Proricanja - teorije

Proricanje - veština upoznavanja volje bogova na osnovu različitih vrsta znakova. Namere bogova mogu ljudima biti nagoveštene ili spoljašnjim znacima ili neposredno, preko snova ili nadahnuća. U prvu grupu proricanja svrstava se predskazivanje volje bogova na osnovu leta ili glasova ptica (ornitomantija), instinktivnih postupaka (npr. nehotično izgovorene reči), bacanja kocki ili drugih vrsta objekata (kleromantika, astragalomantika), a posebno na osnovu posmatranja utrobe žrtvovanih životinja, vatre na oltaru (epiromantika), nebeskih tela (astrologija) ili vode (hidromantika).

Drugu grupu proricanja čini otkrivanje božanske volje preko snova (oniromantika), najčešće onih koji traže ozdravljenje u Asklepijevim svetilištima (inkubacija, ijatromantika), prikazivanjem seni pokojnika (nekromantika) i otkrovenjima dobijenim preko nadahnuća (enthousiasmos).

U najranijim istorijskim epohama, prorokovanja su obavljali nadahnuti pojedinci koji su oglašavali volju ili želje bogova. Kasnije ta vrsta proricanja nije imala značajniju ulogu jer je slobodno prorokovanje nadahnutih pojedinaca bilo zamenjeno proroštvima dobijenim od različitih svešteničkih redova ili zvaničnih proročišta, naročito delfskog. Tek posle smrti Aleksandra Velikog, kad je grčko-rimski svet stupio u neposredni kontakt s Orijentom, naglo su postale omiljene sve vrste proricanja, pre svega astrologija.

U Rimu su zvanično priznavana jedino prorokovanja koja su obavljali državni magistrati ili sveštenstvo, ali mere koje su preduzimane radi sprečavanja proricanja nezvaničnih lica pokazuju da su sve vrste proricanja bile omiljene. Već od vremena Tiberija nezvanična prorokovanja smatrana su zločinom i kažnjavana su proterivanjem i oduzimanjem imovine. Uprkos toj zabrani, a i kasnijim zabranama, u Rimu su postojali i profesionalci, najčešće stranci s Orijenta, koji su se bavili isključivo astrologijom. Dioklecijan je najstrože zabranjivao ars matematica, tj. astrologiju, ali su tek dolaskom na vlast hrišćanskih imperatora konačno ugušene sve vrste prorokovanja.

Istorija proricanja

Prisutna u svim kulturama, istorijskim razdobljima i delovima sveta, umeća proricanja stara su kao i samo čovecanstvo, tvrde D. i J. Parker. Pećinske slikarije iz Francuske daju naslutiti da su se pre 15000 godina proročke moći šamana koristile za dobrobit zajednice. Danas ogromna popularnost astrologije i drugih vidova proricanja, otkriva zaokupljenost individualnom sudbinom, koja je karakteristicna za savremeno zapadno društvo.

Čovekovi najraniji pokušaji da predskaže budućnost sežu u doba praistorije i moze se tek nagadati koji su se načini koristili. Verovatno su bili slicni onima koje koriste odredena primitivna plemena za koja jos uvek znamo. Ovde spadaju vidovitost (drugi vid) i poruke u snovima (oniromantija), bacanje zreba (sortilogija), znakovi na zemlji (geometrija), gledanje u vatru (piromantija) i koristenje raznih vrsta predznaka i proročanstva.

Razna pomagala

Gatalac bi obicno izabrao sredstvo koje bi mu pomoglo da prorekne neki dogadaj - u Papui Novoj Gvineji i Zambiji rezbarena figura sluzila bi kao medijum izmedju gatatelja i poruke. Na Tahitiju tikvica puna vode koristila bi se na isti nacin kao i kristalna kugla.

Drugde bi se koristilo kakvo njihalo (visak) ili obicna grana drveta. Ta pomagala bila su - a i danas su - sredstvo za usredotocenje misli ili instikta gatatelja; ona sama po sebi nemaju nikakve veze s prorocanstvom - sluze tek za sugestiju. Ali, kako su se civilizacije razvijale i postajala sve slozenije, stvorene su sistemske metode proricanja.

Vec pre 1000. g. pr.n.e. u Babilonu su, na primer, svecenici i carobnjaci povezali svoja saznanja iz astronomije i matematike da bi stvorili astroloske tabele koje su uticale na Grke, kada su oni poceli razvijati svoje astroloske sisteme; a oni su, veruje se, kasnije delovali na Arape i Hinduse. Potpuno neovisno od toga, svecenici Maja (Maye) i drugih srednjoamerickih kultura su izradili slozene matematicke obrasce i tabele. Ti sistemi su empirijski (iskustveni) utoliko sto se metode proricanja temelje na preciznim promatranjima koja su vrsena kroz dugi period vremena.

Ipak, tvrdnje koje su izvodili bile su sve - samo ne empirijske! Svecenici i proroci Za neke od najstarijih arhitektonskih konstrukcija na svetu, kao sto je Stonhendz u Engleskoj, misli se da su u sebi sadrzavale sisteme za astronomska predvidanja. Druge prorocke metode ukljucivale su koristenje kamencica ili stapica (ksilomantija), koje je gatatelj bacao na tlo. Uzorak koji je nastao proucavao se (kao kasniji oblici listica caja), jer se verovalo da utelovljuje oblik buducnosti u odgonetljivoj formi. Cesto se smatralo da su na taj nacin gatatelji tumacili poruke bogova; i na koncu se svecenstvo razlicitih religija pocelo baviti proricanjem - putem proucavanja razlicitih vrsta ocito slucajnih uzoraka. Svecenik ili carobnjak - ova dva naziva su dugo bili sinonimi - tvrdili su da predskazuju buducnost jednostavno sluzeci se prirucnicima koji su postavili pravila za proricanje. Ta su pravila bila tajna.

Da su ih ljudi poznavali, svecenstvo bi izgubilo svoju tajnovitost; zato se tako velik broj prorockih tehnika izgubio - tajna se predobro cuvala!

Svete knjige su bogat izvor znanja o ranoj povesti ove teme, a Mojsije (Biblija) ili Musai a. s. (Kur’an), prvi je mozda carobnjak-svecenik o kome danas imamo detaljan izvjestaj. On je, izmedu ostaloga, primao poruke o buducnosti putem objava (goruci grm), glasova iz zraka, te proricanja i utelovljenja.

U Starom zavetu cesto se spominju delovanja proroka i gatatelja. Neka su bila javna, poput primer predskazivanja proroka Jeremije (oko 600. g. pr.n.e.) o padu Jeruzalema; a druga privatna - primer u “Knjizi brojeva”, muskarcima koji slute da su im zene preljubnice dana su pazljiva objasnjenja o sredstvima (ukljucujuci i jecmeno brasno i prasinu) pomocu kojih mogu videti jesu li im sumnje opravdane.

Svecenici Sumerana i Babilonaca opisani su kao strucnjaci za tumacenje znakova na jetri zrtvenih zivotinja, koja je sluzila kao sredstvo proricanja (hepatoskopija).

Ubistvo Cezara

Do vremena kada su se egipatska, grcka, kineska i rimska civilizacija razvile do visokog stupnja, prorocke tehnike su vec postale vrlo slozene. Grci su razradili stare babilonske tehnike, koje su se prosirile do bacanja vlati hajducke trave - postupka koji se razvio u slozene komentare Ji Dzinga (I Ching). Uz ksilomantiju, stari su Kinezi razvili i skapulomantiju - citanje iz pukotina lopatica zrtvovanih zivotinja, koje su ugrijali na vatri.

Slican se postupak primjenjivao i na donjem, trbusnom delu oklopa kornjace, koju su smatrali svetom zivotinjom. Predmeti iz prirode i zivotinje su se koristili u proricanju: ako je ujutro konj iz stale izasao zakoraknuvsi desnom nogom, dan ce biti sretan; ako je uvis baceni kamen pao jednom stranom prema gore, to je znacilo jednu stvar - a ako je pao drugom stranom, nesto drugo.

Tela muskarca i zena su takode slala signale svojim vlasnicima i promatracima. U Grckoj je kihanje donosilo narocitu srecu. Na sve te znakove se jako pazilo: nakon ubistva Julija Cezara kruzile su mnoge price - ne samo ona poznata o poruci Spurinne: “Cuvaj se martovskih ida”, nego i izvestaj da su Cezarovi konji lili suze, da je Kalpurnije sanjala smrt svog muza te da su se vrata njihove spavace sobe naglo otvorila sama od sebe kad se ona probudila!

Bilo je, naravno, mnogo varalica - medu kojima je verovatno najpoznatiji Aleksandar od Abonueihusa, koji je u 2. stolecu n. e. sarlatanstvom zgrnuo bogatstvo. Ipak, vecina gatatelja radilo je ozbiljno i posteno, pa su grcki filozofi obicno prihvatali nepobitnost astrologije, medju mnogim drugim oblicima gatanja. Platon je, naprimer, napisao da se prorocki dar ne moze dokuciti ljudskim razumom i da je slican stanju zaljubljenosti.

Legendarno prorociste Grcki povjesnicar Herodot (480-425. pr.n.e.) biljezi predznake i prorocista - opisujuci, medu ostalima, legendarno prorociste u Delfima. Prica se da ga je sagradio Apolon posto je ubio zmaja Pitona. Svecenica ovog prorocista, poznata pod imenom Pitija, sjedila je na tronoscu iznad pukotine u stijeni iz koje su se dizale omamljujuce pare. Oni koji su dolazili da se u prorocistu posavjetuju, morali su na dar donijeti neku vrstu peciva i zrtvovati kozu ili ovcu, prije nego sto bi postavili pitanje. Uslijedio je odgovor koji je bio zbrkan slijed zvukova, rezultat drogom izazvanog transa, koji su tada svecenici tumacili.

Iz malobrojnih opisa koji su ostali sacuvani do danas, cini se da su tumacenja svecenika bila namerno dvosmislena. Krez, kralj Lidije je, na primjer, nekoga poslao u Delfe da pita da li da pode u rat protiv svog susjeda, Perzijskog carstva. Dosao je odgovor: “Ako Krez prijede reku Halis, past ce mocno carstvo!” Ohrabren Krez je krenuo u rat i - izgubio. Ali, nepobitnost delfskog prorocanstva nije dosla u pitanje - Krez je unistio svoje vlastito mocno carstvo!

Tokom najznacajnijeg grckog razdoblja (550-350. pr.n.e.), Delfi su odigrali veoma znacajnu ulogu. No, kasnije je ovo prorociste, kao uostalom i ona u Dodoni i Olimpiji, potpalo pod moc vladara i drzava, koje su ga koristile u politicke svrhe, tako da je uskoro izgubilo znacaj i ugled.
(Iz "Knjige proricanja")

---