Садржај књиге "Школа нумерологије"
Naručite pouzećem i ovu knjigu od autora
Zbirka pripovedaka, prvenac banatskog pisca Đerđ Lazara spada u red onih dela koja su nadahnuta životnom silom Svetog Pisca. Junaci njegovih priča u prividno različitim prostorno - vremenskim odredištima, sa jedinstvenim i neponovljivim sudbinama poprimaju karakter realnih ličnosti koje tragaju za odgovorom na večno pitanje, smisla života i tako potvrđuju reči Dostojevskog da "... je Biblija knjiga, koja pobedom života nad smrću i večnošću nad vremenom, potpuno objašnjava smisao života. Pitanje o smislu života usađeno je u svakom čoveku i tiče se svakog bez razlike..."
Autor sa svakim likom uspostavlja duboku emotivnu vezu, bilo na porodičnoj, prijateljskoj, muško-ženskoj ili istinski čovekoljubivoj osnovi, što pričama daje autobiografski karakter, a izvan ovog karaktera svaka priča posmatrana za sebe postaje mini roman ispisan rukom života. Ljubav koju autor oseća prema svojim junacima daje mu onu neophodnu spisateljsku objektivnost koja na sebe ne uzima ni ulogu tužioca, niti ulogu sudije, odnosno branioca, već ga čini svedokom ne samo spoljašnjeg događaja, već i unutrašnjost doživljaja svakog lika ponaosob. Njegov pripovedački stil na taj način postaje neuhvatljiv, kao što je neuhvatljiv i sam život, koji se u celosti ne može staviti ni u jedan racionalno-logički okvir, tako on sam kaže: "...uostalom za bilo šta, odakle god da počneš, znaj to nikad ne može biti početak, jer svemu uvek prethodi nešto drugo. A kako da odrediš ko je i čemu je šta početak? A tek kraj...?"
Spoznaja zasnovana na veri u telesno-čulnu prirodu stvari, odnosno, pojava tzv. "objektivne spoznaje" ne poznaje i ne priznaje večno kao ishodište sveta, za nju je svet u stalnom kruženju, od života ka smrti, u uzročno - posledičnim vezama. Heraklitovskom beskrajnom nizu pojednostavljeno iskazom"...u istu reku stupamo i ne stupamo, jesmo i nismo... " Misterioznost kruženja, iznenadnost događaja, upad neželjenog u sveru željenog, nenadanog u prostor nadanog, neočekivanog umesto očekivanog, determinisanog (sudbinskog) u zamenu za slobodno i otvoreno, potvrđuje Biblijske pouke da vera u telesno-čulnu prirodu nije teren na kome se treba graditi čovekova "kuća"- ličnost, jer je to kuća izgrađena na pesku, a ličnost otpala i otuđena od sveličnosti. Spoznaja zasnovana na veri u duhovno-duševnu prirodu stvari, odnosa, pojava tvrd je teren na kome se može graditi čovekova ličnost, sa čvrstim moralnim stubovima i jedina je koja je večno i nepromenljivo, svevremeno i sveprisutno ishodište sveta. Sveto pismo svedoči o Istini, a ko govori istinu i sam je u istini i sam je istina. Smisao i cilj života jeste u jedinstvu sa Bogom Ocem, Bogom Sinom i Bogom Duhom Svetim, sjedinjenje svevremenog sa prolaznim, večnog sa vremenim. Ne prihvatajući ovu jednostavnu istinu junaci priča našli su se u sopstvenom svetu predstava, iluzija u kojem traže neki sopstveni smisao života. Ne nalazeći odgovor sami postaju i nosioci i žrtve jednog prostorno-vremenski ograničenog društveno-istorijskog toka u duhovno determinisanom socijalnom ambijentu.
Đerđ Lazar veoma znalački rešava problem društveno-istoriskog toka, kroz sudbinsku projekciju njegovih junaka a sam preobražaj prostorno-vremenski okvir ovog toka strukturnim poretkom samih pripovedaka, dakle kroz formu same zbirke. Tridesetpetogodišnje robovanje Labuda Stojakova iz Dolova u Zabeli od (1945-1979) u prvoj po redu priča- LABUDOVA PESMA - predstavlja na vidljivom društvenom planu početak i kraj Titovog socijalizma. Labud Stojkov je svenarodni čovek i njegova sudbina je tesno povezana sa sudbinom naroda kojem pripada s tom razlikom što njegovo fizičko ropstvo predstavlja duhovno ropstvo njegovog naroda. ŠUMADINČEV KRST poslednja je priča u zbirci i događa se 1999 god, što se po autoru smatra krajem jednog društveno-istorijskog doba i početkom njegovog preobražaja. Agonija Nenada Šumadinca jeste agonija naroda u vreme bombardovanja a simboli krsta i mosta kao simboli preobražaja i povezivanja, suprotnih strana, prošlog i budućeg. Buntovna priroda Šumadije poslužila je autoru da kroz fizičku sudbinu Nenada Šumadinca pokaže duhovnu sudbinu naroda i početak jednog novog socijalno-duhovnog ambijenta.
Između ove dve nižu se priče koje svaka na svoj način dopunjava i upotpunjava sliku društveno-istoriskog toka kome glavni likovi pripadaju. Miletov hod po mukama, sudbinski put Svetislava Trailova - deda Vave, Duletova klinička smrt i njegov povratak u život tajanstveni noćni posetilac koji izdvajanjem očevog crnog odela u ormaru nagoveštava smrt njegove majke na dan porodične slave. Dimetov bezuspešan pokušaj skrivanja prošlosti i njeno otkrivanje kroz novo prijateljstvo u vojci, tragična sudbina učiteljice Vilme, njenog nerođenog deteta i verenika, lekara Mladena, misteriozno ostvarenje proročanstva u Dragoljupčetovom selu, istraživački poduhvat u traganju kroz porodičnu istoriju i uočavanje kružnog toka u njenom okviru pojačanim linijama izražavaju socijalno-duhovnu klimu vremena i prostora kome autor pripada.
Krug u kome su se našli glavni likovi onemogućava im da pronađu ni izlaz, ni odgovor na večno pitanje smisla života. Biblijski odgovor glasi: život je večan - kruženje je samo privid, iluzija koju stvaraju čula, i vera u njihov produkt jeste vera u iluziju dakle laž, laž koja samu sebe naziva "objektivnom istinom". Shvatiti, prihvatiti i ispuniti reč Božiju i volju Božiju sveti je zadatak svakog čoveka bez razlike i ne može se opravdati neznanjem, nepoznavanjem, neupućenošću niti bilo kojim drugim razlogom. Svako odstupanje od ispunjenja ovog zadatka predstavlja skretanje sa uske staze života i svoj kraj ima na širokom putu koji vodi u smrt. Glavni likovi sa svojim tragičnim životima ostaju zarobljenici u REČ-PRIČI umesto da pronađu svoj istinski put večnom obitavalištu života; "U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga i Bog bješe riječ. Ona bješe u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo, što je postalo. U njoj bješe život i život bješe vidjelo ljudima." Sv. Jevanđelje po Jovanu (1;1,2,3,4).
Sociološki prikaz, bez psihološkog profila ličnosti naznačen je potpuno svesno kao kroki iz jednostavnog razloga jer bi svaka ozbiljna i dublja analiza zahtevala izuzetno veliki prostor u knjizi zbog složenosti svake ličnosti ponaosob i njene duboke simboličke veze sa sociološkim. U svakom slučaju treba pročitati zbirku pripovedaka Đerđ Lazara i u njima pronaći i prepoznati onaj uzrok svih uzroka prvobitni greh koji je skriven u svima nama i pokušati, svim umom svojim i svim srcem svojim i svom dušom svojom osloboditi ga se.
Miroslav Zarin-Zare
književni kritičar
Sadržaj knjige"Đavolja posla"
GROF BEZLJUDOV - Nenad Živković, ISBN: 86-86013-01-5
U srpsku književnost Nenad Živkoviæ je uspešno zakoraèio sa kratkim epistolarnim romanom "Hologram". Ko je proèitao njegov prvenac mogao je i oèekivati da æe novi roman "Grof Bezljudov" samo potvrditi da smo dobili pisca sa izgraðenim književnim govorom i stilom. Pisca koji zna šta hoæe i ume to da i ostvari.
Prepun paradoksa i sarkazma, obojen najboljom Domanoviæevskom tradicijom roman nam donosi jednu gotovo neverovatnu (ali nažalost gorko-istinitu) sliku jednog društva u duhovnom rasulu. Romaneskne slike junaka, koji kao da su pobegli iz Kovaèeviæevih komedija, doèaravaju nam svu propast jednog društva i raspad svih moralnih vrednosti. Živkoviæevi "junaci" - Mariæka, profesor, major, inspektor... pa i sam grof Bezljudov, bez skrupula, ne osvræuæi se na žrtve gaze sve oko sebe. Isto kao i jedno društvo i njegovo ureðenje, koje je samim svojim bezverjem bilo osuðeno na propast, koje je od ubica pravilo heroje, izdajnicima klesalo spomenike, od nevaspitanih dripaca - ratnohuškaèkih politièara pravilo tv zvezde i idole nacije, od kriminalaca stvaralo deèije junake... Živkoviæ sve to slika oèima filmske kamere, reðajuæi neverovatne i maštovite kadrove koji kao da su proistekli iz Kusturièinih filmova. Sama iznenadna pojava grofa Bezljudova, grofa bez zemlje, o kome ne znaju gotovo ništa, a opet u "godini lažnih proroka, samozvanih kraljeva, prinèeva, careva" ga prihvataju sa idolopoklonstvom zbog nasluæenog novca, je poslužila piscu kao inicijalna kapisla da izgradi pitak, iako sa oporim ukusom kao i sve što se dogaðalo tih godina u Srbiji, roman koji se èita u jednom dahu. Ovo je pre svega jedan satirièan roman o Srbiji, ali ne samo o njoj. Ovakve situacije su se dešavale i dešavaju se u svim krajevima i svim vremenima na ovoj kugli, na kojoj smo osuðeni da živimo. Sa manjim ili veæim razlikama. Odlika dobrih dela i jeste da budu vanvremena i vanprostorna.
Jezièka sredstva sa kojima Nenad Živkoviæ slika srpsku stvarnost su znalaèki upotrebljena. Pregršt metafora pomažu èitaocima koji nisu bili "te sreæe" da kao mi dožive njegove "junake" i doba njihove vlasti. Jer da nije takva "veæina" u narodu ne bi mogla ni ona manjina na vlasti da "usreæuje" svoj narod.
U savremenoj srpskoj književnosti mali broj stvaralaca, strogo se pridržava klasiènih književnih obrazaca. U romanesknoj produkciji preovlaðuje uglavnom takozvani "postmodernizam", mada sem èasnih izuzetaka koji potvrðuju pravilo (Paviæ, Basara...) ostalo ne ostavlja traga i biva brzo zaboravljeno. Roman "Grof Bezljudov" po svojoj strukturi ima blagog nagoveštaja postmodernizma, najviše u samoj strukturi, ali je ipak zasnovan na tradicionalnim elementima. Ima tu i krimi-zapleta, ali pre svega opore i ubitaène satire. Satire koja nas ne ostavlja ravnodušnim. Verujem da æe grof Bezljudov uæi u srca èitalaèke publike i da æe se ovaj roman zasluženo izboriti se za svoje mesto na našem književnom nebu.
10.01.2006. Vasa Radovanoviæ, književnik, Bgd.
|
