“Imamo grabljivca koji je došao iz dubine kosmosa i preuzeo vlast nad našim životima. Ljudska bića su njegovi zarobljenici.
Karlos Kastaneda, Aktivna Strana Beskraja Obraćamo li stvarno pažnju na realitet u kome živimo, ili smo hipnotisani da ne vidimo neke stvari koje bi mogle da budu bitne?!? U knjizi Dimenzije, francuski naučnik Jacques Vallee kaže: "Mi ovde imamo posla sa kontrolnim sistemom...NLO-i su sistem koji deluje na ljude i koristi se ljudima". "O kakvom god "sistemu" da se ovdje radi, on manipuliše život na zemlji na fizički, psihički i duhovni način", dodaje Linda Moulton Howe, američka naučnica koja se bavi proučavanjem fenomena mutilacije životinja kao i abdukcije ljudi od strane vanzemaljaca, u svojoj knjizi: An Alien Harvest. Fenomen otmice životinja i ljudi nije ništa novo, kao ni posledice koje proizilaze iz svega ovoga. Mi inače sve što se ne uklapa u naš koncenzus realitet volimo da nazovemo "fenomenom", mada se može reći da fenomeni u stvari ne postoje - postoji samo naše neznanje, koje proizilazi mahom iz našeg nemara, odnosno našeg ličnog ignorisanja svega onoga što "ne spada" u naš realitet. Sve su prilike da ta naša realnost nije ni blizu realna onome koliko mi mislimo da jeste. Ovakav naš odnos prema svemu ovome je upravo ono što najviše i odgovara izvršiocima ovih nedela, odnosno kontrolorima realiteta u kome živimo, mada je velika verovatnoća i da smo na neki način programirani da se ponašamo upravo ovako kako se ponašamo. Iako je "kontrolni sistem matriksa", odnosno, mahom oni koji u našem (3-ćem) denzitetu "rade" za svoje "gazde" iz četvrtog denziteta, uradio prilično dobar posao na zataškavanju informacija o svemu ovome, odnosno, njihovom sakrivanju od ljudi, čini se da dolazi vreme kada će se svi oni koji teže buđenju morati da suoče i sa ovim aspektom naše realnosti. S obzirom da je tema ovoga teksta unakazivanje životinja i ljudi prilikom ekstrakcije krvi, određenih organa i tkiva iz životinjskog kao i ljudskog organizma, od onih koji su kako se čini direktno nadležni za to, pomenućemo samo tzv. Greys-e ili Sive, - i reptoide, koji su dizajnirali ove prve za svrhu obavljanja prljavih poslova u našem denzitetu. Prvo čega moramo biti svesni, to je da određeni "vanzemaljci" ne moraju da dolaze sa neke daleke planete uz pomoć svemirskih brodova, oni mogu da dođu sa "sprata" koji je odmah iznad našeg, tj. iz četvrtog denziteta. (Pojam denziteta je već ukratko objašnjen). Reptoidi, Drahomonidi ili Lizardi, u zapadnim zemljama "odmilja" nazvani "Lizzies" su stanovnici sprata iznad našeg, i s obzirom da na tom spratu vladaju drugačiji zakoni, oni su se u ovoj fazi njihove evolucije našli u situaciji da su kompletno zavisni od emocija koje adamično ljudsko biće proizvodi i emituje iz svog organizma. Ta naša "emotivna" energija se na određene načine, mahom uz pomoć "interdimenzionalnih sondi humanoidnog izgleda" (Sivih), njihovom naprednom tehnologijom kao i uz pomoć antropoida, isporučuje u 4-ti denzitet. Ukratko rečeno, da bi obezbedili stalnu isporuku te energije, oni su između ostalog organizovali ovaj nehumani sistem na našoj planeti, kavog ga mi danas "znamo" i za koga mislimo da je to nešto sasvim normalno, te da drugačije ne može ni biti. Prema Svetskom istorijskom almanahu, samo u poslednjih 100 godina izgubili smo 2 milijarde naših pripadnika, što je u stvari rezultat tog sistema koji nam je uspostavljen. Pa u jednom direktnom sukobu sa vanzemaljcima sigurno bi imali daleko manje žrtava, a ni oni ne bi dobro prošli. Što je najgore, mi ovakve stvari smatramo normalnim, a istovremeno smatramo sami sebe civilizovanom rasom. Zar je onda slučajno sve ovo što nam se dešava?!? Nama je sa njihove strane i uz pomoć njihovih sluga, koji su ovde među nama, uspostavljen sistem u kome činimo samim sebi, kao i ovoj našoj planeti, upravo ono što oni žele da činimo. Međutim, kada borave u našem denzitetu, Sivima i Reptoidima treba krvna plazma za njihovo vlastito održavanje, a isto tako i meso. Određene supstance iz žljezda sa unutrašnjim lučenjem koje su sastavni deo organizma ljudi kao i nekih životinja (mahom preživara), pomažu im kako bi duže izdržali u trećem denzitetu i sa što manje posledica po njihov vlastiti organizam. S druge strane, s obzirom da su ovi 4D entiteti u jednom stalnom procesu kreiranja novih tela za svoju rasu, čini se da im mi služimo i za "rezervne delove". Mnogo podataka u vezi ovoga dobijeno je od ljudi koji su bili oteti i vraćeni nazad, ne sećajući se obično ničega, osim da su izgubili par sati vremena, a da nisu znali kako. Neki su uz to imali i određene noćne more, pa kad su se po tom pitanju obratili nekom psihijatru ili kliničkom psihologu i podvrgli dubokoj hipnozi, bili su u stanju da opišu sve detalje događanja za vreme abdukcije. Takvih slučajeva je danas već na hiljade, i priče tih ljudi su veoma slične. Bez obzira na to što se farmeri širom sveta žale već desetinama godina kako pronalaze unakaženu stoku i kako su te životinje veoma stručno obrađene sa "skalpelom", te vesti se veoma retko objavljuju u zvaničnim (kontrolisanim) medijima. Tek kada se to u nekom regionu manifestuje u nekom većem stepenu, onda obično kontrolni sistem "objasni" stvar u lokalnim novinama, tj. kako je kriva neka od životinja, koje se smatraju predatorima u regiji gde je stoka unakažena. Obično izostane i informacija gde je taj kojot, puma, dingo ili vuk studirao hirurgiju, jer su rezovi na telima stradalih životinja izvedeni sa neverovatnom preciznošću kakvu je nemoguće ostvariti u našoj dimenziji. Tragova krvi na mestu reza uopšte nema, kao ni u okolini životinje, a ni u samoj životinji. Određeni organi su izvučeni kroz veoma male rezove, što se takođe još uvek ne može da ostvari ni u našim najboljim klinikama. Ćelije na rubu rezova nisu ni uništene niti zahvaćene upalnim promenama, kao što je to slučaj kod svakog normalnog hirurškog zahvata na zemlji. I što je najčudnije, takvim životinjama se ni lešinari neće da približe, koliko god se ostave da leže mrtve na ledini. Drugo "objašnjenje" koje se nudi farmerima ili članovima porodica izmasakriranih ljudi je da su ovi bili žrtve nekog satanističkog kulta. Ni ova teorija ne "drži vodu" za one koji ovaj fenomen imalo dublje proučavaju, jer bi prisustvo stranaca bilo uočeno u mnogim od ovih slučajeva, pogotovo što su farmeri na stalnom oprezu kad dođe do pojačane "aktivnosti" u njihovom regionu. Ono što često bude primećeno od njihove strane, to su - leteći tanjiri. Međutim, ovakva "objašnjenja" često zadovoljavaju svrhu, jer s obzirom na tzv. "samotrankvilizacioni sistem" (za smirenje) kojeg svako od nas ima ugrađenog u sebe, nakon jedne ovakve informacije velika većina "ovaca" se mirno vraća nazad na spavanje, što ovi veoma dobro znaju. (Kad se par letećih tanjira srušilo u blizini Roswella u USA, pedestih godina prošlog veka, većina ljudi je progutala "objašnjenje" da se radilo o meteorološkom balonu). S druge strane, ljudske žrtve satanističkih kultova se ritualno ubijaju noževima i na drugačiji način. Još jedna stvar, karakteristična više u Americi, je da se u tim regionima često počnu pojavljivati i vojni helikopteri. Ovde kontrolni sistem ide na to da će farmeri lakše prihvatiti pomisao da se radi o tajnim vojnim eksperimentima, nego o vanzemaljcima. Oni koji dižu veću galamu, često budu posećeni od tzv. "ljudi u crnom" (Men in Black), koji nemaju veze sa onim kako je to predstavljeno u istoimenom popularnom filmu sa Will Smith-om u glavnoj ulozi. Čini se da su istinski Men in Black "opipljive holografske projekcije" humanoidnih entiteta obučenih u crna odijela, koji se često predstavljaju kao vladini agenti kad obilaze učesnike tj. svedoke određenih incidenata, mahom sa Sivima, s ciljem da pokupe bilo kakav dokazni materijal kao i da ih zastraše, kako ovi ne bi dizali galamu. Zašto su “bogovi” kroz celu našu istoriju tražili od ljudi da žrtvuju u njihovu čast mnoge svoje pripadnike ili životinje? Da li je slučajno to što su jevrejski hramovi pre hiljadu ili dve godina više ličili na kasapnice, odnosno, klaonice, nego na mesta nekog duhovnog razvoja? Da li je Jehova stvarno voleo teletinu i jagnjetinu, ili je nešto drugo bilo u pitanju? Velika emocionalna energija se oslobađa prilikom izvođenja žrtvenih rituala. S obzirom na relativno nizak nivo populacije u ta vremena na našoj planeti, ta vrsta aktivnosti obezbeđivala je određenu količinu energije potrebne reptoidima za njihovo lično održavanje u 4-tom denzitetu, jer im ona služi kao hrana. Kasnije, povećanjem populacije i sistemom religija koje su nam oni takođe uveli, međuljudskim podelama na 116 načina koje su usledile, i raznoraznim načinima programiranja, postavljena je pozornica za bezbrojne sukobe između pripadnika ljudske rase, što je obezbeđivalo, a i dan danas obezbeđuje, obilne količine energije za naše kontrolore, tako da se sa javnim izvođenjem žrtvenih rituala prestalo, mada se oni i dan danas praktikuju od strane pripadnika određenih tajnih društava kao što su npr. iluminati (par sekvenci iz Kjubrikovog filma Eyes Wide Shut, sa Nicol Kidman i Tom Cruise-om u glavnim ulogama, prilično verno dočaravaju jedan deo atmosfere iluminati-rituala). Iluminatijima je, čini se, od strane reptoida povereno održavanje matriksa na našoj planeti, te su oni izvan zakona, ili bolje rečeno – oni kreiraju zakone, a zauzvrat su veoma dobro materijalno obezbeđeni. Međutim, nešto više o njima ćemo nekom drugom prilikom. Još jedan od oblika estrakcije energije iz ljudskih bića ostvaruje se uz pomoć tzv. abdukcija (otmica), nakon kojih većina ljudskih bića nije ni svesna šta se uopšte dogodilo, osim što se neki kao kroz maglu mogu da sete iznenadne pojave čudne svetlosti i često im nedostaje nekoliko sati vremena bez objašnjenja gde su ga i kako proveli. Međutim, čini se da u velikoj večini slučajeva žrtve su vraćene u isto vrijeme u kome su i otete s obzirom na to da u 4-tom denzitetu vladaju sasvim drugačiji vremenski parametri, a i naši kontrolori su majstori u njegovoj manipulaciji. Neki takođe primete samo čudne ožiljke na telu čije poreklo ne znaju da objasne, a drugi nekim slučajnim radiografskim snimkom otkriju i raznorazne implante o kojima do tada nisu ništa znali. Skoro svi su na jedan određen način programirani da se ni po koju cijenu ne sete šta se stvarno dogodilo, a mnogima je u podsvest usađena i jedna lažna “priča” ("paravan memorija"), tako da u slučaju hipnoze ispričaju nešto što se u stvarnosti nije dogodilo, odnosno eventualno daju neku pozitivnu sliku o “vanzemaljcima”, (većinom kako se ti eksperimenti vrše za naše lično dobro...pomoć naše kosmičke braće u duhovnom razvoju itd.). Žrtvama se obično izvlači energija (životna/seksualna?) uz pomoć određene napredne tehnologije, mnoge žene se impregniraju, (hibridni fetusi im se obično odstrane nakon par meseci, tako da mnoge od njih nisu ni bile svesne da su bile “trudne”), a ljudi se istovremeno i implantiraju raznoraznim implantima koji mahom služe za praćenje njihovog kretanja, kao i razmišljanja, odnosno - kontrolu uma. (Naši linerni umovi veoma teško mogu da izađu na kraj kako sa multidimenzionalnom prirodom tj. interpretacijom vremena/prostora, tako i sa mnogim aspektima ovih “fenomena”). Ljudi se prilikom svih tih eksperimenata često osećaju kao laboratorijske životinje. Neke od njih programiraju da odrade određene zadatke ili da se specifično ponašaju. Mnoge žrtve se ni ne vraćaju nazad žive, jer se njihovo telo i organi koriste za neke druge svrhe. Čini se da ima više načina abdukcije, ovisno da li se abducira čovekovo tijelo, duša ili um, ili sve skupa, i da li se to izvodi na nivou trećeg denziteta ili se prebacuje iz trećeg u četvrti, pa zatim eventualno vraća nazad u treći. U nekim slučajevima se jedna individua čak izvadi iz grupe, prilikom čega ostali pripadnici grupe ostanu u stanju 'suspendirane animacije', te kad se ova individua vrati nazad, ovi nastave dalje, kao da se ništa nije desilo. Često se i cela grupa ljudi odjednom abducira i kasnije vrati nazad na istu tačku vremena/prostora, a da niko od njih ne primeti da se nešto neobično dogodilo. Onima koji se sećaju pretrpljenih trauma, situaciju pogoršava to što o tome ne smeju nikome da pričaju, odnosno da traže pomoć iz svoje neposredne okoline, a da pri tom ne izgube ugled i položaj u društvu, jer je većina ljudi takođe na neki način programirana da takve stvari smatra nemogućim, odnosno da ih svrstava pod kojekakve fantazije ili halucinacije. Karlos Kastaneda ovu temu naziva “temom nad temama” u svojoj knjizi Aktivna Strana Beskraja. On tvrdi da je razlog za jedan takav stav kod ljudi prema ovoj problematici upravo taj što je svaki čovek na jednom dubokom podsvesnom nivou svestan predatora, te kako se oseća bespomoćno u vezi s tim, njegov samo-trankvilizacioni sistem mu neće dopustiti prihvatanje ovakvih informacija a pogotovo pridavanje nekog kredibiliteta, jer bi mu to poljuljalo temelje na kojima je postavio svoju ličnost, a time bi mu to poljuljalo i realitet u kome živi. Stoga masa ljudi pokušava da odagna, negira i ismijava sve one koji pričaju o ovome upravo iz razloga da bi zaštitili svoj lični integritet, odnosno – iluziju. Bilo kako bilo, svima onima koji su sretni u realitetu u kom se nalaze možda ni ne treba pokušavati rušiti taj realitet. On je na kraju krajeva i produkt njihove svesti, odnosno nesvesti, za što je opet svaki pojedinac lično odgovoran. Da konfuzija bude veća i neka odeljenja koja pripadaju američkoj armiji, odnosno, tzv. Tajnoj Vladi su u međuvremenu takođe počela sa otmicama i kontrolom svesti ljudi, mada su njihove metode dosta primitivnije od onih koje se koriste od strane Sivih. Međutim, u zadnjih desetak godina oni odašiljaju i tzv. ELF talase (vrlo niske frekvencije) u kojima su "upletene" određene poruke, odnosno, fiktivni događaji, koje čovek prima na podsvesnom nivou i prihvata kao deo svoje stvarnosti. Koliki će impakt ovo imati na našu svest još uvek je teško odrediti. Zajedno sa svim ovim u zapadnim zemljama se krenulo i sa žestokom dezinformacionom kampanjom (tzv. Operacija Cointelpro) u kojoj se promovišu knjige i vebsajtovi onih UFO “eksperata” koji zagovaraju teoriju “pomoći vanzemaljaca u našem evolutivnom razvoju”. Zajedno sa tim ide i tzv. “new age” pokret/religija čiji je glavni moto - “resist no evil”, što bi se u prevodu reklo – ne suprostavljaj se zlu, ili još bolje - “ne odupiri se dok ti deru kožu”. Tu se ide čak dotle da nam se sugeriše kako mi, u stvari, kreiramo, odnosno, projektujemo svoju vlastitu realnost, te kad vidimo bilo kakvo zlo, našu ličnu ili tuđu patnju, to je “samo naša vlastita projekcija”, i nema veze sa objektivnom stvarnošću. Mi se, navodno, samo treba da “naoružamo ljubavlju i ogrnemo jednim zamišljenim plaštom svetlosti”, i sve će biti u redu (dok naša vlastita koža ne dođe na red). Mada donekle i ima istine u tome da smo na neki način odgovorni za realitet u kome se nalazimo, čini se da mi nemamo mnogo uticaja na objektivnu realnost. Da li smo mi samo Alisa koja boravi u zemlji čuda? Upoznavanjem objektivne realnosti, čovjek stiče šansu da popravi svoj položaj u njoj, međutim, u stanju u kakvom se trenutno nalazimo, teško da ćemo našu objektivnu realnost spoznati u dogledno vreme. Da li je sada vreme za buđenje?
Evo jedan dosta tipičan izvod iz seanse u kojoj je jedna od žrtava hipnotisana a onda joj je data sugestija da opiše šta se stvarno događalo u "izgubljenom" vremenu. Majka i sin su se vraćali autom kući i očekivali su da će stići tamo u 9 sati, međutim stigli su tek 4 sata kasnije a da nisu znali šta je bio razlog tome.
Majka (pod hipnozom): Bože! Najača i najbjelja svjetlost koju sam ikada videla. Kako može tako da leti? Šta je to? To je neverovatno. Pa ovo se stvarno događa. Bojim se! Kako mogu to da čine? Ubijaju kravu! (Ona i sin su čuli kravu kako muče) U stvari, nije mrtva. Živa je!
Sprinkle (hipnoterapeut): Vidite kravu?
Majka: Pa ona nije još ni mrtva a ovi je već rastavljaju na komade. Uh! Uzimaju i nas zajedno sa kravom. I mog sina. Ali mene vode prema jednom brodu a mog sina prema drugom.
...Ne znam šta uradiše sa kravom, gdje su nju stavili? Uh! Bila je živa kad su joj to radili. Mislim da su to bili neki noževi. Ali bila je još živa!
... Mogu da im vidim lica. Ogromne oči, one zauzimaju više od pola njihovog lica. Kao pazne rupe. Ima nešto užasno tu, nešto me je totalno blokiralo...Oni nisu svi istog izgleda. Neki od njih su skroz odvratni. ...Neko zlo zrači iz njihovih očiju, nema zenica, nema ničega u njima...kao crne rupe. Crvenkasto, kao đavo, čudna neka boja. Jedan me drži za ruku. Ima široke i kose oči.
Mnogo nekog osoblja, različitog izgleda i veličina, i u različitim uniformama sa nekim amblemima na lijevoj strani...Svi nešto užurbano rade...dvojica sa nabranim kragnama upravo prođoše pored nas. Imaju neke duge mantije koje dosta nepraktično izgledaju. Neki imaju okovratnike upravo kao nekii franciskanski sveštenici.
...Neki se ponašaju kao roboti, neki od njih zeleni kao grašak a neki izgledaju monstrouzno. Ima ih koji izgledaju kao da imaju žuticu. Oni što imaju izgled više sličan ljudskom, čini se da kontrolišu ove druge...
(majka pokušava da beži i uleće u neku slabo osvetljenu prostoriju u kojoj se osećao "bolesno sladunjav" miris i vidi veliki kontejner ispunjen nekom tečnošću)
...Sada gledam u bazen sa vodom. Nešto me užasava.
Sprinkle: Koncentriši se na taj bazen.
Majka: Ne mogu da razaznam šta je to. Nisam sigurna. Kao da su delovi tela...(teško diše)
Sprinkle: Delovi tela?
Majka: Uh, da!
Sprinkle: Šta vidite?
Majka: Vrh ćelave glave. Svetlost je slaba. Čini mi se da vidim ruku sa šakom - ljudska ruka! Drugo...(bori se za vazduh)...nešto crveno i krvavog izgleda. O Bože? Tako se bojim...Uh, jezici...veliki; čine se stvarno veliki. Pokriveni su tečnošću, sve je nekako tamno i čudno. Puno nekih različitih stvari u ovom tanku...srca, delovi tela, ali nije sve od krava. Gledam u gornji deo ćelave glave, možda je jedna od njihovih.
.....(kasnije)
...Znate šta? Oni nas uopšte ne vole. Oni su za mene - monstrumi. Osećam se kao da sam u Aušvicu.
Kraj izvoda
(Ovoj ženi su izvadili fetus iz materice i nakon što je vraćena nazad obolela je od teške vaginalne infekcije za koju joj je trebalo dugo vremena da izleći).
Cilj ovog teksta nije bio u tome da nekoga u nešto ubeđuje. Informacija je dostavljena primaocu, a kako će on reagovati, odnosno, kako će ju tumačiti - njegova je lična stvar.
Zatvaranje očiju pred svim ovim, može da bude veoma opasno.
Jedino što je sigurno, to je da - od ovog momenta pa ubuduće, niko ko je ovo pročitao neće imati pravo na: "nisam znala ... ja sam mislila..."
Buđenje u nekim slučajevima može da bude i bolno, međutim istina mora uvijek da bude iznad svega, pa kakva god ona bila.
Ona je i preduslov da bi se uopšte krenulo putem slobode.
...
Mada, doduše, postoji i ova opcija ...
|
