Samo ovako možemo rešiti ili prevaziući bilo koji problem u životu


Kvantni skok u svesti


Tek kada uklonimo sve one emocije koje nam zamagljuju racionalni um i odgovor, tek tada ćemo shvatiti rešenje bilo kojeg problema. U korenu odbijanja je uvek strah i neizvesnost. Naše popuštanje pred odbijanjem da razmišjamo na drugačiji način je kvantni skok - klalitenije i svrsishodnije razmišljanje. Jer svaki odgovor mi "znamo", ali racio ga odbacuje.

Ajnštajnu se pripisuje izreka da ne možemo rešiti problem na istom nivou razmišljanja na kome smo ga stvorili. To je posebno primenjivo na odnose i emocionalne probleme, kao i životne okolnosti koje stvaramo.

Često se uhvatimo u začarani krug emocionalnih poriva i misli usmerenih na promenu spoljne situacije i drugih ljudi, odluka koje donosimo racionalno, a zatim ih povlačimo ili se mučimo usled suprotstavljenih emocija, ili rastrzanosti koja nam onemogućuje da uopšte donesemo odluku.

Svaki od tih poriva, emocija i misli sadrži delić istine i delić zdravih i opravdanih želja - ali niti jedan ne percipira širu sliku. Dok ne rešimo uverenja i emocije koje nas ograničavaju, svaki od tih poriva će nam se periodično činiti ispravnim ili realističnim, i svaki od njih biće suprotstavljen ostalima. Nakon što iscelimo ograničenja i, što je posebno bitno, integrišemo izgubljene ili zaboravljene kvalitete, delove svesti našeg istinskog bića, shvaćamo izreku zen-mudraca: suprotnost istini takođe je istina. Možemo pogledati situaciju s daleko dubljim razumevanjem i uvidom, i, što je još važnije, bez ograničenja koja nas sputavaju. Tada je rešenje očito i samo po sebi razumljivo, slično kao kad sa strane promatramo druge ljude koji se bore sa svojim problemima.

Primer, možda vas ne zadovoljava kvalitet vašeg partnerskog odnosa. Možda se u vama bore ljutnja, ljubav, prkos, strah, misli kao što su: on/ona je bolji/a od mnogih drugih... i bolje da sam s njim nego sama... ali ne ceni me i ne primećuje koliko bih želela... ali u nekim situacijama je ipak tako pažljiv... a pitanje hoću li moći naći ono što želim ako prekinem... ali ipak želim daleko više nego što mi ovaj odnos pruža...

Pokušavanje da promenimo drugu osobu i spoljnu situaciju, ili donošenje racionalne odluke, po pravilu je neuspešno - a čak i ako je (najčešće privremeno) uspešno, unutarnji problem ostaje nerešen, emocije neisceljene, a izgubljeni delovi nas neintegrisani, pa ćemo vrlo brzo stvoriti, ili će nas privući, slična situacija i slični osećaji, sve dok se konačno ne okrenemo sebi i ne usmerimo na rešenje uzroka problema.

Traumatična iskustva i toksični odnosi uzrokuju rascepkanost ličnosti - pojedini delovi se odbacuju kako bi ustupili mesto ograničavajućim uverenjima (često pozitivni kvaliteti među kojima je na prvom mestu samopoštovanje), drugi se potiskuju i ostaju nezreli (neugodni osećaji), a neki se razvijaju i stvaraju kao maska ili kompenzacija (npr. agresivnost, uloga žrtve, ponekad i pozitivni kvaliteti kao što su intelekt, polnost, humor...).

Nakon što se rešimo ograničenja, možemo integrisati, primer, izgubljeno samopoštovanje, optimizam, unutarnji osećaj sreće... i postaje nam očito, zavisno od situacije, da smo, primer, burno reagovali na sitnice koje su se mogle rešiti iskrenim i smirenim razgovorom bez predbacivanja, ili smo zaista zanemarivali sebe iz straha da ne zaslužujemo i ne možemo naći bolje. Možda smo racionalno to shvatali odavno ranije - ali slično kao kad pokušavate prijateljicu podstaći na racionalno i pozitivno rešenje njenog problema, uplele bi se emocije i strahovi koji bi nas povukli natrag. Pokušavati izabrati između racionalnog i emocionalnog, između jedne emocije i druge... posve je uzaludan posao, dok se ne postigne stepen integracije iz kojeg vaše biće može osećati i delovati usklađeno, na novom stepenu zrelosti i zdravlja. To je istinski kvantni skok u svesti.

Poteškoća je u tome što je vrlo lako omalovažiti svoj doprinos problemu, povesti se za nezrelim emocijama koje nam se u tim trenucima čine vrlo realistične, ili ostaviti njihovo rešavanje 'za kasnije' - u takvom odlaganju i nepotrebnim frustracijama mogu proći godine, umesto da se to vreme iskoristi za napredovanje i stvaranje sretnog i zdravog života.


@ Lazar 2022.

Predhodna stranica