Kada je sredinom oktobra Lapo EIkann, jedan od potencijalnih naslednika Fiatovog poslovnog carstva umalo izgubio život zbog predoziranja kokainom, mnogi su se setili niza tragedija koje su pogodile poznatu talijansku familiju. Prva se zbila 1935., kad je propeIer hidroaviona odrubio glavu Edoardu, sinu osnivača Fiata Giovannija Agnellija i Lapovom pradedu.

Njegova mlada udovica Virginia nakon nekog je vremena utehu pronašla u zagrljaju novinara Kurta Sueherta, što je razgnevilo konzervativnog senatora Giovannija. Budući da je on bio vlasnik "La Stampe" za koju je Suehert pisao, po kratkom mu je postupku uručen otkaz. Ipak, njegova draga prošla je još gore - prvo je iz porodične vile isterana na ulicu, a potom joj je strogo ograničen kontakt sa sedmoro dece rodjene u braku s Edoardom. Svekar joj je dopustio da ih vidja samo na sat vremena svake dve nedelje, a njihovim susretima obavezno su prisustvovale dadilje. Sledeca tragedija koja je zadesila Agnellijeve bila je prerana smrt Virginijinog najmladjeg sina Giorgija, koji je u 36. godini umro od raka. Njegov brat Gianni, Lapov deda i dugogodišnji vlasnik Fiata, takoder je sahranio mladice koji su jednog dana trebali voditi firmu. Vrlo sposobnog nećaka Giovannija mladeg izgubio je 1997., kad je ovaj poput strica Giorgija umro od raka, takodje u 36 godini (?!), a potom 2000. i vlastitog sina Edoarda koji je počinio samoubistvo. Njegov omiljeni unuk Lapo smrt je doduše izbegao za dlaku, no mnogi smatraju da nije bio poslednja žrtva zle kobi dinastije Agnelli.

Naime, deo onih koji nisu skloni da pripišu pukom slučaju vjeruju da je za sve zaslužno prokletstvo koje je stari Giovanni nekim svojim postupcima navukao na svoju lozu, usporedjujuci slučaj Agnellijevih s jednom od najmoćnijih američkih familija - klanom Kennedy.

Počeci priče o prokletstvu Kennedyja dosežu u 20-e i 30-e godine prošlog veka, kada je Joseph P. Kennedy znatno uvecao svoj imetak zahvaljujuci ilegalnoj proizvodnji alkohola i drugim sumnjivim poslovima. Bogatstvo je sa sobom dOnelo i visok društveni položaj, a potomak siromašnih irskih doseljenika bio je gladan i jednog i drugog. Dok se on uokolo zabavljao s mladim starletama, njegova žena je kod kuce radala i odgajala decu, a takvo su ponašanje kasnije preslikali i mnogi od muških Kennedyja.

Iako je na materijalnom planu imao sve što se poželeti može i uspešno jačao politički uticaj, Josepha je mučio jedan problem. Naime, njegova najstarija kći Rosemary, vesela i dobrodušna devojka, bila je blago mentalno zaostala. Smatrajuci to svojom velikom sramotom, poslao ju je na lobotomiju kad je imala 23 godine. Operacija je krenula po zlu, a jadna Rosemary zadobila je teška oštećenja mozga i pretvorila se u "biljku". Želeći da je po svaku cenu sakrije od očiju javnosti, zatvorio je u bolnicu za umobolne gde je provela ostatak života.

Tri godine nakon što je zapečatio kcerinu buducnost, stari Kennedy ostao je bez najstarijeg sina u kojeg je polagao velike nade. Joseph Jr. je 1944. poginuo u avionskoj nesreci, jednako kao i njegova sestra Kathleen 1948.

Njemu je bilo 29, a njoj 28 godina. Josephov sin koji je zaseo u fotelju predsednika SAD, John Fitzgerald, takodje nije imao sreće s potomstvom. Sin Patrick umro mu je kao novorodenče, tri meseca pre atentata u Dallasu, gde je 1963. i sam izgubio život.

I njegova braća Robert i Edward nisu izmakla prstu sudbine. Prvi je ubijen u junu 1968., a drugi je godinu dana kasnije autom sleteo s mosta na otoku Chappaquidick, pri čemu je smrtno stradala njegova suputnica. Zbog sumnjivih okolnosti pod kojima se nesreća dogodila, politička karijera bila mu je zapečaćena. Nevinu žrtvu odnela je i vožnja njegovog nećaka Josepha, čija je saputnica nakon udesa 1973. ostala paralizovana. Iste godine zbog raka je amputirana noga Edwardovom sinu. Optužbe za silovanje, alkoholizam i probiemi s drogom bili su uzrok brojnih skandala u koje su bili uključeni članovi klana Kennedyjevih, a zavisnost od heroina je Robertovog sina Davida 1984. koštala života.

To je više od deset godina bila jedina naprasna smrt u familiji, pa se činilo kako je zla kob prestala da deluje. Ali 1997. je na skijanju prvo poginuo Davidov brat Michael, a u julu 1999. srušio se avion Johna Fitzgeralda Juniora, jedinog živog sina pokojnog predsednika Kennedyja. Zanimljivo je da se nesreća dogodila tačno 30 godina nakon Chappaquiddicka.

Otkako se Edward Kennedy svojedobno zapitao je li njegova familija ukleta, mnogi su traza odgovorom na to pitanje. Jedni su sve smatrali plodom mašte i prenaduvanom medijskom pričom, drugi spekulisali o crnomagijskim delatnostima, a neki su odlučili da istražuju korene svega o ukletim familijama.

Trag ih je odveo do grčke mitologije, prepune priča o smrtnicima koji su izazvali bes bogova, zbog čega su ispaštali njihovi potomci. Opšta mesta u svim tim mitovima, od kojih je najpoznatiji onaj o Tantalu, imaju puno poveznica s tragedijama koje su zadesile Agnellije i Kennedyje. Na prvom mestu u oči upada činjenica da su osobe koje "pokreću" prokletstvo bez razlike pojedinci kojima su bogovi u početku vrlo skloni, rado im priskaču u pomoć pa im daju ne samo položaj i materijalna blaga, nego i posebne moći. Međutim, gramzivost, arogancija, okrutnost ili oholost ili kombinacija više tih osobina navodi smrtnika da zloupotrebi božji dar, zbog čega biva kažnjen. Ono što je u početku bio blagoslov, prirodni talenat, pretvara se u prokletstvo.

Giovanni i Joseph, obdareni posebnim sposobnostima koje su im pomogle da napreduju na poslovnom, društvenom i političkom planu, u jednom su trenu počeli su gaziti preko leševa kako bi postigli svoje ciljeve - prvi nemilosrdno izrabljujući zaposlene, a drugi baveći se prljavim poslovima. Njihovi potomci, rodjeni u obilju, takodje često nisu koristili prednosti koje im je sudbina dala za opšte dobro, nego za ličnu korist.

Ubistvom svog sina Peloposa Tanatal je na sebe navukao bes bogova

Tako dolazimo i do druge tačke koja se ponavlja u mitovima o ukletim porodicama. Naime, svi govore o pojedincima kojima bogatstvo i moć daju osećaj neuništivosti, osjećaj da su iznad ograničenja koja vrede za ostale smrtnike. Mada se njihova dela često čine ludo odvažnim, u njihovom temelju leži oholost, što neopisivo ljuti bogove. Umesto da budu zahvalni za darove koje su dobili, oni se njima razmeću.

Taština je bila greh mnogih Kennedyjevih, uključujući Josepha, koji je u žeiji da svima pokaže kollko ie moćan, nedodirljiv i savršen, žrtvovao i vlastitu kćer. A nasilje nad decom, direktno ili indirektno (kao u slučaju Virginijinih mališana silom odvojenih od majke ili porodičnih ambicija zbog kojih su Josephovi potomci bili izloženi preteranim zahtevima od ranog detinjstva), treći je nezaobilazni element na koji nailazimo u pričama o porodičnom prokletstvu.

Dok su prokletstvo stari Grci objašnjavali besom bogova, odredjene psihološke teorije ponavljanjem nasledenih destruktivnih obrazaca ponašanja, a ezoterici delovanjem porodičnog demona, mnogi iz područja duhovnosti tumače ga delovanjem karme. Naime, uz ličnu, svako od nas nosi i kolektivnu karmu koju valja odraditi. Gledano iz tog ugla, koncept porodičnog prokletstva zbog kojeg unuci ispaštaju za grehe dedova ne čini se tako nepravednim kao što bi se dalo zaključiti u prvi mah.

Prema teoriji karme, svi mi biramo roditelje i porodicu u koju rodjenjem dolazimo, s ciljem učenja odredjene lekcije ili pak neutralizacije posledica nekih naših dela iz prošlih života. Je li moguće ukloniti ili barem ublažiti porodično prokletstvo? Do odredjene mere jeste. Važno je ne ponoviti greške svojih predaka, pogotovo ove opisane u spomenute tri tačke, i potruditi se spoznati koji je to naš zadatak zbog kojeg smo ovog puta došli na svet.

Što pre odradimo karmu, to ćemo rasterećeni od teškog nasledstva moći da krenemo dalje, u pravcu duhovnog rasta i napredovanja.

Astrolozi veruju da osobe koje imaju naglašenu 4, 8 i 12 kuću i teško aspektovan Pluton, imati velikih kriza u familiji ili porodici.

---