Kunemo se u svoju majku uvek kada želimo nešto da potvrdimo za šta nam je mnogo stalo i kada verujemo 100%. Kada se zakunemo u majku, verujemo mi, a veruju i drugi, jer to kunjenje je iskreno - da iskrenije ne može biti, poput kunjenja u Boga.

Ali kunjenje u majku je potvrda da je to istina nad svim drugim istinama. Majka je u ovom slučaju iznad boga jer kunjenje u boga je svakodnevno i usputno. U majku se kunemo samo kada nam je mnogo stalo da nam ljudi veruju, jer majka se ne uzima u "zalog" tek tako i svaki dan. Ne kunemo se u nju uvek jer to nije prijatno. Ne kunemo se u nju iz poštovanja prema njoj. A kada to kažemo onda je kraj svim sumnjama.

• Da, majka nam je više od božanstva.

• Jer nas je rodila

• Da nje nije - ne bi bilo ni nas.

• Ona je jedina i prva i poslednja koja će nas razumeti i oprostiti.

• Majku moramo čuvamo poput zenice oka svog.

• Tim činom mi iskazujemo poštovanje prema svemu što je učinila za nas.


• A ako nikoga ne poštujemo, pa ni svoju majku - ko će nas poštovati?

• Ne razumem bezumlje pojedinaca!

• Teško mi je i da izgovorim:

     Pre neki dan jedna devojčica je udarila svoju majku.


• Udarila je onoga koji joj život dao i hleb daje.

• Udarila je SVOJU majku.

• Udarila je i nije trepnula

• Nije se ni izvinila

• ...Udarila je i drugi put...

• STRAŠNO!

• Zatvorila je sva vrata.

• Ova devojčica nema više prava nikome da se žali. 

• Nema opravdanja devojčice - pa makar bila i dete od 17 godina.

• Ima li većeg bola majci?

• Poznajem ih obe i gledam njenu poniženu majku kako pati.

• Pomogao bi im ali ne znam kako - mora da je to užasan osećaj!


U narodu postoji jedno prokletstvo vezano upravo za ovakva dela koje glasi: 

DABOGDA TI SE RUKA OSUŠILA KAD SI MOGAO DA JE DIGNEŠ NA SVOJU MAJKU.