| Opsednutost i "isterivanje djavola" |
“Danas postoji mnogo kliničkih dokaza koji ukazuju na to da duhovi
diskarniranih ljudskih bića mogu da utiću na žive ljude formirajući s njima
fizičku ili mentalnu vezu, nakon čega im onda oni nanose štetne fizičke i/ili
emocionalne posljedice i simptome.”
Čini se da u deo naše objektivne realnosti spada i ovaj ‘fenomen’ “kačenja”
nekih drugih entiteta na čovjeka s namerom da utiču na njegove misaone
procese i ponašanje, a u određenom broju slučajeva dolazi i do pokušaja
preuzimanja potpune kontrole nad telom domaćina. U poslednjih desetak godina broj psihijatara i psihologa (mahom iz SAD i nekih drugih zapadnih zemalja) koji se posvećuju ovom problemu postaje sve veći. Tako prema istraživanjima nekih američkih psihijatara, psihologa i hipnoterapeuta kao što su Dr Morris Netherton, Dr. W. Baldwin, Dr Elisabeth Fiore, Irene Hickman i drugi, većini nas se tokom života “pridruži” jedan ili više ‘entiteta’ koji mogu da budu ‘ovozemaljskog’ porekla a i ne moraju. Ovi psihijatri nazivaju te entitete “privescima” ili “prilepcima” (eng. - spirit attachments). Postoje tri glavne vrste ovih “privezaka” a to su:
U prvoj grupi radi se o duhovima umrlih ljudskih bića koji su nakon smrti iz nekih razloga ostali da se vrzmaju u visini naše ravni postojanja tj. nisu otišli u 5-ti denzitet (kroz onaj već prilično poznati - “tunel od svjetlosti”). U ovu grupu se uključuju i fragmenti svijesti živih ljudi koji se takođe mogu “zakačiti” drugim ljudima (npr. kod tzv. proklinjanja, “bacanja čini ili uroka” itd.) Da bi se objasnio ovaj “fenomen” prvo moramo steći malo širu sliku o realnosti u kojoj živimo. Bitno je shvatiti da mi živimo na 3-ćem “spratu” jedne “zgrade od sedam spratova”. Svaki sprat naseljavaju jedinke sa razvojnim stepenom svesti koji odgovara tom spratu. Ti spratovi se prema nekoj novijoj metafizičkoj terminologiji nazivaju – denzitetima. Postoji sedam denziteta:
S obzirom da “bog ima dva lica” u Svemu Što Jeste postoje dva “polariteta” a
to su OPS (orijentacija ili opredjeljenje prema sebi) i OPD (orijentacija prema
drugima). Radi se o dva načina, odnosno, oblasti postojanja koji su u vezi s
tim da li se neko usklađuje sa entropičnim (konstriktivnim) ili sa kreativnim
(stvaralačkim) silama Svega Što Jeste. Prva tri denziteta su po svojoj
prirodi OPS oblasti, dok se OPD opcija pojavljuje tek u 4D. Mi kao 3D OPS bića
za vreme boravka na ovoj ravni postojanja možemo eventualno postati samo
“kandidati” za OPD vrstu postojanja i nakon tranzicije u 4D ćemo imati priliku
da se i svesno, uz pomoć svoje slobodne volje, opredijelimo za to, ukoliko mi
to, naravno, želimo.
OPS entiteti kroz celu kreaciju (Sve Što Jeste) hrane se energijom sa donjih
spratova (a mogu i sa svog). To bi značilo da se biljke hrane mineralima, mi
kao 3D OPS se hranimo biljkama, 4D OPS se hrane nama…itd. Da bi nas što duže
održali u neznanju o našoj ulozi u odnosu na 4D OPS entitete, oni nas drže pod
mentalnom kontrolom. Tako se mi rađamo i umiremo u neznanju a dok živimo u
ovom sistemu koji nam je organizovan s njihove strane, mi imamo tendenciju da
posvećujemo pažnju mahom materijalnom aspektu kreacije, dok nam znanja o
njenoj drugoj polovini nisu dostupna ili su uz pomoć religijskih i drugih
učenja izvitoperena.
DUHOVI-privesciUkratko rečeno, čovjek je kao jedinka svesti ili duša – večan a fizičko telo mu dođe samo kao odelo ili “vozilo” dok boravi u 3D. S obzirom da “sve svoje nosimo sa sobom,” čovek kad umre u neznanju u kakvom jeste, često se zadrži na zemaljskoj ravni, mahom usled svog konfuznog stanja svesti (nosi svoje neznanje sa sobom). 
Tako njegov duh ostaje i dalje “vezan za zemlju”, umesto da pređe kroz onaj svetlosni tunel u 5D. U toj zoni ljudski duh gubi i osjećaj za vrijeme. Samo njegovo ponašanje je u skladu s njegovom bivšom ličnošću. U mnogo slučajeva, ljudi ne žele sebi da priznaju da su “umrli” jer su još uvek svesni sebe i svoje okoline a svoje eterično telo percipiraju kao fizičko. Tako, svesno ili podsvesno negirajući činjenicu da su napustili fizičku oblast postojanja oni pošto poto pokušavaju da nastave život onako kako su prethodno navikli. Ljudi koji imaju veoma jak ego, imaju i tendenciju da komplikuju stvari, te tako često ostaju nakon smrti da se i dalje vrzmaju na zemaljskoj ravni. Isto tako jaka emocionalna osećanja straha, krivice, griže savjesti, pravdoljubivosti, tuge, jaka emocionalna vezanost za odredene ljude ili mesta, želja za osvetom nakon nasilne smrti, pa čak i obična radoznalost, utiću na to da čovek ne ode tamo gdje bi trebalo. Većina ljudi umire s nekim predubjeđenjima koja nemaju nikakve veze s objektivnom realnošću. Tako W. Baldwin opisuje slučaj jednog katoličkog sveštenika koji se nakon svoje smrti zakačio svom sinu, jer - “tamo nije bilo onako kako je on očekivao i on neće nigde da ide sve dok ne bude onako kako on misli da treba da bude”. Isto tako, ljudi koji umru npr. usljed atomske eksplozije ili u nekom požaru, imaju tendenciju da izbegavaju svetlost. Ljubomorni i posesivni muževi ili žene često imaju tendenciju da se nakon svoje smrti zakače svom bračnom drugu. U nekim slučajevima preminuli članovi porodice se kače živim zbog emocionalne vezanosti ili iz razloga da im pruže zaštitu ili ih navode “na pravi put”. Tako npr. preminuli roditelji se često kače svojoj deci. U svakom od ovih slučajeva, s duhovnog aspekta gledajući, radi se o kršenju slobodne volje žrtve uticanjem na njene procese razmišljanja, pa tako i na ponašanje. Metaforično rečeno, slijepac pokušava da vodi i štiti drugog slijepca. Tako se ovi entiteti nakon svoje smrti “prikače” čovjeku i nastave da “žive” s njim. Oni se mogu ugnezditi u čovjekovu auru tj. energetsko polje koje obavija fizičko tijelo, neku od čakri, kao i u bilo koji drugi deo ili organ tijela (glava, vrat, grudi, seksualni organi, ekstremiteti itd.). Ovde moramo napomenuti da primaoci transplantiranih organa od drugih osoba, mogu zajedno s njima dobiti i “dušu” preminule osobe koja je bila donor. Mnogi entiteti ljudskog porekla pokušavaju da u telu žrtve dožive nešto što su propustili dok su bili živi. U većini slučajeva, neposredno nakon njihovog kačenja, žrtva primećuje da “nešto nije u redu”. Odjednom počinje da menja ukuse, da voli stvari koje pre nije volela, počinje drugačije da razmišlja i drugačije da se ponaša. U nekim slučajevima mogu se naglo pojaviti neki strahovi koje žrtva nije prije imala. Tako npr. ukoliko je čovek poginuo usled pada s neke visine, kao npr. u avionskoj nesreći a onda se prikačio nekome, čovjek kojem se prikačio može naglo početi da se boji visine ili letenja avionom. (Ovde moramo napomenuti i to da kod nekih “psihički nerazriješenih” slučajeva smrti iz nekog od prošlih života, čovek takođe može imati neku od fobija kao što su strah od visine, vatre, vode itd. To se ponekad događa kod gubitka života usled pada s visine, požara, davljenja u nekoj reci itd., međutim, u tim slučajevima takvi strahovi su prisutni od mladosti, tj. ne pojavljuju se iznenada.) Npr. u knjizi CE-VI, W. Baldwin navodi slučaj djevojke koja je naglo počela mnogo da jede i brzo da se deblja neposredno nakon smrti svog oca. On je imao rak crijeva i bio je nekoliko meseci pre smrti samo na infuziji jer nije mogao da jede, tako da je umro gladan. Nakon što je umro i prikačio se svojoj kćerci, ona je naglo dobila neutoljiv apetit. Bolnice su jedno od mesta gde se neposredno preminuli duhovi često kače drugim pacijentima, bolničkom osoblju ili posetiocima. Svaki čovjek ima određenu prirodnu zaštitu protiv prodora drugih entiteta spolja, međutim, u nekim slučajevima ta njegova zaštita može da oslabi. To se dešava recimo kod slučajeva bolesti, neke traume, depresije, za vrijeme anestezije itd. Što je čovek psihički slabiji, utoliko je on ranjiviji, odnosno, pogodnija meta, pogotovo za vanzemaljske entitete i demone. Isto tako, kad se nezrele i psihički slabe osobe upuštaju u praktikovanje čanelinga (“seanse prizivanje duhova”) one imaju velike šanse da im se zakači neki od ovih entiteta jer se ovi tada smatraju pozvanima. Mnogi psihijatri, psiholozi i hipnoterapeti koji se bave ovom problematikom tvrde da se između 70% i 100% ljudi nalazi u nekim periodima svog života pod direktnim uticajem diskarniranih (bestelesnih) entiteta. Isto tako, na jednog čoveka se može zakačiti veći broj diskarniranih entiteta koji mogu biti različite vrste i porekla.
Moramo biti svesni toga da se samo entiteti koji su OPS tipa, kače drugima,
crpe energiju iz njih i krše njihovu slobodnu volju.
DEMONI-privesciJedni od njih su tzv. demoni. Naziv demon smo im mi dali, dok oni obično sami sebe smatraju i nazivaju “entitetima sila mraka” – ESM. Ove sile kontrolišu sve one koji su na “njihovim frekvencijama” tj. na njihovom “dometu”, što znači ne samo nas, kao 3D OPS ljudska bića, nego i vanzemaljce OPS tipa, sa drugih planeta, i iz drugih dimenzija i denziteta.Čini se da ovi entiteti sila mraka takođe žive u jednom hijerarhijskom sistemu koji je karakterističan za sve OPS-oblasti postojanja, uključujući naravno i našu. Oni koji su na dnu “piramide” mentalno su kondicionirani tako da slušaju naređenja “odozgo”, dok im se istovremeno uskraćuju sve informacije koje imaju veze sa objektivnom realnošću. Tako se i za njih može reći da žive u nekoj vrsti nametnute im iluzije, u kojoj jedan stalni strah od kazne “odozgo” igra veoma bitnu ulogu. Uloga ovih entiteta se mahom svodi na mentalni uticaj na žrtvu u smislu da se ova ponaša u skladu sa “frekvencijama” tih ‘sila zla’, odnosno, kao njihova alatka ili “produžena ruka”. Mnogo ljudi je svojom voljom sklopilo „ugovor s đavolom“ odnosno stupilo u neku vrstu saveza s njima, u ovom ili nekom pređašnjem životu. Razlozi za tako nešto su mnogobrojni ali se mahom svode na ostvarenje neke lične koristi za sebe u trenutnom životu. To je mahom rezultat onih klasičnih ljudskih poriva kao što je pohlepa, povećanje lične moći i želja za vlašću i kontrolom drugih ljudskih bića. Ljudi koji su samoživi, samoljubivi, sebični i sa jakim egom imaju tendenciju da učine šta god je potrebno ne bi li ostvarili svoje porive, te tako i „prodaju dušu“ đavolu kako bi ušićarili u životu u kom trenutno žive. (Npr. osobe koje se bave crnom magijom su takođe „klijenti“ ovih entiteta, pripadnici kojekavih «tajnih društava», kultova itd.; satanistički rituali tzv. Iluminata nisu nimalo slučajni). Međutim, dok čovjek sklapa savez s ovim entitetima imajući u vidu svu onu potencijalnu korist u ovom životu, dotle „đavoli“ sklapaju ugovor s čovjekom imajući u vidu večnost. Tako onda ove osobe i nakon svoje smrti ostaju robovi ovih entiteta, te i kad se ponovo rode automatski ostaju pod njihovom kontrolom. Naravno, u mnogo slučajeva čovek je takođe samo jedna naivna žrtva manipulacije ovih sila i tako se pretvara u njihovu alatku, nesvestan da je pod njihovim uticajem i kontrolom. S kojim silama će se neko uskladiti u svom životu u mnogome zavisi od njegove slobodne volje, a stepen i način korištenja slobodne volje je srazmeran razvojnom stepenu svesti određene individue. VANZEMALJCI-privesci U našem slučaju, bitno je pomenuti greyse (kibernetičke sonde humanoidnog
izgleda) i reptoide koji su jakog OPS polariteta i koji najviše manipulišu
ljudsku rasu i pod čijom kontrolom se mi, kao ljudska rasa, nalazimo hiljadama
godina, mada postoje i drugi. Čini se da se interakcija između ovih entiteta i
nas odvija na nekoliko nivoa i da je ona multidimenzionalne prirode. Tu se
moraju uzeti u obzir i hibridi između ljudi i vanzemaljaca, koji su nastali
tokom njihovog vekovnog eksperimentisanja s našim genetskim materijalom.
Zajedno s detekcijom prisustva ovih entiteta u čoveku, ide i otkrivanje
određenih ‘uređaja’ u smislu sondi ili nekih drugih implanata uz pomoć kojih
se pospešuje nadzor određene osobe, uticanje na njene misli a takođe i
amplifikacija nekih emotivnih stanja. (Ovde se moramo podsetiti na to da
naše emocije služe nekima kao ‘hrana’). Ovi uređaji mogu biti fizičke prirode
ali čini se da su mnogo više zastupljeni tzv. eterični implanti. Međutim, u
promenjenom stanju svesti tj. pod hipnozom, pacijenti percipiraju i
eterične implante kao da su oni fizičke prirode.
TERAPIJA OSLOBADJANJA OD DUHOVA (eng. SPIRIT RELEASEMENT THERAPY)
Terapija oslobađanja od duhova-privesaka je prilično efikasna jer je
bazirana je na spiritualnoj realnosti, koja je istovremeno nepoznata
sledbenicima religija kao i onima koji imaju tendenciju da bespogovorno
prihvataju naučna objašnjenja za realnost u kojoj živimo. Moglo bi se reći da
se tu, u nekom smislu, radi i o duhovnom savetovanju prikačenih entiteta.
Danas se u savremenoj psihijatriji i psihologiji koja se bavi problematikom oslobađanja čoveka od drugih entiteta ne pominje niti praktikuje nikakav “egzorcizam” u smislu nekog ritualnog isterivanja demona ili duhova, nego se tu koristi pojam – “oslobađanje”. U suštini, tu se radi o jednoj kliničkoj proceduri istovremenog oslobađanja čoveka od duha ili demona - i oslobađanja duha-priveska ili demona-priveska od čovjeka. Dakle, tu se ne koriste nikakvi rituali, nego se sve radi uz pomoć regresivne hipnoterapije, što podrazumeva otkrivanje, identifikaciju i oslobađanje “prikačenih” entiteta. To se odvija kroz 6 faza:
Prva faza – otkrivanje zakačenih entiteta (većinom se radi o više njih)
Pre nego što malo detaljnije opišemo ove faze, moramo naglasiti da se ovde ne radi ni o kakvim ‘fiktivnim entitetima’ ili figmentima ljudske imaginacije, kako je to promovisano kroz neka ‘metafizička’ učenja (teozofi, rozenkrojceri, nju-ejdžeri itd.) ili od strane nekih poznatijih psihoanalitičara kao što je to bio Carl Jung. Mi moramo imati stalno na umu da ovdje imamo posla s jednim veoma inteligentnim ‘kontrolnim sistemom’ koji nas bombarduje dezinformacijama (često veoma fino isprepletenim sa istinitim deataljima) iz nekoliko različitih izvora koje mi smatramo kredibilnim (crkva tj. sve religije uključujući i raznorazne ‘kultove’, kojekakva ‘metafizička društva’, ‘tajna društva’ itd.) U vezi s tim, Dr W. Baldwin jasno i nedvosmisleno kaže: “Postoje teorije da su demoni projekcije ljudske senke ili eksternalizacija tamne strane naše ličnosti, kako je to opisivao Carl Jung. Tokom 17 godina svog kliničkog iskustva na tom polju, nisam naišao ni na kakve dokaze koji bi potvrdili tako nešto. Demoni nisu nikakve senke. Kad klijent/pacijent otkrije ove entitete u sebi, njegova uobičajena reakcija je strah i gađenje. Ti entiteti ne nazivaju sebe “demonima”. To ime smo im mi dali. Pojam ‘entitet sila mraka – ESM, mnogo pravilnije opisuje ova bića. Tim ESM-ima se takođe može pomoći u njihovoj vlastitoj transformaciji i oslobađanju, kao i nalaženju njihovog mesta u Svetlosti.” (CE-VI, str. 48) Identifikacija EntitetaPostoji nekoliko načina otkrivanja zakačenih entiteta kao i njihove diferencijacije. Obično se počinje s pitanjem: - Dr: “Da li si ti deo __________ (ime pacijenta) ili si neko drugi? Ukoliko pacijent pati od disasocijacije ličnosti (ličnost podeljena na više ‘podličnosti’) onda će ta ličnost tvrditi da je deo te osobe. Ukoliko se radi o zakačenom ljudskom duhu, on će obično reći onako kako jeste. Zatim sledi pitanje: - Dr: “Da li si ikada živeo u svom vlastitom ljudskom telu? Da li si ikada bio ljudsko biće u svom vlastitom fizičkom telu, na ovoj planeti?” Ukoliko se radi o ljudskom duhu koji je ostao vezan za zemaljsku ravan, odgovor će biti potvrdan. [Ovde moramo napomenuti da se i duša pobačenog fetusa takođe može da veže za (‘nesuđenu’) majku ili nekoga drugog.] Duša abortiranog fetusa je obično svesna da je ljudsko biće ali se ne seća da je bila rođena. Ukoliko se radi o fragmentu svesti neke osobe koja je živa, onda je on svestan gdje se njegovo matično tijelo nalazi u tom momentu. (Već smo pomenuli da se fragment svesti žive osobe može zakačiti nekoj drugoj osobi. Često kod preterano posesivnih majki dolazi do otcepljenja fragmenta svijesti i njegovog vezivanja za dijete.) ESM i vanzemaljci će na ovo pitanje obično odgovoriti s jednim odlučnim: “Ne!” Da bi se otkrilo prisustvo zakačenih entiteta, doktor ili hipnoterapeut navodi klijenta da ovaj sam “skenira” svoje vlastito telo i da opiše ono što vidi: - Dr: “Obrati pažnju na svoju unutrašnjost. Da li primjećuješ neke oblike ili senke, neka lica ili obličja, tenziju ili ukočenost, bol ili neki drugi osećaj, nešto što te emocionalno veže ili sputava, neki poremećaj u tokovima energije, neke rupe ili prazna mesta, bilo šta što nije u redu u tvom telu. Moraš imati povjerenje u samog sebe. Slobodno opiši jasno i glasno ono što vidiš.”
Kako pacijent sve više posvećuje svoju pažnju na svoju unutrašnjost, tako se
i njegovo promenjeno stanje svesti (hipnotički trans) produbljuje. Tako se
pojavljuju i određeni osjećaji ili slike koje on sasvim jasno opisuje. On će
onda obično reći: “osećam bol u donjem dijelu leđa”, “osećam da me nešto
steže oko vrata”, “vidim neku crnu grudvu u mom stomaku” ili “vidim jednu
metalnu traku koja me steže oko glave odmah iznad očiju”…
-Dr: “Ako bi taj bol iz donjeg dela tvojih leđa želio da nešto kaže, šta bi on sada rekao?” ili “Ako bi to što te steže u vratu moglo da priča, šta bi ono moglo da nam kaže, jasno i glasno?” ili “Dok se koncentrišeš na taj osećaj, kakva ti se slika u ovom momentu pojavljuje, šta osjećaš?” “Bol u donjem dijelu leđa” ili “osećaj gušenja” može da potiće kao rezultat neke traume iz ovog ili nekog od prethodnih života. On ne mora da bude u vezi sa nekim zakačenim entitetom ali i može da bude. U nekim slučajevima on može da bude rezultat traume ili posledica npr. smrti usljed gušenja koju je u svom poslednjem zivotu doziveo zakačeni entitet. Sve te mogućnosti moraju se imati na umu, te se tako moraju formirati i pitanja, kako bi se došlo do istine. Istovremeno, osobe pod hipnozom su veoma sugestibilne, tako da se ne smeju postavljati tzv. “navodeća” pitanja koja u sebi mogu sadržati elemente potencijalnog odgovora. (Npr. Šta vidiš? a ne: “Da li vidiš jednu crnu grudvu u svom stomaku?”) Ukoliko se radi o nekoj nerazjašnjenoj, odnosno, psihički neriješenoj traumi
iz ovog ili prošlog života, onda se pacijent mora svesno suočiti s njom. Sve
što se čoveku desi u fizičkom telu, mora se i razrešiti u fizičkom
telu. Svaka zaostala emocija kao npr. osećaj krivice, griža savesti itd. u
vezi s nekim događajem iz prošlosti (iz ovog ili nekog pređašnjeg života)
takođe se mora razrešiti uz pomoć jednog svesnog suočavanja s tim.
Dakle, postoji i mogućnost da entitet koji se zakači, obično ljudski duh, sa
sobom donese i neke svoje traume i nerazlučene konflikte koji onda
predstavljaju dodatni teret osobi kojoj su se zakačili, jer se sada oni
manifestuju kako na njenoj psihi, tako i na fizičkom telu.
Stoga, regresivna terapija (prošlih života) i oslobađanje od
duhova-privesaka mora se istovremeno obavljati i to dvoje se ne bi trebalo
razdvajati.
[Primjer: Jedna moja poznanica se nedugo nakon razvoda podvrgla regresivnoj hipnoterapiji prilikom koje je otkriveno da ima jednog prikačenog entiteta. Naime, radilo se o tome da joj se u jednom predašnjem životu, u Mesopotamiji, zakačila njena sestra koja ju je smatrala odgovornom za svoju smrt (pala sa stene dok su se igrale), te je tako celo “vrijeme” pokušavala da joj se osveti utičući na njeno razmišljanje i ponašanje. (Duhovi-privesci nemaju osjećaj za vrijeme). Tako je njena ‘sestra-duh’ imala dosta uticaja na neke odluke i ponašanje ove osobe. Čak se iz razgovora sa ovim duhom-priveskom ispostavilo da bivši muž moje poznanice nije bio njen ‘izbor’, koliko je on bio ‘izbor’ njene prikačene sestre. Čini se da je, u stvari, ‘sestra-duh’ bila ta koja se zaljubila u njega a ne osoba koja se za njega udala!? U momentu oslobađanja od sestre duha, tj. kada je ova izašla iz njenog tijela, ova osoba je doživjela bol kojeg je opisala “kao da joj je neko prosvirao rame metkom iz pištolja”. Nije prošlo dugo, telefonom ju je nazvala bivša svekrva i rekla joj da je njen bivši muž pao dok je popravljao krov kuće i da je hitno prebačen u bolnicu. Ispostavilo se da je pao zbog toga što ga je nešto iznenada ‘probolo’ kroz rame i to upravo u istom momentu kad je istu bol doživjela pomenuta osoba, prilikom izlaska sestre-priveska!? Čini se da je njena sestra momentalno prešla u njenog bivšeg muža?!] Većina terapeuta tvrdi da nikada ne nailaze na samo jednog zakačenog entiteta, nego da njih, kao po nekom pravilu, uvek ima više. Stoga se nakon oslobađanja od jednog od njih, nastavlja dalje sa pretragom, identifikacijom i daljnjim oslobađanjem. Različiti zakačeni entiteti, navodno, daju iznenađujuće specifične i konzistentne odgovore. Tako npr. pitanja se nastavljaju sledećim redosledom: -Dr: “Da li si ti muško ili žensko?”
-Dr: “Koliko si star”?
-Dr: “Koja je sada godina?”
-Dr: “Kako se zoveš?”
-Dr: “Gdje ste bili prije nego što ste se sjedinili sa ...? (ime
pacijenta)
Prikačeni fragmenti svesti drugih ljudi prilično lako se na ovaj način
identifikuju i šalju nazad telu/osobi od koje potiću. U većini slučajeva
tu se radi o fragmentima svesti/uma pacijentove posesivne majke.
-Dr: “Ukoliko bi ta crna grudva u tvom stomaku imala lice, kako bi ona izgledala?”
-Dr: “Ukoliko bi ta crna grudva u tvom stomaku imala neki zvuk, kakav bi on bio?”
-Dr: Hej, Siktalo, ako bi mogao normalno da govoriš, šta bi nam sada mogao
reći?”
Nakon ovakvog odgovora velika je verovatnoća da se radi o ESM. Da bi se to sa sigurnošću utvrdilo, entitetu se postavlja još jedno pitanje: -Dr: “Kakve boje je svetlost iz koje dolazite?”
To otprilike potvrđuje prisustvo ESM-a. On je sada ljut jer je svestan da je otkriven a to prema pravilima koja vladaju u njihovoj oblasti postojanja podrazumeva da će biti kažnjen od strane svojih pretpostavljenih. Tako on postaje neprijateljski raspoložen i agresivan prema terapeutu: “Beži tamo, ja nikuda ne idem odavde! On/a je moj/a!!! Kod slučajeva oslobađanja od ESM-a, hipnoterapeuti koriste pomoć OPD entiteta iz viših oblasti postojanja. Čini se da postoje ‘spasilačke grupe’ ovih svetlosnih bića koja su specijalizovana za ovakve intervencije i koja na molbu hipnoterapeuta okružuju ESM-a jednom “kapsulom od svetlosti”, kao i sve one koji su prisutni u prostoriji, uključujući i njihovu rodbinu. ESM se onda navodi od strane hipnoterapeuta da i on sam pronađe u sebi onu “božju iskru” (ili monadu), koju ima svako biće u Svemu Što Jeste ali koje je, istovremeno, veoma malo ‘božjih bića’ i svesno. (Demoni su u većini slučajeva “slabo informisani”, a istovremeno misle da nešto znaju, dakle - isto kao i mi. Oni veruju da će ih svetlost uništiti ukoliko dođu u kontakt s njom jer im tako sugerisano sa ‘viših instanci’.) Nakon što demon spozna svoju “božju iskru” i postane svestan da je i on u stanju da egzistira u svetlosti, njegovo raspoloženje se menja, te onda svojevoljno pristaje da bude prebačen uz pomoć OPD entiteta na svoje odgovarajuće mesto u Svjetlosti. Navodno, u ovom slučaju dolazi do potpune transformacije demona. Većina psihijatara, psihologa i hipnoterapeta koji se bave ovom vrstom regresivne hipnoterapije tvrde da je ova metoda veoma efikasna i da se pacijenti brzo oporavljaju nakon ovakve terapije. U tom smislu, na kraju ostaju ‘svi sretni i zadovoljni’. S tim u vezi “istjerivanje đavola” u onom smislu kako to neki sveštenički krugovi kao i holivudska dezinformativna industrija promovišu, bilo bi analogno vađenju eksera iz automobilske gume i njegovo ponovno bacanje na cestu, tako da njega opet može naletjeti ne samo točak sa gumom u kojoj je taj ekser već bio, nego i bilo koji drugi. Moramo uvek imati na umu da svako biće u ovom univerzumu potiće iz istog Izvora i da uništavanjem drugih ili namernim nanošenjem zla drugima, ne samo da narušavamo ravnotežu nego istovremeno činimo zlo i samima sebi. Mi smo svi deo Jednog. Istovremeno, mi moramo skupljanjem istinskog Znanja stalno proširivati svoju svest i to je jedini način kako da se adekvatno zaštitimo od onih koji su odlučili da iskuse svoju egzistenciju na strani ‘sila mraka’. VanzemaljciSada ćemo se opet vratiti na ono ‘skeniranje’ tela: -Dr: “Kada bi proširio svoju svesnost u vezi te metalne trake koja je omotana
iznad glave, odmah iznad očiju, šta bi mogao vidjeti?
Sudeći prema mnogim naznakama, s naše tačke gledišta, to bi moglo biti analogno situaciji gdje bi se nama neke ovce iz određenog stada bunile u vezi našeg postupanja s njima, te tražile od nas da ih ostavimo na miru. Ukoliko ih mi poslušamo i pustimo na slobodu, onda automatski ostajemo bez mleka, vune i mesa!? U skladu sa svojim razvojnim stepenom svesti i etikom, mi smo počeli da omamljujemo ovce prije klanja. U skladu s njihovim nivoom svesti i etikom, vanzemaljci nas drže omamljenima tokom celog našeg života. Tako mogu celo vreme da nas “muzu” a da mi istovremeno nismo u stanju da primetimo - da nešto nije u redu!? Za sada, naša antropocentričnost još uvijek ima prilično dobro sedativno
dejstvo na našu psihu – “sve što postoji, mi smo izmislili ili bar –
zamislili”. Religija takođe – “posle smrti idemo bogu (Jehovi...) na
istinu, pa će nas on onda, prema našim zaslugama, razmestiti tamo gde
treba”. A naša nauka – prema njoj “duša i vanzemaljci ne postoje”, jer nisu uhvaćeni, izmereni i izvagani. Doduše, tamo negde daleko u svemiru teoretski se dozvoljava postojanje vanzemaljaca, ali toliko daleko da prema našim zakonima fizike oni nikada ne mogu doći ovamo. Širokogrudo, nema šta! Blago nama i vanzemaljcima! Naravno, “koncenzus realnost” nam je svima manje-više poznata, jedino, ostaje pitanje, da li ćemo stići da spoznamo bar delić - objektivne realnosti, ovde gde živimo, pre nego što to bude kasno? I na kraju, što se religije tiče, još jedan kuriozitet:
Tragikomika bez granica! Čini se da ovaj naš univerzum ipak ima smisla za pravdu, a bogami i za – humor. Napomena: knjiga Dr W. Baldwina, CE-VI može se besplatno downloadovati na: www.noblerealms.net/files
|
