Šta ja znam odakle da počnem. Znam, znam da sve ima početak, ali koga on teresuje šta je bilo pre 15 godina? Mada ću vam ispričati šta mi se desilo za jedan Prvi april. Neću dugo da pričam, jer znam da se praspričam, pa ću pokušati da vam se kradomice uvučem pod suknju.

Da suknja. Da, društvene mreže, na kojima smo zbog istog. Da, neću više da izlazim bre. Ma smučilo mi se više da se cimam po splavovima, diskoteke, kafiči i koještarije. A na netu: hoćeš-nećeš. SAmo te isključim, i ćao! Zato ja lepo u gaćama i neobrijan se namestim oko 19h i polako lovim žrtve. A.P.P. Ako prođe prođe. Ma, znate i vo to radite. Sad ko je od koga naučio, eh...

Eto, lepo odem na tu mrežu i ono sve lepe cure. Nijedna nema boru, ispeglane, ajmeee, lep beo ten, bele i sise, sve nakaminisane i verovatno naparfimisane, još verovatnije s parfemom lažnjakom sa Zelenog venca, al' nema veze. Ona je skockana, nasmejana, ima u šteku vic koji će da nas nasmeje, pričaćemo o svemu, pa i o seksu, što nije običaj u realnom životu. Malo se bockamo, malo čačkamo i ako prođe prođe... uglavnom ne prođe. Al posao je muških da probaju...

Tog dana sam ipak prošlo. Sad, ko je koga upecao, to se ne zna. Ali je očigledno da smo oboje žedni i željni. Marina se zove. Svako veče je tamo, kaže. Ja je nisam zapazio jer me maltretiraju s horoskopima, pa se zagubim negde na nekom skupu ili forumu.

Kaže ona da hoće horoskop, a ja joj redložio sudar i pristala ona da se vidimo. Kaže da bi da uključi kameru da me vidi. Jebote, ona bi da me gleda? Koji lik! Šta ima da me gleda, pa onda da odustane. E neće moći. I stoga sam ja na kemeri zalepio flaster, hansaplast. I kamera je "OFF". Što je sigurno sigurno.

Pita ona zašto me ne vidi?

Ja joj kažem da stavi naočare. A ona se ljuti jer je to kako kaže uvreda za damu, obzirom da ima konotaciju prebacivanja broja godina. Meni ta zajebancija ne smeta, ali mi dosta govori da od ovog sudara nema ništa, iako nij eni počeo. Jer, ja nju u startu zezam, a ona bez pitanja uključuje kameru i gleda u moj hansaplast 😛.

E, ti si našla s Vagom da se nadmećeš.

Bilo kako bilo, mi se dogovorili za isti dan, jer ni Ceca nije mogla zbog posla, a ni Goca1 jer joj se vratio muž s puta, a niti Goca2 jer " joj nisam u terminu". I tako se dogovorismo za pozorište u 20h, istog dana. Marina i ja. I reče ona da ide da se tušira i da sređuje kosu i da će zvati prijateljicu da joj uredi friz i tako to...

Video sam joj slike na profilu. Riba ko zdravlje. Ispeglana, skockana, miriše, garderoba, položaj, osmeh, oči, kosa, tijelo... ma sve. I to me je u sekundu bacilo 30 godina unazad. Wow! Ma istog trenutka pravac u H&M da kupim nešto od garderobe, jer i cura je tu negde oko 35-40. Izabrao sam nešto polu-sportsko. Kupanje, pranje zuba, nokti posečeni, friz sam nameštam. Neću da se podšišam jer i ona je malo komotnija i sportski tip prema telu na slikama. Močiću glat da stanem pored nje sa mojim kožnim kompletom. Jer možda ona mene iznenadi i dođe opuštenije u patikama?? Hm.

Brzo sam se sredio, i eto me čekam je da se pojavi. Šetam u očekivanju da vidim moju veselicu Marinicu. Trenirao sam osmehe, jer sam pomalo i zaboravio da se smejem. Reko' da vidim da ne ličim na idiota kada se smejem... Ok, prošao sam.

I tako šetam i čekam. Čekam. Šetam.. čeka...čekam ...šetam... I vidim neku stariju ženu koja se spotačinje i ide u mom smeru. Ukapirah da ona ima problem sa hodom, jer gleda u cipele i kao da čujem da psuje. Kada sam malo bolje pogledao, čini mi se da joj ne priliči ta tanka štikla. S godinama žene batale tu obuću i nose nešto što ih ne steže. S osmehom je pitah.

- Potovana gospođo, da li vam treba nekakva pomoć. Da vas pridržim ili zovem taksi?

Gospođa je samo odmahnula rukom. Upitao sam je onako iz zezanja,

- A a gde ste se vi to zaputili sa tim štiklicama?

- Sram vas bilo. Tako se s damom ne razgovara.

- O izvinite, nisam hteo ništa ružno. Evo skloniću se.

- Ma nema veze, to ja mlađima uvek tako odbrusim. Uh, da li ste videli nekog gospodina s plavom kosom?

- Pa, evo ja sam plave kose. 😃 Meni nešto došlo da se zezam.

- Vidim gospodine, ali treba mi nešto stariji. Pozvaću ga..

Poštovana je izvadila telefon, stavila naočare i otkucala broj. Na taj uneti broj, zazvonio je moj telefon!!! Ona me je pogledala i stavila ruku na usta. Ja nisma ukapirao odmah. Već sam se jednostavno javio. Gospođa je čas gledala u displej, čas u mene. Zabezeknuta, i bez reči, uprla je prst u mene. Ja i dalje nisam kapirao, sve dok nije rekla:

- Lazare...

U trenu sam spustio pogled, uzdahnuo i rekao.

- Da, ja sam. A ti si Marina?

- Ne, ja sma Emina.

- Ok, Marina-Emina, i šta ćemo sad?

- Pa hajdmo negde da sednemo. Ubiše me štikle ... čekaj, a gde češ ti?

- Idem da kupim cigarete.

- Ali rekao si da ti ne pušiš!

- Tačno. Ne pušim, ali, eto, april je - volim i ja malo da se šalim - baš kao i ti. Ljudi vole da se igraju i da se šale, ali nemaju meru u tome...Odoh do kioska, neću dugo!

- Znam da ćeš da odeš. Hajde da popijemo barem kafu. Nisam se džabe oblačila.

-Možda drugi put.

- Ma, prihvati je kao prvoaprilsku šalu.

- Prihvatam - danas je 2. april. Šala je završena. Ćao!