Šamanizam: odeća, ritam, disanje, trans


Šamanizam je tehnika ekstaze, magija i svojevrsna religija. To je srednjoazijski sibirski religiozni fenomen. Šamanizam pokazuje posebnu magijsku "specijalnost" -"upravljanje vatrom", magijski let, itd. Šaman gospodari svojim "duhovima" tako da uspeva s njima komunicirati a da se ne pretvori u njihovo oruđe.

On ima sposobnost uzdići se na Nebo i spustiti se u Donji svet. Svako ekstatično iskustvo koje odlučuje o pozivu budućeg šamana sadrži tradicionalnu shemu obreda inicijacije-stradanje, smrt i uskrsnuće( tu se ,dakako,radi o simboličnoj smrti; tj. raskidom s dotadašnjim načinom života).

Šamanska odeća ne odaje samo prisutnost svetoga već prikazuje i kosmičke simbole i metafizičke puteve. Odeća sama po sebi predstavlja religiozni mikrokosmos. S jedne strane, ona čini gotovo potpun simbolički sistem,a s druge, ona je posvećenjem prožeta brojnim duhovnim silama (može je nositi samo onaj koji zna obuzdati njene duhove).

Odeća je neizostavan element magijskih rituala, i ona je ta na kojoj ću najprije sagledati ritam.

Poznato je da se magijska odeća manje ili više razlikuje već prema tome o kojem se obliku magije radi, no po pravilu svaka odaje nastojanje povezivanja s prirodom i verovanjima onih koji je nose. Budući da sam o ovoj problematici najviše materijala pronašla za šamanizam, iznjet ću najčešće elemente koji se pojavljuju u odjeći šamana.

Šamansku odeću čini ogrtač (koji može biti i krzno neke životinje), a na kojeg su pričvršćeni razni ukrasi - pr. metalni kolutovi raznih veličina, kosti, kljove i zubi životinja, zvončići, figure koje predstavljaju mitske životinje, drvo života, lanci, platnene trake, perje, izvezeni ili pričvršćeni razni simboli-prevladavaju ornitološki (ptica-orao ili sova,medvijed,jelen).

Svi elementi te odeće čine ritmički sklad bilo da je reč o oblicima ukrasa ili samoj boji odeće. Uz ogrtač treba spomenuti i masku. Maska se ne javlja kao neizostavan deo odeeće tako često, što i ne čudi jer već i ostali delovi odeće, pa i razni oblici koji se crtaju po licu (telu) čine masku. I na maski se može uočiti ritam, a i simetrija (osa simetrije je vertikala spuštena sredinom maske). Isto možemo uočiti i kod "šara" na telu (licu), bez obzira je li reč o crtama, raznim oblicima ili njihovoj boji. Kapa, kao jedan od delova odeće šamana, može biti namotaj platna, deo krzna neke životinje(s glave), metalna. Njeni ukrasi( često je to perje-labuda, orla, sove), oblici na njoj i boje izmenjuju se u određenom ritmu.

Šaman će uz odeću nositi i ukrase raznih oblika i veličina, od ogrlica, narukvica, naušnica. Kod svih tih ukrasa takođe je vidljiv ritam. Kod nekih plemena šaman nosi i štap ili bič. Kod nekih se plemena takođe na odeći može se uočiti i pojava mističnih brojeva 3,7,9 ( količina pojedinih elemenata na odeći odgovara tom broju).

Svaki element odeće ima svoje značenje, bilo da je to pomoć kod vantelesnog putovanja šamana (pr. ptičje perje ili čak čitav kostur ptice prikazan na odeći omogućiće letenje na drugi svet) ili pridodosi ekstazi i padanju u trans (u pravilu i jedno i drugo). Kosti na odeći najčešće simbolišu smrt i uskrsnuće šamana; nakon inicijacije on započinje novi život, ili ga pretvaraju u neku (mitsku) životinju (prisutno je verovanje da se životinja može ponovno roditi iz svojih kostiju).

Za odvijanje seanse te postizanje ekstaze i transa neophodan je i bubanj. Postoji verovanje da je njegova okosnica načinjena od Drva života (koje je posrednik između Neba i Zemlje), pa se on može poistovetiti sa Drvetom kojim se šaman simbolički penje u Nebo. Bubanj je obično oblog oblika, od jelenje,losove ili konjske kože, a može imati i pričvršćene brojne metalne komadiće, praporce, zvončiće, slike u gvožđu koje predstavljaju duhove, razne životinje…

Služi za postizanje određenog ritma koji će pomoći postizanju transa. U tom će se ritmu odvijati ples, disanje, izgovarati obredne molitve i sl. No poseban ritam ne daje samo bubanj. Već i sama odeća šamana(brojni ukrasi na njoj) prilikom njegovih kretnji- koje moraju slijediti određen ritam-proizvešće odgovarajući zvuk. Muzika određenog ritma postiže se i raznim zvončićima (npr. maraca kod Indijanaca), praporcima, vrećicama kristala, kamenja, gongom, ljušturama od školjki…

Ritam u obredima igra neizostavnu ulogu - on je zaslužan za postizanje ekstaze i transa, stoga ne treba čuditi što je sve njemu podložno. Telo osobe koja vrši obred ili osoba koje u njemu aktivno sudjeluju počet će delovati u "nametnutom" ritmu. S ritmom će se uskladiti disanje. Naučno je dokazano da disanje na određeni način utiče na cerebellum (deo mozga koji usklađuje mišićne kretnje), stoga će doći do spontanog gibanja tela, uz to javljaju se i temperaturne promene, grčevi, svetlosni i zvučni doživljaji, emotivni doživljaji, iskustva s mislima, vantelesna iskustva, nadprirodna iskustva. Za magiju su posebno značajna posljednja dva.

Kod vantelesnog iskustva vlastito se telo čini dalekim; postoji osećaj izbivanja iz tela. Osoba uistinu može "videti" svoje vlastito telo i opisati razna mesta, a da fizički nije bila na njima.

Natprirodna iskustva tiču se sposobnosti koje se u takvom stanju najčešće pojavljuju - vidovitosti, telepatije i sposobnosti viđenja aure. (prema Gunnel Minett, Dah i duh, Preporađanje, Zagreb, 1996.)

Disanje je prožimanje našeg unutarnjeg bića s okolnom atmosferom. Kad dišemo, mi u svoj unutarnji sastav, uz fizičke tvari, upijamo i stvarnost koja nas okružuje. Na čisto fizičkom nivou, npr., način na koji dišemo najznačajniji je za stanje naših unutarnjih organa, koje je uslovljeno dotokom kiseonika iz krvi. Ali disanje utiče i na duševnu i duhovnu stranu. Sporo disanje uslovljava usporavanje metabolizma, otkucaja srca i cirkulacije krvi. Um dovodi u mirnije stanje, misli su jasnije.

Povećava osjetljivost prema drugim ljudima. Dovodi do proširenog poimanja, oslobađanja od psihičkih i fizičkih blokada, te do opšteg opuštanja.

Brzo disanje ima suprotan učinak- ubrzava metabolizam, otkucaje srca i cirkulaciju krvi. Dovodi um u osetljivije stanje, a time i do bržih promena osećaja. Poimanje sveta je subjektivnije i veći je naglasak na pojedinosti. Plitko disanje smanjuje aktivnost metabolizma. Na psihičkom niovu vodi u sklonost zabrinutosti, do duševne nestabilnosti i nezadovoljstva, što češće prelazi u strah. Duhovna opažanja postaju površna i neusmerena.

Dubokim disanjem metabolizam postaje djelatniji, učinkovitiji i skladniji. Psihički ono stvara duboke osećaje, zadovoljstva, duševnu stabilnosti i jakog samopoštovanja. Duhovno, dovodi do veće misaonosti, pouzdanja, otvorenosti, te okretanja prema ljubavi.

Dugi uzdasi proizvode veću koordinaciju različitih funkcija metabolizma. Psihički, dugačko disanje stvara veću smirenost i osećaj zadovoljstva. Duhovno, ono vodi dubljim i objektivnijim spoznajama i razumevanju.

Kratki uzdasi ubrzavaju metabolizam. Psihički, dolazi do bržih smena misli i osećaja, uz naginjanje nestrpljivosti i razdražljivosti. Duhovno, javlja se veće nesuglasje s okolnim svetom.

Sve o Shamanizmu

Ako zelite da se informisete o šamanizmu i da krenete da vežbate neke od tehnika iscelenja i samoiscelenja... savetujem vam da pročitate knjigu "Šamanski put - Majkl Harner". U knjizi su opisane vezbe za sticanje shamanske moci...



portalIzlaz na portal         Predhodna stranica         Na pocetak ove stranice