Za većinu ljudi, zrelost, uključujući i duhovnu zrelost, uglavnom predstavlja iskustva nagomilana tokom godina. Ovdje se takođe misli i na proces starenja osobe.

Međutim, istinska zrelost, koja obuhvata i duhovnu zrelost, ima vrlo malo ili čak nema ništa zajedničko sa iskustvima nagomilanim tokom godina. Ona je usko povezana sa našom svjesnošću i svjesnom radu na sebi. Može biti da smo sakupili dosta spoljašnjeg iskustva, ali ako smo nesvjesni i reagujemo emotivno bez razmišljanja, zapravo smo nezreli.

Duhovna zrelost nije akumulirano znanje i ne može se postići kroz školovanje, univerzitete ili jednostavno kroz učenje. Ona je naša unutrašnja sloboda i volja da preuzmemo odgovornost, da budemo svesni svake naše misli, osećaja, delovanja i posledica koje proizilaze iz njih i koje se mogu odraziti i na nas, i na ostala judska bića. Znaci duhovne zrelosti čoveka su:

HRABROST

Duhovna zrelost podrazumeva unutrašnju slobodu, a sloboda je rezultat hrabrosti. Morate biti hrabri da se usudite da razmišljate drugačije od ostalih ljudi i da se ponašate u skladu s tim. U našem društvu, biti "zreo" podrazumijeva brigu o karijeri i materijalnim vrednostima/stvarima, pronalaženju partnera, ženidbi/udaji i osnivanju porodice. U takvom okruženju stvarno je neophodno biti hrabar kako biste išli svojom stazom, pratili put sopstvenog srca i povezivali se sa vašim istinskim bićem.

SAOSEĆANJE

Duhovno zrela osoba ne čini dobro jer oseća dužnost ili zbog toga što želi da propoveda svoju veru. Ona ne čini usluge kako bi ostvarila bilo kakvu korist: stekla vlast, ugled ili priznanje. Ona to čini iz unutrašnje potrebe da pomogne slabijima od sebe. Ona oseća i razume, i njena motivacija je čista i plemenita. ​

LJUBAV

Za mnoge ljude, ljubav znači biti voljen i voleti. Uzimanje i davanje. To nije prava ljubav, to je pogrešna predstava ljubavi. Duhovno zrela osoba voli bezuslovno. Ona je sretna i ispunjena kada voli, daje ljubav, a ne vezuje očekivanja za to. Ona ne voli kako bi dobila potvrdu od drugih o tome koliko je "sjajna", već zato što je povezani sa samim izvorom ljubavi, i ne može, a da ne voli.

ISKRENOST PREMA SEBI I DRUGIMA

Danas se ljudi identifikuju sa imenima, profesijama, formalnim obrazovanjem, ulogama koje igraju u životu. Oni sakrivaju svoju pravu prirodu, ono što stvarno jesu i pokazuju samo onu sliku o sebi koju žele da drugi vide, i koja se od njih očekuje. Drugim rečima prinuđeni su da glume. Duhovno zrela osoba živi svoju istinu. Uvek i svuda je svoja i prirodna, nikada ne pokazuje lice koje nije njeno, pokazuje stvoje pravo i istinsko biće bez maski, uloga i glume. Takođe vidi i prepoznaje svoju sijenku, prihvata je i pokušava je transformisati.

SPOSOBNOST OPRAŠTANJA

Kada osoba misli da ne može ili ne želi da oprosti nekome nešto, na ovaj način samo “hrani” svoj sopstveni značaj, svoj ego, jer se oseća bolje i iznad drugih. Kada oprostimo, otpuštamo osećaj povređenosti, besa i mržnje. Zrela osoba ne pokušava da prebaci ta osećanja na druge i da svali odgovornost na druge, već odgovornost za dela, radnje i osećanja preuzima na sebe. Oproštaj nas oslobađa od ovih negativnih, teških osećanja i dovodi nas u ravnotežu sa Tvorcem i stvaranjem.

PRIHVATANJE

Kad je osoba duhovno zrela, ona menja sve što može da promeni, ali i prihvata sve ono što ne može da promeni.. To ne znači skrivati se od onoga što ne možete da promenite ili da ne želite da to razmatrate.

Radi se o odluci da ne pružate otpor onome što ne možete promeniti, jer je to besmislena radnja. Prava promjena nikada ne može doći od spolja ako prvo nije došla iznutra. Duhovno zrela osoba prihvata sebe kakav je zaista, i prihvata sve ostale onakvi kakvi su.