Drugi nacin provere nasih pretpostavki o visedimenzionalnoj strukturi Modela je njegova primena za pokusaj objasnjenja tzv. "ne-Hercijanskih" talasa Nikole Tesle. Poznato je naime, da se Tesla mnogo borio da ukaze i dokaze kako je njegov pronalazak (bezicno slanje energije) sasvim drugaciji od konvencionalnog emitovanja koje koristi "Hercijanske talase", a sto se, u zvanicnim objasnjenjima cesto zaobilazi.
   Prema podacima iznetim u knjizi Dejvida Pita "U traganju za Nikolom Teslom", klub NT, 1996.g., dat je Teslin clanak u kojem opisuje svoje prve eksperimente bezicnog prenosa vrsene u Kolorado Springsu. Da bismo izbegli moguce nejasnoce navodimo njegov originalni zapis.

   "...Bio je to treci jul - datum koji nikada necu zaboraviti - kada sam dobio prvi odlucujuci eksperimentalni dokaz o isitini od najveceg znacaja za napredak covecanstva. Na zapadu su se skupljali i zgusnjavali naelektrisani oblaci, i pri kraju dana furiozna olujna nepogoda ispraznila je svoj bes na okolnim vrhovima nastavljajuci velikom brzinom da se krece preko visoravni. Dugotrajna i snazna praznjenja dogadjala su se u skoro pravilnim vremenskim intervalima. Moja posmatranja su time bila uveliko olaksana i doprinosila su tacnosti mojih ranijih iskustava. Bio sam spreman da brzo rukujem svojim instrumentima. Prijemni uredjaj je bio propisno podesen, i pokazivao je sve slabije i slabije efekte kako se oluja udaljavala, sve dok nisu potpuno nestali. Gledao sam sa velikim uzbudjenjem i ocekivanjem i zaista, ubrzo se efekat ponovo pokazao, postajao je sve jaci i jaci i posto je prosao kroz maksimum postepeno je oslabio i ponovo nestao. Mnogo puta, u pravilnim intervalima, ponavljali su se isti efekti sve dok se oluja, sto je bilo ocigledno iz jednostavnog izracunavanja, krecuci se skoro konstantnom brzinom nije udaljila na rastojanje od tri stotine kilometara. Ni tada ova neobicna dejstva nisu prestala, vec su nastavljala da se javljaju sa nesmanjenom zestinom"..."Iako je to izgledalo nemoguce, ova planeta, bez obzira na svoju ogromnu velicinu, ponasala se kao provodnik konacnih dimenzija. Odmah mi je postao jasan ogroman znacaj ove cinjenice za prenos energije mojim sistemom..."

   Tesla je tada, kao i svi ondasnji a i danasnji tumaci ovih eksperimenata, zkljucio da elektricni impulsi nastali usled oluje mogu da prelaze ogromna rastojanja kroz Zemlju, pa se sa ogromnim zarom bacio na nove eksperimente "Prenosa elektricne energije bez zica"...
   Sa aspekta modela VOS-a ovaj Teslin zakljucak u sustini i nije netacan ali je ipak nedovoljno precizan. Naime, jedini (tada, a i danas) naucno objasnjeni i verifikovani "talasi" kojima se vrsi prenos elektromagnetne energije su "Hercijanski" elektromagnetski talasi, podrobno opisani Maxwell-ovim jednacinama. Njihova brzina prostiranja kroz sve moguce sredine sasvim je poznata. Obzirom na to, kao i velicinu Zemlje, vremenski interval izmedju ponovljenih efekata trebao bi biti reda delica sekunde, a on iznosi punih 28 (dvadesetosam) minuta (?) ! Kako ovo objasniti prostiranjem "kroz Zemlju" kada bi elektromagnetski impuls za to isto vreme presao preko 500.000.000 (pet-stotina-miliona) kilometara dok je poluprecnik Zemlje "svega" 6.380 (sest-hiljada) kilometara...
   Sva moguca objasnjenja ovolikog "kasnjenja" tesko su odrziva jer zvanicna nauka nije u mogucnosti da potvrdi bilo kakvu vrstu interakcije koja dovodi do gubitka energije fotona pri cemu ne deluje na njihov pravac (tzv. "kocenje" svetlosti koje je sa stanovista zdravog razuma ocigledno, u okviru kvantne elektrodinamike tesko moze da se prihvati).
   Po nasem misljenju, Tesla je bio svestan ovog problema pa je upravo zbog toga i napominjao da se njegov pronalazak ne zasniva na "Hercijanskim talasima". U sustini on i jeste i nije bio u pravu. Kao sto cemo videti iz dela koji sledi ova protivurecnost je samo prividna. Naime po nasem Modelu, Svemir i svi "objekti" u njemu, pri cemu je i sam Svemir samo jedan od "objekata" unutar Jedinstva, su nesumnjivo visedimenzionalni i "prostorno-vremenski" zatvoreni, sto je u potpunoj saglasnosti sa Opstom teorijom relativnosti. Ono sto se ovde naglasava je cinjenica da se ta zatvorenost podrazumeva i za tzv. cetvrtu dimenziju, koju mi obicno nazivamo "vreme". Prema modelu (a i Einsteinovim shvatanjima) ona je NEODVOJIVI i sasvim ravnopravan "deo" celine prostorvremematerija. Ovakvo shvatanje strukture Jedinstva, omogucuje nam pretpostavku da Zemlja svojom masom ne samo da deformise "prostor" (kako se obicno tumace Einsteinove ideje - u gravitacionom smislu), nego i celokupnu multidimenzionalnu strukturu Jedinstva, zatvarajuci je u (barem) cetiri dimenzije!
   Opis visedimenzionalne strukture Jedinstva kakvu podrazumeva Model zahteva dosta objasnjenja ali, za ovu priliku najuprostenije receno, cetvrta dimenzija (koja je upravna na sve tri "nase vec postojece) ima smer koji se najpribliznije moze opisati recima "od unutra prema van" (i obrnuto). Analogno tome sto bi: "covek sa fenomenalnim vidom mogao videti svoj vlastiti potiljak", kako se to jednom prilikom nasalio Einstein, objasnjavajuci zatvorenost "prostora" (u trodimenzionalnom smislu) trebalo bi, prema Modelu, da se, zbog zatvorenosti i u cetvrtoj dimenziji, elektromagnetski impuls odaslan "prema van" vrati "iznutra", dakle da se pojavi na istom "mestu" u prostornom smislu odakle je poslan, ali na drugom "mestu" u visedimenzionalnom smislu, tj. "pomeren" u cetvrtoj dimenziji, ili jednostavnije i nama shvatljivije receno, nakon odredjenog vremena...
   Nas subjektivni dozivljaj unutar (priznali mi to ili ne: trodimenzionalnog + vreme) sveta je samo gruba projekcija stanja-dogadjaja iz visedimenzionalne objektivne stvarnosti. To i jeste osnovni razlog nasih problema u komunikaciji sa Prirodom. Premda je model VOS-a zasnovan na pretpostavkama (bas kao i sve druge kosmoloske teorije), ipak nam omogucuje da "zavirimo" u nezamislive dubine Jedinstva, od Svemira do ljudske misli...
   U konkretnom slucaju, prema modelu, Teslini ne-Hercijanski talasi su zapravo, da tako kazemo, u stvari Hercijanski talasi (koji jedino i postoje), ali oni koji su se kretali "izvana", tj. sa druge strane od naseg "iznutra", gde je "put" mnogo duzi, pa je i kasnjenje neuporedivo vece od onog ocekivanog za kretanje "iznutra". Ne ulazeci u dublja objasnjenja, mozemo reci da je u Modelu pojam kvantiranosti "prosiren" na celokupno Jedinstvo (dakle i na "vreme"), odakle proizilazi odnos T²t = 10^-66. Uprosteno receno, u odnosima izmedju necega "sto jeste" i sto je "unutra", kako bi to rekli filozofi, i onoga sto je "izvan", sa "druge strane" od naseg "iznutra", pojam "predjenog puta" i pojam "talasne duzine" su sasvim ekvivalentni u istom smislu u kojem su to i energije objekata iskazane kao mc² i hv, i koje su, sta vise, po Modelu potpuno identicne. Pokusajmo sada objasniti Teslin eksperiment koristeci postavke Modela pri cemu pojmove linearnog prostora i vremena (koji realno (?) postoje samo u nekim zaista lokalno-ogranicenim uslovima) treba zameniti odgovarajucim iz opste teorije relativnosti.
   U nastojanju da Teslinim ne-Hercijanskim talasima pruzimo neko realno i prihvatljivo - razumno objasnjenje, posluzimo se Modelom. Zakrivljenost prostorvremena je odredjena prevashodno prisustvom Zemlje cija je masa 6*10²⁴ kg. Ovoj masi odgovara Comptonova talasna duzina od 0.37*10^-66 m, odakle je t = l_c / c = 1.23*10^-75 s. Usled zakrivljenosti vise - dimenzionalne strukture odgovarajuce vreme ( odnosno "put" za nekog posmatraca iz "tamo") sa "one strane" je "vece" za odnos poluprecnika Svemira koje on "sada" ima u cetvrtoj dimenziji i onog koji "sada" ima u trecoj dimenziji (i koji ce se prema Modelu izjednaciti "onda" kada Svemir (Vecno Oscilujuci) dodje u stanje crne rupe. Dakle "stvarno", i za posmatrace iz "tamo", realno "vreme-put" je "duze" za: R_IV / R_Sv = 1.5*10²⁹ / 1.42*10²⁶ = 1056 puta (vidi endnote³), pa ono ima vrednost (naravno ovde posmatrano samo kao skalarna velicina) od: 1.23*10^-75 * 1056 = 1.29*10^-72 sec. Uzimajuci u obzir vec pomenutu ekvivalentnost "puta" i "vremena" koju podrazumeva model i njihov medjusobni odnos "ovoga - ovde - unutar" i "onoga - tamo - izvan", vrednost intervala vremena kao "neku vrstu projekcije" velicine predjenog "puta "sa one strane" u "nasu realnost" iznosi: T = ( 10^-66 / t )^1/2 = ( 10^-66 / 1.29*10^-72 )^1/2 = 880,45 sec. Ova velicina predstavlja ono sto bi mi, prema Modelu, trebali doziveti kao "vreme kasnjenja". Kao sto vidimo ono iznosi 14,67 minuta. Vreme koje je Tesla eksperimentalno ustanovio je nesto vece, ali to je zaista zanemariva razlika obzirom da su velicina Svemira, njegova starost, a pogotovo vrednost njegove mase, i pored ogromnih napora nauke, velicine vise spekulativnih nego znanstveno potvrdjenih vrednosti. U relacijama od stotinjak biliona (10¹⁷) godina, cak i nekoliko hiljada godina su zanemarivi intervali vrmena. Tim vise je korelativnost izmedju elektomagnetskih talasa koji se, po Modelu, krecu "sa one strane" i Teslinih ne-Hercijanskih talasa veca i znacajnija.
   Na kraju ovog odeljka napomenimo jos i to da po modelu VOS'a isti efekat traba da proizvedu i ostali objekti Jedinstva. Posto Zemlji teoretski odgovara k = -5, sledeci "visi" objekat je onaj kome odgovara k = -6, dakle objekat mase od oko m = 10^-5.2k = 1.58*10³¹ kg. Najpriblizniji "realni "objekat je nase sunce sa masom od 2*10³⁰ kg. U postupku identicnom kao i za uticaj Zemlje, dobija se "kasnjenje" od oko 508197 sekundi, odnosno oko 140 sati sto nije nemerljivo za onoga ko zaista zeli "istinu"....