У овод прилогу емо изложити радове познатих светских стручњака (психијатара и неуролога) који нам откривају технике манипулације које се обилато користе од стране појединих секти и деструктивних култова. Један од њих је и познати хипно-терапеут Милтон Х. Ериксон са једне стране и проф. др. мед. наука Х. Кинд са друге стране чија ћемо истраживања компаративно изнети како би смо конкретно видели какве су све манипулације присутне код многих тоталитарних култова и секти. Као репрезентативне примере предочићемо догађања из псеудо-хришћанског Харизматичног покрета и сај ентологије.

Показује се да култови примењују многе технике хипнозе и сугестије које, додуше, изазивају примарно-процесне катарзичне појаве, али се не користе у смислу психотерапеутског рада, те отуда својом неконтролисаношћу и несређеношћу уводе у зависност и психичке поремећаје. Феномен дисоцијације, који вођен руком терапеута доводи до "креативне синтезе" и излечења, примењује се ради изазивања промена личности и криза идентитета које одговарају култу и идеологији. Обрађују се и биолошки и неуроендокринолошки корелати ових промена, као и религијско-научни односи. Посебна пажња обраћа се описивању опасности по децу и омладину. Показује се да је чланство у секти плански изазвана регресивна појава.

Водећи амерички истраживач култова, Стивен хасан, пише у својој књизи "Пробој из обруча секти" (изд. 1988.) на страни 64Ч"... Посветио сам се радовима Милтона Ериксона, Вирxиније Сатир и Грегорија Бејтсона... научио сам много о начину функционисања духа, као и о ефективнијим облицима комуникације. Ти радови су ми показали како оно што сам научио могу да применим да бих помогао људима који су ухваћени у секте. Открио сам да у облику модела може бити схваћен и анализиран онај процес мењања који се одвија када неко приступи секти и када се ње касније успешно ослобађа..."

Ериксон је оснивач индиректне хипнозе која примењује технике које пацијента воде ка аутономном терапеутском процесу. Њих примењују и култови да би човека одвели у зависност.

За поређење са овим ево оригиналних текстова пров. др мед. наука Х. Кинда (специјалисте за психијатрију).

"У просецу сваке сеансе постављају се уводна питања ради припремања пре-клира за аудитирање. То су питања као што је, на пример: Које питање да ти не постављам! Ово се спроводи од 30 минута до 2 сата да би се случај могао покренути. Или ово питање: Постоји ли нешто што би за тебе било болно када бих те о томе питао? Горња граница за ово питање је 2 сата, а онда се мора престати. Уводно питање за аудитирање тада гласи: Када те аудитирам, да ли је у реду да нешто скриваш?... Стил вођења јесте двосмерна комуникација да бисмо пре-клира навели да нешто открије, а онда следи репетитиван јпроцес да би се оно што је откривено прочистило, тј. опет и опет се понавља то питање... једно питање из аудтинга, без икакве измене, стално понављати на исти начин и никада не постављати друго питање док се не добије одговор на прво."

Ериксон, стр. 176: "Главна тема коју Ериксон помиње у најнеобичнијим ситуацијама јесте да пацијент "не зна" шта се дешава... То изненађење разбија пацијентов уобичајени смисао за стварност, он постаје збуњен, покушава да поправи стабилност и прихвати сваку сугестију коју терапеут може применити, да би поново структуирао изгубљену реалност." јСтр. 274: "Ово незнање у складу је са суштином транса, наиме, да се допусти да се аутономније и спонтаније реакције десе без навикнутих поставки свести које их струкуирају, контролишу и њима управљају."

Кинд. стр. 8:" Straightwire је моћна техника за мењање мишљења... Помоћу питаља " Наведи ми непознате датуме, места, особе" из банке података извлаче се познати подаци, тако да остају само непознати. Када неку особу питате само за познате податке, она гомила непознате, али тако постаје и глупља, јер је незнање глупост... Straightwire постаје техника неограничених могућности тако што се убацују питања о непознатим особама, местима итд. То наводи пре-клира да све своје знање такорећи распростре у потрази за незнањем. Тако брзо доспевате до ранијег живота."

Кинд, стр. 9: "Такознави објективни процеси служе остваривању контроле над пре-клиром. Будући аудитор мора их лично увежбати, на пример конфронтирати степен 0. Инструктор и ученик седе отворених очију на одстојању од око 1 метар. Не сме се ништа говорити, не сме бити никаквих покрета, никаквог врпољења или жмиркања, и то траје неколико сати. На тај начин ученик треба да научи да не буде изненађен, да се не покреће и да не буде збуњен. Када се ово успешно увежба, интруктор почиње да провоцира ученика, тако што му, на пример, изненада измахне песницом испред лица, а ученик при томе не сме да се тргне."

Ериксон стр. 261: "Свесно је изненађеnо, јер му се унутар њега самога представља једна реакција коју оно не може да објасни. Реакција се тада описује као да се догађа "сама од себе", без утицаја испитаникове свесне намере. Реакција изгледа као аутономна или "хипнотичка"".

Хуго Штам пише у својој књизи "Секте - у обручу страсти и моћи" (изд. 1994.) на страни 77: "Ханс Кинд закључује (у једном вештачењу): "Уводна сугестивна процедура чини клијента подложним манипулацији аудитора ("терапеута") и слаби његову контролу реалноси. На тај начин може се постићи да пацијент поверује и буде убеђен у то да се може сетити догађаја који су се десили пре рођења или чак у претходним животима.""

Ериксон, стр. 263: "Микродинамика сугестије и индукције транса:... (2) Свесне ставове ставити ван снаге... 5.) Когнитивно преоптерећење, 6.) Збуњеност, паралогизми..." Стр. 268: "Ериксон сеансу започиње примедбама које придоносе томе да свест буде пометена и стављена ван снаге."

Сведочење једне жртве у емисији "САМ" ТВ станице ПРО7, 03.12.96., 13,30 сати, у вези са пирамидалном игром "Титан": "Приликом увођења у игру "Титан" неко држи предавање које траје четири сата, врло брзо, конфузно и збуњујуће. на крају је човек толико сметен да практично безвољно потписује парче хартије које му је подметнуто."

Сада ће цитати Милтона Ериксона бити суочени са описима појава у харизматичарском Покрету буђења. У својој књизи "Јавља ли се дух тамо где ми хоћемо?" (изд. 1995.) Зигфрид Гросман наводи необичне манифестације које се јављају при таквим мисама:

1) изоловано једнострано опажање

2) пијачано испољавање афекта уз врштање, плакање и "сцене"

3) чести поремећаји свести са (псеудо) несвестицама

4) нагли покрети и аутоматизми (пљескање, дрхтање, мумлање, оретање око себе)

5) падање

6) колутање очима и окретање удова, често уз дрхтање и трешење главом

7) халуцинативне визије

Ериксон, стр. 209: "Ако он (испитаник) не може да мисли на ходање и не може то да ради на уобичајен начин (у будном стању), онда он губи равнотежу. Он је сада изгубио осећај за равнотежу, јер је у трансу изгубио свој осећај за тело. Он је изгубио сензорску повратну спрегу, коју мишићи сачињавају са централиним нервним системом, што значи да је изгубио свој осећај за равнотежу.

Са једне мисе у харизматичарском покрету ("Исус за Аустрију"), о Ускрсу 1995., пастор Клаудио Фрајтцон:

"Било је дана у нашој кући када смо у породици, имамо троје деце, осећали божју величанственост тако јако да смо сви помало тетурали... деца су ишла укосо... то је била божја величанственост... једва смо стајали... желим то и вама... и да се молите... Пастор сада иде кроз салу, полаже руке на људи, на њихова рамена, њихове главе, људи падају као громом погођени, и деца, подижу их двојица снажних мушкараца који прате пастора. Пастор поред сваког промрмља неколико речи, одгурне их снажно по раменима, они онда падају уназад, људи већ масовно леже по поду..."

Фрајтцон: "Неки су отворили очи, то није добро... можеш бити ометен... можда неко падне на тебе... можда се неко окрене и додирне те... може бити да ти пажњу скрену људи око тебе... мораш да усмериш совју пажњу само ка једном главном фокусу, а то је Христ... нема везе што се с тобом догађа, све је океј... Од почетка сам осетио да је ово данас нешто посебно... неки од вас смејаће се целе ноћи, певаће у мислима... сада долази најсветији део: проповед, док се сви ви смејете... (општи необуздан смех)." Фрајтцон овде додаје једну постхипнотичку сугестију: "... неки од вас смејаће се целе ноћи...", по идниректој методи. Ериксон то користи ("Може се десити до...") ради избегавања отпора, или пре свега да би допустио слободу и аутономију. Код ове врсте масовне сугестије техника се, ипак, своди на обично исључивање отпора. Наиме, Фрајтцон одмах ту сугестију наставља једном идноктринацијом: "... ако је овде неко са демоном, има везе са ђаволом... ђаволову моћ, ја је сада избацујем (то гласно понавља три пута)... вештичарење, сваку ђаволову силу која те везује, сваку горчину... (сада веома гласно) ја сада избацујем из твог живота, твоје куће, сада, сада, сада...". Фрајтцон тиме сугерише с једне стране стварно постојање ђавола, а са друге своју личну нарочиту моћ над њим, те, дакле, уместо слободе и аутономије ствара зависност. Примери таквих харизматичних личности вођа које користе масовне психотичне појаве познати су довољно из историје. Слушаоцу се не даје никакав избор, поларизација и слика непријатеља (у овом случају ђавола) имплициране су унапред, што је тзв. "доубле-бирд" - информација коју Ериксон радо примењује у терапеутске сврхе, али је она овде оваква:"Ако не верујеш у ђаволову моћ, онда те од ње не могу ни ослободити. Ђаво је, дакле, стваран".