|
Ono što je najvažnije znati po pitanju ove izuzetno kompleksne teme je da ne možemo imati dobar/zdrav sastav mikroorganizma u crevima ako ne konzumiramo fermentiranu hranu koja je bogata korisnim sojevima bakterija. Probiotici u tabletama/kapsulama/prašku su korisni kao zaštita za vreme i posle uzimanja antibiotika, ali oni po svom delovanju ne mogu zameniti probiotike iz prave hrane.
Fermentacija je proces u kojem nastaju korisni mikrorganizmi i najjednostavniji način za konzumaciju fermentirane hrane je kefir kojeg radimo uz pomoć kefirne kulture (kefirnih zrnaca). Drugi jednostavan način je fermentacija povrća. Povrće možemo fermentirati uz pomoć soli, sirutke ili startera za fermentaciju. Sirutku dobijete kad procedite domaći kefir ili jogurt, starteri se kupuju, ali možete i bez svega toga koristeći samo so (preporučujem kvalitetnu nerafiniranu morsku so). Očistite i narežite povrće (ja sam ovde upotrebio crveni kupus, mrkve i karfiol). Povrće možete i ne morate izgnječiti rukama. Pripremite otopinu vode i soli: važno je upotrebiti pročišćenu filtriranu vodu, a ako nemate filter možete vodu prokuvati i ohladiti. U pola litre vode rastopite jednu veliku kašiku soli i prelijte preko povrća. Povrće treba sa nečim dobro pritisnuti tako da je potpuno uronjeno u tečnost tj da na njega ne dolazi zrak jer bi se u tom slučaju mogle razviti plesni - buđ. Za to možete upotrebiti tanjirić odgovarajuće veličine ili vrećicu napunjenu vodom i dobro zavezanu (ovo najbolje poklopi sve šupljine).
Ja cele godine "kiselim" povrće koje tog trenutka ima da se kupi na pijaci. I cele godine ga jedem već 15 godina koliko sam u makrobiotici.
Zatvorite teglu i ostavite je na sobnoj temperaturi. Ako nemate specijalni poklopac koji propušta plinove, kao što ga ja nemam, trebate svaki dan otvoriti poklopac, cca dva puta, da plin koji se stvara fermentacijom izađe van. Nakon par dan lepo se vide mehurići a kad otvorite teglu oseća se ugodan kiselkasti miris fermentacije. Povrće je gotovo već nakon 4-5 dana, tada je fino tvrdo i hrskavo, a ako želite mekše povrće ostavite ga duže, no što duže stoji postaje kiselije. Kad je gotovo spremite teglu u frižider, na hladnoći se fermentacija zaustavlja.
O fermentaciji sam najviše praktičnih stvari naučio od izvrsne Donne Schwenk iz njene dve knjige Cultured Food for Life i Cultured Food for Health a njena web stranica je takođe prebogata sadržajem, preporučujem: https://www.culturedfoodlife.com/ Bilo bi idealno svaki obrok obogatiti s malo fermentiranog povrća, a ako ne svaki obrok onda barem jedan, onaj glavni obrok u danu. Konzumacijom fermentirane hrane postajemo otporniji na loše uticaje iz okoliša i na lošu hranu, jačamo svoj imunitet i unapređujemo svoje zdravlje. piše: Draško 😎
|