Energija vetra, vetrenjače



Sistematska istraživanja i razvoj vetroenergetskih sistema kod nas praktièno ne postoje ili ako postoje stalno se nalaze u poèetnoj fazi. Do danas je razvoj vetroenergetike (ako se uopšte može govoriti o razvoju) tekao uglavnom kroz zalaganje entuzijasta, kako u nauènim ustanovama tako i u privrednim organizacijama. Entuzijasti su samostalno izgradili nekoliko malih sistema, bilo je i uvoza vetrogeneratora radi testiranja i korišæenja ali ni jedan od tih pokušaja nije bio klica nekog šireg razvoja.

Vetar je jedan od osnovnih parametara koji se mere na meteorološkim stanicama širom zemlje. Merenja vetra i podaci o njemu ne mogu se direktno koristiti za detaljnu procenu eolske energije, veæ samo za globalnu. Po ispitivanjima koja je izvršio RHMZ, naša zemlja se ubraja u podruèja sa znatnim energetskim potencijalom. Izrazito vetrovita podruèja su u planinskim oblastima i duž Jadranskog mora. U Srbiji se izdvajaju delovi Vojvodine i planinske oblasti Južne i Istoène Srbije, uglavnom iznad 100-1500 m nadmorske visine. Prema ovoj opštoj proceni raspodele vetra raèunat je fluks energije vetra za standardnu visinu 10 i 50m iznad površine tla i krece se od 400-800 W/m2.
Ova relativno povoljna ocena energetskog potencijala vetra treba da omoguæi dalja istraživanja u zavisnosti od lokaliteta, kao i uticaje meteoroloških pojava koje mogu ogranièiti ili potpuno onemoguæiti njihovo korišæenje - velike ledene naslage, jaki udari vetra, udari groma itd. Za pouzdanu procenu vetroenergetskog potencijala neophodna
su dodatna istraživanja. U šire navedenim lokacijama postoje mikro lokacije koje su od posebnog interesa za eolsku energetiku. Kao ilustracija mogu poslužiti èinjenica da merenja izvršena na Kopaoniku na mestu samo 1km udaljenom od meteorološke stanice, pokazuje da je tu vetroenergetski potencijal za 70% veæi od potencijala na lokaciji stanice.
Ovo nije èudno jer na vetroenergetski potencijal u nekoj taèki bitno utièu tri odredišta:

1. U makroskali, geografski položaj
2. U mezoskali, konfiguracija terena (u primeru Kopaonika ovo je dominantno)
3. U mikroskali, rastinje i druge lokalne prepreke vazdušnom strujanju
Procenjuje se da su naše moguænosti u razvoju vetroenergetike uslovno velike.
Pod ovim podrazumevamo: iako u našim oblastima ne duvaju jaèi sezonski vetrovi, u priobalju Jadrana, u dolinama veæih reka, u Vojvodini, na veæim planinskim visoravnima i nizu drugih specificnih lokaliteta, srednje brzine, a verovatno i distribucije brzine po vremenu su pogodne za vetroenergetiku.
Trenutno u našoj zemlji nema nijedne eolske elektrane. Postoji u okolini Subotice jedna zapuštena vetrenjaèa za koju ima interesovanja da se obnovi u cilju istraživanja, ali za sada je i to u formi projekta. Jedini privredni subjekt koji se interesuje za praktiènu primenu trenutno jesu Srbijašume, koje žele da u Deliblatskoj pešèari u udaljenim krajevima za svoje potrebe podignu dve male vetrenjaèe za pumpanje vode. Ovim projektom trenutno se bave u Institutu "Nikola Tesla".

Glavni uzroci nezastupljenosti eolskih elektrana jeste cena elektriène energije koja je
vrlo dugo bila i po 10 puta veæa od proizvodne u TE, pa nije bilo ekonomskog interesa
za njegovu izgradnju. Bliža buduænost razvoja vetrogeneratora u Jugoslaviji u funkciji povezivanja u energetsku mrežu nije svetla. Oblasti gde bi mogli da nadu svoju primenu jesu mali sistemi koji bi uglavnom mogli služiti za napajanje u udaljenim oblastima gde nije isplativo izgraditi mrežu.

Razvoj tržišta eolske energije

Tržište proizvodnje elektriène energije uz pomoæ vetra je u velikoj ekspanziji još od poèetka 1990 i tendencija rasta se nastavlja i dalje. Iako su prvi koraci u razvoju eolske energije naèinjeni u USA, pravi predvodnik razvoja ovog sektora jeste Evropa.

Negde oko 4500MW novih eolskih postrojenja instalisano je u svetu u 2000. godini poveæavši ukupno instalisanu snagu na 17 500MW. Krajem 2001. godine instalisana snaga na Svetu iznosila je 24000MW, što je povecanje od oko 70% u odnosu na 2000. godinu. Nemaèka je imala instalisano 8750MW, što je oko 50% inst. snage u Evropi (17310MW) i oko 35% instalisane snage na Svetu. Eolske elektrane sada su u moguænosti da generišu oko 40 milijardi kWh elektriène energije godišnje. Poslednjih godina XX veka i USA se polako vraæa intenzivnom razvoju eolskih elektrana. Krajem 2000. godine u SAD je bilo instalisano 2550MW, a krajem 2001. godine 4500MW.

 

Cena eolske energije

Elektriènoj energiji koju dobijemo iz vetrogeneratora ne možemo pridodati neku jedinstvenu vrednost, a isto važi i za elektriènu energiju u termoelektranama. Veoma je bitno da napravimo razliku izmeðu cene elektrane (kao što su eolske turbine i eolske farme) i cenu elektriène energije koju oni proizvode. Kapitalne investicije su primarno u funkciji velièine instalacije.
Cena energije zavisi od brzine vetra i institucionalnih faktora i ima dve komponente:

  • Kapitalni troškovi
  • Troškovi finansiranja
  • Operacione troškove i troškovi održavanja
  • Proizvodni troškovi
  • Spoljni troškovi

Proraèun cene generisanja elektriène energije iz vetra prati proceduru koja je razumno standardna za celu energetsku industriju.

KAPITALNI TROŠKOVI

Temelj

5-11

Elektriène veze

5-11

Zemljište

0-5.7

Troškovi planiranja

1.5-3

Dozvole

3-8

Infrastruktura

2-4

Menadžment

3-6

Razni troškovi

2-4

Povezivanje sa mrežom

7.5-15

TOTAL

15-40

Kapitalni troškovi potièu od kupovine i instaliranja eolske elektrane i njenog povezivanja sa mrežom. Kapitalni troškovi imaju tipiènu vrednost izmeðu 75% i 90% ukupne cene koštanja. Ukupna investiciona cena je negde oko 1000 US$ po kilovatu instalisane snage. Meðutim ovo nije striktna vrednost jer ekonomsko merilo ima odluèujuæi uticaj tj. prelaskom sa mašine od 150kW na 600kW cena se grubo utrostruèuje pre nego što se 4 puta uveæa. Razlog je da kolièina neophodne energije za izgradnju mašine od 150kW nije mnogo razlièita od one potrebne za 600kW mašinu. Trenutnosu najekonomiènije  mašine u opsegu 500-750kW i njihove cene su relativno niske. Kada se odluèuje o velièini mašine ne uzima se samo u obzir i cena instalisanog kW npr. manja turbina je profitabilnija u oblastima sa slabijim vetrom. Cena modernih turbina sa preènikom od 45m je negde oko 700ECU/kW. Moramo naglasiti da se najekonomiènija velièina menjala tokom godina i da još uvek raste. Èesto se koristi termin "referentna cena" da se oznaèi cena energije proraèunata korišæenjem standardnih procedura, sa fiksnim kamatnim stopama i mora se razlikovati od cena relevantnih za pojedine države.

Jasan je silazni trend produkcionih troškova eolskih turbina, i predviða se njegov dalji pad usled poboljšanja gradivnog materijala i optimizacije generatora i menjaèa. Instalacioni troškovi variraju kako variraju troškovi prilaza (puteva) i troškovi temelja u zavisnosti od tipa zemljišta. Drugi promenljivi faktori su razdaljina od puta, cena dolaska velikog mobilnog krana, rastojanje do voda sposobnog da primi maksimalnu snagu od turbine. Takoðe ekonomija velièine ima uticaja pošto je lakše izgraditi èitavu farmu, nego samo jednu vetrenjaèu. U ovim troškovima najveæi deo odlazi na samu turbinu (rotor, generator, prenosni mehanizam).

Odnos cene turbine sa cenom ostalih elemenata nazivaju se balansni troškovi.
Balansni troškovi su prikazani u tabeli 3.9.4.1 i dati su u % od cene turbine.

BALANSNI TROŠKOVI EOLSKE ELEKTRANE

 

 

Studije pokazuju da se ovi troškovi smanjuju za 25% sa prelaskom sa mašine od 300kW na mašinu od 1MW

TROŠKOVI FINANSIRANJA

Troškovi finansiranja predstavljaju cenu vraæanja investitorima i bankarskih zajmova i odlikuje se jakom razlikom od zemlje do zemlje. Generalno možemo reæi da su troškovi finansiranja u padu kako raste poverenje u ovu tehnologiju. Ekonomiènost eolskih elektrana povezanih u mrežu zavisi od finansijske perspektive (koliko brzo i sa kojom kamatom žele investitori povraæaj sredstava). Dalja regulatorna politika kao što su primeri investicionih subvencija doprinose smanjenju potreba za troškove investiranja i donose pouzdanost u investiranje u eolsku energiju. Direktna podrška privatnim investicijama je u funkciji stvaranja tržišta i usled toga uspostavljanje nove industrije.
Najèešæi modeli za stimulaciju tržišta ukljuèuju:

  • Javne fondove za demonstracione projekte
  • Direktnu podršku investicionom trošku (% od ukupnog troška ili odreðeni iznos po instalisanom kW)
  • Podršku kroz premije za elektriènu energiju iz eolskih elektrana
  • Finansijska inicijativa - specijalni zajmovi, povoljne kamatne stope itd.

Instalacioni troškovi imaju tendenciju porasta sa porastom brzine. Ovo reflektuje èinjenicu da investitori mogu priuštiti veæe troškove ako dobijaju veæi prinos. Poveæanje brzine sa 8m/s na 9m/s poveæaæe izlaznu snagu za 10%.

TROŠKOVI RADA I ODRŽAVANJA

Pošto za eolske turbine nema troškova za gorivo, kada su izgraðeni jedini troškovi idu na rad elektrane i održavanje. Moderne turbine su konstruisane da rade nekih 120 000 èasova tokom veka trajanja od 20 godina. To je daleko više od automobilskog motora koji je predviðen da radi 4000 - 6000 èasova. Iskustva pokazuju da se troškovi održavanja vrlo niski kod novih turbina ali rastu sa starenjem turbine. Za novije mašine procenjena vrednost troškova održavanja je 1.5-2% godišnje od osnovnih investicionih troškova.

Ukupni troškovi se mogu i iskazati i preko proizvedenog kW i iznose 1-2cECU/kW. Ovo ukljuèuje zakup zemljišta, održavanje i osiguranje. Operacionalni troškovi variraju od zemlje do zemlje i izmeðu mesta za izgradnju. Nemaèki podaci ukazuju da se troškovi osiguranja i garancija prepolove pri prelasku sa 200kW na 500kW i kreæu se od oko 25 ECU/kW za 200kW mašine i padaju na 15ECU/kW za 500kW mašine. Trenutne cene energije za odgovarajuæe eolske farme srednje velièine cene od 850 ECU/kW su 9.6cECU/kW za brzinu od 5m/s i padaju na 3.4cECU/kW za brzinu od 10m/s. (Sve brzine vetra se odnose na visinu glavèine).

 

PROIZVODNI TROŠKOVI

Prihod od eolskih elektrana je osnova ekonomske investicije. Produktivnost eolskih turbina je jako porasla sa razvojem tehnologije, a i postajale su sve jeftinije i efikasnije. Postoje dva glavna faktora koja utièu na sposobnost eolske turbine da proizvodi energiju, a zbog toga i na moguæi prihod. Prvi faktor jesu same komponente turbine kao što su rotor, prenosni sistem, velièina generatora i moguænost turbine da radi kada je vetar raspoloživ. Drugi faktor je da priroda vetra ima odluèujuæu ulogu na izlaznu energiju. Što je veæa produktivnost turbine to je cena generisane elektriène energije niža. Potpuno slobodno tržište elektriène energije ne postoji, veæ cena pored cene proizvodnje zavisi od razlièitih efekata koji utièu na tržište (porezi, subvencije).

EKSTERNI TROŠKOVI

Tehnologija

Eksterni troškovi cECU/kWh

Offshore eolska farma

0.67-3.65

Eolska farma na kopnu

0.59-2.55

Prirodni gas (el.energija)

7.11-80

Biogas elektrana (el.energija)

4.36-16.12

Biogas elektrana (grejanje)

1.32-4.57

Da bi odredili pravu cenu generisanja elektriène energije moramo uzeti u obzir i troškove zagaðenja i druge "eksterne troškove". To su troškovi ljudskog zdravlja i zaštite sredine koji trenutno nisu prikazani u tržišnoj ceni energije. Oni se takoðe oznaèavaju kao društveni troškovi. Društvo podnosi troškove zagaðenja u smislu lošijeg zdravlja, viših troškova zdravstvene zaštite i uništavanjem okoline. Evropska istraživanja ustanovila su poredive podatke eksternih troškova razlièitih tehnologija proizvodnje elektriène energije. Podaci su zasnovani na analizi nekoliko životnih ciklusa, ukljuèujuæi aspekte kao što su trošenje resursa, transport, proizvodnja, uništenje i odlaganje. Rezultati ove analize u Danskim uslovima, pokazuju da su eksterni troškovi eolskih turbina znatno niži od svih ostalih tehnologija.

 

EKSTERNI TROŠKOVI

Postoji više faktora koji izazivaju stalni pad cene eolsko-energetskog sistema:

    • Trend ka veæim turbinama
    • Pad cene izgradnje infrastrukture
    • Moguæa redukcija cene sirovina

Podaci iz Evropske studije o obnovljivoj energiji pokazuju da vetar može postati jedan od najjeftinijih obnovljivih izvora energije, sa cenom energije u okviru cene iz termalnih izvora.

 

Cena el. energije iz eolskih turbina

Cena eolske elektriène energije puno zavisi od brzine vetra, pa zbog uopštene analize trebalo bi napraviti vezu izmeðu brzine vetra i produktivnosti mašine (u kWh/m2 i kWh/kW). Podaci o proizvodnji energije za više modernih turbina pokazuju da faktor kapaciteta je oko 0.2 pri 6m/s, penje se na 0.45 pri 9m/s (visina glavnjaèe), dok je "prinos" oko 750 kWh/m2 pri 6m/s i raste do 1600 kWh/m2 pri 9m/s.

Lokalne brzine vetrova široko variraju u celoj Evropi. Najbolja mesta za eolske farme su brdoviti predeli Irske, Britanije i Grèke, delovi južne Francuske, Španija i Kanarska Ostrva gde su proseène brzine vetra od 8m/s do 10m/s.

Pogledom na kartu vetrova u Evropi primeæujemo da u zapadnoj Danskoj brzine su oko 8m/s, dok je u priobalnom podruèju Nemaèke do 7.5m/s. U ostalim delovima Evrope vetrovi su slabiji i njihova brzina opada udaljavajuæi se od mora ka untrašnjosti. Vetar na otvorenom moru ima potencijal da preda znaèajne kolièine energije pri ceni koja je niža od ostale obnovljive energije. Brzine vetra su generalno veæe na otvorenom moru, mada brdoviti predeli u Britaniji, Italiji i Grèkoj imaju velike brzine.

Širok opseg kamatnih stopa i drugih faktora mora biti uvažen i zato razlikujemo najniže, srednje i najviše cene energije. Pregled se odnosi na mašine od 600-750kW. Pretpostavimo da instalacioni troškovi rastu sa brzinom preko 7m/s za 8% po m/s. Proizvodnja energije je dobijena uz predpostavku da su pouzdanost i drugi gubici 10% od ukupne energije (stvarni gubici su èak i manji, pošto je pouzdanost oko 98% postignuta, ali garantovani nivo je oko 95% i èini osnovu investicionih odluka). Cena energije je oko 9.6 cECU/kWh pri 5m/s i opada do 3.4 cECU/kWh pri 10m/s.

 

POREÐENJE CENE EOLSKIH IZVORA SA KONVENCIONALNIM

Cene elektriène energije iz eolskih izvora su u stalnom padu poslednjih 20 godina i trenutno se mogu ekonomski porediti sa cenom iz konvencionalnih izvora (ugalj, gas,nafta...) Cene izgradnje i održavanja konvencionalnih (termo) izvora elektriène energije takoðe variraju u zavisnosti od mesta izgradnje i lokalnih propisa.
Ako pokušamo da uopštimo uslove možemo dobiti poredben odnos cene elektriène energije za razlièite tehnologije dobijanja.
Status i cene TE razlièitih tehnologija date su u tabeli 3.9.5.1

Tehnologija

Kapitalni troškovi ECU/kW

Troškovi goriva cECU/kWh

Troškovi održav. cECU/kWh

Konaèna cena cECU/kWh

Gas

450-700

1.7-2

0.4-0.6

3.1-4

Ugalj

1000-1300

1.8-2.3

0.7-1

3.7-5.5

Nuklearna

1200-2000

0.7-0.9

0.8-1

3.3-8

POREÐENJE CENA EL.ENERGIJE

Cena elektriène energije dobijena je uz primenu poreskih olakšica od 5% tokom veka od 20 godina. Na slici 3.9.5.1 uporeðene su dobijene vrednosti cene elektriène energije iz termo i eolskih izvora.

POREÐENJE CENA EL.ENERGIJE

 

BUDUĆE TENDENCIJE CENA

Postoji više faktora koji izazivaju stalni pad cene eolsko-energetskog sistema:

  • Trend ka veæim turbinama
  • Pad cene izgradnje infrastrukture
  • Moguæa redukcija cene sirovina

Podaci iz Evropske studije o obnovljivoj energiji pokazuju da vetar može postati jedan od najjeftinijih obnovljivih izvora energije, sa cenom energije u okviru cene iz termalnih izvora.

Za eolske turbine procenjeno je da æe cena padati za 8%-15% za svako udvostruèenje proizvodnje. Uz svako usavršavanje tehnologije, boljeg razumevanja optereæenja vetra i osobina materijala cena æe padati još i više.

Najnovija Evropska studija o obnovljivoj energiji (TERES II) dolazi do zakljuèka da æe buduæi razvoj i istraživanja omoguæiti znaèajna tehnološka unapreðenja i procenjuje da æe do 2020. kapitalni troškovi biti 50-75% od današnjeg nivoa. Sve ovo æe omoguæiti da se podižu eolske elektrane i na lokacijama sa nižim brzinama vetra.

Podaci iz ove studije ukazuju da bi eolska energija u buduænosti mogla postati jedna od najekonomiènijih, pošto poveæani zahtevi za gasom i njegove male rezerve veæ imaju uticaj na njegovu cenu. Uglja ima relativno dosta ali poveæani zahtevi iz treæeg sveta, naroèito iz Indije i Kine, mogu poveæati njegovu cenu.

 

Nedostaci eolskih elektrana

Rad elektrana na vetar nije praæen pojavom zagaðenja i štetnih uticaja koji prate rad nuklernih i elektrana na fosilna goriva. Meðutim ni eolske elektrane nisu savršene pa se i kod njih javljaju problemi u radu.

Jedan od najnepovoljnijih aspekata eolske elektrane jeste taj što imaju varijabilnu i stohastièku proizvodnju (proizvodnju koja se ne može predvideti). Zbog ovog razloga ne bi trebalo da udeo eolskih elektrana preðe 10% u snazi svih elektrana elektroenergetskog sistema. Mada i ovo nisu striktne vrednosti pošto veæ postoje države gde udeo elektrana na vetar prelazi 10% npr. Danska. Udeo ovih elektrana moguæe je poveæati ako se osigura akumulisanje energije. Neka od moguæih rešenja jesu kombinovanja eolskih elektrana sa pumpno-akumulacionim postrojenjima ili solarnim elektranama. Višak elektriène energije dobijene iz vetrogeneratora moguæe je iskoristiti za kompresiju vazduha koji se zatim uskladišti u nadzemnim ili podzemnim rezervoarima. U pogodnom trenutku taj se vazduh može iskoristiti za pokretanje turbina. Višak elektriène energije se može upotrebiti i za elektrolizu vode, a dobijeni hidrogen može poslužiti kao gorivo u npr. gorivnim æelijama. Na ovaj naèin postiže se vremenska nezavisnost izmeðu proizvodnje elektriène energije u elektro-energetskom sistemu i potrošnje potrošaèa. Meðutim ni jedno od ovih rešenja nije povoljno jer troškovi izgradnje elektrana drugih tipova uz elektranu na vetar ili troškovi uskladištenja energije mogu biti veæi od troškova izgradnje same eolske elektrane.

Problemi koji se još javljaju u vezi sa radom eolskih elektrana jesu buka pri prolasku krila kroz zavetrinu stuba i buka koju prave lopatice pri kretanju kroz vazduh, ometanje elektromagnetnih talasa, mehanièke vibracije, zauzimanja površine zemljišta.
Svi ovi problemi su razvojem tehnologija uglavnom prevaziðeni tj. svedeni na minimum negativni uticaji ili ih uopšte i nema.

Izvor: ETF Beograd

 

REŠENJE?!

Mali, isplativ i nezavistan sistem za domaæinstvo u Prirodi.

MOBILNI SISTEM ALTERNATIVNOG IZVORA ENERGIJE

Ovakav kombinovani a mobilni sistem izvora energije je predviðen za upotrebu na više lokacija prema potrebi, tj. može se seliti sa lokacije na lokaciju.
Ovakav sistem se nudi povrtarima, cveæarima, pèelarima ili stoèarima, kao i za kampovanje i vikendice.
Povrtarima : uglavnom za navodnjavanje, i to prvenstveno za sistem kap po kap. Ovaj sistem omoguæuje snabdevanje elektriènom strujom za pogon pumpe za navodnjavanje, a koja se dobija iz vetrogeneratora ili iz solarnog panela. Oba izvora proizvode struju napona 12V i šalju je u akumulator koji se stalno dopunjuje. Pumpa za vodu može biti za 12V ili za 220V,s obzirom da se u sistemu nalazi i pretvaraè struje sa 12V jednosmerne na 220V naizmeniène.
Pošto se pretpostavlja da na zalivnoj parceli veæ ima iskopan bunar, pumpa se spušta u njega i istovremeno vezuje na zalivna creva. Ovakav sistem je 100% ekološki, i veoma ekonomièan. Pre svega zato što ne rasipa previše vode veæ samo koliko treba, jer je sistem kap po kap veæ tako planiran. Pored toga postoji moguænost elektronske kontrole vlage u zemlji, pa se pumpa ukljuèuje automatski po potrebi. Tako kontrolisanim sistemom se štedi i voda i energija. Daæemo jedan primer: Ako je za neki rasadnik potrebno dnevno 5 m3 vode za zalivanje, a voda se crpi iz bunara 5-1Om dubine, i pumpom puni rezervoar zapremine 5 m3 potrebno je sledeæe:
elektrièna pumpa snage 10-tak W ( 12V ili 220V )
rezervoar 5m3
akumulator 12V/60Ah
vetrogenerator VG 60
solarni panel 100VV/ 12V
Ako je pumpa za napon 220V, potreban je pretvaraè napona 12V / 220V
Iz prakse je dokazano da ova kombinacija vetrogeneratora VG 60 i solarnog panela 12V 100W mogu zadovoljiti potrebe navodnjavanja punih 6-8 meseci tokom godine, od aprila do septembra. Pri tome sistem može omoguæiti izvuæi 700 1200m3 vode. Ukoliko je potrebna veæa kolièina vode, tada se nudi kombinacija sa dva vetrogeneratora VG 60 i dva solarna panela, kao i veæi kapacitet akumulatora.
Što se tièe upotrebe u pèelarstvu, ovaj sistem omoguæuje elektriènu energiju kod rada i obilaska košnica, ili višednevnog boravka, npr. zbog vrcanja meda na licu mesta. Za stoèare na ispaši ovaj mobilni izvor energije je veoma koristan, jer pored rasvete, napajanja TV aparata i frižidera, može poslužiti i za dr. ureðaje. Naravno ovde je reè o pojaèanoj verziji sistema od bar 1000 W. Za kampovanje i boravak daleko od civilizacije sistem služi kao izuzetan deo opreme kampa jer daje besplatnu energiju u toku trajanja kampovanja.
TEHNIÈKI PODACI :
Ovaj mobilni sistem se sastoji od :
autoprikolice sa stopama za prizemljenje
teleskopskog jarbola visine 6, 9 ili 12 m sa postoljem
montiran jedan ili dva vetrogeneratora VG 60
montiran solarni panel 1x100W ili 2x100W 12 V
akumulator 1x60Ah ili 2x60Ah 12V
Proizvoðaè: elektraod@neobee.net
http://www.elektra-od.co.yu/

 


portalIzlaz na portal         Predhodna stranica         Na pocetak ove stranice