Kako danas naći svoju odgovarajući polovinu? Da li zaista postoji druga polovina jabuke? Ko koga laže? Čitati u slučaju dosade u chat room-u, bilo kog tipa...

Skoro sam se, uzaludno šetajući Ulicom kralja Milana, iz čiste dosade, zaustavio ispred jedne strane banke. To su vam oni blještavo - fensi objekti, sa ogromnim izlozima iza kojih sede ljudi u istim odelima i predano, po čitav bogovetni dan, bulje u svoje el-ce-de monitore i sabiraju. Pa, oduzimaju. Čudno je kako svi oni uspevaju da budu gotovo uvek tako predani i zauzeti? Međutim, tog dana, sasvim slučajno, bez ičije pomoći uspeo sam da saznam u čemu je stvar.

Službenik, čvrsto stegnute kravate u čvor, čiji je monitor bio najbliži staklu, kršio je osnovno pravilo kapitalističkog sistema radnog vremena. Pažljivo je, prateći kretanje ostalih radnika, s vremena na vreme podizao prozor gde je ćaskao u okviru sajber prostora. Dakle, da budem jasniji, tip je bez pardona četovao, smeškao se i grizao donju usnu, dajući sebi mali luksuz u vidu odmora od transakcija i silnih brojeva.

Štap i kanap

Verovali vi ili ne, na ovaj način života nisu navučeni samo šalterski radnici u fensi bankama. Četovanju ili vakuum razgovorima skloni su manje više svi. Sada i svaka šuša koja je uspela da kupi komp na dvadeset i sedam mesečnih rata ima mogućnost da startuje bilo koga ko se nalazi u Internet ponudi čet sobe (chat room). Znači, stvari su poprilično jednostavne. Dovoljno je da imate prosečnu konfiguraciju Pentiuma, pristojnu Internet vezu, prijatno i dovoljno skriveno mesto za držanje monitora i spremni ste da se ulogujete. Kada vidite da se vaš nik (nick) iliti šifra koja vas pobliže objašnjava kao osobu, nalazi na spisku, znači da ste socijalno biće. Da ne kasnite za društvom. Da ste u koraku sa vremenom, jer danas se cela stvar svela na to, da sedite zavaljeni u stolicu, jedete kokice i ugovarate sudar sa neviđeno zgodnom ribom ili frajerom, u zavisnosti od afiniteta i ukusa.

Iako Durexova najsvežija istraživanja potvrđuju da smo u samom vrhu kada je moć ispod jorgana u pitanju i da se ama baš ni malo ne bojimo AIDS-a kao jezivo smrtonosne infekcije, broj onih Srba koji svakodnevno vise po čet lavirintima je u porastu. Zatvoreni u svojim sobama, uplašeni od pogleda i real energije koja se razmenjuje, nesigurni i netaktični, skloni mitomaniji i ulepšavanju sopstvenih života, ljudi sede i traže da njihove fantazije i maštanja budu realizovane u što kraćem roku. To podrazumeva jedan sasvim drugačiji vid komunikacije, u kojoj se zanemaruje i zaboravlja sve ono što je višak i odmah se prelazi na stvar.

Dakle, pravila koja važe u životu, ne važe u sajber prostoru. Igra je gruba, ali do cilja se stiže mnogo brže. I bez muke. Razmišljanja. Promišljanja. Taktiziranja. I straha da će bilo ko biti odbijen. Ili ne daj, Bože, odbačen. Elem, proces četovanja, u stvari, funkcioniše tako što se kontinuirano na niz neiskrenih i šablonskih pitanja odgovara krajnje neiskreno. Ljudi zapravo ulaze u čet sobe da bi bili slagani i da bi lagali istovremeno. Jedino tako mogu da prežive u sajber komuni. Svi oni koji su pokušali da iole budu iskreni, vrlo brzo su propali i bili satanizovani od ostalih. U pitanju je onaj princip čoveka koji sebe toliko nabedi u laž, da u nju svi počnu da veruju. E, to vam je čet dijalog. Kolonada nabeđenih laži, koje neviđeno brzo prelaze u istinit oblik. I to je lako dokazati.

Klikni me, da ti kažem ko si

Najpre kreiranje nikova. Ili šifri. Smišljanje identiteta koji bi eventualno trebalo da privuče određeni plen u kavez. Ako samo površno analizirate šta se sve pojavljuje kao niknejm na našim domaćim čet poligonima, sa lakoćom možete zaključiti da smo debelo isfrustrirana nacija. Sve se manje više kreće u pravcu traženja instant seksa. Znači, princip davanja imena je sledeći: pored nadimka ili neke specifične osobine koju obično ima neki organ, stavlja se broj santimetara, obim, potentnost, moć, mogućnosti… I tu se ne mogu napraviti razlike, jer i žene i muškarci su podjednako spremni na svakakve stvari. Suština je da se svi oni većini predstave kao neshvaćene dušice koje su žrtve neuzvraćenih ljubavi, a u biti su proračunate osobe koje imaju samo jednu jedinu nameru.

Da, tačno je, ljudi zato četuju. Željni su seksa, u svakom trenutku. Očajnički traže idealnu polovinu iz svoje glave sa kojom bi eventualno doživeli par sekundi samozaborava. Prave kompromise. Prelaze preko principa. I pristaju na mnoge uslove, ne bi li im čet pobeda, koja se desi onda kada dve osobe razmene brojeve telefona, dala sigurnost da su oni još uvek u igri. Jezik čet majstora je sveden, bez suvišnih reči. I stvoreni su šabloni. Tačno se zna kako se počinje razgovor kada nekog ukliknete, kada treba reći godine, kada se izjasniti za koga smo glasali, gde živimo, gde smo trenutno dok tipkamo, čime se bavimo, da li smo u braku, da li smo zauzeti, da li volimo grupno ili jedan na jedan, da li jedemo belu ili crnu čokoladu… Ovo može da ide u nedogled, ali čet razgovor postaje ozbiljan kada vas strana koju ne vidite pita šta preferirate u seksu. A onda se vi otvorite, pa kažete da su vam fetiš halteri, pa momentalno dobijete odgovore: “Mmm, i meni!” Tada počinje slaganje sa svakom vašom fantazijom. I ko onda ne bi poverovao da idealna polovina, ipak, postoji. Dok god ste u virtuelnom svetu, niko vam ništa ne može osporiti. Sve može, dok ne dođete u okvir stvarnosti.

§

Zato je taj čet izbor većine. I to je razumljivo. Svet je zaista postao opasno mesto i više niko nema vremena da rizikuje ni sekund. Komunikacija u vidu elektronskih reči ubila je flert, ali je rodila nešto sasvim novo, što je mnogima pomoglo da se bar ponekad, ako ništa drugo, osećaju poželjno i zadovoljno. I to je nešto.

13-2-2001