OSNOVNA HRANA: Čine je integralne žitarice, proizvodi od integralnog brašna, povrće, supe, mahunarke, alge.
POVREMENA: Ribe i plodovi mora, sezonsko voće, orašasti plodovi, semenke, prirodni začini, napitci.
Svaki dan tri obroka.

Kako početi?
Najbolje je usvojiti makrobiotički način ishrane kada čovek stekne poverenje u njega i veruje da mu može pomoći – tek tada će mu stvarno i pomoći. Početi postepeno s uvođenjem namirnica koje su najpoznatije, i birati što jednostavnije i raznovrsnije. Nikada ne mešati više od dve-tri namirnice po obroku, jer poput religije i filozofije, i makrobiotička ishrana se zasniva na filozofskim principima ravnoteže i sklada, Jina i Janga.

Ključ dugovečnosti: (6:1) energija-gradivne materije

75% kalorija treba obezbediti iz složenih ugljenih hidrata (žitarice)
25% kalorija iz proteina i masti

U proseku, makrobiotička ishrana trebalo bi da ima sledeću energetsko-kaloričnu sliku:
12% od proteina
15% od masnoća
73% od složenih ugljenih hidrata.

OPŠTE PROPORCIJE U MAKROBIOTIČKOJ ISHRANI:

50-60% - INTEGRALNE ŽITARICE
20-30% - POVĆE
5-10% . MAHUNARKE I MORSKE ALGE
5-10% SUPE
5% ZAČINI, DODACI, NAPITCI, RIBA, SLATKIŠI
(voće se konzumira povremeno i nikada zajedno s povrćem)

     	          Doručak	Ručak	Večera
Ponedeljak		proja	pirinač	leblebije
Utorak	            sočivo	ječam	zob.pahulj
Sreda	              proja	pirinač	sejtan
Četvrtak	            dajkon	proso	klice ječma
Petak	    sočivo-gljive	pirinač	kuv.povrće
Subota	             dajkon	proso	korenasto
Nedelja	              azuki	ovas	zob.pahuljice

ŠTA VAM TO GOVORI? - INTEGRALNE ŽITARICE SE SASTOJE IZ SVEGA ŠTO JE POTREBNO LjUDSKOKM ORGANIZMU, I TO U IDEALNIM PROPORCIJAMA.

Evo i tih namirnica: Ječam, pirinač, rezanci od heljde, integralno kukuruzno brašno, proso, kaša od ovsenih pahuljica, kokice, raž, pšenica, Prokelj, kupus, šargarepa, karfiol, celer, sladak kukuruz, dajkon, kelj, zelena salata, pečurke, crni luk, peršun, paškanat, grašak, bundeva, boranija, tikva, repa, potočarka, Azuki, leblebije, sočivo. Ako ih koristimo, obezbeđuje se manji rad jetre i bubgrega uz najmanje otpadaka. Ustvari, poenta je u dobijanju energije a ne gradivnih materija, koje su važnije za mišićnu masu, razvoj, za vitalni rast i obnovu. To se pre svega odnosi na proteine iz kojih se stvaraju amino kiseline, zatim za razvoj ćelija rasta i metaboličkih procesa. Energetske namirnice, složeni ugljeni hidrati treba da zamenjuju proste ugljene hidrate koji sporije sagorevaju i bez oscilacija, dok prosti šećeri, slatkiši (tu spada i med), očas pređu u krv. I sada se vraćamo na skrob koji se nalazi u integralnom zrnu, i koji je idealan u tom smislu i najbolja hrana koja se može jesti jer prosti ugljeni hidrati oštećuju zdravlje!

Treba znati da naglo ili isključivo, uzimanje ugljenih hidrata proizvodi veliku količinu masti u krvi i dovodi do srčanog udara. Makrobiotičkom ishranom kontrolisano se skladišti glikogen bez šoka po organizam, jer su žitarice energetski izbalansirane, u svakom pogledu.

PROTEINI se nalaze i u: žitaricama, mahunarkama, povrću, algama, semenkama, jezgrastim plodovima, voća, ribe, bela mesa. Problem nastaje zbog jednoličnosti ishrane i paralelno visok procenat masti u tim namirnicama. A proteina ima i u : crvenom mesu, živini, i mleku koje imaju visok nivo supstanci koje doprinose koronarnim i drugim bolestima, holesterolu. Visoko proteinska hrana umanjuje: gvožđe, magnezijum, kalcijum, cink, fosfor, i povećava rizik od raka.

No, bez obzira na usvojenu varijantu naglašavam sledeće:

Za opštu prevenciju preporučuju se tri osnovne stvari: vitamini «A» i «C» i «vlakna» pre svega od povrća najviše preporučujem kupus. A dan neka vam počne ceđenom pomorandžom. I probajte da izbacite mleko i mlečne proizvode kao i sva mesa, a ribu svesti na minimum. Naravno, veza beba-majčino mleko se izuzima.

Vitamin «A», (karotin): najviše se nalazi u: breskvama, brokoliju, kajsijama, paradajzu, dinji, spanaću, šargarepi, špargli, tamno-zelenom, kelj, lisnatom, peršun, zelena paprika. Vitamin se lako ne razgrađuje u vodi, ako treba sve kuvati, treba to raditi što kraće, i stavljati ga u kipuću vodu. Drugi način je sveže, ceđenjem soka, sušene kajsije. 100 grama sledećeg povrća ima ovu količinu vitamina «A»:
- šargarepa – 2 miligrama
- spanać – 1 miligram
- kajsija – 0,6
- paradajz - 0,1
- džigerica, žumance, mleko ...

Vlakna: U povrću, nazivaju se pektinima, koja sprečavaju visok nivo holesterola i regulišu kolebanje šećera u krvi. Potrebno je uneti oko 30 grama dnevno. Vlakna su ugljovodonici, i najpoznatije su mekinje i integralno brašno, beli pasulj, grašak, kupine, paškanat. Nešto manje ih ima u: Jabuci, krušci, šljivi, jagodi, brokoliju, paradajzu, tikvicama. Vlakna vezuju Cink i Bakar, i apsorbuju ih iz organizma. Uzimanjem ingegralnih žitarica ovaj se nedostatak kompenzuje. Vlakna pomažu organizmu da izbaci lako iz sebe one materije koje mu nisu potrebne, u tom smislu olakšava prolaz fekalija kroz creva i izbacivanje bakterija, sprečavaju gasove i truljenje. Mekinje su «zakon», zatim, ljuske mahunarki, celuloza, semenke, jezgrasti plodovi, neoljušteno. Ali mekinje ne koristiti redovno jer mogu da blokiraju apsorpciju hranljivih sastojaka hrane. Šta se dešava? Eliminacijom otpadaka, sredina postaje kisela što sprečava razvoj štetnih bakterija na račun onih korisnih za varenje. Zato je dobro jesti kiseo kupus koji je dobar laksativ, turšiju, tamari, miso, umeboši šljive, kisela testa i ostale fermentisane namirnice.

mekinje	44%
bademi	15%
soja	14%
grašak	12%
pšenica	10%
integralni hleb	8%
kikiriki	8%
suvo gerožđe	7%
sočivo	4%
šargarepa	3%
jabuke	2%

Vitamin «C»: je antioksidant, i potrebna dnevna doza je 30 miligrama. Dosta je nepostojan, i jako je osetljiv na svetlost, toplotu i kiseonik. Najviše ga ima u: ananasu, brokoliju, crnoj ribizli, grašku, grejpfrutu, jagodi, karfiolu, kelerabi, kupusu, limunu, pomorandži, paradajzu (takođe ga ima mnogo u paprici, ali se u makrobiotici ona ne koristi).

Inhibitori: sprečavaju štetno delovanje supstance uzročnika raka. To su pre svih: brokoli, karfiol, kelj, kupus, kineski kupus, ren, keleraba, bela repa, rotkva, slačica.

Skrob: ljudi ga nepravedno podcenjuju, jer namirnice koje ga imaju u sebi sadrže zajedno i «B» vitamin, belančevine, gvožđe, minerale, vlakna, imaju malo masnoća. Zato – jedite hleb i testenine, ali ih ne «filujte» previše.

Fermentacija: sve vrste fermentisane hrane treba izbegavati, a to se pre svega odnosi na kvasac, jer pod njegovim uticajem, naknadno, dolazi do formiranja etil-karbonata, koji je dosta «nezgodan». Dozvoljena i kontrolisana fermentisana hrana: miso, tempeh, tamari soja sos, umeboši šljiva i turšija.

Njih, prirodno ima u hrani, i priroda ih kombinuje sa amino-kiselinama. Treba biti jako obazriv sa njima, jer minerali znaju da naprave zbrku u organizmu, da uopšte ne pomognu, jer može da nastupi lančana reakcija koja izbacuje iz ravnoteže ostale minerale i doprinosi razvoju neke bolesti.
Evo primera: Neko leči anemiju uzimanjem pilula gvožđa – nivo natrijuma raste usled adrenalnog sistema, povišen natrijum spušta magnezijum, a to snižava kalcijum i podiže kalijum, a snižava se bakar i cink – konačno: smanjuje se gvožđe još više! JER SVI MINETRALI DEJSTVUJU U HARMONIJI DA BI JEDAN DRUGOG IZBALANSIRALI. Ekstremne dijete i patološka stanja doprinose da dođe do debalansa. Samo izbalansirana hrana održava minerale u pravilnom odnosu i našu krv koja je neznatno alkalna, sa rN 7. Ispod je kisela, iznad je alkalna.
Primer: Što je hrana kiselija to je manje kalcijuma u organizmu, što prouzrokuje slabljenje kostiju i kvar zuba. Nasuprot tipičnoj hrani, makrobiotička doprinosi višem nivou energije, imunost na prehlade i grip, dobar rad želuca, jače kosti i zubi. MORSKE ALGE SU NAJVEĆI IZVOR MINERALA.

Kalcijum: Gradi zdrave zube, i kosti, pomaže zgrušavanju krvi, reguliše otkucaje srca, i ravnotežu minerala. Badem, dajkon, alge dulse, zeleno lisnato, jezgrasti plodovi, peršun, alge, susam, proizvodi soje, potočarka, banča čaj, susam, kelj, prokelj, semenke suncokreta, leblebije, tofu.

Hlor: Potpomaže varenje i pražnjenje, podržava normalan rad srca. Celer, zeleni kupus, kelj, zelena salata, paškanat, rotkvice, morske alge, povrće.

Jod: Stimuliše tiroidnu žljezdu koja reguliše tempo varenja. Važan je za rast i razvoj. Ribe, zeleno lisnato, morske alge.

Gvožđe: Potpomaže stvaranje hemoglobina i mioglobina, dovod kiseonika do ćelija i sprečava anemiju. Dnevna potreba je 10 mg. Sočivo, žitarice, sušene: kajsije šljive, grožđe, orasi, pšenične klice, džigerica.

Fosfor: Gradi i održava zube, kosti, kosu i nervno tkivo. Pomaže ćelijama u apsorpciji masnoća i ugljenih hidrata. Mahunarke, jezgra, semenke tikve, morske alge, susam, sincokret, povrće, integralne žitarice.

Kalijum: Održava ravnotežu minerala i telesne težine, jača mišiće, doprinosi raspoloženju i lepoti. Mahunarke, kupus, kesten, suvo voće, alge dulse, voće, zeleno lisnato, jezgra.

Natrijum: Potpomaže varenje, ubrzava eliminaciju ugljen-dioksida, reguliše telesne tečnosti i rad srca. Krastavci, ren, zeleno lisnato, miso, korenasto, morske alge, susam, tamari.

Magnezijum: Lisnato: kelj, blitva

Selen: Alge, morska hrana, žitarice, špargle, pečurke, beli luk.

ALGE (mg)		Kalc	Fosf	Gvožđ	Natr	Kalij
Agar		567	22	6		
Arame		1170	150	12		
Dulse		296	267		2085	8060
Hadžiki		1400	56	29		
irska mahov.	885	157	9	2892	2844
Kelp		1093	240		3007	5273
Kombu		800	150		2500	
Nori		260	510	12	600	
Vakame		1300	260	13	2500	

Vitamini su hranljivi sastojci u organizmu, ne zbog energije, već zbog svoje sposobnosti da regulišu potrebne hemijske procese i reakcije u ornizmu. Doprinose da se iskoristi energija hrane koju unosimo u organizam. Bez njih bismo ostali gladni iako bismo se «siti» najeli. Ali i prevelike količine mogu biti štetne, kao npr: C,D,E. Ali ako se hranimo makrobiotički o tome ne treba da brinemo ukoliko obezbedimo raznovrsnost ishrane ovim namirnicama.
Makrobiotička ishrana nas snabdeva svim neophodnim vitaminima u količini koja je apsolutno dovoljna za naše dnevne potrebe.

«A» - karotin, potpomaže rast, reprodukciju i razvoj. Ima uticaja na kožu, zube, sluzokožu i niormanlan vid. Održava otpornost prema infekcijama: nalazi se u žutom, narandžastom, zelenom lisnatom, i vidi gore.

«B» je grupa vitamina koja potpomaže u procesu varenja i korišćenja energije iz ugljenih hidrata i podstiču otpornost organizma prema infekcijama. Naravno, ima ih u integralnim žitaricama.
B1 – tiamin : potpomaže asimilaciju skroba i šećera; stvara apetit i energiju. Pomaže varenju, funkciji srca i jetre. Mahunarke, zeleno lisnato, jezgrasti plodovi, semenke, povrće, integralne žitarice.
B2 – riboflavin: poboljšava otpornost prema bolestima. Poboljšava normalan rast i razvoj. Poboljšava zdravlje kože i vid. Badem, zeleno lisnato, pečurke, sojini proizvodi, povrće, integralne žitarice
B12 je potreban u sićušnim količinama i doprinosi sprečavanju degeneracije nervnog sistema i ćelija. Takođe potpomaže u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Uglavnom se nalazi u biljnom tkivu, pa ga nadomešćujemo kroz alge, kombu alga, ljuskare, belu ribu, klice mahunarki, tempeh i miso, proizvodi od soje.

«Niacin – AB vitamin»: koristan za mentalno zdravlje i nervni sistem. Pomaže održavanju apetita i zdravlju adrenalnog sistema. Zeleno lisnato, pečurke kikiriki, mahunarske, jezgrasto, semenke susama, suncokreta, integralne žitarice.

«C» o ovom vitaminu postoji pogrešna predstava da leči razne prehlade, potpomaže otpornosti prema infekciji. On pre svega, štiti nervni sistem, žlezde i vezivna tkiva od oksidacije i potpomaže apsorpciju gvožđa. Makrobiotička ishrana apsolutno zadovoljava dnevnu potrebu od 50 miligrama. Nalazi se u zelenom lisnatom povrću, prokelju, kelju, voću, peršunu, klicama, potočarka, svežem voću i povrću.

«D» zapravo i nije vitamin, jer se on sintetizuje u organizmu. Igra ulogu u apsorpciji kalcijuma u organizmu i važan je za održavanje zdravih kostiju i zuba. Njegova potrebna doza nije moguće zadovoljiti kroz hranu, već se stvara izlaganjem tela i kože suncu oko 15-20 minuta dnevno, ima ga najviše u ribi.

«E»: nalaze se u nerafinisanim uljima: susamovo, kukuruzno, maslinovo, semenke, jezgrasti plodovi. Veruje se da je antioksidans, supstanca koja ne dopušta da kiseonik ošteti važne molekule i strukture ćelije, pa je koristan za reprodukciju, rad srca, i iskorišćavanju masnih kiselina. Nema dokaza da produžuje život i da deluje na seksualnu moć. Preporučljiva dnevna doza je 10 miligrama i nadomešćuje se konzumiranjem šolje zelenog lisnatog povrća, jezgrastih plodova, semenki.

«K»: važan je za zgrušavanje krvi i sprečavanje krvavljenja. Nalazi se u zeleno lisnatom, klicama, morskim algama, povrću i integralnim žitaricama.

Nekada su ljudi uzimali kamen iz potoka i stavljali ga u pasulj koji su kuvali da ne bi nadimao, a danas se koriste alge koje u sebi sadrže znatnu količinu Selena koji sa Stroncijumom grade topiva jedinjenja. Stroncijum istiskuje kalcijum iz kostiju i teško ga je izbaciti iz organizma – sa Selenom se jedino može vezati – i izbaciti iz organizma. Bogate su kalcijumom, fosforom, magnezijumom, gvožđem, jodom, natrijumom, vitaminima: A, B1, B12, C. Zahvaljujući sadržaju minerala pročišćavaju naš organizam, uklanjanjem kiselosti doprinose blagoj alka-lnosti krvi. Delotvorne su kod povišenog pritiska, artritisa, arterioskleroze, alergija, nervnim poremećajima. Razlažu masne i sluzne naslage nastale preteranim uzimanjem mesa, mlečni hproizvoda i šećera.

KOMBU ALGA: Doprinosi dugovečnosti, inteligenciji i bistrini uma. Tamni kosu. Ako se kuva sa tamarijem 1:2, povećava seksualnu moć. Korisna je kod proširenih vena, hemoroida i drugih vaskularnih bolesti. Kuva se obavezno zajedno sa žitaricama i pasuljem jer ubrzava kuvanje i da ne bi došlo do nadimanja, a može i VAKAME koja je svarljivija. Zajedno se stavljaju u vodu i ne mora se pojesti po završenom kuvanju. Obično se stavlja na dno, pošto se predhodno potopi da nabubri nekoliko minuta, (ne bacaj tu vodu već je sipaj u taj lonac kada kuvaš). Primenjuje se kod:

1. čorbe od povrća.
2. variva (u pećnicu: sa susamom i šargarepom)
3. variva u rerni: luk, šargarepa, kupus, so , voda, 180 stepeni, ½ sata, sve staviti u vatrostalnu posudu.
4. samo šargarepa ili dajkon.
5. kuvanja: luk, šargarepa, voda, ½ sata, zatim dodaj tamari sos i ostavi još 10 min.

VAKAME: Obara pritisak i korisna je alga kod srčanih tegoba, tamni kosa od nje.
1. SUPA: luk, alaga, pa kuvaj ½ sata, onda dodaj tamari sos, pa kuvaj još 10 min.
2. SUPA: sa šargarepom. Ostalo isto kao prethodna supa.

NORI: se prodaje u tablama. Crna alga koja pečenjem pozeleni. Koristi se kao dodatak supama i varivima. Ima najviše proteina. Dobra za varenje i čišćenje krvi. Može se kuvati u vodi ili tamariju da bi se dobila kaša kojom se preliva varivo, ili da se od nje pravi suši. Koristi se i kao začin, tako što se ispeče na toploti i samelje u suribačiju, ili sa susamom kao posip za sva jela.

ARAME ALGE: je blaga alga crne boje, i koristi se svuda kao i druge, lepo je seći na trougliće. Ima Selena, minerala, koriste se kada je toplije: u gulašu ili šargarepi.
1. ulje, luk, natopljena arame, šargarepa, krčkaj, stavi tamari, pa još 20 min.

HAĐIKI ALGE: ima više kalcijuma od mleka. Jede se uz sočivo i pasulj. 1. kao i 1 od arame.

DULSE: imaju jak ukus: prilog jelima, sastojak salata, za miso supu.

AGAR-AGAR: je bela alga koja kuvanjem daje želatinsku masu bez boje i mirisa - KANTEN. Za spremanje aspika i za deserte.

KANTEN nije hranljiv, ali podstiče pražnjenje creva u slučaju konstipacije tipa Jang.

FUNORI: uklanja toksine od pečuraka.

		Sa	Fe	«A»	«B»	«C»	prot
		gr	mgr	m.j.	m.j	m.j	gr
Arame		1,1	12	50	2,6	0	7,5
Hadžiki		1,4	29	150	4	0	5,6
Vakame		1,3	13	140	10	15	12,7
Kombu		0,8	-	430	1,8	11	7,3
Nori		0,26	12	11ooo	10	20	35
Dulse		0,56	6,3	-		-	-
Agar-agar		0,4	5	-	-	-	2,3

Sveže vođe se ne preoručuje svakodnevno, a naročito ne ono koje je mnogo kiselo. Voće je Jin, a i SOKOVI. Jabuka se jede pre jela. Jako je zdravo: jesti rendane jabuke i šargarepu.
Nije preporučljiva: banana

SUVO VOĆE

Koristi se jer je bogato mineralima, a pre svih:
- Kajsije
- Grožđe
- Šljive
- Kineske urme. Možeš dnevno pojesti oko 5 kineskih sušenih urmi, dobre su za želudac.

- URME: Zelena urma uklanja glavobolju od alkohola, sprečava zakrečenje arterija. Sušena: Neutrališe toksine morske hrane. Prokuva se 10-tak grama urme i popije se kao čaj. Inače može još da zaustavi i kašljanje i štucanje.

SOKOVI

SOKOVI SU JIN, ALI SVEŽE OCEĐEN SOK JE JANG. On inače neutračiše stanje nastalo prekomernim unošenjem soli. Sokove nikada ne treba piti hladne jer parališu probavni trakt. Svi koji imaju Jin stanje treba da ga izbegavaju. Jako je zdravo: piti oceđenu bokvicu i hajdučku travu, koje treba na specijalnim mašinicama cediti i pomalo piti. I oceđen list mlade pšenice je izuzetno zdrav.

SOK OD JAGODA: odstranjuje žuticu, malokrvnost, slaboću, nervozu, dobar je za bubrege, kamen u njima i reumatizam.
MASLINOV SOK: protiv groznice i šarlaha
RIBIZLOV SOK: pospešuje rad bubrega, i koristan je protiv kostobolje

SOK OD ZOVE: pospešuje znojenje i spavanje, sa limunom je dobar protiv kijavice

SOK OD KAJSIJA: deluje na celo telo

SOK OD GROŽĐA: deluje protiv malokrvnosti i slabosti

SOK OD JABUKA: protiv crevnih bolesti, reumatizma, čisti mehur i bubrege i umiruje živce.

NE KORISTITI :

- PAPRIKA: je jako Jin, uopšte se izbegava – pogotovu ne zaprška!
- PARADAJZ: Svaka biljka koja je jestiva, jestivo je i stablo, ali paradajz nije. On se generalno izbegava, a jede se uvek sa mesom jer je meso Jang, a pradajz je crven i Jin. Jedi ga živog, nikako kuvanog , niti zimi. Sem «O» grupe. Paradajz ima puno kalijuma i dobar je za srce, a uveče kada popiješ čašu soka ujutro lako iskašlješ sluz nakupljenu u plućima.
- KROMPIR: je Jin, vrlo brzo ogladniš posle njega, i tera ti lučenje insulina. Ne koristi se. Dobar je kad se slučajno pojede ekser jer ga skuvan krompir lakše sprovede kroz creva.
– PLAVI PATLIDžAN: osim vrha ploda, peteljke, koja se koristi za lek.
- BANANE nikako.

NE JEDE SE ALI...

- SPANAĆ, je JIN, i ne jede se po pravilu, ima mnogo oksalne kiseline, ali potpomaže kod rastapanja mokraćne kiseline prilikom gihta ili reumatizma. Treba ga jesti po malo i kratko ga kuvati.
- PARADAJZ: ne jede se, ali služi da razlaže masnoće kod začepnjenih arterija, kod tegoba sa jetrom, korisna je mala količina kuvanog paradajza. Primetio sam da posle večernje šolje kuvanog paradajza, ujutro lakše iskašljavaš. Ima dosta kalijuma, što je dobro za srce.
- SMOKVE su isuviše JIN pa se ne jedu. U većim količinama izazivaju proliv, ali pobonjšavaju varelje ako se prejedemo mesa.
- ŠPARGLA ne ide u makrobiotiku ali je dobra za mokrelje, bubrežne tegobe, neutrališe toksičnost namirnica životiljskog porekla.

OVO SE KORISTI:

LIST MASLAČKA: ne koristi se cvet, sve ostalo da. Za sticalje vitalnosti, da jača želudac i creva.Koristi se za variva ili osušen za čaj.
LIST SALATE: samo ne iz staklenika
LIST ZELjA: za čorbe i sarmice
LIST BLITVA i beli deo stabla: za čorbe i sarmice ili kao varivo, kuva se oko 1 minut.
LIST KOPRIVE: može i čaj i u čorbe.
LIST ŠARGAREPE: može se pohovati
LIST PERŠUNA: kao začin, dobar je kao čaj za mokraćne puteve
LIST LOVORA: kao začin
LIST VLAŠCA: ima ukus belog luka, prijatan je, za supe, čorbe, zaustavlja proliv.
LjUTIKA: poboljšava cirkulaciju krvi,poništava toksičnost mesa,povećava temperaturu, stimuliše varenje. Dobra je u miso supi.

GLAVICA KUPUS: je po meni jedna od najkorisnijih biljaka; treba ga jesti svaki dan
GLAVICA KINESKI KUPUS: kuva se u ključaloj vodi sa umeboši šljivom par minuta.
GLAVICA RAŠTAN: sprema se kao kupus.
GLAVICA KELj: pere se list po list i skida srednja žila, a seče se pod 90 stepeni u odnosu na vlakna i kuva se par minuta – kao i sve drugo – kratko. I bez soli da ne bi bio gorak! Može da se kuva sa šargarepom i tamarijem.
GLAVICA KARFIOL: pohuj ili za čorbe
GLAVICA BROKOLI: Izuzetno korisna biljka. Kratko ga popari u ključaloj vodi, do tri minuta da ne izgubi boju, iseckaj, dodaj čenj belog luka seckanog, maslinovo ulje, limun.
GLAVICA PROKELj-PROKULE: kuva se u ključaloj vodi par minuta.
TIKVA-BUNDEVA: u čorbe i uz razne žitarice.
TIKVICE: Koristiti samo u sezoni i spremaj kao ćušpaiz.

ŽEN-ŠEN (GINSENG), 99% istočljaka ga uopšte nikada u životu ne koristi, sem ako mu to prepiše lekar i to pod kontrolom jer je koren veoma JANG. On može da dovede do sužavalja krvnih sudova i stezanja u organizmu.

KOREN PAŠKANAT: umereno jesti. Dobar u pasulju.
KOREN ŠARGAREPA: ima dosta «A» vitamnina. U slučaju anemije, veoma je korisno jesti kuvanu šargarepu, pomaže lečenju bubrega kad oni izazivaju oticanje nogu.
KOREN PERŠUN: ukusan za supe i ostala variva.
KOREN CELER: Lepa salata: rendan na «jabuku» sa kiselim kupusom. Koristi se svuda.
DžINENDžO, japanski planinski krompir (discorea esculenta), povećava životnu i seksualnu snagu, kao i probavu.
KOREN BELI LUK: DA- dobar za snižavanje pritiska, ali ga ne jedi svaki dan. Ne treba preterivati. Izbacuje gliste, povećava polnu vitalnost, leči jetru.
KOREN CRNI LUK: Zdravo je jesti svaki dan, naravno kuvan. Smiruje nervni sistem, smaljuje tonus mišića, zamor. Protiv nesanice iseci luk na pola i stavi ispod jastuka!!!!!! Probaj! Priprema: Malo vode i susamovog ulja, dinsta se dok ne postane staklast. Luk dinstan samo na vodi je drugačije energije nego na ulju.
KOREN KELERABA kao varivo.
KOREN RENA je koristan, naročito muškarcima.
KOREN BAMBUSA: kupuje se osušen i stavnja se u supe i variva.
KOREN LOTOSA: iseca se na kriške ili se suv predhodno potopi. Kuva se oko 20 min, dodaj tamari pa još 10 min. Pomaže kod otapanja sluzi u organizmu, naročito disajnih organa.
KOREN DAJKON: (Raphanus sativus), duga bela rotkva: blagotvoran je za odstranjivanje iz organizma suvišne sluzi, masnoća, proteina i vode, naročito posle konzumiranja veoma masne hrane, u tom smislu je dobro na kašiku rendane repe pomešati par kapi tamarija.
1. potopi kombu algu 10`i iznad stavi dajkon na kolutove, na tiho 40 min, dok kombu ne omekša, dodaj tamari pa još 2-3 min dok se voda ne ukuva. Ovo možeš jesti svaki dan, sve do odstranjivanja masnoća. Može i sušeni dajkon.
2. Potopi osušeni dajkon dok ne omekša, 10 min. prospi vodu. dodaj tamari.
3. Narendaj ga i dodaj nekoliko kapi tamarija.

KOREN MASLAČKA: kuvan je dobar za sticanje vitaliteta, jača želudac i creva. Može i sušen i kao čaj. Koristi se sve osim cveta.
KOREN ROTKVICA: za turšiju, a list može da se pohuje.
KOREN ČIČKA (Arctium lappa),: potpomaže uriniranje, i kod poremećaja tipa JIN, potpomaže fizičku vitalnost i okrepljuje. Dobar je za supe, gulaše, jela od algi, ili dinstan sa šargarepom.

KRASTAVAC se može koristiti i svež i kuvan. Doprinosi ubrzanom mokrelju, a dobar je i protiv želudačnih tegoba.
BORANIJA U SEZONI da kao vativo ili salata.
GRAŠAK U SEZONI da

PEČURKE: Bukovače, Šampinjoni, Vrganj.
ŠITAKE PEČURKE: stavljaju se u čorbu 1-2 cele ili seckane, ali predhodno potopljene 10-20`.