Anđeli i Arhanđel

Anđeli i Arhanđel

U Svetom pismu se pojavljuju dobri i zli anđeli, druge predvodi Sotona (Mk 11,25).

Anđeli su stvoreni pre ičega drugog, a sami nisu ničega stvoritelji. Anđeli su po prirodi božanski duhovi, drugostepene svetlosti, neveštastveni plamen ognjeni, hitropokretni umovi. Oni su slovesni, samovlasni (imaju slobodnu volju da sami odlučuju), po blagodati Božijoj su besmrtni, tromi su na zlo ali ne i sasvim nepokretni; ipak sada su zaista nepokretni na zlo, ali ne po prirodi, nego po blagodati Božijoj i svojoj dobrovoljnoj bliskosti Dobru. Razlikuju se po slavi, dostojanstvu i službi.

Anđeli su stvoreni višim od ljudi (Ps 8, 6) i nemaju tela ni telesnih strasti (mada nisu potpuno bestrasni, jer samo je Bog sasvim bestrastan). Telesno nisu ograničeni, ne poprimaju oblik po zakonima veštastvenog sveta, nisu sputani tvarju i tvarnim predmetima, nisu podložni zemaljskim zakonima vremena i prostora, ali jesu prostorno i vremenski ograničeni, jer im je potrebno kretanje određenom (mada veoma velikom) brzinom i vreme (mada veoma kratko) da sa jednog mesta dođu na drugo. Nazivaju se bestelesnim (jer nemaju telo kao ljudi) odnosno da imaju tanana "vazdušasta" (eterna) tela, jer uistinu je samo Bog jedini bestelesan. Nazivaju se neveštastvenim (netvarnim) pošto je njihova priroda mnogo istančanija od grubog čovečjeg tela i srodna je čovečijoj duši, ali su oni u poređenju sa Bogom i veštastveni i grubi, jer samo Bog je jedini neveštastven (ovo posebno podvlači prep. Jovan Damaskin na više mesta u svojim delima). Ljudima se, kako kaže sveti Vasilije, javljaju uvek u obličju svojih tela, mada, kako govori Jovan Damaskin, ne onakvi kakvi jesu, u punom i zastrašujućem bleštavilu, već u ljudima prilagođenom sjaju, a takođe mogu poprimiti oblik kakav Bog zaželi od njih, npr. čoveka ili oblaka ili ognjenog/svetlonosnog stuba.

Pojedini crkevni oci naročito naglašavaju da su anđeli i svi stvoreni duhovi u svom sopstvenom obličju čovekoliki. Oni ljude zastupaju kod Boga, moleći se za ljude s i uz ljude, te ljudima donose Božije darove. Po obrazu devet anđelskih činova i takozvane nebeske Crkve i Crkva na zemlji se razume za sabornu.

Sistematika i jerarhija anđela po Dionisiju Aeropagitu

Po sv. Dionisiju Areopagitu, sva bestelesna bića mogu se svrstati u tzv. "nebesku jerarhiju" (prema spisu koji se njemu pripisuje "O nebeskoj jerarhiji") u sledeće tri hijerarhije, a svaka u tri činova:

viša:

Serafimi su četvoro- odnosno šestokrilati simboli svetlosti, žar Božije vatre (Jezek. 1,5, Isa. 6, 1), raspaljuju ognjenu ljubav prema Bogu i najbliži su Bogu

Heruvimi prosvećuju premudrošću i bogopoznanjem, čuvari su raja (Post 3, 24)

Prestoli su razumni i po blagodati bogonosni, izlivaju silu pravosuđa na prestole zemaljskih sudija i vladara (Kol , 16)

srednja:

Gospodstva gospodare nižim činovima, daju silu i mudrost, uče druge da vladaju voljom i osećanjima

Sile sprovode nepokolebivo volju Božiju, daju silu čudotvorstva

Vlasti predstavljaju neuništavajućivu harmoniju, krote demone, odbijaju iskušenja

niža:

Načela načeluju nižim anđelskim činovima, brinu za narode i svetovni sud

Arhanđeli blagoveste, prorokuju, ukrepljuju veru

Anđeli su anđeli čuvari, vojska nebeska (Jov 19,12, Ps 103, 21), duhovi (Otkr 1, 4), javljaju manje tajne i namere Božije, podstiču na vrlinu, stoje ljudima najbliže

Samo najviši čin prima svetlost i poznanje od samog Boga, a svi niži činovi se prosvećuju i primaju tajne od viših činova. Oni za svetlošću i poznanjem Božijim čeznu, pa Bog i čoveku otkriva tajne svoga domostroja preko njih, ne zato što su mu oni neophodni, već zato što u to "anđeli žele zaviriti" (1. Pt 1, 12). Ne treba im ni jezik ni sluh, nego bez izgovorene reči predaju jedan drugome vlastite misli i odluke. Oni uvek čine samo jedno: služe Bogu i njegovoj tvorevini.

Oni se svi zajedno nazivaju anđelima (vesnicima), zato što svi služeći Bogu učestvuju u ljudskom spasenju; mada to nije njihova jedina služba. Oni su zbog nje Svetim Duhom u Svetom Pismu dobili ime. Shodno tome se i serafimi kao najviši i Bogu najbliži čin nazivaju arhanđelima (tj. "nadanđelima"), što u ovom slučaju nije naziv čina, nego službe (da se ne poistovećuju sa osmim anđeoskim redom). Svaki od njih, opet, ima različit zadatak: Mihailo, na primer, da brani hrišćansku veru i narod Božiji, Gavrilo da blagovesti itd.

Ima sedam arhanđela. Prvi među aphanđelima je Mihailo, ime mu znači "onaj koji je kao Bog". Drugi je Gavrilo, "sila Božija", treći Rafailo ili "isceljenje Božije". Četvrti među arhanđelima je Urilo ili "Božanska svetlost", Peti je Salatailo, "vrhovni služitelj molitava", šesti Egudilo, "hvala Božija", i sedmi Varahilo, "delitelj blagoslova". Ponekad se pominje kao osmi arhanđel i Jeremilo.

Malo o Mikaelu, Mihajlu

Etimološki, ovo ime bi se moglo prevesti sa: "Ko je kao Bog?", ali je ipak poreklo imena nepoznato. Mihailo je u prvom redu zaštitnik judejskog naroda i on ima odlučujuću ulogu na Božijem sudu. U poslednjim danima ovoga sveta on se prepire za svoj narod (Dan 12, 1). Za navedenog "vojvodu vojske Jahveove" u INav 5, 14 mislilo se da je arhanđel Mihailo. On vodi nebeske knjige, što jasno navodi Visio Jesaia 9, 21-22. I pisar iz 1 Enoh (89, 61-64. 70. 76) koji Izrailjcima pritiče u pomoć jeste Mihailo. U 1 Enoh 90, 21 on se navodi kao jedan od "sedam mudrih". U 1 Enoh 90, 21 na njega je prenesen sud nad palim anđelima, a prema 1 Enoh 10, 11 on, zajedno sa arhanđelima Gavrilom i Rafailom, daje mišljenje o palim anđelima. Dok je satana u judejskoj teologiji klevetnik, Mihailo je branitelj. Pri kažnjavanju palih anđela Mihaila obuzima sažaljenje (1 Enoh 68). On pred Boga iznosi dela pobožnih (4 Var 11).

On je nebeski (prvo)sveštenik, čiji oltar je na četvrtom nebu (Otk 8, 3). Kao anđeo judejskog naroda on je i njegov zakonodavac. Grčki tekst "Život Adama" navodi da je prilikom davanja otkrivenja Mojsiju, to jest kada je Mojsije primio tablice zakona iz ruku Gospoda, on bio poučen od strane arhanđela Mihaila. Ponegde se Mihailo pojavljuje prisutnim pri stvaranju sveta. Takođe se prema 1 Enoh 69, 14 i tajanstvena formula, kojom je Bog pri stvaranju sveta učvrstio nebo i zemlju, stavlja u usta arhanđelu Mihailu. Prema nekim mestima on je pratilac duše posle smrti. On prati Enoha pri njegovom putu u nebo (1 Enoh 71, 3). Od Boga je on dobio zapovest da pomogne Enohu pri njegovom ulasku u najviše nebo i da mu nabavi nebesku haljinu (2 Enoh 22, 6). Posle Adamovog pada on ga izvodi pred Božiji tron (Vita Adam 25-29). On se bori sa satanom oko tela umrlog Mojsija (Jud 9). Prema Vita Adam 38-42 njemu Bog poverava telo umrlog Adama. On Adama sahranjuje (Vita Adam 48 - grčka verzija). On je od Boga poslan patrijarhu Avraamu da donese njegovu dušu, i posle njegove smrti, Mihailo Avraama po Avraamovoj želji kroz sve prostore (Avraamovo zaveštanje).

Malo o Gabrielu...

U hrišćanskoj religiji Arhanđeo Gavrilo je Božji arhanđel, čije ime u prevodu znači "Božja snaga" (Gav(e)riel). Etimologija njegovog imena je takođe nepoznata, ali je moguće da znaći: "Bog se pokazao jakim", ili "snaga Bozija", odnosno "Bog je jak". Prema 2 Enoh 24, 1 on sedi sa leve strane Bogu, ali je njegova ličnost opisana da bi se o njoj moglo nešto više kazati. Pored imena arhanđela Mihaila, njegovo ime je jedino koje se spominje u tekstu starog zaveta. Prema Dan 8, 16 i 9, 21 Gavrilo ima značajnu ulogu i čini se da je on najviši anđeo. U ljudskom liku on se javlja proroku Danilu (up. Dan 8, 15-16 sa Dan 10, 5-11; 12, 6-7). Otuda, zaključujemo da je on jedan od najviših anđela i da ne može biti identičan sa Mihailom. On je kod Dan 9, 21 spomenuti "čovek" (Božiji). Na Danilovu molitvu (Dan 9, 21-27) on tumači narodu proroštvo od sedamdeset sedmica. Prema 1 Enoh 20, 7 Gavrilo je postavljen nad rajem i on tamo postavlja heruvime i zmije, a prema 1 Enoh 40, 9 on je predstojnik svih nebeskih sila. Prema 2 Enoh 21, 5 on uvodi Enoha u sedmo nebo. Čini se kao da je prvobitno arhanđel Gavrilo bio najviši anđeo, koji je svoje mesto kasnije prepustio arhanđelu Mihailu, vođi judejskog naroda (up. Lk 1, 19. 26).

Ostali anđeli

Za arhanđela Urila (Uriel) navodi se da je upravljač neba i zvezdanih vojski. Njegovo ime znaci "moja svetlost je Bog". Prema 1 Enoh 20, 2 on je postavljen nad nebeskom vojskom i nad tartarosom (1 Enoh 33, 3; 72, 1; 74, 2; 75, 3; 79, 6; 80, 1; 4 Jezd 4, 1; 5, 20; 10, 28; Vita Adam 48), a prema Sibil. 229 arhanđel Urilo razbija vrata ada. Arhanđeo pomoći i mira, ime mu znači: «Božje svjetlo» jer stoluje na Nebu u blizini samoga Boga. Vjeruje se da je Uriel upozorio Nou na potop, da je iz Raja na Zemlju donio božansku umjetnost alkemije i ljudima predao Kabalu, mističnu hebrejsku tradiciju. Često ga slikaju sa znakom Bika na grudima i diskom, simbolom materije, sigurnosti i stabilnosti.

Anđeo Uriel daje nam snagu da se suočimo s odgovornostima života, donosi nam sigurnost koja već postoji u dubini našeg bića. Njegov je najveći blagoslov što nam pomaže transformirati bolna iskustva i razočaranja u pozitivna kroz razumijevanje Božje misli koja je iza svih događaja. Svojim svjetlom i mirom pomaže nam u otpuštanju neoprosta i otpora.

Uriel je povezan uz zemlju, Sjever i horoskopski znak Bika.

Kada nam ponestane stabilnosti u životu i preplave nas bolna sjećanja, molimo se Arhanđelu Urielu. Okrenuti ka Sjeveru zamolimo da svojim svjetlom razumijevanja obasja naš život, iscjeli prošlost i omogući stvaranje novoga života.

Za arhanđela Rafaila (R(e)fael) čini se da je anđeo ozdravljenja. Rafailo inače znači "Bog je izlečio". Spominje se kod Tov 3, 16; 5, 4; 12, 5, i navodi se da je poslan radi ozdravljenja Tovije od očne bolesti i da protera donosioca smrti, đavola asmodija (- razrušitelj, upropastitelj). U 1 Enoh 40, 9 jasno se navodi da je on postavljen nad svim bolestima, slabostima i ranama ljudi, a prema 1 Enoh 20, 3 nad svim duhovima ljudi.

Među najvišim anđelima koji se nabrajaju u 1 Enoh 20 nalazi se i ime Jeremila. On je postavljen nad dušama ljudi, koji u adu očekuku dan vaskrsenja. Ovome odgovara navod 4 Jezd 4, 36 da je Jeremilo postavljen za nadzornika "duša pravednih u njihovim obitavalištima".

Još se spominju:

Fanuilo (P(e)nuel)(= anđeo lica) (1 Enoh 40, 9; 4 Var 2)

Raguilo (R(e)nael)(= prijatelj Božiji) (1 Enoh 20, 4; 2 Enoh 33, 6)

Samuilo (Sh(e)muel) (2 Enoh 33, 6)

Asarjaljol (= etiopski Enoh) (grčki način čitanja je Istrail (1 Enoh 10, 1), koji se u kasnijem predanju pominje kao anđeo smrti)

Ramailo (2 Var 55, 3; 63, 3)

Sarasailo (4 Var)(up. 1 Enoh 20, 6)

Sarielo, Sarakilo i drugi...

Ovde je pokušano samo naglasiti vrednost koji su ove predstave imale za veru tadašnjeg čoveka, ukratko izneli karakteristične crte i navedeni su imena najpoznatijih anđelskih lica. Potrebno je naglasiti da i pored mnoštva anđelskih bića u verskim predstavama, monoteizam ostaje očuvanim, posebno u vodećim slojevima judejskog naroda.

I pored vere u anđele Bog ostaje uzvišeno biće u svom svojoj sili i slavi. Anđeli nisu nisšta drugo do samo izvršioci njegove svete volje. Oni samo doprinose da do potpunijeg izražaja dođe njegovo veličanstvo i njegova slava. Kao i ranije Bog je tvorac sveta, čak i kada se anđeli pojavljuju kao njegovi pomoćnici. Bog je sudija i pored uloge koju u sudu dobija arhanđel Mihailo. Bog je zakonodavac, uprkos posredovanja anđela pri davanju zakona, a ovo govori i Sveti apostol Pavle (Gal. 3, 19-20).