Običaji

Staro je verovanje da makaze kao šiljat metalni predmet, štite od zla

Nova godina počela je - poklonima. I ukrasnom trakom na njima. Trakom koju je trebalo razvezati ili preseći, u svečanom iščekivanju otkrivanja sadržaja koji stiže sa željama za uspešan početak novog ciklusa...
Odvezivanje ili presecanje (pa u nekim situacijama i skidanje) trake i predstavlja uvodni trenutak, inicijaciju, simbolični početak nečega, u duhovnom smislu punu spoznaju. Uostalom, i nakon dolaska na svet, bebi se preseca pupčana vrpca, što se simbolično može vezati za početak životnog ciklusa čoveka. Toplinu i sigurnost majčinog tela zamenjuje ulazak u novi život, sa svim potencijalima i izazovima koje on sobom donosi.
I mada vrpce izgleda posebno vole političari, čijoj sujeti i popularnosti očigledno gode ceremonijalna presecanja kojima se simbolično otvaraju putevi, bolnice, škole (mada ta praksa datira tek od 1898, kada je traka prvi put presečena u Luizijani povodom puštanja u saobraćaj pruge)... svakako se radi o činu koji je mnogo univerzalniji. Traka je ona početna linija čijim se prelaskom ulazi u nešto novo, često i nedovoljno poznato. A početak je uvek nešto što obavezuje i zahteva neku ili neke vrste rituala.

Presecanje zlih uticaja
Primeri za to su i naši bogati tradicionalni svadbeni običaji, koji podrazumevaju da mlada po traci belog platna hoda do kućnog praga, koji ceremonijalno prelazi - često u naručju svog supruga, koji time pokazuje svoju moć nad neizvesnošću sudbine koja im predstoji - kao granični, mitski prostor za koji se verovalo da u njemu počivaju duše predaka. U pitanju je i takozvana "zaštita odozdo". "Dole", kao što znamo, prebivaju demoni, koji mogu da budu zli i da naškode nevesti. Ulaz u kuću i prag jeste mesto gde se oni posebno okupljaju. Postoji još jedan razlog: ako neko želi da, magijskim putem, nanese mladencima kakvo zlo, on će te zle čini baciti na ulazu u kuću, jer se one tu, veruje se, najlakše vezuju. Prag je mesto koje preseca traku i, opet, simbolično - sa ulaskom u novi, zajednički dom - uvodi i u novi životni ciklus.
U italijanskoj tradiciji je, pak, da mlada preseca traku na svojim vratima, simbolično ulazeći u novi, važan i plodan period života. Makaze, kao šiljat metalni predmet, koji može da seče poput grebena ili noža, pri tom štiti od zla (preseca ga), demona, nekada se verovalo i veštica. Može se reći i da se njihov simbolizam pritom približava simbolizmu krsta (u nekim magijskim ritualima otvorene makaze se često koriste umesto krsta), čime se postiže dodatna zaštita.
Mašnica na traci, pažljivo oblikovana, ima izgled cveta i znak je procvata. S druge strane, traka može da oblikuje dijademu, ogrlicu, krunu, ili da posluži kao pojas, podvezica (britanski viteški red)... Ona, pritom, često sledi upravo pozitivnu simboliku kruga. Razvezujući ga, sačuvaćemo njegove potencijale, sada usmerene u konkretnom, jasnom pravcu.
Modifikacije ceremonije sa trakama (recimo, podvezica prilikom venčanja na nozi mlade, koja će u jednom trenutku simbolično biti skinuta) svojstvene su različitim područjima, pa je dr Vesna Marjanović iz Etnografskog muzeja nedavno podsetila na jedan od primera:
- U Francuskoj su, recimo, nevesti od njenog doma do crkve postavljane trake koja bi ona simbolično presecala kako bi što pre sa ocem stigla do mladoženje.
Traka, pritom, simbolizuje i čvrstu vezu i potvrdu trajanja - Rimljani su često vezivali vrpcu sa čvorom sa prednje strane, što je označavalo besmrtnost.
Presecanje trake oduvek je važilo i za svojevrsnu inicijaciju, prelazak u novi satus - sportisti i doslovno svojim telom, pobednički, probijaju traku na cilju grudima. To je i potvrda njihovog uspeha, pobeda (nad sobom i drugima), jer moraju biti ispred ostalih.

Moćna amajilja
Zbog svega toga nije slučajna i česta upotreba trake u raznim magijskim ritualima, i to najčešće u beloj, crvenoj, crnoj i ređe, žutoj boji. Prva bi se obično koristila u ritualima lečenja, crvena u ljubavnoj magiji- za "vezivanje" partnera, ali i zaštitu od svakog zla, crna za bacanje crne magije. Uz izvore lekovite vode i sveta mesta nevoljnici su često ostavljali trake u odgovarajućim bojama, verujući da će ih one povezati sa dobročinstvima tih mesta. Trake su prethodno pravljene isecanjem odeće, čime su sledile svoju personalizovanu nit koja je trebalo da se protegne do u magijski beskraj.
Pretpostavlja se da izbor trake, kao oblika kojim se na ovaj način manipuliše, nikako nije slučajan - uostalom i savremena nauka je kao najuočljiviji strukturni element genoma identifikovala trake, kao, očigledno, po mnogo čemu optimalnu geometrijsku strukturu.
Pupčana vrpca novorođenčeta takođe se koristi kao moćna amajlija, pri čemu se posle otpadanja sa dečjeg pupka vrpca svezuje u čvor ili zajedno sa pramenom dečije kose čuva zalivena voskom. Smatra se da pupčana vrpca štiti od svih malera i nesreća i kada je ušivena u dečju odeću ili ostavljena u medaljon.
Danas se matične ćelije iz pupčane vrpce uspešno koriste u lečenju više od 70 oboljenja. Među njima su kancer različitih krvnih ćelija (kao što su različite vrste leukemije) ili druga oboljenja krvi (različite vrste anemija).
Neke vrste imunih deficijencija (autoimuna oboljenja, stanja u kojem telo napada svoje sopstvene ćelije) i metabolički poremećaji takođe mogu biti lečeni matičnim ćelijama dobijenim iz krvi pupčane vrpce.
Ništa, očigledno, nije slučajno...