U knjizi "Pokloni nepoznatih stvari", biolog Lejl Votson je opisao susret s neobicnom Indonežankom – šamankom. Ona je u ritualnom plesu ucinila da kompletna aleja drveca jednostavno – ispari. Šamanka se pred Votsonom i drugim posmatracima poigravala ponovnim pojavljivanjem i nestajanjem aleje. Poznato je da šamani u rutualima koriste rezonansu nastalu uskladivanjem ritma bubnja s impulsima mozga i tzv. neurolingvisticko programiranje, što je, u suštini, pripremljen "razgovor" s podsvešcu okupljenih lica.
       Nekad se neurolingvistika nazivala "jezik ptica", a sada je jasno da je rec o ritualnom kodiranju pomocu matricnog teksta. Ruski pukovnik Vjaceslav Mihajlovic Zvonikov primenjivao je veoma uspešno metode neurolingvistickog programiranja na oficirima i vojnicima. U kratkotrajnoj pripremi za borbene zadatke u Avganistanu, u Centru za psihofiziologiju, koristio je samo pet-šest sugestivnih recenica. Zanimljivo je da se legendarni psihoterapeut Anatolij Mihajlovic Kašpirovski obracao ruskoj javnosti, u TV emisijama, izlaganjem gotovo istovetnog sugestivnog teksta.
       Uostalom, sugestivnost ljudi cini svakodnevicu veoma zanimljivom. Poznato je da izverzirani fakir može da hipnotiše gledaoce bez njihovog znanja i pristanka. Okolnost da se publika obicno sastoji iz veceg broja osoba, izaziva jaku psihicku struju koja umnogome olakšava rad fakiru. List "Stejtsmen" objavio je vest da je indijski madionicar Sorker zapanjio stotine turista koji su došli da posete Tadž Mahal. Ucinio je da najslavniji indijski spomenik nestane na dva minuta. Sorker je stajao na obali reke Jamuna, iza mermernog mauzoleja iz 17. veka. U obracanju turistima Sorker je rekao, kada je posle dva minuta uklonio "izazvani" prazan prostor: "Samo sam na trenutak sklonio Tadž Mahal iz vaših ociju. Bila je to savršena iluzija".
       Iako su krotitelji zmija postali simbol fakirske moci, putnike najviše zanima cuvena predstava s užetom. Gledaoci se okupljaju oko fakira koji sedi na zemlji, dok uz njega cuci decak od dvanaestak godina. Kad se okupi dovoljno gledalaca koji napeto ocekuju scenski prikaz, fakir uzima uvijeno uže i baca ga uvis. Uže ostaje uspravno u vazduhu, a decak skace na noge i uspinje se uz uže dok ga gledaoci ne izgube iz vida. Posle nekog vremena fakir poziva decaka da se vrati, ali ovaj ne "silazi". Pošto ga nekoliko puta uzalud poziva, fakir se sam penje, držeci u zubima veliki nož. Penje se dok i on ne išcezne gledaocima iz vida. Odjednom se vazduhom prolama prodoran krik, i malo kasnije na zemlju pada odrubljena decakova glava, a zatim i drugi delovi tela: ruke, noge, i na kraju deciji trup. Zaprepašceni gledaoci vide fakira kako se obliven krvlju spušta niz uže. Delove decakovog tela stavlja u vrecu, zabacuje je preko ramena i odlazi. Posle nekoliko trenutaka sadržaj vrece oživljava i fakir je spušta na zemlju. Samo što je otvori, iz nje izlazi decak, živ i zdrav, i odlazi trkom odatle.
       Kad bi neko snimio opisani prizor, pokazalo bi se da su fakir i decak sve vreme bili na zemlji. Fakir zabacuje uže po zemlji, a decak puzi po njemu kao da se penje. Odgonetka je u tome da fakiri raspolažu sposobnošcu da sebi predstave zbivanje onako kako žele da ga potom dožive gledaoci. Još je važnija njihova veština prenošenja misaonih slika na druge. Dokazano je da takve mogucnosti, nerazvijene, poseduju svi ljudi.
       Navedeni primeri dokazuju moc misli i postojanje spoja izmedu podsvesti i svesti u ljudskom umovanju. U njima je prikazano oblikovanje uobrazilje i potvrdeno stvaranje mentalnih slika u mozgu i ocima. Stvorene iluzije su samo dokazi da misao poseduje neistraženu moc, da covek ne zna istinu i da mentalne predstave igraju veoma važnu ulogu u životu ljudi. Zato nije cudno što je dr Petar J. Stankovic tvrdio da "fakir snagom svoje volje može da natera gledaoce da vide ono što on hoce. Uspeva da koncentriše svoje misli do te mere na vizuelizaciju, da misli zrace tako jako na okolinu da su svi prisutni, iako svesni i budni, prosto fascinirani, jer im se pred ocima ukazuje ona slika koju je fakir zamislio".
       Oduvek su iskusni ljudi upozoravali da treba voditi racuna o tome šta se govori, jer su reci snažne, i da poseduju neku magicnu moc. Tako je vladika Nikolaj Velimirovic kazivao: "Silna je rec kao grom. Ona poražava grešnika, melem je bolnome i potištenome, utuk razvratnome, a opomena bogatome...".
       Sada su naucnici opsednuti mocima jezika, reci, misli i uma. Sve cešci su napisi koji potvrduju da jezik, reci i misli programiraju ljudsko telo. Te ideje prenesene su polako, ali po svemu sudeci zauvek, iz ezoterijske u naucnu oblast, s obzirom na to da se tvrdnje tajne nauke i klasicne nauke skoro poklapaju. Uostalom, Skot Pek je u knjizi "Put kojim se rede ide" naglasio: "Mistici su nam stolecima govorili kroz paradokse. Je li moguce da smo svedoci susretanja nauke i religije? Kada smo u stanju da kažemo da je 'covek istovremeno i smrtan i vecan'i 'svetlost je i talas i cestica u isto vreme', onda smo poceli da govorimo istim jezikom".
       Psihosomatske bolesti ukazuju da misli neposredno uticu na ljudsko telo, ali je sve više dokaza da misli mogu i da ga iscele. Postoje nagoveštaji da je u osnivanju potpuno novi vid medicine, gde ce se molekuli dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) reprogramirati recima, mislima i odredenim frekvencijama, bez izdvajanja i premeštanja pojedinih gena. Ruski biofizicari na celu sa molekularnim biologom Pjotrom Garjajevim istražili su vibraciono ponašanje DNK molekula. Prema njihovim zakljuccima odredene obrasce DNK moguce je izmeniti zracima slicnim laserskim (na primer zvukom). Pri tome se promenom frekvenciije DNK menjaju genetske informacije. Osim što su dokazali da je moguce uticati na biohemijske i energetske procese u ljudskim i svim drugim celijama, ruski naucnici su ustanovili da covekov molekul DNK može uznemiriti vakuum. Uspeli su, pomocu DNK, da magnetizuju tzv. crvne rupe, koje na mikroskopskom nivou oponašaju kosmicke "crne rupe". Da bi se shvatilo koliko su misli povezane s telom, treba znati da molekul DNK privlaci informacije i propušta ih u svest ljudi. To je važno i zbog veze covekovog uma sa tzv. komickim umom.
       Sve cešce se pominje niz: univerzalni um, covekov um i um celije. U "tunelu" koji ih spaja, gde posebno mesto zauzimaju telepatija i jasnovidost, najvažnije je stanje potpune opuštenosti. Istom "vezom umova" objašnjavaju se fenomeni hipnoze i mentalnih lecenja.
       Za najdelotvornije i najsigurnije delovanje misli potrebna je potpuna opuštenost mozga, a ona se postiže kada misli vibriraju na frekvencijama od 12 do jednog ciklusa u sekundi, odnosno u alfa, teta i delta stanju mozga. Tada je mozak u stanju dremeža, sna ili dubokog sna. Poznato je da kosmos neprestano ponavlja odredene ritmove. Covek živi u svetu vibracija i frekvencija. Vibrira živa i neživa priroda. Vibrira svaki ljudski organ i svaka njegova celija. Ako svetlost zasvetli deset do dvanaest puta u sekundi, izgleda da se stvorena šara sastoji od crvene i narandžaste boje. Prodre li svetlost kroz rupice u ploci trinaest do cetrnaest puta u sekundi, šare su uglavnom zelene. Kod 15-16 okreta ploce u sekundi, šare svetle predivnom plavom bojom. Ako svetlost zasvetli 18 ili više puta u sekundi, pojavljuju se šare sivobele boje. Slicno je sa zvukom, mirisom, toplotom, zracenjima...
       Mnoge vibracije uticu na ljude, a vibracija ljudskih misli utice na njih same, druge ljude i okolinu. Stoga, nije cudno što je Vilhelm fon Humbolt tvrdio da ce doci vreme u mome ce se bolest smatrati sramotom, "jer ce covek shvatiti da ona nastaje dejstvom pogrešnih misli".
       Poznato je i da tegobe nastaju grcevima i unutrašnjim nemirom. Jasno je da se grcevi i nemir otklanjaju smirivanjem, a da su misli te koje coveka smiruju.
       Postalo je uobicajeno da se i u klasicnoj medicini pominje mentalno lecenje. Cuveni u toj oblasti su Georgij Sitin, Larisa Fotina, Sergej Malahov, Sergej Lazarev i Džozef Marfi. Oni tvrde da mentalno lecenje nije vladanje uma nad materijom, vec delovanje ljudskog uma na telesni um. Covekov "centralni um" nadmocan je u odnosu na um u citavom telu, a posebno u odnosu na um pojedinih organa, otuda i efekat isceljenja.
       Isceljenje nastaje iznutra i biva pokrenuto mislima, biljnim melemima, ili pod uticajem coveka od velikog poverenja. Iscelitelj mora da bude duhovno uzvišen i da zraci pozitivnom energijom. Dr Larisa Fotina i dr Georgij Sitin dali su najbolje recepte za misaono prevazilaženje problema, otklanjanje straha i stresa.
       Oni sugerišu, jednostavno, da ljudi sa svojom podsvešcu ostvare prirodnu komunikaciju i da se bolesni, ili na psihosomatskoj osnovi umišljeno bolesni ljudi, isceljuju, tako što ce reci "zdrav sam", "ritam mog srca je prirodan", "krvni pritisak mi se stabilizuje", "nemam problema", umesto "nije mi dobro", "bice bolje", "neka ti se ubuduce ispune sve želje".
       Prema njihovim istraživanjima podsvest radi odmah (trenutno – zbog brzine misli) i bukvalno, iskljucivo u sadašnjem vremenu. Podsvest popravlja stanje i ureduje organizam na osnovu informacije "zdrav sam", a kada primi informaciju "bicu zdrav", ozdravljenje ce sacekati na neodredeno vreme, ili se nikad nece postici. Stoga je potpuno prirodno što prof. dr Larisa Fotina predlaže lecenje mislima i što se sve cešce primenjuju tehnike lecenja, kao što su vizuelizacije.
       Sve više naucnika veruje da realnost zamišljene slike nije ništa manja od realne "realnosti". Zanimljiva su istraživanja dr Larise Fotine jer pokazuju kolika je moc misli u psihosomatskom samorazbolevanju, a što je mnogo važnije, i prilikom samoizlecenja. Zanimljivo je da je istraživala iskljucivo najzdravije osobe, uglavnom kosmonaute. U knjizi Lora – put mladosti i zdravlja (1999) opisala je jednu od vežbi koje preporucuje svojim pacijentima:
       "Vežbe za podmladivanje lica koje nudimo, mogu se smatrati beskontaktnom (misaonom) masažom. Mehanizam njihovog delovanja slican kozmetickoj masaži, ali ima kolosalnu efektivnu prednost. Pod uticajem samomasaže aktivno se poboljšavaju i regenerišu funkcije perifernih receptora, nervnih vlakana koja pojacavaju reflektorne veze moždane kore s mišicima, krvnim sudovima i nervima na licu, uspostavlja se njihova povratna veza".
       Georgij Nikolajevic Sitin poznat je po isceljivanju voljom i mislima. Osnovna metoda cetvorostrukog ruskog doktora nauka (filozofija, medicina, psihologija, pedagogija), je mislima oblikovano emocionalno-voljno samoubedivanje. Njegova doktorska disertacija iz pedagogije zasnovana je na istraživanju sile volje. Svojim medunarodno poznatim i priznatim metodom usporio je biološki rast organizma i izazvao samopodmladivanje. Akademik Sitin leci i podmladuje sebe i druge ljude tekstom. Za razne bolesti napisao je tekst koji osmišljenim misaonim iskazima o krepkom zdravlju, omogucava samoisceljenje. Vladimir Kirilov opisao je isceljujuce metode Georgija Nikolajevica Sitina pod naslovom "Poklanjam vam zdravlje i mladost", a Valentin Simonin pod naslovom "Izleci se sam".
       Buduci da je Sitin jedan od retkih lekara koji je sebe izlecio a sad leci druge, Ruska akademija nauka istražila je njegovo biološko stasavanje. U aprilu 1944. godine bio je posle devetog teškog ranjavanja i lecenja u bolnici, otpušten kao trajni invalid. U 57-moj godini života konstantovano je da nema nikakvih zdravstvenih ogranicenja. U 68. godini postao je otac kcerke, a u 70-toj otac sina. U 75-toj godini organizam akademika Sitina pokazivao je odlike organizma mladeg od 40 godina, a kada je imao 83 godine, ustanovljeno je da više ne stari (videti: sajt Medunarodnog univerziteta Georgij N. Sitin: http://mugs.by.ru/biograph.shtml). Ruski naucnik nije penzioner, ima svoj centar u Moskvi i univerzitet u Briselu, sa filijalama u Moskvi, Njujorku i Tel Avivu. Svaki njegov napis lici na bajalicu, a svaki tekst o njemu na bajku, desetine hiljada ljudi hrle prema Centru za lecenje koji nosi njegovo ime. Procenat izlecenja najtežih bolesti je preko 80 odsto.
       Osnova misaonog lecenja objavljena je i nakon istraživanja bioloških energetskih sfera. Francuski naucnici Etjen Gije i Kristina Ardi su u knjizi Alhemija života (1991) potvrdili vezu svesti (misli) i tela: "Kapacitet genetickog pamcenja prisutnog u DNK pokazuje da na razlicitim nivoima organizacije mogu postojati vrlo raznovrsne svesti. Ako zaista postoji ono što bismo mogli nazvati svešcu na mikroskopskom nivou živog, verovatno da ta 'mikrosvest' funkcioniše na još samostalniji nacin od nesvesnog, jer je vrlo udaljena od globalne svesti coveka. Posle istraživanja molekula DNK nije sporno da on ima telepatske mogucnosti".
       Mogucnosti samoisceljivanja organizma mislima i recima ipak najubedljivije potvrduje postojanje delotvorne hipnoze i autohipnoze. To je ujedno potvrda da DNK razume jezik osobe koja se misaono i recima samopodešava.
       Helmut Hansen je u knjizi Moc hipnoze ( 2006) podrobno objasnio za vecinu ljudi jedan udaljen i neshvatljiv svet – svet hipnoze. Prema njegovim istraživanjima Emil Kue (1857-1926), covek koji je razvio nauku o autosugestiji, prvi je shvatioo da je hipnoza u suštini autohipnoza i da postoji jedino mogucnost autohipnoze. Uloga hipnotizera je da izazove kod klijenta manje ili više snažnu predstavu nameravanog delovanja, koja se zatim ostvaruje autohipnozom. Od Kuea potice izreka: "Naše dejstvo ne podstice volja, vec sposobnost imaginacije (mentalno predstavljanje)".
       Njegov poznati zakljucak je da svako može sam sebe da hipnotiše i da je autosugestijom moguce izleciti sopstvenu bolest. Doslovno je rekao: "Naucite da sami sebe izlecite, vi to možete. Ja licno nisam još nikoga izlecio. Mogucnost izlecenja leži u vama. Pozovite u pomoc svoj licni duh da služi vašem telesnom i duhovnom zdravlju. Bice tu. On ce vas izleciti i bicete snažni i srecni".
       Kue je prvi u svetu navodio pacijente da ujutro i uvece po dvadeset puta sugestivno sebi kažu: "Iz dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje". Cesto je govorio: "Ja nisam ni lekar ni vidar, a pogotovo nisam carobnjak. Samo bih hteo da pokažem moju nauku o autosugestiji i njenu naucnu primenu. Milim vas, nipošto nemojte verovati da moj metod cini lekarsku terapiju savršenom. Ne želim i ne mogu da zamenim lekara, ali njemu i vama hteo bih u ruke da predam važno sredstvo za lecenje. Hteo bih da vam pokažem i kako covek može uspešno da se bori protiv svojih raspoloženja i strasti, i postane pravi majstor u vaspitavanju samoga sebe i svoje dece. Nemojte da podcenjujete snagu mašte. Covek koga muci nesanica zamišlja da ne može da spava. On želi da spava, ali je njegova uobrazilja jaca od umora. Snažnija je od želje. Astmaticar bi hteo da lakše diše, da diše i po magli, mucavac bi hteo da tecno govori – ali i kod njih je uobrazilja mocnija. Volja kaže 'hocu', ali uobrazilja odgovara 'ne mogu'. Snaga uobrazilje uvek pobeduje".
       Uostalom, misao je osnova ideje. Iz ideje nastaje vizuelna predstava. Tek kad postoji jasna mentalna predstava može da se sprovede sugestija. Sugestija je podsvesno ostvarenje ideje oblikovane u mentalnu predstavu. Ona može delovati samo ako je izazvala vizuelni utisak. Na stvarnost deluje samo ono što je moguce predstaviti, potpuno osmisliti i "mentalno videti". Život coveka odreden je vizuelnim predstavama, a u mislima se mogu predstaviti i ostvariti sve želje.
       Nipošto nije svejedno šta covek misli. Misli su presudne za sudbinu. To je razlog što covek ne bi smeo nikad da razvija negativnu misao, pogotovo ne bi smeo da nešto negativno izgovori. Svaka loša misao mora odmah da se zameni ispravnom, pre nego što se oblikuje u vizuelnu predstavu i nenese neku štetu. Covek dok ne pocne da kontroliše svoje misli nije ni svestan njihove neizmerne snage.
       Ljudska podsvest ne govori recima, vec slikama. Sugestija može da bude nezavisna od logike, s obzirom na to da svaki covek može da veruje i da su svi ljudi sugestibilni. Pokazalo se, kada su televizija i štampa o nekom neprekidno govorile kao o najvecem hipnotizeru svih vremena, koji za nekoliko sekundi može svakoga da hipnotiše i koji još nikada nije doživeo neuspeh (na primer, o Anatoliju Kašpirovskom, ili Alanu Cumaku), vecina prisutnih je kada bi pokušali da ih hipnotišu, odmah pala u hipnozu, samo zato što su to i ocekivali. Ukoliko sagovornici ocekuju uspeh tada ce se uspeh i ostvariti. Uvek deluje princip vec stvorene vizuelne predstave koji pobija svaku eventualno suprotstavljenu volju.
       I u sferi misli najveci neprijatelji coveka su strah i sumnja. Dokle god se duša koleba izmedu pozitivne i negativne misli ne može napredovati. Pri tome je važno poštivati zakon da svaki napor u realizaciji zamisli poništava misaonu moc i izaziva suprotnost. Zato je vaažna istinska opuštenost i smirenost. Za zdravlje i srecu ljudi dovoljna je istinska opuštenost, radi oslobadanja od grca i suvišne napetosti. Covek koji je u saglasju sa samim sobom i s kosmickim zakonima u savršenom je telesnom, energetskom i duševnom stanju.
       Uticaj misli na daljinu potvrden je u knjizi doktora Ricarda Bervolda "Intelektualni problemi". U njoj je citiran izveštaj cuvenog hipnotizera doktora Disara: "Pacijentkinji sam svakog dana nalagao da sutradan spava do odredenog sata. Jednom sam zaboravio da joj to kažem. Postao sam svestan propusta tek kad sam prešao oko sedamsto metara. Kako nisam mogao da se vratim, rekao sam sam sebi da ce ona, uprkos udaljenosti, cuti moju zapovest, tim pre što sam joj u toku terapije neke mentalne sugestije (nalog mislima) dao sa udaljenosti od dva metra. U mislima sam joj naložio da spava sutradan do osam sati i zatim nastavio put. Kad sam sutradan u pola osam stigao kod pacijentkinje, ona je spavala (pod hipnozom, ali tako da je mogla da odgovara na pitanja). Upitao sam je: 'Kako to da još spavate?' Odgovorila je: 'Ali, gospodine doktore, pa ja radim samo ono što ste mi naredili!' 'Varate se! Juce sam otišao od Vas a da Vam ništa nisam naredio.' 'Tako je', odgovorila je ona, 'ali 15 minuta posle vašeg odlaska sasvim sam jasno cula da mi govorite da spavam do osam sati. A sada još nije osam'."
       Danas tehnologija omogucava da misli pomeraju markere na monitorima racunara, aktiviraju mikrocipove i mikrorobote – proteze, da se misli biometrijski snime i kloniraju. U takvom istraživackom okrilju, sve manje je naucno sporno da od sopstvenih misli ljudi mogu da obole i da misli mogu da iscele bolesnike.
       Samoisceljenje nije moguce bez izmene strukture licnosti. Isceljen covek menja odnos prema sebi i životu uopšte. Preduslovi za isceljenje su prisustvo želje, volje i vere. Do njih ljudi stižu iskustvom i znanjem, a zatim molitvama, naucno kontrolisanim meditacijama, instrumentalnom izmenom misaonih vibracija i (auto)hipnozom. To su ujedno jedini provereni nacini za neophodno usavršavanja duše.
       No, ništa od toga nije bezazleno, a sve je moguce (zlo)upotrebiti. Stoga nije neobicno što je rusko sveštenstvo pozvalo Moskovljane, pocetkom septembra 1997, da ne prisustvuju predstavi Dejvida Koperfilda. Upozorili su da posmatranjem Koperfildovih magicnih trikova mogu dospeti u duhovnu zavisnost od najdestruktivnijih mracnih sila. Oprezno s tananom dušom.