Пост


Све религије практикују пост. У православној духовности пост, такође заузима веома важно место. Његов циљ је очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављање Бога и његових светих. Прави пост има две стране: телесну и духовну.
- Телесна се састоји од уздржавања од "мрсне" хране, што значи да у време поста не треба узимати намирнице животињског порекла: месо, јаја, млеко, млечне производе као ни било каквe масноћe животињског порекла. У време поста се једе поврће, житарице, воће, риба, а све се припрема на уљу или води што зависи од тога који је пост и који је дан у току поста.
- Духовна страна поста се састоји у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, као и појачаним молитвама и чињењу добрих дела.

Постом се чисти тело, јер је то један од услова за примање Светог Причешћа, а други је да се човек покаје за своје грехе, исповеди их и замоли опроштај од свих према којима се огрешио на било који начин.

Пост је лични, интимни, чин. Њиме не треба "махати", хвалити се около или изигравати мученика, јер је то сушто лицемерје. Пости се да се сопствена душа очисти. "Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела", речи су Светог Василија Великог. Свети оци кажу да: "Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима, како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и веру у Господа, јер само онај који поштује све Господње заповести има истинску љубав према свом Творцу".

Хришћани треба да посте сваке среде и петка, јер је среда одређена као посни дан у знак сећања на Јудину издају Христа, а петак је спомен на дан Христовог распећа.

У току године има четири велика годишња поста, то су: Васкршњи (Велики или Часни пост), који је најстрожи и траје четрдесет дана пре Васкрса. Божићни пост, такође траје четрдесет дана али није толико строг као васкршњи, а траје од 28. новембра до 6. јануара. Затим пост Светих Апостола, у народу познатији као Петровски пост, и Госпојински пост који траје 15 дана. Једнодневни постови су: Крстовдан, 18. јануар, уочи Богојављења, Воздвиженије Часног Крста, 27. септембра и Усековање главе Св. Претече 11. септембра.

У току године пост се може држати и у неким другим, посебним приликама, напр. у случају рата, катаклизми, или великог страдања епископ или патријарх могу одредити једнодневни или вишедневни пост, aли га могу и ублажити, па чак и укинути, уколико се стекну потребни услови (ванредне ситуације или околности).

Пости се пре сваког причешћа у току године. Они који редовно посте, само од поноћи до причешћа (сутрадан у току литургије) не једу ништа, не пију воду и не користе дуван, а ко не пости редовно, пред причешће пости седам дана, а од поноћи до причешћа пости како је наведено, не узимајући ништа.

Свети оци саветују пост од неколико дана пре јелеосвећења, склапања брака или пре крштења.

Поред очишћења душе, постом се чисти и тело. Свима је познато, да када је човек болестан не може да једе. И животиње не једу када су болесне. Постом се чисти организам и даје му се прилика да се "одмори и предахне" од тортуре наших жеља. Зато дозволите свом организму да вам помогне, у најширем смислу, тако што ћете постити, јер је програмиран за самоизлечење.

После озбиљног поста обично следи исцељење и "зачуђујуће" подмлађивање као резултат елиминације токсина из организма. То је награда (плата) за труд који сте поклонили своме телу и души. Поред тога, схватићете још нешто врло важно - да се здравље не може купити него да се заслужује.

И запамтите: ПОСТ НИЈЕ ПОТРЕБАН БОГУ, НЕГО НАМА САМИМА јер је главни циљ поста телесно очишћење које помаже духовном смирењу, чиме се успоставља равнотежа у човеку - да не буде тело души господар јер је тело души стан, а једно без другог не могу. "Истински пост је да се удаљимо од сваког зла, обуздавамо свој језик, пригушујемо гнев, уздржавамо се од страсти, осуђивања ближњих, лажи и нарушавања заклетве...". Најбитније је смирење, па опраштање, љубав према ближњима, појачана молитва, живот по заповестима Божјим, а то се постиже уз помоћ телесног поста. Иначе, каква је сврха поста ако се тих дана припремају разни специјалитети, ако се спрема више него обичних дана, једе више, троши много слаткиша, где је ту уздржање? Или обичај да се пости само прве и последње недеље. То је исто као када се гради мост, па се подигне по део на свакој обали, а средина над реком остаје да зјапи празна. Тим мостом нико не може проћи. У посту, као и у свему осталом, треба бити искрен, не може се мало постити, а мало не, то није добро и води у самообману.

У последње време се чује да се пост не помиње у Светом писму, односно Библији. Таква тврдња не представља необавештеност, него сушту лаж, јер је сам Господ Исус Христос установио пост, постећи четрдесет дана у пустињи, пре него што је почео да проповеда. О томе пише у Јеванђељу ( Мат. 4.1-11; Мар.1.12-13; Лук.4.1-13; и Посланици Јеврејима 2.18 и 4,15).

(Захваљујем Информативној служби СПЦ на материјалу).




portalIzlaz na portal         Predhodna stranica         Na pocetak ove stranice