Живот под знаком крста - манастири Косова и Метохије Eпархија рашкопризренска с правом се може назвати монашком епархијом пошто се на њеној териотрији налази велики број древних српских средњовековних манастира и лаври. Колико је манастира на подручју Рашкопризренске Епархије веома је тешко утврдити с обзиром да су многи од њих претрпели разарања, а неки су и до данас пусти и у њима нема монашког живота. Доласком Његовог Преосвештенства г. Артемија на трон призренских епископа започело се са свеопштом обновом духовног и црквеног живота на простору целе Епархије, а посебно са обновом монашког живота. У појединим манастирима у којима су живела старија братства и сестринства дошао је монашки подмладак, док су обновљени или се ради на обнови манастира који су били потпуно запустели. 
Обнова монаштва у рашкопризренској Епархији састоји се, дакле, из духовне и материјалне обнове. Пре свега, посебан акценат се даје на обнову општежитељног типика и богослужења. Сви наши манастири су општежитељни што значи да монашка братства и сестринства живе као један организам и појединац не може да поседује никакво приватно власништво. Манастиром управља старешина манастира (игуман или игуманија) и сви чланови монашке заједнице су у послушању своме старешини. Поред тога свим монасима и монахињама наше Епархије духовник је Епископ Артемије, тако да све монашке обитељи наше епархије чине једну духовну породицу. Сви послови у манастиру врше се са благословом настојатеља, монашка богослужења, оброци и послушања обављају се заједнички и у њима учествују сви чланови монашке обитељи. Манастири се такође међусобно испомажу и посебно се негује одржавање духовних веза између манастира. У већини манастира се служи свакодневна литургија и одржава се целокупни богослужбени типик. Материјална обнова се огледа у поправци постојећих и изградњи нових објеката: конака, цркава и капела; развоју разноврсних монашких делатности и послушања која су уједно и важан извор финансирања манастира. У току рата на Косову и Метохији (1998-1999) и нарочито након њега многе цркве и манастири наше епархије су уништени или оштећени од стране албанских екстремиста. Међу њима су и манастири: Св. Козма и Дамјан у Зочишту, Св. Тројица у Мушутишту и манастир Бинач код Витине. Монаси и монахиње ових манастира су нашли уточиште у другим манастирима наше Епархије. У Рашкопризренској епархији данас имамо следеће активне манастире: 
Литургија у манастиру Грачаница, лето 1999 МУШКИ МАНАСТИРИ: 1. Високи Дечани 2. Сопоћани 3. Црна Река 4. Св. Врачи Козма и Дамјан (разрушен у рату) 5. Св. Архангели 6. Драганац 7. Бинач (разрушен) У обнови су: 1. Марков Манастир 2. Дубоки Поток 3. Ђурђеви Ступови Манастир Пећка Патријаршија је ставропигијални манастир и административно не припада Рашкопризренској епархији али је духовно повезана са осталим општежима на овом простору.
|
