"Nije tajna da se svetski priznati psihijatar, osnivač analitičke psihologije i utemeljitelj teorije sinhroniciteta, Karl Gustav Jung, kroz proučavanje kolektivnog nesvesnog zanimao i za paranormalne fenomene, o kojima je često diskutovao sa svojim učiteljem Sigmundom Frojdom. Poznata je anegdota da su se jednom takvom prilikom dvojica naučnika upustila u žestoku raspravu u kojoj je Jung tvrdio da u paranormalnom ipak nečega ima, a Frojd oštro odgovarao jednom jedinom rečju: "Besmislica!" U tom trenutku začuo se oštar prasak iz Frojdovog ormara sa knjigama. Jung je trijumfovao: "Ovo je dokaz da se energija nesvesnog može zaista materijalizovati u fizičku formu". Mada je tajanstveni prasak zaprepastio Frojda, on je brzo došao sebi, uzvraćajući još jednom: "Besmislica!" Ali, prema Jungovom kazivanju, iz ormara se po drugi put začuo isti zvuk.

Karl Gustav Jung se definitivno razišao sa Frojdovim učenjem 1912. godine i od tada se veoma mnogo bavio sinhronicitetom, "svetom slučajnosti", na čije proučavanje su ga upravo podstakle mnoge neobjašnjive pojave na granici realnosti, ili već korak-dva iza nje: zašto se sat zaustavio upravo u trenutku smrti nekog bliskog rođaka, zašto je upravo u trenutku dok mu je pacijentkinja pričala svoj san o egipatskom skarabeju u sobu uletela buba koja je najbliži evropski rođak skarabeja, i tome slično?

Jung je zaključio da se u sinhronicitetima ostvaruju najskrivenije misli i želje našeg kolektivnog nesvesnog, dok mu je tumačenje njegovih sopstvenih snova ukazalo na njihov proročanski značaj - kao kada je u jesen 1913. godine sanjao potop koji prekriva sve zemlje i stiže do Švajcarske, čije planine su se sve više uzdizale da bi je zaštitile. Potom se celo more pretvorilo u krv.

Nakon više puta ponovljene vizije, u proleće i rano leto 1914-te, Jung je shvatio da se sprema strašna katastrofa. Ubrzo je izbio Prvi svetski rat. Njegovi snovi često su bili ispunjeni simbolima smrti i kontaktima sa svetom mrtvih, ali iskustvo koje je Karl Gustav Jung proživeo 1944. godine, kada je u bolnici u Švajcarskoj imao srčani napad, i opisao ga u svojoj autobiografiji "Sećanja, snovi, odrazi", jeste vantelesni doživljaj, po mnogo čemu karakterističan za "iskustva bliske smrti", kojima se naučnici danas bave."

---