Zdravlje možemo da sačuvamo ako organizmu obezbedimo normalne uslove za obavljanje funkcija, ali se to ne odnosi samo na uzimanje hrane i vitamina kao što se najčešće smatra Ukoliko nastane poremećaj u radu jednog organa, može da se naruši harmonija funkcija drugih i nastanu poremećaji zbog kojih pati čitav organizam. Proučavanje preduslova za dobar rad svih organa koji održavaju homeostazu prvi je započeo francuski fiziolog dr Klod Bernar u drugoj polovini 19. veka. On je uočio da sredina u kojima se odvijaju životni procesi nije atmosfera koja nas okružuje, već voda koja „kupa” mišiće, žlezde, mozak i druge organe našeg tela. Od tada je otkriveno stotine mehanizama koji nadziru i održavaju usaglašenost funkcija, ali je voda i dalje predmet istraživanja mnogih naučnika.

Po rečima fiziologa dr sc. med. Vujadina M. Mujovića, redovnog profesora na poslediplomskim studijama beogradskog Medicinskog fakulteta i američkog Medicinskog fakulteta, voda je izuzetno važna homeostatska konstanta, budući da čini oko 60 odsto telesne mase. Dve trećine vode nalazi se u ćelijama, a jedna u krvotoku i međućelijskom prostoru gde je po sastavu slična morskoj iz koje je i potekao život.

Ravnoteža vode

– Svakodnevno se preko bubrega, pluća i kože izgubi oko 2,5 litara vode i nadoknađuje unošenjem iste količine. Osećaj žeđi, malaksalost i pad arterijskog krvnog pritiska upozoravaju na njen nedostatak, a može da dođe i do šoka. Dugotrajni nedostatak vode ili poremećaj njenog obnavljanja remeti funkcije organa i stvara uslove za nastanak bolesti. Za homeostazu vode i održavanje zdravlja posebno je važna i normalna telesna težina, budući da je u organizmu gojaznih količina vode smanjena i do 15 odsto što vremenom oslabljuje funkcije organizma, a u slučaju operacije može da predstavlja značajan rizik po njen ishod.

U održavanju ravnoteže vode u organizmu dominantnu ulogu imaju bubrezi koji obavljaju čitav niz vitalnih funkcija, uspostavljaju homeostazu elektrolita, volumen i sastav telesnih tečnosti, oslobađaju organizam krajnjih produkata metabolizma, kao što su amonijak, urea, kreatinin i mokraćna kiselina. Ukoliko se poremeti funkcija bubrega štetne supstance se sakupljaju i ometaju rad mozga, srca i drugih organa, kao i kiselo-bazna ravnoteža. Rad bubrega kod zdravih ljudi treba proveriti analizom urina bar jednom godišnje, savetuje naš sagovornik, budući da poremećaj u njihovom radu može dugo da bude neprimećen.

Osim bubrega, i pluća igraju ključnu ulogu u održavanju kiselo-bazne ravnoteže (pH krvi iznosi 7,4). Sve dok suzdravi, mogu da je održe čak i kod preteranog unosa jabukovog ili drugog sirćeta ili kad veliki broj štetnih mikroba prodre u organizam. Međutim, kada je razmena gasova u plućima smanjena i time povećana količina ugljen-dioksida u krvi, smanjuje se pH i povećava njena kiselost. Na pojavu ove, takozvane respiratorne acidoze, ukazuje nedostatak vazduha, potreba da se dublje udahne, umor, slabost, gubitak snage, glavobolja. Ugljen-dioksid u organizmu može da bude povećan i kada su funkcije pluća normalne. To se događa u stresu i kada je osoba fizički neaktivna. Smetnje se mogu ublažiti kratkom šetnjom i dubokim disanjem bez ikakve upotrebe lekova.

Kalijum štiti srce

Elektroliti, takođe, održavaju optimalne funkcije i imaju svoje konstante. Kalijum, na primer, ne sme da pređe granicu iznad 5 mmola u litru plazme, jer u suprotnom nastaje poremećaj ritma i zastoj srca. Ako je kalijum snižen i tada postoji opasnost za srce i čitav organizam, a simptomi su malaksalost, opšta slabost, čak i paraliza skeletnih mišića. Profesor dr Mujović savetuje srčane bolesnike da uzimaju propisane doze kalijuma. Ovaj elektrolit je koristan i za zdrave osobe u preventivi srčanih bolesti i treba ga uzimati namirnicama. Najveći prirodni izvori kalijuma su sok od paradajza i banane. Uzimanje mineralne vode za nadoknadu ovog i drugih elektrolita trebalo bi da bude pod kontrolom lekara, budući da ista mineralna voda za jedan organizam može biti zdrava, a za drugi nepoželjna.

Na homeostazu utiče i kalcijum čije su normalne vrednosti u plazmi 2,4 mmol. Nadzor nad njim obavljaju paratiroidni hormon, kalcitonin i kalcitriol (vitamin De) koji je hormon bubrega i tri sinhronizovana organska sistema: bubreg, kosti i organi za varenje. Ukoliko se neki od njih poremeti, nastaje nedostatak ili višak koji u početku izazivaju nervne reakcije, kao što su tikovi i grčevi mišića, a pri većim odstupanjima može da nastane čak i zastoj srca. Zato se kalcijum uzima samo pod nadzorom lekara.

Krvni pritisak je, takođe, jedna od homeostatskih konstanti. Zavisi od količine krvi koje srce ispumpa u minuti i perifernog otpora krvnih sudova tokom proticanja krvi. Relativno je stabilan, ali ako se povisi ili snizi – stotinak činilaca mogu da budu uzrok njegove promene. Povećan pritisak je „tihi ubica”, upozorava naš sagovornik. U slučaju da srce (obavlja 100 hiljada otkucaja dnevno) pri svakom otkucaju mora da ga savlada, radi pod većim opterećenjem, uvećava se i remeti se funkcija. Da bi ga sačuvali, krvni pritisak treba redovno kontrolisati i po potrebi lečiti ga.

Imunološki sistem ima veliku ulogu u održavanju homeostaze. Kada oslabi, čitava organizacija odbrane popušta, ali se može popraviti jačanjem ćelijskog i opšteg imuniteta i to uzimanjem antioksidanata (vitamina Ce, E i koenzima Q10) i pravilnom ishranom. Otac medicine Hipokrat je govorio „Neka hrana bude vaš jedini lek“ I zaista, danas se pravilnoj ishrani daje posebno mesto u prevenciji mnogih oboljenja. Genetika, kao glavni činilac rizika za pojavu bolesti jeste, slikovito rečeno, oroz koji povlače navike ljudi. Kada se poremete funkcije, prihvatanjem zdravog stila života često se bolje uspostavlja ravnoteža od uzimanja lekova, naglašava naš sagovornik.

– Osim leukocita, imunološki sistem stvara i mnoge zaštitne supstance među kojima su i interferoni iz grupa alfa, beta i gama. Ima ih više od 150 vrsta, a proizvode se u obliku preparata rekombinantnom tehnologijom DNK i iz ćelija našeg organizma. U slučaju smanjenog imuniteta, klinički fiziolog ili imunolog procenjuju kada ih je potrebno uzimati i koliko. Pomažu u lečenju hroničnih virusnih infekcija, a u manjim dozama mogu da se uzimaju i preventivno. Povoljno dejstvo imaju i posle zračne i hemoterapije, budući da interferoni imaju i antitumorsko delovanje. Efekat interferona može se pojačati i hiperbaričnom oksigenacijom.

Učenje produžava zdravlje

Po rečima prof. dr Mujovića cilj fizioloških istraživanja homeostaze jeste očuvanje zdravlja. Starost se ne može zaustaviti, ali se vitalnost može produžiti i do stote. Suprotno uobičajenom verovanju da se starenjem nervne ćelije nepovratno gube, komunikacija među njima – kao što je na to ukazao veliki ruski fiziologIvan Petrovič Pavlov istraživanjima uslovnih refleksa – neprekidno se uspostavlja izgrađivanjem novih sinapsi. Sve dok se ove električne i hemijske veze grade, osvežava se centralni nervni sistem, a posredno i čitav organizam.

Američki fiziolog Artur Gajton je eksperimentalno dokazao da se svakodnevnim učenjem nekoliko novih reči i kod starijih od 60 godina uspostavljaju nove veze i time osvežavaju moždane ćelije. Učite, da biste bili zdravi, savetuje dr Mujović. Zato se ni posle penzionisanja ne smete povlačiti i odustati od znatiželje i stvaralačkog rada.