi znamo,
jer je spasenje od Jevreja. Ali ide vreme, i već je, kada će se pravi
bogomoljci moliti ocu duhom i istinom, jer ih otac hoće takve. Bog je duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole.
- Znam da će doći Mesija koji se zove Hristos, i kad
on dođe kazaće nam sve. - Ja sam taj koji s tobom govorim. A žena ostavi sudove i otide u grad i reče ljudima: - Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam
učinila: da nije to Hristos? I krenuše da ga vide. A učenici njegovi dođoše i nude
ga da jede, a on im reče da on ima jelo da jede za koje oni ne znaju, a
učenici se pitaše ko mu ga donosi? - Jelo je moje da izvršim volju onoga koji me je poslao, i da
svršim njegov posao. A ne kažete li vi da je još četiri meseca do žetve?
Eto: podignite oči svoje i pogledajte ih koliko su žute za žetvu. I koji
žanje prima platu i sabira rod za svoj život večni, da se raduju zajedno i
koji seje i koji žanje, jer je u tome velika istina da jedan žanje, a drugi
seje, Eto, ja vas posla da žanjete, a vi se ne trudiste, dok se drugi trudiše,
a vi u posao njihov uđoste. A kada dođoše Samarićani kod njega zamoliše ga da
ostane kod njih i on osta dva dana, i mnogo mu verovahu, pa rekoše onoj ženi:
sada ne verujemo još više da je onaj zaista spas svetu, da je Hristos. Posle dva dana ode za Galileju jer sam Isus reče da prorok
na svojoj postojbini nema časti. I srete carevog čoveka koji ga je
molio da mu isceli sina, a on mu kaže: ako ne vidite znaka i čudesa, vi ne
verujete. A onaj mu kaže: aman siđi dok mi dete nije umrlo. A Isus mu kaže:
idi kući, sin tvoj je zdrav. I poverova čovek i ode kući, i
rekoše mu sluge da mu je sin zdrav. I uveri se carev čovek u moć
Isusovu. 5. Potom beše praznik Jevrejski kada dođe Isus u Jerusalim u
banju u kojoj je ležalo mnogo bolesnih, slepih, hromih i suvih, koji su
čekali da se zamuti voda, a vodu je mutio anđeo koji je silazio s
neba i pošto uđu u takvu vodu mnogi su se izlečili. A čovek koji
je bio tridesetosam godina bolestan ležaše pored a Isus ga pita: - Bi li ti da postaneš zdrav? - a bolesni mu odgovori: - Da, gospode, ali nemam ko bi me spustio u vodu, jer dok ja
dođem drugi siđe pre mene. - A Isus mu kaže: - Ustani, uzmi svoj odar i hodaj. I čovek istog časa ozdravi, i ode, a taj dan beše
subota. A Jevreji mu govoriše da je danas subota i da ne valja u taj dan svoj
odar nositi. A on im odgovori: - Onaj koji me je iscelio rekao mi je: uzmi odar svoj i hodi. -
A oni ga pitaše: - Ko je taj čovek koji ti reče to? A isceljeni nije znao da kaže, jer se Isus već sklonio,
pošto je bilo puno ljudi. Ali ga Isus nađe kasnije u crkvi i kaže mu: - Eto , sada si zdrav. Više ne greši, da ti ne bude gore! A čovek ode i kaza Jevrejima da je to Isus koji ga je
iscelio, i zato su ga Jevreji gonili da bi ga ubili, jer je iscelivao u subotu.
A Isus im reče: - I moj otac tako čini, pa i ja. Tek posle ovoga su se Jevreji trudili da ga ubiju jer je kvario
subotu kada se nije smelo raditi, ali i zbog toga što Boga nazva svojim ocem i
što se poredio sa Bogom. A Isus im reče: - Sin ne može učiniti ništa sam od sebe, nego čini što
vidi da i otac čini, jer ono što otac čini, to i sin čini. Jer
otac ljubi sina svog i govori mu što on čini i pokazaće mu još
veća dela od ovih da se vi čudite. Jer kao što otac podiže mrtve i
oživljuje, tako i sin koje hoće oživljuje. Jer otac ne sudi nikome, nego
sav sud dade sinu. Zato svi treba da poštuju sina kao što oca poštuju, a ko ne
poštuje sina on ne poštuje ni oca koji ga je poslao. Zato vam kažem: ko moju
reč sluša i veruje onome koji je mene poslao, imaće život večni
i neće otići na sud - nego je prešao iz smrti u život. Zapamtite: ide
čas, i već je nastao kada će mrtvi čuti glas sina Božijeg,
i čuvši ga oživeće, jer kao što otac ima život u sebi, tako dade i
sinu da ima život u sebi - i dade mu vlast da i sud čini, jer je sin
čovečji. Ne divite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji
su u grobovima čuti glas sina Božijeg; i izaći će koji su
činili dobro u vaskrsenije života, a koji su činili zlo u vaskrsenije
suda. Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako i sudim,
i sud je moj pravedan, jer ne tražim volje svoje nego volju oca koji me je
poslao. Ako ja svedočim za sebe, svedočanstvo moje nije istinito. Ima
drugi koji svedoči za mene i znam da je istinito svedočanstvo što
svedoči za mene. Pitali ste Jovana i on vam je posvedočio istinu. A
ja ne primam svedočanstva od čoveka, nego govorim da se vi spasete.
On je bio svetlost koje je gorelo i vi ste hteli da se malo radujete njegovom
svetlu, (nisu hteli više jer su ga ubili). Ali ja imam svedočanstvo veće
od Jovanovog, jer poslovi koje mi dade otac da ih svršim, tj, ovi poslovi koje
ja radim, svedoče za mene da me otac posla. I otac koji me posla sam
svedoči za mene, a ni glasa njegovog niste čuli, niti lice njegovo
videste. I reči njegove ne prihvatate, jer vi ne verujete onome koga on
posla. Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate život večni, i ona
svedoče za mene. I nećete da dođete k meni da imate život. Ja ne
primam slave od ljudi, a u vama prepoznajem da nemate Božije ljubavi u
sebi. Ja dođoh u ime oca svojega i ne primiste me, a kada bi neko drugi
došao u ime svoje vi biste ga primili. Kako možete verovati slavi koju primate
jedan od drugoga, a slavu od Boga jedinoga ne tražite. Nemojte misliti da
ću vas tužiti ocu, ima već ko vas tuži, to jer Mojsije, u koga se vi
uzdate. Jer da ste verovali Mojsiju sada biste verovali meni, jer je on pisao -
o meni. A kada njegovim pismima ne verujete kako ćete verovati mojim
rečima? 6. Potom ode Isus preko mora, a za njim je pošlo mnogo naroda jer
su videli kakva je čudesa činio isceljujući bolesne. I
izađe na vrh gore gde je sedeo sa učenicima svojim. A beše blizu
Jevrejski praznik pasha. I videvši mnogo naroda da mu prilazi upita Filipa gde
će kuputi hleba da narod jede, a ovo je govorio kušajući Filipa, jer
je znao šta će učiniti. A Filip reče da dvesta groša koliko
imaju nije dovoljno da bi sve nahranili. A Andrija reče da ima jedan
čovek sa pet hlebova i dve ribe, ali šta je to na toliki svet. A Isus
reče: da posade ljude, i uze hlebove i blagoslovi ih i podeli ih davši
učenicima, a oni narodu, a tako i sa ribom. I beše oko pet hiljada naroda.
I kada se nasitiše reče učenicima svojim: - Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne. I skupiše, i napuniše dvanaest kotarica što preteče od onih
koji su jeli onih pet hlebova i dve ribe. A ljudi videvši čudo koje
učini Isus govorahu: - Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dođe na
svet. A kada to razume Isus da hoće da dođu da ga uhvate i
da ga učine carem, otide opet u goru sam, a kada bi veče uđoše
njegovi učenici u lađe i krenuše preko mora u Kopernaum. I podiže se
veliko nevreme i more se razbesni od velikog vetra. A Isus krene za njima i ne
našavši ih krenu peške po vodi preko mora, a kada ga videše uplašiše se. A on
im reče da se ne boje da je to on. I oni ga s radošću uzeše u
lađu i on ih spase. Sutradan videvši da nema Isusa ni lađe učenika
njegovih narod se zaputi lađama za Kopernaum da traže Isusa. I našavši ga
rekoše mu: Ravi, kad si došao ovamo? - Nemojte da me tražite, jer znam da me ne tražite što sam
čudesa učinio već što vam dadoh hleba i što se nasitiste.
Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za vežni život,
koje će vam dati sin čovečji, jer je njega potvrdio Bog otac. A oni ga pitaju : - Šta ćemo činiti da radimo dela Božija? - Ovo je delo Božije: da verujete u onoga koga on posla! - Kakav dakle ti pokazuješ znak da vidimo i da verujemo? To što
radiš ti? - Ocevi vaši su jeli hleb u pustinji kao što je napisano, a vama
ne dade s neba Mojsije da jedete, nego vam dade otac moj s neba hleb istiniti.
Jer je ono što silazi s neba hleb Božiji koji daje život svetu. - Daj nam za svagda taj hleb! - Ja sam hleb života: i koji meni dolazi neće ogladneti, i
koji meni vereruje neće nikada ožedneti. A rekoh vam da me videste, a vi
mi ne verujete. Sve što meni daje otac k meni će doći, i koji dolazi
k meni neću ga oterljati napolje. Jer siđoh se neba ne da činim
volju svoju, nego volju oca koji me posla. A ovo je volja oca koji me posla: da
od onoga što mi dade ništa ne izgubim, nego da ga vaskrsnem u poslednji dan. A
ovo je volja onoga koji me posla da svaki koji vidi sina i veruje mu ima život
večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Tada vikahu na njega Jevreji što je rekao da je on hleb što je
sišao s neba. I rekoše: - Nije li ovo Isus sin Josifov kome mi znamo oca i mater? Kako
on govori da je sišao s neba? - A Isus im kaže: - Niko ne može k meni ako ga ne privuče otac koji je mene
poslao, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. A proroci su napisali:
bićete svi naučeni od Boga, jer svako ko čuje reči od oca i
nauči ih, doći će k meni. Oca je video samo onaj koji je od
Boga, i kažem vam koji mi bude verovao imaće život večni. Ja sam hleb
života. A oci naši što jedoše hleb u pustinji pomreše, a ovaj hleb silazi s
neba i koji njega jede ne umire. Ja sam hleb koji živi siđe s neba,
onaj koji ga bude jeo živeće zauvek, i i hleb koji ću dati je telo
moje koje ću dati za život sveta. A Jevreji se sada prepiraše: kako im može ovaj dati telo njegovo
da jedu. A Isus im kaže: - Ako ne jedete telo sina čovečjega i ne pijete krvi
njegove, nećete imati života na sebi. Koji jede telo moje i pije moju krv
ima život večni i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan, jer je telo
moje pravo jelo i krv moja pravo piće. Koji jede telo moje i pije moju krv
stoji u meni i ja u njemu. Kao što me posla živi otac, i ja živim oca radi, i
koji jede mene i on će živeti mene radi. Ovo je hlab koji je sišao s neba,
ali ne onakav kakav su jeli vaši oci pa pomreše, onaj koji jede hleb ovaj
živeće zauvek. Mnogi učenici koji su ga slušali rekoše da je ovo tvrda
beseda i da je teško ko može razumeti. A Isus znajući šta misle upita ih: - Zar vas ovo sablažnjava? A šta će biti kada vidite sina
čovečjega da odlazi gore gde je pre bio? Duh je ono što oživljava, a
telo ne pomaže ništa. Ali ima među vama onih koji ne veruju, (rekao je ovo
znavši sve, pa čak i da će ga jedan izdati). Pa reče, još: - Znajte da niko ne može doći do mene ako mu ne bude dano
od oca moga. Oda tada ga mnogi učenici napustiše i više nisu išli s
njim, pa upita dvanaestoricu neće li ga i oni napustiti, a Simon Petar mu
kaže: - Gospode, kome ćemo? Ti jedini imaš reči večnog
života. Jer mi verujemo i spoznali smo da si Hristos sin Boga živoga., a Isus
im uzvrati: - Izabrao sam vas dvanaestoricu, ali je jedan od vas đavo
koji će me izdati. 7. I potom ode Isus u Galileju jer su Jevreji u Judeji hteli da
ga ubiju i tu negde oko praznika građenja sjenica. I tada mu rekoše
braća njegova da se vrati u Judeju da učenici njegovi vide dela
njegova koja čini: - Niko ne treba ništa da čini tajno ako ne želi da bude
poznat. Javi sebe svetu! A Isus im kaže jer ni braća mu nisu verovala: - Moje vreme još nije došlo, a vaše se završilo. Svet vas
neće omrzeti, a mene mrzi jer govorim da su njihova dela zla. Zato
vi izađite na praznik ovaj, a ja neću jer moje vreme još nije došlo. I tako on ostade u Galileji, ali se pojavi tajno. A Jevreji ga
tražiše gde je? Mnogo se pričalo o njemu: jedni da je dobar, drugi: da
vara narod, ali sve su to pričali tajno jer su se bojali Jevreja. A kada
je bila polovina praznika izađe Isus u crkvu da uči narod koji mu se
divio, ali se čudio odkuda mu toliko znanje. - Moja nauka nije moja, nego onoga koji je mene poslao i ko je
hoće njegovu volju sprovoditi razumeće je da li je od Boga ili od
mene. Svako ko govori sam od sebe slavu svoju traži, a ko traži slavu onoga
koji ga je poslao, on je istinit i nema u njemu nepravde. A ne dade li vam
Mojsije zakon i niko od vas ne živi po zakonu? zašto onda tražite da me ubijete?
- A
neko reče: - Nije li đavo u tebi, ko traži da te ubije? - Jedno delo učinih i svi mu se divite. A Mojsije vam dade
da se obrezujete, a vi u subotu obrezujete čoveka. Ne kršite li time
Mojsijev zakon, a ljutite se na mene što subotom isceljujem ljude. Ne gledajte
ko je ko već pravedno sudite. - A neko reče: - Nije li to onaj što hoće da ga ubiju, a vidi ga kako
govori slobodno i niko mu ništa ne govori: da ne misle naši knezovi da je
srvarno Hristos? Ali nije, jer ovoga znamo od kuda je. - Vi mene poznajete i znate me otkuda sam, ali ja sam od sebe ne
dođoh, nego me poslao neko koga ne poznajete koji je istinit. Ja ga znam,
jer sam od njega, jer me je on posalo. Tada su hteli da ga uhvate, ali nisu, jer još nije bio došao
čas njegov! A neki koji su mu verovali govorili su: a da li će Hristos
praviti veća čuda od njega kada se pojavi? I čuvši da je stigao
poslaše fariseji sluge da ga uhvate, a Isus im reče: - Još sam malo s vama, pa ću otići onome koji me je
poslao, a vi ćete me tražiti i nećete me naći, jer gde budem bio
ja vi ne možete doći. A ljudi to nisu razumeli. Pred kraj praznika reče Isus: - Ko je žedan neka dođe k meni da pije, jer koji meni
veruje, kao što pismo kaže: *iz njegovog tela potećiće žive vode. (Ovo je rekao misleći na Duha koje će primiti svi koji
mu budu verovali, a Duh još nije mogao biti na njima jer Isus još nije bio
proslavljen.) Ali mnogi od naroda rekoše: Ovaj čovek je zaista
prorok! Drugi govoraše: on je Hristos, a treći su se pitali zar će
Isus iz Galileje doći? A neko reče: Ne kaza li pismo da će
Hristos doći iz semena Davidova i iz sela Vitlejema odakle beše i David? I tako nasta rasprava među narodom, ali ga niko ne uhvati i
vratiše se sluge, a glavari sveštenički ih pitaju: zašto ga ne dovedoše? A
oni rekoše da niko dosad nije govorio kao taj čovek, a fariseji im
kažu: dal je moguće da su se i oni prevarili, a zašto nisu gledali u
fariseje koji mu ne veruju već prost narod koji ne zna zakon i koga
prokleše. A Nikodin reče: - Zar naš zakon ne sudi tek pošto sasluša čoveka da bi se
doznalo šta čini? A oni mu rekoše: - Pošto si i ti iz Galileje vidi da taj čovek više ne
dolazi. I tako svi odoše kući. 8. A Isus ode na goru Maslinsku, a ujutro opet dođe u crkvu
gde se sakupilo puno naroda kojeg je podučavao. A fariseji dovedoše ženu
koju su uhvatili u preljubi i postaviše je na sredinu, i rekoše mu: - Učitelju, ova žena je uhvaćena u opreljubi, a
Mojsije nam u Zakonu zapovedi da takvu ženu kamenujemo, šta ti veliš? - Ovo su
rekli kušajući ga da bi imali za šta ga okriviti, a Isus odgovori: - Ko je od vas bez greha neka je kamenuje! I tako odoše posramljeni fariseji. A kada su izašli on se okrete
prema ženi i reče joj: - Ženo gde su oni što su te tužili? Niko te ne osudi? - Nijedan! - Ni ja te ne osuđujem , pa idi sad i više ne greši. I reče još: - Ja sam videlo svetu (otvoriću oči): i ko ide za mnom
neće ići po tami nego će imati videlo života. - Ti sam o sebi govoriš, tvoje svedočanstvo nije istinito,
rekoše farijseji. - Ako svedočim sam za sebe takvo svedočanstvo je
istinito, jer znam odakle sam došao i kuda idem, a vi to ne znate. Vi sudite
telu, a ja ne sudim nikome. Ali iako sudim moj sud je prav, jer nisam sam, jer
je otac moj sa mnom koji me i posla. Pa i u vašem Zakonu stoji da je
svedočanstvo dvojice ljudi istinito: ja sam svedočim za sebe, ali i
svedoči za mene i moj otac koji me je posalo. - A gde je otac tvoj? - Ni mene ne znate, niti oca mog, jer kada biste znali mene,
znali biste i oca moga. I niko ne priđe da ga uhvati jer još nije došlo njegovo
vreme, pa reče im još: - Ja idem, ali tražićete me i umrećete u svome grehu
jer mi ne verujete ko sam ja, jer kuda ja idem vi ne možete
doći. Ja sam od viših, a vi set od nižih - vi ste od
ovog sveta, a ja nisam od ovog sveta. - A ko si ti? - Početak! Mnogo vam imam govoriti i suditi vam, ali onaj
koji me je poslao istinit je, jer ono što govorim svetu čuo sam od njega.
Podićićete vi sina čovečjeg i tek onda ćete doznati ko
sam ja i da ništa sam od sebe ne činim, nego onako kako me je naučio
otac moj tako i govorim. A onaj ko me je posalo sa mnom je. Nije ostavio otac
moj mene samog, jer ja činim sve ono što je njemu po volji. I dok je govorio mnogi su mu verovali, i baš njima se obratio
rekavši da ako ostanu pri takvom stavu da će postati učenici njegovi;
da će saznati za istinu i da će ih ta istina izbaviti. - Ali mi smo potomci Avramovi i nikada nismo robovali, dakle, od
čega ćemo se izbaviti? - Svao ko čini greh, rob je grehu. Rob ne ostaje u
kući zanavek, ali sin ostaje zauvek, i ako vas dakle, sin izbavi, zaista
ćete biti izbavljeni. Znam ja da ste vi seme Avramovo, ali vi čekate
da me ubijete jer ne prihvatate ono što govorim. Ja govorim ono što sam video
od svog oca, a vi isto tako činite kao i ja , činite ono što vidite
od oca svog. - Ali naš otac je Avram? - Kada biste bili deca Avrama vi biste činili dela
Avramova. A sada gledate da me ubijete, mene koji vam istinu rekao, koju sam
čuo od Boga. Tako Avram nije činio. Vi činite dela oca svoga. - Mi nismo rođeni iz kurvarstva: jednoga oca imamo, Boga. - Kad bih Bog bio, ljubili biste mene, jer ja od Boga
izađoh i dođoh, jer ne dođoh sam od sebe, nego me on posla.
Zašto ne razumete govor moj? Jer ne možete reči moje da slušate? Vaš otac
je đavo i hoćete da činite kao i on: on je krvnik ljudski od
početka, i ne stoji na istini jer nema istine u njemu. Kada govori laž,
svoje govori: jer je laža i otac laži. A meni ne verujete, jer ja istinu
govorim. Koji me od vas kori za greh? ako li istinu govorim, zašto mi vi ne
verujete? Ko je od Boga, reči Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste
od Boga. A Jevreji mu odgovoriše: - Ne govorimo li mi pravo da si ti Samarjanin i da je đavo
u tebi? - U meni đavola nema, nego poštujem oca svojega, a vi mene
sramotite. A ja ne tražim slave svoje; ima koji traži i sudi. Zaista vam kažem:
ko održi reč moju neće videti smrti doveka. - Sad videsmo da je đavo u tebi: Avram je umro i proroci, a
ti govoriš: ko održi reč moju neće okusiti smrti dovijeka. Eda li si
ti veći od oca našega Avrama, koji je umro? I proroci umreše: za koga se
ti izdaješ? - Ako se ja sam slavim, slava je moja ništa: otac je moj koji me
slavi,
za kojega vi govorite da je vaš Bog. I ne poznajete ga, a ja ga znam; i ako
rečem da ga ne znam biću laža kao vi. Nego ga znam, i reč
njegovu držim. Avram, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj, i vidje, i obradova
se. - Još ti nema pedeset godina, i Avrama si video? - Kažem vam: ja sam pre nego što se Avram rodio. A tada uzeše kamenje da bi ga bacili na njega, ali se Isus sakri
i izađe iz crkve. 9. Prolazeći vide čoveka slepog od rođenja, a
njegovi učenici ga zapitaše: - Ravi! Ko pogreši, ili ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi
slep? - Ni on ne sagreši ni roditelji njegovi, nego se jave dela Božja
na njemu. Meni valja raditi dela onoga koji me posla dok je dan: doći
će noć kad niko ne može raditi. Dok sam na svetu, videlo sam svetu. Rekavši ovo, pljunu na zemlju i načini blato kojim namaza
oči slepome i reče da ide da se umije u banji. I ovaj se vrati
gledajući, a rekoše ljudi: nije li to onaj što je bio slep, što je prosio?
A on reče: Ja sam. Pa ga pitaju: Kako su ti se otvorile oči? A on
reče: čovek koji se zove Isus napravio je blato i namaza mi njime
oči, i reče mi: umij se u banji, i ja uradih tako i progledah. Tada
ga pitaše: gde je on? A on ogdogovori: ne znam. Tada odvedoše slepoga farisejima, a beše subota kada ga je Isus
izlečio. I ponovi celu priču i farisejima, a neki od njih rekoše:
Nije taj čovek od Boga, jer ne svetkuje subotu. A drugi: kako čovek grešan
može ovakva čudesa činiti? I nastade rasprava među njima, pa opet pitaju onog slepca
šta on misli o njemu, i šta vide oči njegove, a on kaže: - Prorok je! Tada Jevreji ne verovaše za njega da je bio slep i da je
progledao pa dovedoše njegove roditelje i pitaju ih: - Je li ovo vaš sin za koga tvrdite da se rodio slep? I a kako
sada on vidi? - Znamo da je ono naš sni i da se rodio slep, a kako sada on
vidi to ne znamo. Ili ko mu otvori oči, jer taj je veliki, pa pitajte
njega neka sam kaže za sebe. Ovako su rekli njegovi roditelji jer su se bojali gneva Jevreja,
jer su se dogovorili da isteraju svakog iz zbornice ko Isusa prizna za Hrista.
Zato su njegovi roditelji rekli: on je veliki pitajte njega. Tada fariseji
ponovo dozvaše čoveka koji je bio slep i rekoše mu: - Podaj Bogu slavu; mi znamo da je čovek ovaj grešan. - Nije mi poznato da je grešan, samo znam da sam bio slep, a sad
vidim. - Šta ti je učinio i kako ti je otvorio oči? - Već sam vam rekao, a vi mene ne slušate. Šta hoćete
ponovo da čujete? Dal možda nećete da postanete njegovi učenici? - Ti si njegov učenik, a mi smo učenici Mojsijevi -
ukoriše ga - Mi znamo da s Mojsijem govorio Bog, a za ovoga ne znamo otkuda je. - To i jeste čudno što vi ne znate odakle je, a on mi je
otvorio oči. A znamo da Bog ne sluša grešnika, nego ako ko poštuje Boga i
volju njegovu, njegove želje i uslišava. Otkako je sveta ne zna se da je neko
otvorio oči nekome ko se slep rodio. Kada on ne bi bio od Boga ne bi mogao
ništa činiti. - Ti si se rodio sav u gresima, pa zar ti nas da učiš? -
Rekoše mu to i isteraše napolje. A za sve to je čuo Isus pa ga pita: - Veruješ li ti u sina Božijega? - Ko je da je, verujem u njega. - Vidio si ga, koji je govorio s tobom, on je. - Verujem, Gospode! - i pokloni mu se. - Došao sam da sudim ovom svetu, da vide oni koji ne vide, i
koji vide da postanu slepi. - A da li smo i mi slepi? - pitaše ga fariseji. - Kada biste bili slepi, ne biste imali greha, a sad govorite da
vidite, tako vaš greh ostaje. 10. Zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji
nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk, a koji ulazi na vrata jeste
pastir ovcama. Njemu vratar otvara i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce
zove po imenu, i izgoni ih; i kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu
za njim, jer poznaju glas njegov. A za tuđinom neće da idu, nego beže
od njega, jer ne poznaju glasa tuđega. Ali oni ništa ne razumeše, pa im kaza: - Zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama. Svi koliko ih god
dođe pre mene lupeži su i hajduci, ali ih ovce ne poslušaše. Ja sam vrata
i ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izići
će, i pašu će naći. Lupež ne dolazi ni za što drugo nego da
ukrade i ubije i pogubi: ja dođoh da imaju život i izobilje. Ja sam pastir
dobri; pastir dobri koji dušu svoju polaže za ovce, a najamnik koji nije
pastir, kome nisu ovce svoje, kad vidi vuka gde ide, on ostavlja ovce, i beži:
i vuk zgrabi ovce i raspudi ih; a najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za
ovce. Ja sam pastir dobri i znam svoje, i mene moje znaju. Kao što mene zna
otac i ja znam oca, i dušu svoju polažem za ovce. I druge ovce nemam koje nisu
iz ovog tora, i one mi valja dovesti, i čuće glas moj i biće
jedno stado i jedan pastir. Zato me otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je
opet uzmem. Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast
imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od oca
svog. Tada nasta rasprava među Jevremejima u vezi ovih reči.
Mnogi od njih su govorili: U njemu je đavo, poludeo je; šta ga slušate? A drugi: Ovo nisu reči ludog čoveka: zar može
đavo slepima oči otvarati? A mnogi Jevreji se direktno obratiše Isusu pitajući ga:
dokle ćeš mučiti duše naše? Ako si Hristos kaži nam slobodno. - Rekao sam vam, a vi mi niste verovali. Dela koja tvorim u ime
oca svoga svedoče za mene. Ali vi ne verujete jer niste od mojih ovaca,
kao što sam vam rekao. Ovce moje slušaju glas moj i ja poznajem njih, i za mnom
idu. I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti, i niko
ih neće oterati iz ruke moje. Otac moj koji mi ih dade veći je od
sviju; i niko ih ne može oteti iz ruke oca moga. Ja i moj otac jedno smo. A Jevreji opet uzeše kamenje da ga biju. - Mnoga vam dobra dela javih od oca svoga, a vi hoćete da
me kamenujete. - Za dobrim delima ne bacamo kamenje, nego za hulu na Boga, što
ti, čovek budući, gradiš se Bog. - Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste? Ako
one nazva bogovima kojima Reč Božija Bi, i pismo se ne može pokvariti;
kako vi govorite onome kojega otac posveti i posla na svet: hulu na Boga
govoriš, što rekoh: ja sam sin Božiji? Ako ne tvorim dela oca svoga ne verujete
mi. Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujete, da poznate i
verujete da je otac u meni i ja u njemu. Tada opet poželeše da ga uhvate, ali im Isus izmače i otide
preko Jordana na ono mesto gde je Jovan pre krštavao i ostade tamo. I mnogi
dođoše k njemu i govorahu: Jovan ne učini nijednoga čuda, ali
sve šta kaza Jovan za ovoga istina beše. I mnogi verovaše ga onde. 11. Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte, bio je bolestan. I
poslaše ih kod Isusa, i oni rekoše: - Gospode, onaj koji ti je mio bolestan je. - Ta bolest nije smrt, nego je za slavu Božiju, da se
njome proslavi sin Božiji. Čuvši da je bolestan, tek posle dva dan reče svojim
učenicima da idu u Judeju. A učenici mu rekoše da su Judejci hteli da
ga ubiju kamenjem, a on opet želi da ide tamo. A on im odgovori: - Nema li dan dvanaest sati? Ko danju ide ne spotiče se,
jer vidi videlo ovog sveta; a ko ide noću spotiče se, jer nema
vidjela u njemu. A Lazar, naš prijatelj, zaspao je, idem da ga probudim. - Ako je zaspao ustaće. - Ali Lazar je umro. I radujem se što nisam bio tamo, zbog vas,
da biste mi verovali. Idemo tamo. A Toma reče: hajdemo i mi da pomremo s njim. I kada dođoše, saznaše da je već četiri dana u
grobu. I usput srete Martu koja reče Isusu: - Gospode. Da si bio ovde ne bi moj brat umro. A i sad znam da
što zaišteš u Boga daće ti Bog. - Brat će tvoj ustati. - Znam da će ustati o vaskrsenju, poslednjeg dana. - Ja sam vaskrsenje i život: koji mi veruje ako i umre
oživeće. I nijedan koji živi i veruje meni neće umreti zauvek.
Veruješ li ovo? - Gospode! verovala sam sam da si ti Hristos sin Božiji koji je
trebalo da dođe na svet. To reče i ode da zove sestru Mariju govoreći:
dođi došao je učitelj, zove te. I ona usta i brzo ode k njemu, a za
njom i mnogi Judejci, i svi na groblje. A Marija čim je stigla do Isusa
pade ničice kukajući: - Da si bio ovde ne bi umro moj brat. I vide Isus gde plače, a i drugi judejci, pa i sam posta
žalostan i reče: - Gde ste ga metnuli? - Gospode, pođi da vidiš. I udariše suze Isusu, i videvši to mnogi su govorili: vidi
koliko ga voli. A neki rekoše: ne mogaše li ovaj koji otvori oči slijepcu
učiniti da i ovaj ne umre? A Isus dođe na grob koji beše
pećinama i kamen ležaše na nj. I Isus reče: - Uzmite kamen. - Ali on već smrdi, jer je već četiri dana kako
je umro. - Reče mu Marta. - Ne rekoh li ti da ako veruješ videćeš slavu Božiju? I uzeše kamen gde je ležao Lazar, a Isus podiže oči gore i
reče: - Oče! hvala ti što si me uslišio. A ja znadoh da me svagda
slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me ti poslao. I rekavši ovo zovnu glasno: - Lazare izađi napolje! I izađe mrtvac uvijen u platno po nogama i rukama i
peškirom na licu. I Isus reče: - Razvežite ga i pustite da ide. I mnogi koji su došli Mariji poverovaše Isusu i odoše farisejima
i rekoše im šta je Isus učinio, i oni sabraše skupštinu i pitaju se: - Šta nam je činiti jer ovaj čovek načini mnoga
čuda? Ako ga ostaviti tako svi će mu poverovati: pa će doći
Rimljani i uzeti nam zemlju i narod. - Vi ne znate ništa - reče Kajafa, poglavar
sveštenički - ne mislite da nam je bolje da jedan čovek umre za
narod, negoli da narod sav propadne. Time je praktično prorekao sudbinu Isusu: da mu valja
umreti za narod. I ne samo za narod nego da rasejanu decu Božiju skupi ujedno.
I od toga dana postoji dogovor da ga ubiju. Od toga dana Isus se nije
pojavljivao javno već se povukao sa svojim učenicima u grad Jefrem. A
beše blizu Pasha i mnogi dođoše u Jerusalim pre pashe da se očiste. I
mnogi su tražili Isusa i pitali se među sobom da li će se pojaviti. A
glavari sveštenički izdadoše zapovest ako ga ko opazi da javi da ga uhvate. 12. A Isus dođe u Vitaniju šest dana pre Pashe, u mesto gde
je umro Lazar i koga podiže iz mrtvih. Tamo su mu spremili večeru na kojoj
je služila Marta i kojoj je prisustvovao i Lazar. A Marija uze litru mirisnog
ulja i namaza Isusu noge i otare kosom svojom noge njegove, a kuća se
napuni mirisom od mira. Tamo, Juda Iskariotski koji ga izdade, reče: - Zašto se ovo miro ne prodade za tristo groša i ne dade
siromasima? - to ne reče što je brinuo za siromahe nego što beše lupež i
što je bio blagajnik, jer je sakupljao novac od dobrovoljnih priloga, od kojih
je prisvajao deo sebi. A Isus mu reče: - Ne dirajte je ona je to spremila i neka čuva za dan mog
pogreba, jer siromahe svuda imate a mene nemate svagda. I tih dana je došlo mnogo ljudi da vidi Isusa, ali i Lazara
kojeg je podigao iz mrtvih. A glavari sveštenički se dogovoriše da ubiju i
Lazara jer su mnogi upravo zbog njega verovali Isusu. Sutradan je bilo prisutno mnogo naroda koji je došao na praznik
i proneo se glas da Isus ide za Jerusalim, pa uzeše grane i izađoše mu u
susret vičući: - Osana! blagosloven da je onaj koji ide u ime Gospodnje, car
Izraelov. A Isus našavši magare sede na njega, kao što je napisano: *Ne
boj se kćeri Sionova, evo car tvoj ide sedeći na magaretu. Ovo učenici njegovi nisu ranije razumeli nego tek kada se
Isus prosalavio; shvatili su da je to za njega bilo napisano, pa mu zato tako
učiniše. A narod koji je bio s njim svedočio je da je podigao Lazara
iz mrtvih, pa mu zato i izađe u susret. A fariseji su govorili: vidite da ništa ne pomaže, jer narod ide
za njim. Čak i neki Grci koji su došli tražili su od Filipa da ga vide, a
on reče Andriji, a ovaj Isusu. A Isus reče da je došao čas da se
proslavi sin čovečji. - Kažem vam: ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre
onda jedno ostane; ali ako umre mnogo roda rodi. Koji ljubi dušu svoju izgubiće je, a ko mrzi dušu svoju na
ovom svetu, sačuvaće je za život svoj večni, Ko meni služi, za
mnom nek ide, i gde sam ja onde i sluga moj neka bude; i ko meni služi onoga
će poštovati otac moj. Sada je duša moja žalosna; i šta da kažem? Oče!
sačuvaj me ovog časa; ali zato dođoh na čas ovaj! Oče!
proslavi ime svoje! Tada glas dođe s neba: - I proslavio sam, i opet ću proslaviti. A kad ču narod koji tu stajaše, govorili su: Grom zagrmi, a
drugi su govorili: to mu anđeo govori. A Isus reče: - Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi. Sad je sud ovome
svetu: sad će biti isteran knez ovoga sveta napolje. I kada budem podignut
od zemlje, sve ću privući k sebi. A ovo je govorio da pokaže kakvom će smrću umreti. A
narod mu odgovori: - Mi čusmo iz zakona da će Hristos ostati zauvek; kako
ti govoriš da se sinu čovečjem valja podignuti? Ko je taj sin
čovečji? - A on odgovori: - Još je malo vremena svetlost s vama: hodite dok svetlost imate
da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide. Dok svetlost imate
verujte svetlosti da budete sinovi svetlosti. I otide Isus i sakri se od njih, jer iako je činio tolika
čudesa ljudi mu nisu verovali. I tako se ispunilo Isaijino
proročanstvo: *Gospode, ko poverova govoru našem? i ruka Gospodnja kome se
otkri? Zato ne mogahu verovati, jer opet reče Isaija: *Zaslepio je
oči njihove i okamenio srca njihova, da ne vide očima ni srcem
razumiju, i ne obrate mi se da ih iscelim. Ovo reče Isaija kad vide slavu njegovu pa govori za njega,
ali su mu verovali i mnogi knezovi, ali nisu priznavali pred farisejima da ne
bi bili izgnani iz zbornice, jer im je bila milija slava ljudska nego Božija. A Isus povika: - Ko meni veruje ne veruje meni, nego onome koji me je poslao. I
ko vidi mene vidi onoga koji me je poslao. Ja donesoh vidjelo na svet, da
nijedan koji me veruje ne ostane u tami. I ko čuje reči moje i ne
veruje, ja mu neću suditi: jer ja ne dođoh da sudim svetu, nego da
spasem svet. Koji se odriče mene, i ne prima riječi mojih, ima sebi
sudiju: reč koju ja govorih ona će mu suditi u poslednji dan, jer ja
od sebe ne govorih, nego otac koji me posla on mi dade zapoved šta ću
kazati i šta ću govoriti. I znam da je zapovest njegova život
večni. Što ja dakle govorim onako govorim kao što mi reče otac. 13. A pred praznik Pashe, znajući da mu je došlo vreme da
pređe iz ovog sveta ka ocu, pokazao je do kraja ljubav prema svojima. I po
večeri kada je već đavo metnuo u srce Judi da ga izda,
znajući Isus da mu sve otac dade u ruke i da od Boga iziđe, i k Bogu
ide, ustade od večere i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže;
potom usu vodu u umivaonicu i poče prati noge učenicima i otirati
ubrusom kojim beše zapregnut. Onda dođe k Simonu Petru, a on mu reče:
- Zar ti Gospode moje noge da pereš? A Isus mu reče: - Što ja činim ti sada ne znaš, ali ćeš posle doznati. - Nikad ti nećeš oprati moje noge. - Ako te ne oprem nemaš dijela sa mnom. - Ne samo moje noge nego i i ruke i glavu. - Opranome ne treba do samo noge oprati jer je sav čist; i
vi ste čisti ali ne svi. To je rekao jer je znao za izdajnika pa je zato rekao: niste svi
čisti. A kada im opra noge uze haljine svoje i sede ponovo za trpezu i
reče im: - Znate li što ja učinih vama? Vi zovete mene
učiteljem i gospodom; i pravo velite; jer to i jesam. Kada dakle ja oprah
vama noge Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugome prati noge. Jer
vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih. Stvarno
vam kažem: nije sluga veći od gospodara svoga, niti je poslanik veći
od onoga koji ga je poslao. Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete. Ne
govorim za sve vas, jer ja znam ko je izabran; nego da se zbude pismo: koji sa
mnom hleb jede podiže petu svoju na mene. Sad vam kažem prije nego se ispuni,
da poverujete, kada se ispuni, verujte da sam to ja. Stvarno vam kažem: koji
prima onoga koga pošaljem mene prima, a ko primi mene prima onoga koji me
posla. Rekavši ovo Isus posta žalostan u duhu i posvedoči i
reče: - Stvarno vam kažem da će me jedan od vas izdati. A učenici se zagledaše međusobno pitavši se na koga je
to mislio. A Simon ga upita: ko bi to mogao biti? A Isus odgovori: - Onaj kome ja umočivši zalogaj dam. I umočivši zalogaj dade ga Judi Iskariotskom. I po zalogaju
tada uđe u njega sotona. Onda mu reče Isus: - Šta treba da učiniš to učini brzo. Ali niko za trpezom nije ovo razumeo zašto mu je tako rekao.
Neki su mislili, pošto je kod njega bila kasa, da mu je Isus rekao: kupi što
treba za praznik, ili da da štogod siromašnima. I tako uzevši zalogaj Juda
izađe u noć. A kada je izašao Isus reče: - E, sada će se proslaviti sin čovečji, i Bog
će se proslaviti kroz njega. A ako se Bog proslavi kroz njega i Bog
će njega proslaviti u sebi i odmah će ga proslaviti. Dečice! još
sam malo s vama; tražićete me, i kao što rekoh Judejcima: kuda ja idem vi
ne možete doći, zato govorim vam sad. Novu zapovest vam dajem da volite
jedan drugoga, kao što vas ja volih, da se i vi volite među sobom. Po tome
će vas svi poznavati kao moje učenike ako širite ljubav među
sobom. - A kuda ideš Gospode - upita ga Simon Petar? - Kuda ja idem ne možeš sad ići za mnom, ali ćeš posle
moći za mnom. - Gospode, zašto i ja sada ne mogu ići za tobom, evo dušu
ću svoju položiti za tebe. - Dušu ćeš svoju položiti za mene? Verujte: neće petao
zapevati dok me se tri puta ne odrekneš. 14. Da se ne bi uplašilo srce vaše, verujte u Boga i meni
verujte. A ja idem da pripremim mesta i za vas u kući oca moga. I kad odem
i pripremim vam mesto, opet ću doći i uzeću vas k sebi da i vi
budete gde sam ja. A to kuda ja idem znate, i put znate. - Gospode, ne znamo kuda ideš i kako možemo put znati? -
reče mu Toma. - Ja sam put i istina i život; niko neće doći k ocu do
kroz mene. Kada biste mene znali onda biste znali i oca mojega i od sada
poznajete ga, i videli ste ga. - Gospode, pokaži nam oca - reče Filip - i biće
nam dosta. - Koliko smo vremena zajedno i nisi me upoznao Filipe? Onaj koji
je video mene, video je i oca. Zašto onda govoriš: pokaži nam oca? Zar ne
veruješ da sam ja u ocu i otac u meni? Reči koje ja govorim ne govorim od
sebe nego otac koji stoji u meni on stvara dela. Verujte meni da sam ja u ocu i
otac u meni: ako li meni ne verujete, verujte mi po tim delima. Stvarno vam
kažem: koji mi veruje, dela koja ja stvaram i on će stvarati, i veća
od ovih će stvarati. Ja idem k ocu svome. I što god zaištate od oca u moje
ime, to ću vam i učiniti, da se proslavi otac u sinu. I ako što
zaištete u ime moje, ja ću učiniti. Ako me volite, zapovesti mojih se
držite i ja ću moliti oca koji će vam dati drugog utešitelja da bude
s vama zauvek, a to je: Duha istine, kojega svet ne može primiti, jer ga ne
vidi niti poznaje, a vi ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti.
Neću vas ostaviti sirotne: doći ću k vama. Još malo i svet me više neće videti, ali vi ćete me
videti, jer ja živim, i vi ćete živeti. Jednog dana ćete saznati da
sam ja u ocu svome, i vi u meni, i ja u vama. Ko ima zapovesti moje i drži ih
on je onaj što ima ljubav prema meni, a koji ma ljubav prema meni imaće
prema njemu ljubav i otac moj, i ja ću imati ljubav prema njemu, i
javiću mu se sam. - Šta je to što ćeš se nama javiti, a ne na svetu? - Ko ima ljubav prema meni, držaće reč moju; i otac
moj imaće ljubav k njemu; i k njemu ćemo doći, i u njega
ćemo se nastaniti. A ko nema ljubav prema meni, ne drži se mojih
reči, a reč što čujete nije moja nego oca koji me je poslao. Ovo
vam kažem dok sam s vama. A utešitelj, Duh sveti, kojega će otac poslati u
ime moje, on će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam
dosad rekoh. Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao
što svet daje, da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji. Čuli ste da sam
vam rekao: idem i doći ću k vama. Kada biste imali ljubav k meni,
onda biste se obradovali što vam rekoh: idem k ocu, jer otac moj je veći
od mene. I sada vam kažem pre nego što se dogodi, da verujete kad se bude
gogodilo. Više neću govoriti s vama, jer ide knez ovog sveta i u meni nema
ništa. Nego da vidi svet da imam ljubav prema ocu i kao što mi zapovedi
otac tako i radim. Ustanite hajdemo odavde. 15. Ja sam pravi čokot, a otac moj je vinogradar: svaku
lozu koja ne rađa odseći će je, a svaku koja rađa rod
očistiće je da više roda rodi. A vi ste već očišćeni
rečju koju vam govorih. Budite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne
može roda roditi sama od sebe ako ne bude na čokotu, tako i vi ako u meni
ne budete. Ja sam čokot, a vi loze, i koji bude u meni i ja u njemu on
će roditi mnogi rod, jer bez mene ne možete činiti ništa. Ko u
meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza i osušiće se, i
skupiće je i u oganj baciti i popaliti. Ako ostanete u meni i reči
moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam. Time će
se otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite, i bićete moji učenici.
Kao što otac voli mene tako ja volim vas, budite u ljubavi mojoj. Ako zapovesti
moje uzdižete ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja zadržah zapovesti oca
svojega i ostajem u ljubavi njegovoj. Ovo sam vam rekao da bi radost moja u
vama ostala i vaša radost da se ispuni. Ovo je zapovest moja da se volite
među sobom kao što vas ja volim. Od ove ljubavi veće nema, da ko dušu
položi za prijatelje svoje. A vi ste prijatelji moji ako radite što vam ja zapovedam.
Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna šta radi njegov gospodar:
nego vas nazvah prijateljima, jer sam vam sve rekao što sam čuo od svog
oca. Vi mene ne izabraste, nego ja vas i postavih vas da idete i rod rodite, i
da vaš rod ostane da što god zaištete od oca u ime moje da vam da. Ovo vam
zapovedam da se volite među sobom. Ako vas svet omrzne, znajte da to oni
mrze pre mene nego vas. Kada biste bili deo sveta onda bi vas svet ljubio kao
svoje, ali pošto niste i vas ja izabrah zato vas može svet mrzeti. Setite se
reči koje vam rekoh: nije sluga veći od gospodara svoga. Ako mene
oteraju oteraće i vas, ako moju reč održe i vašu će održati. Ali
sve će vam ovo činiti za ime moje, jer ne pozanju onoga koji me
posla. Da nisam bio došao i govorio im ne bi greha imali, a sad izgovora
neće imati za greh svoj. Ko mrzi mene i oca moga mrzi. Da nisam dela
stvarao među njima koje niko nije stvorio, ne bi greha imali, a sad
videše, i omrznuše me i oca moga. Ali neka bude reč napisana u zakonu
njihovom: omrznuše me ni zbog čega. A kada dođe utešitelj, kojeg
ću vam poslati od oca, Duh istine, koji od oca izlazi, on će
svedočiti za mene. A i vi ćete svedočiti, jer ste od
početka sa mnom. 16. I nastavi: - Ovo sam vam rekao da se ne bi sablaznili, jer će vas
izgoniti iz zbornica, a doći će vreme kad će svaki koji vas
ubije misliti da Bogu službu čini, to će činiti, jer ne upoznaše
oca ni mene. A kada dođe vreme da se setite ovoga da sam vam rekao: a
isprava to nisam, jer sam bi o s vama. I sad idem onome koji me poslao i da me
niko više ne pita kuda idem, nego neka se žalosti napuni srce vaše. Istinu vam
govorim: bolje je za vas da odem, jer ako ja ne odem, utešitelj neće
doći k vama, a ako odem poslaću vam ga. A kada on dođe
kazniće svet za greh i za pravdu i za sud. Za greh što ne veruju meni, ja
za pravdu što idem ocu svome i više me nećete videti, a za sud što je knez
ovoga sveta osuđen. Još vam imam mnogo toga kazati, ali vi to ne možete
nositi A kada dođe Duh istine uputiće vas na svaku istinu, jer
neće od sebe govoriti, nego će govoriti što čuje, i javiće
vam šta će biti u budućnosti. On će me proslaviti, jer će
od mojega uzeti, i javiće vam sve što ima otac moje je: zato rekoh da
će od mojega uzeti i javiti vam. Još malo i nećete me više videti jer
idem ocu svome. A neki od učenika reče: šta to znači: još malo pa
me više nećete videti; i: ja idem k ocu? Nisu uopšte razumeli o čemu
Isus priča. Razumevši ih, Isus im reče: - Nije vam jasno šta to znači: još malo i nećete me
više videti, i opet malo pa ćete me videti? Morate mi verovati da
ćete zaplakati i zaridati, a svet će se radovati, i vi ćete
žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost. Evo, žena kada
rađa trpi muku, ali kada dođe njen čas i kada rodi dete više se
ne seća žalosti od velike radosti rođenja deteta koga je donela na
svet. Tako i vi sada imate žalost, ali ću vas opet imati, i radovaće
se srce vaše i vašu radost niko neće moći da uzme od vas. A u taj dan
nećete me pitati ni za što. Stvarno vam kažem da sve što budete tražili od
oca u ime moje, daće vam. Dosad niste ništa tražili u moje ime; ištite i
primićete, da radost vaša bude ispunjena.Ovo sam vam govorio u
pričama, ali doći će vreme kada više neću tako nego ću
vam javiti za oca. Toga dana ćete u moje ime zaiskati, i ne kažem vam da
ću ja umoliti oca za vas, jer sam otac ima ljubav prema vama kao što vi
imaste ljubav prema meni i verovaste da je od Boga iznađoh. Iznađoh
oca i dođoh na svet, i opet ga ostavljam, i idem k ocu. - Eto sada upravo govoriš, a priče nikakve ne govoriš -
rekoše mu učenici. - Sada znamo da znaš, i ne treba ti da te niko pita. Po
tome verujemo da si od Boga izašao. - Zar sad verujete? Ah, evo ide čas, i već je nastao
da se razbegnete svaki na svoju stranu i mene samog ostavite, ali nisam sam,
jer je moj otac sa mnom. Ovo vam kazah da u meni mir imate. U svetu ćete
imati nevolju, ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet. 17. Rekavši predhodno, Isus podiže oči na nebo i reče: - Oče dođe čas, proslavi sina svoga, da i sin
tvoj proslavi tebe *Kao što si mu i dao vlast nad svakim telom, da svemu što si
mu dao da život večni. A ovo je život večni, da poznaju tebe, jedinog
Istinitog Boga. I koga si poslao: Isusa Hrista. Ja tebe proslavih na zemlji:
posao svrših koji si mi dao da radimo. Sada proslavi ti mene, oče, u tebe
samoga, slavom koju imadoh u tebe pre nego što svet postade. Ja javih ime tvoje
ljudima koje si mi dao od sveta; tvoji bijahu pa si ih meni dao, i tvoju
reč održaše. Sad razumeše da je sve što si mi dao od tebe. Jer reči
koje si mi dao dadoh im; i oni ih primiše, i poznadoše istinito da od tebe
izađoh, i verovaše da si me ti poslao. Ja se za njih molim: ne molim se za
sav svet, nego za one koje si mi ti dao, jer su tvoji. I moje sve je tvoje, i
tvoje je moje, i ja se proslavih u njima. I više nisam na svetu, a oni su na
svetu, a ja idem k tebi. Oče sveti! sačuvaj ih u ime svoje, one koje
si mi dao, da budu jedno kao mi. Dok sam bio sa njima na svetu ja sam ih
čuvao u ime tvoje, i one koje si mi dao sačuvao sam, i niko od njih
nije poginuo osim sina da bi se ispunilo propročanstvo. A sada k tebi idem
i ovo govorim svetu da imaju radost moju ispunjenu u sebi. Ja im dadoh reč
tvoju, ali ih svet omrznu jer nisu od sveta, kao ni ja što nisam od
sveta. Ne molim te da ih uzmeš sa sveta nego da ih sačuvaš od zla. Od
sveta nisu kao što nisam ni ja. Osveti ih istinom svojom: jer reč je tvoja
istina. Kao što si ti mene poslao u svet, i ja njih poslah u svet. Ja
posvećujem sebe za njih, da i oni budu osvećeni istinom. Ali ne molim
te samo za njih, nego i za one koji mi veruju radi njihove reči: da svi
budu jedno, kao ti, oče, što si u meni, ako ja u tebi, da i oni u nama
jedno budu, da i svet veruje da si me ti poslao. I slavu svoju koju si mi dao
ja dadoh njima, da budu jedno kao mi što smo jedno, Ja u njima, i ti u meni; da
budu sasvim ujedno; i da pozna svet da si me ti poslao i da si ih voleo kao što
si i prema meni imao. Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom
gde sam ja; da vide slavu moju koju si mi dao, jer si me voleo pre nastanka
sveta. Oče pravedni, svet tebe ne poznaje, a ja tebe sam upoznao, i ovi
poznaše da si me ti poslao. I pokazah im ime tvoje, i pokazaću: da ljubav
kojom si me ljubio u njima bude, i ja u njima. 18. Rekavši ovo, Isus izađe sa svojim učenicima preko
reke u neki vrt, a Juda izdajnik znajući za to mesto, jer su ga često
koristili, dovede četu vojnika i dođe onamo fenjerima i sa
svećama i sa oružjem, a Isus znajući šta će sve biti, izađe
i upita ih: - Koga tražite? - Isusa Nazarećanina. - Ja sam! A oni se izmakoše unazad i popadaše na zemlju, a među njima
je bio i Juda izdajnik. Pa ih opet upita. - Koga tražite? - a oni: - Isusa Nazarećanina. - Pa rekao sam vam da sam to ja i ako mene tražite pustite ove
ljude neka idu, da se izvršio reč: *ne izgubih nijednoga od onih koje si
mi dao. A Simon Petar je imao nož pa ga izvadi i udari slugu poglavara
svešteničkog i otseče mu desno uho. A Isus reče Petru: zadeni
nož! *Čašu što mi dade otac zar da je ne pijem? A četa uhvati
Isusa i sveza ga i odvedoše ga Ani poglavaru svešteničkom, a taj Ana je
bio tast Kajafi koji je dao savet Judejcima da je bolje da umre jedan
čovek nego narod da propadne. I tako odvedoše Isusa i za njim krenu Simon
Petar i jedan učenik u dvor poglavara svešteničkog. I stigoše na
dvor, a napolje ostade Petar. Onda izađe učenik i reče da uvedu
Petra da uđe, a žena koja tu beše upita Petra: nisi li ti učenik ovog
čoveka? a on odgovori: nisam, i pošto je bilo hladno ode Petar da se greje
pored vatre. A unutra poglavar sveštenički pita Isusa za njegovu nauku, a
Isus mu odgovori: - Ja govorih javno svetu, u crkvama i učionicama gde se
sakupljaju Judejci, i ništa tajno nisam govorio. Što pitaš mene, pitaj one koji
su me slušali šta sam im govorio, jer oni znaju. A kada to reče jedan momak priđe i udari Isusa po
obrazu negodujući što tako razgovara sa starešinom svešteničkim, a
Isus mu odgovori: - Ako zlo rekoh, dokaži da je zlo, ali ako je dobro zašto me
onda biješ? Posle toga ga Ana posla svezanog Kajafi. A Petaru rekoše oni
kraj vatre: da nisi ti učenik njegov? A on reče: nisam! A potom mu
reče jedan čovek koji je bio u vrtu da je Petar otsekao uho sluzi, i
pita ga: ne videh li ja tebe u vrtu s njim? Onda Petar odreče, a petao
odmah zapeva. A Isusa povedoše do Kajafe u sudnicu, ali beše jutro, i oni ne
uđoše da se ne bi opoganili, nego da bi mogli jesti pashu. Onda Pilat
izađe k njima napolje i reče: - Čime ga okrivljujete? - Kad on ne bi bio zločinac ne bismo ga doveli tebi. - Uzmite ga vi i po zakonu svome sudite mu. - Ne smemo nikoga pogubiti - rekoše Jevreji. *Da se zbude
reče Isusova koju reče kazujući kakvom će smrti umreti.
Onda dođe Pilat u sudnicu i dozva Isusa: - Ti si car Judejski? - Govoriš li ti sam od sebe ili su ti drugi kazali za mene? -
odgovori mu Isus. - Zar sam ja Jevrejin? Rod tvoj i starešine svešteničke
te predaše meni, šta si učinio? - Carstvo moje nije od ovoga sveta, a kada bi bilo od ovoga
sveta carstvo moje onda bi sluge moje branile pa ne bih bio predan Jevrejima,
dakle carstvo moje nije odavde. - Daklem, ti si car? - Ti kažeš da sam ja car. Ja sam zato rođen i zato
dođoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša moj
glas. - Šta je Istina? I ovo rekavši ode Jevrejima i kaže im: - Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu. A u vas je običaj
da vam jedog pustim na pashu, hoćete li dakle da vam pustim cara
Judejskoga? - Ne njega, nego Varavu - vikaše, a Varava beše hajduk. 19. Tada Pilat uze bič i išiba Isusa, a vojnici pošto su
ispleli venac od trnja metnuše mu na glavu i obukoše mu skerletnu haljinu i
govorahu: - Zdravo care Judejski - i tukoše ga po licu. A Pilat ponovo izađe napolje i obrati im se: - Evo izvodim vam ga napolje, ja na njemu ne nalazim nikakve
krivice. A kada videše Isusa rekoše: - Razapni ga. - Uzmite ga vi i razapnite, jer ja u njemu ne nalazim krivice
- reče im Pilat. - Mi imamo zakon i po našem zakonu valja da umre jer načini
sebe sinom Božijim - rekoše Jevreji. A kada je to čuo Pilat se uplaši i
opet uđe u sudnicu i pita Isusa: - Odakle si ti? A Isus mu ništa ne odgovori. - Zašto mi ne odgovaraš, jer imam moć da te spasem
raspeća, ali i da te raspnem. - Ne bi imao nikakvu vlast nada mnom da ti nije dato odozgo,
zato veći greh ima onaj koji me je predao tebi. Onda Pilat pomisli da ga pusti, ali su Jevreji vikali: - Ako ovoga pustiš nisi prijatelj ćesaru jer svaki koji sebe
carem gradi nije ćesarev prijatelj. I Pilat sede u sudnicu i zamisli se, pa izađe pred Jevreje
i reče: - Evo vam vašeg cara! - Razapni ga, - vikali su Jevreji - Zar cara vašeg da razapnem? - vikao je Pilat - Mi nemamo cara osim ćesara - rekoše sveštenički
glavari, - posle čega im ga Pilat predade da se razapne, i oni uzeše Isusa
i odvedoše ga. Noseći krst svoj na leđima Izađe Isus na brdo
zvano Golgota gde ga razapeše i s njim i drugu dvojicu, s obe strane po jednog.
A Pilat napisa natpis i metnu na krst, a beše napisano: Isus
Nazarećanin car Judejski, i taj natpis čitaše mnogi Jevreji, a beše
napisano: Grčki, Latinaski i Jevrejski. A glavari sveštenički rekoše
Pilatu da napiše ono što je Isus rekao: ja sam car Judejski. A Pilat odgovori: što pisah pisah. A vojnici kada razapeše Isusa uzeše njegove haljine i podeliše
ih kockom, jer se nisu mogli dogovoriti, i *baš kako je bilo napisano:
razdeliše haljine moje među sobom, i za dolamu moju baciše kocke. A kada
su ga razapeli, pored krsta stajaše mati njegova, Marija Kleopova i Marija
Magdalena. I videvši mater svoju, Isus joj reče: majko, eto ti sina, a
potom reče učeniku: eto ti matere i ovaj je uze k sebi. Znajući da se već sve svrši, da bi se obistinilo
pisano proročanstvo, reče Isus: žedan sam! I vojnici napuniše sunđer sirćetom i prinesoše ga
ustima njegovim. A kada ga primi reče: svrši se! I preklonivši glavu predade duh. A budući da je bio petak, pa da tela ne bi ostala na krstu
u subotu Jevreji moliše Pilata da im prebiju noge i ruke i pomore ih pa da ih
skinu. Tako i učiniše s onom dvojicom, a kada priđoše Isusu videše da
je već umro i ne prebiše mu noge nego jedan od vojnika priđe i
kopljem mu probode rebra i odmah isteče krv i voda. I onaj što vide posvedoči, i svedočanstvo je njegovo
istinito, i on zna da govori istinu da vi verujete. Jer se ovo desi da se zbude pismo: *kost njegova de se ne
prelomi. A drugo pismo govori: pogledaće onoga koji ga bude probo. A potom
učenik Josif, krijući se od Jevreja zamoli Pilata da uzme Isusa i da
ga sahrani i ovaj dozvoli, i Josif ga uze. I dođe Nikodim koji ga namaza
mirišljavim uljem i alojom po običaju Jevreja. I zbog petka sahraniše Isusa u blizini, u jednom vrtu. 20. U nedelju, vrlo rano, dođe Magdalena i vide da je
odvaljen kamen od groba i otrča Simonu i učeniku jednom i reče
im da uzeše Isusa iz groba i da ne zna gde ga metnuše. I odoše svi do groba i
nađoše razbacane haljine, a Simom Petar uđe unutra i vide samo
haljine i ubrus koji je bio obavijen oko glave. A obojica još nisu znali za
pisma koja kažu da: njemu valja ustati iz mrtvih. A Marija stajaše napolje i
plakaše, a kada se nadvila nad grob vide dva anđela u belim haljinama gde
se de jedan čelo glave, a drugi čelo nogu gde je ležao Isus, i rekoše
joj: - Ženo, što plačeš? - Uzeše Gospoda mojega, i ne znam gde ga metnuše. Rekavši ovo vide nekoga gde stoji, ne znajući da je to
Isus, koji joj kaže: - Ženo zašto plačeš? koga tražiš? - a ona misleći da
je vrtlar reže mu: - Gospodine, ako si ga ti uzeo kaži mi gde si ga metnuo, i ja
ću ga uzeti. - Marija - Isus joj reče. - Ravuni!? - Ne dohvataj me se, jer se još ne vratih k ocu svome, nego idi
k braći mojoj i kaži im: vraćam se k ocu svojemu i ocu vašemu, i Bogu
svome i Bogu vašem. I Marija Magdalena ode i javi učenicima da je videla
Gospoda i da im prenese šta joj je rekao. A kada je bio prvi dan nedelje
sakupili su se učenici, krijući se od Jevreja i tamo dođe Isus i
reče im: - Mir vam! I rekavši ovo pokaza na rebra svoja i učenici se
obradovaše, jer videše Gospoda. A Isus im reče ponovo: mir vam; *kao što
otac posla mene, i ja šaljem vas. I rekavši ovo on dunu i reče im: - Primite Duh sveti. *Kojima oprostite grehe, oprostiće im
se; i kojima zadržite, zadržaće se. A Toma, jedan od dvanaestorice ne beše onde s njima kada
dođe Isus, a drugi mu učenici rekoše da su videli Gospoda. A on im
kaže: dok ne vidim na rukama njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svojega
u rane od klina i ne metnem ruke svoje u rebra njegova, neću verovati. I
posle osam dana ponovo dođe Isus pred svoje učenike i Toma sa njima,
i reče im: mir vam, i reče Tomi: - Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i
metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran. A Toma mu odgovori: - Gospod moj i Bog moj. I Isus mu reče: - Pošto me vide, sad veruješ, ali blago onima koji me ne videše
i veruju mi. I mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima
koja nisu pisana u ovoj knjizi. A ova su napisana da verujete da Isus jeste Hristos sin Božiji,
i da verujući imate život u ime njegovo. 21. Posle se Isus opet javio učenicima svojim na moru
Tiberijanskom, ovako: bijahu zajedno Simon Petar i Toma i Natailo i sinovi
Zavedejevi i druga dva učenika njegova; pa im kaže Simion Petar: - Idem da lovim ribu. - Idemo i mi s tobom - rekoše mu i odoše svi na more, ali ne
uhvatiše ništa, a kad bi jutro, stade Isus na bregu, ali ga učenici ne
prepoznaše, a on im kaže: - Deco, ima li što god za jelo? - Nemamo - odgovoriše. - Bacite mreže s desne strane lađe i naći ćete.-
reče im Isus. I tako i učiniše i ne mogaše izvući mreže od mnoštva
ribe. A jedan učenik ga prepozna i reče Simonu Petru: to je Gospod. A Simon Petar kada ču da je to Gospod skoči u more i
za njim i drugi učenici. Kada su došli do obale videli su da je vatra
naložena i na njoj hleb i riba. I Isus im reče: - Prinesite od ribe što uhvatiste. A Simon Petar izvadi mrežu na
zemlju punu velikih riba, sto pedeset i tri. I Isus im reče: hodite
obedujte. A nijedan od učenika ne smedijaše da ga pita: ko si ti?
videći da je Gospod. A dođe Isus i uze hleb i dade im, a tako i rubu.
Ovo je već treći put kako se javi Isus učenicima svojim kako
ustade iz mrtvih. A kad obedovaše reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin,
ljubiš li me više nego oni? A on odgovori: da, Gospode, ti znaš da te volim. A
Isus mu kaže: pasi jaganjce moje! Pa opet mu kaže: Simone Jonin: ljubiš li me? A Petar mu
odgovori: da Gospode! ti znaš da te ljubim, a Isus mu reče: pasi ovce
moje! Pa ga pita i treći put: Simone Jonin voliš li me? a Petru
bi žao što se obratio trećim pitanjem: voliš li me, i reče mu: Gospode!
ti sve znaš, ti znaš da te ljubim, a Isus mu reče: pasi ovce moje! Stvarno vam kažem: kad si bio mlad, opasivao si se sam i hodio
su kuda si hteo, a kad ostariš, širićeš ruke svoje i drugi će te
opasati i odvesti kuda nećeš. A ovo reče pokazujući *kakvom
će smrti proslaviti Boga. I rekavši ovo reče mu: hajde sa mnom. A
Petar obazrevši se vide gde za njim ide onaj učenik* koga Isus
ljubljaše, koji na večeri leže na prsi njegove i reče: Gospode! koji
je taj ko će te izdati? Videvši ga Petar upita: Gospode! a šta će
ovaj? A Isus mu reče: Ako hoću da on ostane dok ja ne dođem, što
je tebi do toga? Ti hajde za mnom. Onda izađe ova reč među braćom da onaj
učenik neće umreti: ali Isus ne reče njemu da neće umreti,
nego: ako hoću da ostane dok ja ne dođem, što je tebi do toga? Ovo je onaj učenik koji je svedočio za ovo, koji
napisa ovo: i znamo da je svedočanstvo njegovo istinito. A ima i drugo mnogo što učini Isus, koje kada bi se redom
napisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi mogle stati napisane knjige.
|
