Delfin Venecija.png

Bahatost će nam doći glave

Pojam uspeha, naša životna svrha i put ka njima nije isti za svakog od nas.

Ono što jeste isto su pravila na putu koja se moraju poštovati da bismo bezbedno putovali i što lakše i ugodnije stigli do našeg odredišta.

Ova „pravila na putu“ sadrže pet postulata koje je neophodno da svesno izaberemo i da po njima živimo.

Pročitajte ih pažljivo – biće vam jasno zbog čega. Pridržavajte ih se – videćete rezultate. 

I Postulat

Potrebno je da poštujemo i volimo svoj um, telo, duh i okolinu i da imamo poverenja u njih. I da se shodno tome ponašamo. Da se zdravo hranimo, dovoljno odmaramo i krećemo koliko je potrebno, da vrednujemo svoje zdravlje i blagostanje, da iz svog života izbacimo zaglupljujući sadržaj svake vrste , a pre svega ogromne količine vesti. Da ne zanemarujemo svoju spiritualnost i intuiciju i budemo svesni toga koliko nam je naše okruženje - u najširem smislu reči – važno u životu . Da ne uzimamo ništa zdravo za gotovo: Ni javni prevoz, ni dostupnost lekara, ni bakine knedle, ni struju ni čistu vodu, ni pune samoposluge, ni slobodu kretanja, ni naše klijente ni saradnike, niti ljude koji održavaju čistoću našeg okruženja. Da poštujemo to što imamo i da svesno budemo zahvalni.

II Postulat

Da budemo slobodni i otvoreni ka novim iskustvima. Ne samo da nova iskustva doprinose uspostavljanju neuronskih puteva u našem mozgu čime se povećavaju naše mentalne sposobnosti, nego nam ona otvaraju nove mogućnosti, uvide i zadovoljstvo. Nova iskustva nam donose nove poglede na svet, nova rešenja, i obogaćuju nas i doprinose našem napretku.

III Postulat

Treba da naučimo da osećamo zadovoljstvo zbog svoje beskonačne kreativnosti i da uživamo u radosti koju ona sa sobom donosi. Kreativnost je dar sa kojim smo rođeni i definišemo je kao sposobnost da od postojećih elemenata napravimo nove stvari. Mi smo jedina bića na planeti koja to mogu. Mi svakodnevno kreiramo. Bilo da li je to ručak, priča koju ispričamo ili tekst koji napišemo i sve ostalo što proistekne iz naših ruku i našeg uma.



IV Postulat

Da činiš ono što doprinosi svesti i napretku, tvom i drugih ljudi. Ako činiš ono što doprinosi tvojoj sopstvenoj svesti nećeš čitati one prethodne junk časopise već kvalitetnu literaturu; nećeš gledati zaglupljujuće programe već ćeš birati one koji će da te obogate i oplemene. Nećeš se družiti sa toksičnim ljudima koji konstantno elaboriraju probleme i kojima ne možeš da doprineseš jer im je komforno u ulozi žrtve. Biraćeš ljude koji mogu da ti podignu energiju i otvore nove vidike, kao i ti njima, koje možeš da podržiš u njihovom napretku, da im ukažeš na nove momente, ponudiš drugi ugao gledanja, podigneš im samopouzdanje i ukažeš na njihove kvalitete. Jedan od najjednostavnijih načina da to počneš da radiš je da daješ ljudima komplimente, da pohvališ i odaš priznanje svakome ko je učinio nešto dobro, ma kako malo to izgledalo. Da kažeš koliko ti znači to što je uradio i da se zahvališ na tome. Da, čak i ako mu je to posao. Ili ako je to tvoj prijatelj ili član porodice.

V Postulat

I kao poslednje na listi ali nikako kao poslednje po važnosti: Moramo da činimo ono što je u našoj moći kako bismo doprineli zdravlju i održanju naše planete Zemlje. I pored svih komfornih i stanova i kuća u kojima živimo, ova naša planeta je jedini dom koji imamo. Neće nam vredeti ni ugled, ni novac, ni uspeh, ni ljubav, ni prijatelji ako nju nastavimo da uništavamo. Neće nas trpeti zauvek. Imali smo požare u Australiji, sada imamo Korona virus. A vidimo i koliko se priroda obradovala što nas nije bilo izvesno vreme. 

Kada nas ne bi bilo, ona bi se potpuno obnovila za pet godina, po nelim proračunima.

Da bismo doprineli njenom opstanku potrebno je da se dozovemo pameti i prestanemo da se bahatimo. Sada i odmah.



Koliko god možemo, čak i u ovoj situaciji u kojoj smo se našli. Kako? Pa na primer ovako:
Da zatvaramo vodu dok peremo zube da ne bi tekla uzalud. Da gasimo svetlo u prostorijama u kojima ne boravimo. Da obučemo džemper umesto da pojačavamo grejanje. Da nosimo ceger u kupovinu. Da sačekamo da se sakupi dovoljno veša ili sudova za mašinu. Da ne bacamo đubre okolo... 

Sve u svemu, da se ne ponašamo kao bivše služavke koje su naprasno postale "gospođe". Jednom rečju, da se ponašamo vaspitano i domaćinski. 

Da se ne bi ostvarilo predviđanje Abenaki Indijanaca:

Kada bude posečeno poslednje drvo, pojedena poslednja riba, zatrovana poslednja reka; kada se budete razboljevali od vazduha koji dišete, shvatićete, prekasno, da bogatstvo nije u bankovnim računima i da ne možete da jedete novac.

Želim nam svima da iz ove situacije izađemo zdravi i svesniji.

Neva Rajković 


portalIzlaz na portal         Predhodna stranica         Na pocetak ove stranice