Ono što čujemo jednako je važno kao i ono što kažemo. U tom duhu, i ćutnja je komunikacija. I da ne bih dužio, evo pitanja, pa i mogućih odgovora zašto ćutimo?

• Ćutimo kada ne znamo šta bi rekli
• Ćutimo kada nas ne slušaju
• Ćutimo kada smo krivi i nemamo šta reći u svoju odbranu
• Ćutimo kada ne želimo ništa reći.
• Ćutimo kada vidimo da šta god kažemo, druga osoba to ne čuje.
• Ćutimo kada želimo nešto reći ali ne znamo šta reći.
• Ćutimo kada želimo nešto reći ali ne znamo kako to reći.
• Ćutimo kada želimo nešto reći ali ne znamo kome to reći.
• Ćutimo kada želimo nešto reći ali ne znamo zašto to reći.
• Ćutimo kada ne znamo kako će ono što bi rekli, druga osoba shvatiti.
• Ćutimo kada znamo kako će ono što bi rekli druga osoba shvatiti.
• Ćutimo kada ne želimo povrediti drugu osobu.
• Ćutimo kada želimo povrediti drugu osobu.

Bez obzira iz kog razloga ćutimo, jedno je sigurno: mi ćutimo. I sigurno je da mi sami biramo razlog naše ćutnje. Biramo ga na isti način na koji biramo ono što ćemo reći.

Kao što mi sami biramo razlog naše ćutnje, tako i osoba koja sluša našu ćutnju sama bira što će čuti u našoj ćutnji. Mi sami biramo što ćemo čuti kada neko nešto kaže, i mi sami biramo što ćemo čuti kada neko ćuti. Komunikacija postoji dokle god onaj ko ćuti pokušava nešto time reći, a onaj drugi pokušava nešto čuti u našoj ćutnji.

Mudrolijanje zastupa stav i kada ćutimo, nas dvoje komuniciramo na nekom nivou. Ali to je tako daleko od svakodnevnog života, da ću se povuci iz te priče.

Hm,I evo, sada ću i ja zaćutati.

Đ.Lazar, 2009.