UVOD

            San je najčešće doživljavani alternativni oblik stvarnosti. San je dokaz da se svest nikada u potpunosti ne ukida dok je čovek živ i čini drugi vid realnosti koji sledi svoje sopstvene zakone, najčešće izmičući logici svakodnevnog Života.

           

            Biološki gledano,funkcija sna je da okrepi,odmori organizam od svih dnevnih opterećenja koja dovode do zamora i iscrpljenosti.

           

            Skeptični pogled na snove, koji je svakako u mnogo većoj meri zastupljen nego naučni, napravio je od snova veliku misteriju. Kroz istoriju, snovi su imali veoma zapaženu ulogu. Stari Grci, Rimljani i Etrurci veoma su uvažavali poruke koje su im slali snovi. Aleksandar Veliki je u ratne pohode, obavezno sa sobom vodio tumača snova.egipćani su takodje misili da su snovi puni značenja, i pokušavali su da ih odgonetnu. U Srednjem veku se, zbog inkvizicije, odstupilo od tumačenja snova, da bi se u savremeno doba, počev od Sigmunda Frojda, snovi uvrstili u naučna istraživanja.

           

            Umetnici, svih vidova, su tražili inspiraciji u snovima.Ceo jedan umetnički pravac, nadrealizam, je zasnovan na automatizmu i funkciji snova.Nadrealisti su uzeli snove kao područje za stvaranje zbog njihove objektivnosti i mističnosti, verujući da kroz snove govori Čista svest, lišena svih moralnih i estetskih predrasuda.

                                        TRI ASPEKTA SNA

 

            RASPORED SNA- Čovek, slično drugim sisarima, sledi prirodan ritam bioloških procesa putem jedne nervne strukture u moždanom stablu koja se naziva "biološki časovnik".Ova struktura obezbedjuje pravilno smenjivanje raznih bioloških procesa, i njihovo smenjivanje u toku dvadesetčetiri časa, medju koje spada i smenjivanje budnosti i sna. Ovaj ritam smenjivanja bioloških funkcija u nauci je poznat i kao CIRKADIJALNI RITAM, i u proseku traje 24 caša, mada u ekstremnim uslovima moze biti skraćen ili produžen. Promena geografske sredine na osobe naviknute na svoj uobičajeni cirkadijalni ritam spavanja i budnosti, može da se ispolji u poremećajima adaptacije na nove uslove, najčešće u vidu nesanice.

            Periodičnost spavanja i budnosti varira od godišta; novorodjenče pokazuje sklonosti ka brzom smenjivanju sna i budnog stanja, u toku prvih šest meseci života spava od 13 do 16 časova dnevno; odrasli spavaju u proseku do 7 časova dnevno, mada postoje osobe kojima je dovoljno i 3 sata spavanja u jednom danu.

 

            DUBINA SPAVANJA-istraživanja Lumisa i Hobarta iz 1937. Godine i Dementa i Klajtmana iz 1957. Godine potvrdila su ranije pretpostavke da čovek u toku spavanja prolazi kroz nekoliko stadijuma različite dubine sna, i da sneva samo pod odredjenim okolnostima.

            Poznato je da san prolazi kroz pet etapa:

            Osoba u budnom stanju se opušta i zatvara oči, moždani talasi pokazuju regularnu aktivnost odredjene jačine (8-13 cikla) poznatu kao ALFA TALASI. Potom osoba utone u prvi stadijum sna kada je aktivnost manje regularna i amplitude bivaju reducirane, sa retkom ili potpuno odsutnom alfa aktivnošću.        

            Drugi stadijum karakteriše pojava vretena u ritmu od 13 do 16 cikla u sekundi.

            Treći i Četvrti stadijum elektrofiziološki karakteriše spora elektrokortikalna aktivnost poznata pod nazivom DELTA TALASI. Iako je u ovim stadijumima sna, sve teže probuditi osobu, moguće je da ona reaguje na neku personalnu draž kao što je porodično ime, pre nego na buku ili jak zvuk. Ovo je samo još jedan dokaz da je san svesna radnja.

            Nakon spavanja od jednog sata, ili više, EEG krivulja se vraća u prvi stadijum, ali se osoba ne budi, već se javlja posebno stanje - REM (rapid eye movement - brzi pokreti ociju).U ovom petom stadijumu sna osoba sanja.Svi  ostali stadijumi su poznati kao N-REM (non-REM).Kada se osoba direktno budi iz REM faze, ona se živo seća svojih snova.

            Svi stadijumi sna variraju u toku noći i pokazuju značajne individualne razlike.

                                                TETA TALASI

 

 

            Za vreme REM faze javljaju se TETA TALASI (otkriveni 1954. Godine).Ovi talasi se kod nekih životinja javljaju samo kad bi obavljali neku funkciju veoma značajnu za opstanak (na primer: lov,istraživanje, seksualno ponašanje). Za razliku od njih, kod sisara sa posteljicom i torbara, teta talasi se javljaju za vreme REM faze sna.Iako ovaj teta ritam još nije isproban na ljudima, mogao bi da bude poreklo sanjanja kod ljudi.znači, snovi bi mogli predstavljati mehanizam za obradu memorije, nasledjen od nižih vrsta, u kome informacije značajne za opstanak mogu biti ponovo obradjene za vreme REM faze sna.Dakle, otkriće REM faze znači da postoje i fiziološki razlozi za sanjanje.

 

            VOLJNA I NEVOLJNA KONTROLA SPAVANJA-U izvesnoj meri kontrolisanje odluke o spavanju i ostajanju u budnom stanju je moguće, mada postoje osobe koje pate od nesanice ili imaju problema sa uspavljivanjem.Postoje takodje i osobe koje imaju pogrešnu predstavu o tome kako malo spavaju, jer se ne sećaju perioda spavanja.

 

                                    POREMEĆAJI SPAVANJA

 

            Medju poremećajima spavanja javljaju se neka stanja koja se subjektivno teže doživljavaju nego nesanica.To su narkolepsija i apnea.

            Narkolepsija predstavlja nekontrolisane napade zaspivanja bez obzira na situaciju u kojoj se osoba nalazi. Bilo da je za stolom, vozi kola ili priča sa nekim. Osobe koje pate od ovoga, za vreme napada vrlo često ispoljavaju neuobičajeno automatsko ponašanje koga se kasnije ne sećaju. Emocionalno uzbudjenje može u nekim slučajevima da izazove jedan oblik narkolepsije u toku kog osoba iznenada pada usled gubitka kontrole položaja tela i mišićnog opuštanja. Ovaj oblik se naziva katapleksija.

            Apnea je poseban poremećaj spavanja u toku kog osoba ne može da diše u snu i više puta se budi u toku noći zbog otežanog disanja i kratkotrajnog spazma dušnika.  

 

            "Na javi svi ljudi slično misle i liče jedni na druge, a samo u snu smo poseban identitet."                          Aristotel

                                                SNOVI

                                               

 

            Snovi su u svojoj osnovi produkt imaginacije ili sećanja, povremeno izmešani sa elementima spoljne realnosti. Oni su to uvek spontane produkcije i imaju kvalitet nevoljnog javljanja, Što se bitno razlikuje od usmerenog racionalnog mišljenja, karakterističnog za budno stanje.Ali san kao manifestacija nesvesnog, uzima u obzir realnost koja se ne može ignorisati.

            Kako su to spontane psihičke tvorevine, mi u njima  Često naslućujemo pokušaj duše da nam saopšti nešto o ličnosti. Zbog ovakvog verovanja u nadprirodne moći snova, nije ni Čudno Što su kroz istoriju snovi imali zapaženu ulogu. Stepen zainteresovanosti u snove je uvek bio veliki, ali je odnos prema njima oduvek zavisio od stepena kulturnog razvoja čoveka. Tokom ljudske istorije javio se veliki broj teorija o snovima, mada sve do pojave Sigmunda Frojda nijedna nije uspela da nadmaši puka nagadjanja i sujeverja, i izdrzi naučnu kritiku.   

Frojd je bio prvi koji je odgonetnuo psihologiju snevanja i doprineo njihovom boljem razumevanju.Nazvao je snove "kraljevskim putem" ka nesvesnim.

                        SNOVI U TEORIJAMA FROJDA I JUNGA                                

            U "Uvodu u psihoanalizu" Frojd je snove postavio kao metodu lečenja pacijenata. Oni su, ležeci opušteno, slobodno asocirali (tehnika slobodnih asocijacija - koja je prethodila Frojdovom zanimanju za snove ) i pri tom saopštavali svoje snove, fantazije i dnevna sanjarenja.tumačeći snove kao i druge mentalne kreacije, Frojd je došao do zaključka da su oni višeznačni mentalni produkti a ne puka slučajna tvorevina.Takodje, po Frojdu, snovi su otklanjanja -psihičkih- nadražaja, koji remete spavanje, putem halucinatornog zadovoljavanja.

           

            Što se tiče tumačenja snova, Karl Gustav Jung je otišao jos dalje od Frojda.Jung je rekao da je san zemljište iz kog samoniklo raste najveći broj simbola. Ali je san veoma nerazumljivo zemljište i teško ga je tumačiti.

            Po Jungu, san je Čudesna tvorevina duha, nešto što kroz sopstveni mehanizam i simbole izražava nepoznato.San je upoznavanje sa nepoznatim u sebi.

            Najviše pažnje u svom radu Jung je pridavao simbolima, za koje su snovi veoma plodno zemljište.Upoznavanje sa ljudima, i sa njihovim problemima je kroz snove i simbole koje oni manifestuju u obliku prepoznatljive slike, ili neke reprezentacije.

           

Obično simboli iz sna, kao Što rekoh, iza prepoznatljivog detalja kriju ključ za razrešenje enigme zvane san.Taj prepoznatljivi detalj je često sasvim slučajno poveziv sa pravim putem za razumevanje- to je veoma slično rešavanju rebusa, doduše, veoma komplikovanog rebusa.

            Prosečan san, takodje, ima strukturu najsličniju dramskoj situaciji.Za dramu je karakterističan početak, razvoj, klimaks i kraj (razrešenje). Jung smatra da se san razvija sličnim putem.počinje ekspozicijom odredjenih osoba u odredjenom prostoru - mizanscen. Druga faza je razvoj zapleta, treća climax i Četvrta faza je razrešenje zapleta ili lysis. Otuda su snovi veoma pogodna inspiracija za filmske stvaraoce.           

           

            Uz razgovore sa pacijentima, teolozima, Jung je došao do zaključka da su najpoznatija svetska prividjenja i prividjenja drugih proroka (ovim se misli  na proroke iz Biblije, Kurana i mnogih drugih religijskih tekstova) ustvari  Simboli iz halucinacija i snova, obično pogrešno protumačeni.

NOVIJE TEORIJE

            Vremenom, teorije o snovima se gomilaju i sve su raznovrsnije.Fransis Krik i Grejem mičinson razvili su teoriju "učenja unazad".Mozak može da postane preo-pterećen informacijama koje pristižu, i može da stvori "parazitske misli koje ugrožavaju istinsku memoriju".Tu san jednostavno služi da izbriše ove misli.

Ova teorija je iz 1986. Godine, i Krik i mičinson kažu da je "sanjanje da bi se izbrisalo" mnogo logičnije nego sanjati da bi se reducirale fantazije i opsesije, kako se do tada mislilo.

 

            Devet godina ranije, 1977. DŽ. Alan Hobson i Robert mekkarli sa Harvardskog Medicinskog Fakulteta su objasnili da su snovi "najbolje Što prednji mozak nudi".Rekli su da je san "najsličniji ljudskom pojedinačnom emocionalnom rečniku", i da iako snovi ponekad mogu da imaju značenje, njihova bizarnost je sasvim slučajna.

                                       PRIMER TUMAČENJA SNOVA

            U hičkokovom filmu "začaran" ( Spellbound ) iz 1945 godine, glavni junak  koga tumači Gregori Pek, je doživeo amneziju, i ne seća se ubistva, niti počinioca ubistva. Pri tom stalno sanja jedan te isti san, u kome on sedi u velikoj kartaškoj dvorani prekrivenoj zavesama od ljudskih očiju i igra karte sa čovekom bez lica. Kasnije, u snu, premešta se na skijašku dolinu gde ga juri andjeo, dok čovek bez lica ispušta veliki točak iz ruke.

            Psihoanalizom (kako je to u filmu navedeno), odnosno analizom samog sna (do kraja filma), utvrdjuje se da je covek bez lica u stvari ubica cije lice on nije ni video. Andjeo koji ga juri je u stvari, andjeo Gavrilo koji simbolizuje naziv mesta gde se ubistvo dogodilo- Gavrilova dolina. Veliki točak koji čovek bez lica u snu ispušta iz ruke, je pištolj koji ubica baca. Zavese od ljudskih očiju u stvari predstavljaju oči doktora koji ga posmatraju i leče, u psihijatrijskoj ustanovi u kojoj se nalazi.

            Ovo je samo primer kako detalji iz sna, odnosno simboli, predstavljaju ključ za razumevanje sna. I kako su veoma Često jedva spojivi detalji sa činjenicama iz stvarnosti.

 

            Snovi su još uvek velika enigma, za koju će trebati još dosta vremena da se u potpunosti razreši. Citirao bih Platona koji je u svom delu "Republika" hteo da ukaže kako se kroz snove manifestuje prava čovekova priroda, bez moralnih predrasuda:

 

     "Kad blaži deo duše drema, a nadzor razuma se povuče, tada divlja zver u nama, zasićena mesom i pićem, podivlja i otera san da bi krenula u potragu za onim sto ce zadovoljiti njene nagone. Kao što znate ona će, u takvim trenutcima odbaciti sav stid i oprez i neće prezati ni od čega. U mašti neće ustuknuti od snošaja sa majkom ili bilo kim drugim, čovekom, bogom, životinjom, ni pred zaboravljenom hranom ili krvavim činom. Prihvatice svaku bestidnost i ludost."

                                                ZAKLJUČAK

          Čovek trećinu svog života provede spavajući, Što znači da je za vreme te trećine jedina svesna radnja koju obavlja, san.

            Verujem da se kroz san pokazuje prava čovekova priroda, odnosno da je u snu Čovek lišen negativnih osobina kao Što su stidljivost, kukavičluk...pošto je nemoguće iskazati tu pravu prirodu (u realnoj svakodnevnici), san dopunjava te nedostatke. Otuda je jedna trećina života neuludo potrošena.

            Medjutim, san nije samo to. San su slike i dogadjaji iz prošlosti, nevažne da bi ih čovek pamtio (pa ih sigurno čuva u svojoj podsvesti). To su slike suviše bolne, i neprihvatljive iz drugih razloga, za zdrav razum.

            Takodje, verujem da bi svako trebao da bude tumač svojih snova. Svako bi trebao da spozna način da odgonetne svoje snove, i tako upozna sam sebe, kao Što je Jung govorio. Snovi su rečnici simbola, jedinstveni od osobe do osobe, poput genetičkog zapisa.

            San je "Čuvar spavanja".Iako traju po samo nekoliko sekundi (po nekim teorijama), oni otkrivaju Čitav spektar dogadjaja i emocija, bogatiji od bilo kakvog filma ili knjige.

            Snovi su košmari. Zato Što otkrivaju više o nama samima. I govore nam to. Upoznaju nas sa samim sobom - kakve nismo hteli da poznajemo. Kakve ne Želimo da                                        prihvatimo.