Iako se, svuda u svetu, verbalno, svi zakljinju da ce se boriti do poslednjeg grama druge - stvarnost je sasvim drugacija. Svakodnevno smo svedoci otkrivanja novih fabrika smrti (nedavno i na Pancevackom putu), na ulicama se oseca težak miris droge, a broj ljudi, mahom mladih, koji umire je dramatican. Ipak, ogromni profiti, a novac je danas, izgleda - sve, cine svoje: ne pomažu ni sporadicne ogromne zaplene raznih vrsta droga, od lakih, teških do sintetickih, sve to je - ništa.
       Da ni u Srbiji situacija nije bolja nego u svetu govori surov jezik brojki. Procenjuje se, zvanicno, da u našoj zemlji drogu redovno konzumira preko 100 hiljada ljudi, a crne slutnje pominju cak zapanjujucu cifru od 400 hiljada zavisnika! Istovremeno, i pored primetnih pomaka, društvo ne može da sagradi i obezbedi dovoljan broj stacionara za prijem zavisnika, a preventivni rad je više verbalan, nego praktican...
       Ipak, mahom pojedinci, poput oca Branislava u Crnoj reci, ili u Centrima za borbu protiv zavisnosti od droge, do sve javnijih nastupa crkve i crkvenih veledostojnika, pokazuju da ipak pred drogom ne sme da se ustukne i da je svaki spasen covek od ovog zla, ogroman dobitak... Tu se pridružuju i pojedini istraživaci, pisci i ekspertii... Dakle, front borbe protiv droge se širi...
       Na našem prebukiranom tržištu upravo se pojavila jedna fenomenalna knjiga: DROGE I TERORIZAM, gde su trojica uglednih naucnika prof. dr Radovan Jovic, prof. dr Andreja Savic i mr Rajko Kuljaca, na 384 stranice dali svoj puni doprinos širenju fronta u borbi protiv narkomanije, narkomafije i narkoterorizma. Recju, ubedeni smo da ova knjiga nikoga nece ostaviti ravnodušnim.
       Iz ove knjige izdvojili smo samo delic, šira verzija bice objavljena u specijalnom izdanju "SVEDOK Mysteri", vec od narednog cetvrtka, gde ce citaoci imati prilike da procitaju mnogo toga, pa do saveta - KAKO PREPOZNATI NARKOMANA U KUCI...
      
       Pretpostavlja se, a ima dosta istorijskih potvrda za to, da je jedno od prvih cuda koje je covek otkrio u prirodi bila psihoaktivna droga.
       Od tada pa do današnjih dana covek i droga su postali prijatelji.
       Droga je uvek bila tu - pored coveka, da ga "podrži" prilikom njegovih padova i slabosti.
       I vremena magijskog zanosa našeg prapretka, od doba covekove arhajske ekstaze do neurotskih strahova i strepnji našeg savremenika, zajedništvo coveka i droge piše svoju dugu istoriju evolucije sa neizmenjenom cinjenicom da je droga u svim vremenima donosila coveku lažne blagodeti "veštackog raja"!
       Medutim, kada je pao veo opijenosti i misticnosti koji i danas, više nego ikada, svojim avetinjskim ulepšanjem budi znatiželju ili daje lažnu nadu onima koji su izgubili svoju istinu ili ce tek izgubiti svoju slobodu i svoj ponos, postali su rob te droge i bolesni zavisnik do kraja života.
       Tako su druga polovina XX veka i pocetak XXI veka obeleženi, više nego bilo koje vreme u istoriji covecanstva, masovnom zloupotrebom psihoaktivnih droga na hladnim i otudenim scenama svetskih megalopolisa.
       Zato se, opravdano, postavlja pitanje može li savremena civilizacija da objasni eskalaciju ove subkulturne pojave i može li se odbraniti od njenih silovitih udara i naleta? Odgovor bi bio vrlo težak jer je narkomanija zadobila, preko interesne asocijalne grupacije ilegalnih proizvodaca i rasturaca zabranjenih opojnih droga, jakog saputnika na kojem su narkomani postali dvostruko zavisni.
       Ta grupacija je izrasla u pravu armiju placenih ubica mlade generacije u citavom svetu. Olako stecenim narkokapitalom, stekli su ekonomsku i politicku moc i zavladali svetom. Zato su oštrice borbe protiv ovog zla zatupljene, a veliki planovi i programi zaustavljanja epidemije narkomanije i odlucne borbe sa narkodilerima, narkomafijama i organizovanim kriminalom, stavljene pod tepih ili u "rolo" ormane da ih paucina i glodari pojedu. Interes profitera je pobedio coveka i sve njegove vrline, pa su ljudi postali roba kao i droga na "crnom tržištu".
       Droga je postala traženija i skuplja od života ljudi. Narkomanija sve više jaca, cak se razvija narkoterorizam do neslucenih razmera.
       Zloupotrebom droga najvitalniji deo mladosti ovog sveta tiho umire u pandemiji bolesti zavisnosti, dok istovremeno, armija mladih mafijaša, terorista i kriminalaca zgrce ogromni kapital prljavog novca kojim, polako ali sigurno, preuzima vlast nad osiromašenim narodima širom sveta. Ogromnom rušilackom i razarajucom moci, kao kakva aždaja, narkomanija u svom pohodu nasrce i na našu mladost i njihove živote na državu, njenu ekonomiju, politiku i bezbednost kao: neman današnjosti-bela kuga; opaka mora u prošlosti-crna kuga; sida i ebola današnjosti; variola vera u prošlosti; korektivni faktor razvoja društva i nataliteta; mafija mladih ljudi citavoga sveta; sumrak uspona i prosperiteta; posrtanje društva XXI veka; beda siromaštva i bolesti; uzrok socijalno-ekonomskih kriza; faktor rata i terora; faktor razaranja covekovih prava, da radi, živi i dobra stvara...
       Narkomanija, narkomafija i narkoterorizam kao sociomedicinski, politicki, ekonomski i bezbednosni svetski problemi javljaju se šezdesetih godina XX veka, a svoju kulminaciju dostižu u periodu 1991-2005. godine. Oni zadiru u sve pore coveka, i njegove licnosti, porodice, škole i najšire društvene zajednice na medunarodnom nivou. Naime, oni ugrožavaju: psihofizicko zdravlje i razvoj ljudskog bica, vaspitno-obrazovni, ekonomski, politicki i bezbednosni sistem društva u citavom svetu.
       To su razlozi za sistematsko i intenzivno istraživanje uzrocno-posledicne veze postojanja pandemije, narkomanije i organizovanog medunarodnog kriminaliteta u vezi sa ilegalnom proizvodnjom i krijumcarenjem psihoaktivnih i droga. Istraživaci neprekidno tragaju za najadekvatnijim rešenjem ovih kompleksnih problema i ublažavanju težih posledica po pojedince, porodice i društvene zajednice u celini.
       Suština navedenih problema stoji u klasicnom trouglu: covek-droga-društvo, u kojem svaki od tri osnovna identifikaciona faktora ove pojave ima svoj udeo.
       Narkomafija je predstavljena snabdevacem coveka drogom, koji postaje njen zavisnik i rob. Naime, narkoman-zavisnik postaje roba kao i droga, a akteri u ilegalnoj proizvodnji i prometu opojnih droga postaju problem politickog, ekonomskog i bezbedonosnog sistema svake zemlje. U zacaran krug krijumcarenja, vrlo profitabilne robe i delatnosti, pored mafije ukljucuju se državne institucije, vojni vrhovi, proizvodaci vojne opreme i savremenog naoružanja, policija, politicki pokreti i stranke. Samo po formi ilegalno, razvija se crno tržište koje je poprimilo medunarodne razmere. Tako je korupcija u svakoj demokratskoj zajednici postala jedan od gorucih problema državne strukture, pošto utice na vladavinu prava i unapredenje demokratskog društva, a negativne posledice te "bolesti" vode daljem siromašenju društva i naroda.
       Narkomanija, kao pokretac svih pomenutih sociološko-patoloških stanja, mogla bi se definisati kao pokret koji ljude pod dejstvom psihoaktivnih droga stvaraju bezbrižnim, odnosno one koji spavaju na lovorikama ogromnog, prljavog narkokapitala ostvarenim prodajom droga sužnjevima-narkomanima. To je stanje u kome droga svojim psiho-farmakološkim delovanjem uzrokuje nastanak fizickog i duševnog bola, oblikuje emocije svojstvene samo coveku i uvodi ga u jedan irealan svet šarenila, obmana i laži nazvanih halucinacijama.
       Kad je rec o pristupu država i nedunarodne zajednice u programima kontrole i rešavanja problema narkomanije i narkoterorizma, prave se velike greške. Tako se danas uglavnom govori o borbi protiv droge, umesto da govorimo o problemu odnosa coveka prema drogi. Što bi znacilo da nisu problemi u drogama, vec ljudima i njihovim socijalno-ekonomskom statusu. U našoj i svetskoj strucnoj literaturi, najcešce se govori o "uživanju" i zavisnicima na psihoaktivne droge, izuzetno retko o zloupotrebi, a nikako o obliku terora i diverzija prema mladom naraštaju, njihovim porodicama i najširoj društvenoj zajednici.
       U savremenom svetu droga je postala prava industrija smrti. Prisutna je na svim meridijanima i ne bira politicke režime, bogate ili siromašne, pravoslavce ili katolike, budiste ili islamiste! Ovo ce se lakše shvatiti prezentiranjem cinjenica iz 1996. godine, kada je prokrijumcareno raznih psihoaktivnih supstanca i prirodnih droga u vrednosti od oko 400 milijardi dolara, od cega je 1/3 ili 120 milijardi dolara iznosila zarada narkomafije i organizovanog podzemlja u SAD, a da je 2003. godine promet iznosio više od 1.200 milijardi dolara, a profit narkomafije 360 milijardi dolara.
       Otuda zakljucak da je droga postala izuzetna opasnost savremene civilizacije, cije posledice medunarodna zajednica još nije u dovoljnoj meri spoznala, niti uspostavila kontrolu da bi zaustavila ovu pošast, a tempiranu bombu koja otkucava u srcu civilizacije, demontirala. Time se pesimistima daje za pravo da postoje dobri izgledi da svetom zavlada narkomafija uz pomoc enormnog narkokapitala, odnosno droga!
       Terorizam koji vodi narkomafija vec duže vreme u citavom svetu, a posebno u Južnoj Americi ali i na Balkanu, u srcu Evrope, mnogo je opasniji od svih do sada poznatih vidova nasilja. Taj oblik nasilja sa pravom je dobio naziv narkoterorizam.
       Po brutalnosti, broju žrtava i po strašnoj vitalnosti, terorizam povezan sa ilegalnom proizvodnjom i trgovinom droga, ima sve poznate oblike posmodernog terorizma u svetu. Po svojim metodama delovanja, organizovanosti i agresivnosti, narkoterorizam spada u najgrublje vidove nasilja, koji je u nekim regionima sveta poprimio obeležja beskompromisnog rata. Basnoslovni profit od prodaje droge završava u prljavim poslovima narkomafije, a ne retko korumpiranje politicara, državnih cinovnika i drugih, organizovani kriminal i finansiranje terorizma i teroristickih grupa i organizacija, vodi slabim, kontrolisanim državama sa primesama privatnih, mafijaških društava, kao što je bio latino-americki slucaj u bliskoj prošlosti. Danas je zloupotreba psihoaktivnih supstanci, jedinjenja i prirodnih droga toliko raširena da obuhvata sve društvene grupe i slojeve, nezavisno od bilo kojeg kriterijuma i njihove pripadnosti. U tom smislu zloupotreba droga ima karakter transkulturalnog, transkonfensionalnog i transnacionalnog fenomena. Zloupotreba droga je postala prava pošast sveta i svih društvenih zajednica, jer nagriza i uništava društveno najzašticenija dobra civilizovanog društva, coveka i posebno dece, omladine i njihove porodice.
       Danas, de fakto i da ne postoji država u svetu u kojoj nije zavladala narkomanija. Prema proceni svetske zdravstvene organizacije (WHO) u svetu postoji oko dve stotine miliona narkomana koji dnevno konzumiraju oko 200 tona raznovrsnih narkotika i opojnih droga. Samo u SAD-u narkotike je zloupotrebilo 45 miliona, a redovno ih koristi više od 25 miliona. Svakodnevno se na kokain navikava još pet hiljada ljudi.
       Uzrocno-posledicna povezanost i zavisnost od ove pojave- narkomanije i narkoterora se ogleda i u enormnom porastu ilegalne proizvodnje i trgovine drogom i oružjem.
       Narkoman postaje roba kao i droga, a narkomafijaši i akteri u proizvodnji i prometu opojnih droga postaju problem sa politickog, ekonomskog, društveno-bezbedonosnog i socio-zdravstvenog aspekta. Ilegalno, samo po formi, razvija se crno tržište medunarodnog znacaja i dometa.
       U svemu tome bivša Jugoslavija i novonastale države nisu zaostajale. Naprotiv, došlo je do naglog porasta broja narkomana sa više od 150% u odnosu na broj utvrden 1990. godine. Opšti porast ilegalne trgovine drogom i oružjem, razne sankcije, gradanski rat i intervencija NATO pakta na SRJ 1999. godine su, nesumnjivo, uslovili takav trend razvoja narkomanije i narko-nasilja. Zbog znacaja delovanja mafije i neposredne povezanosti s terorizmom posebno se istakla svojom agresivnošcu albanska narkomafija na Kosovu i Metohiji. Njena organizovanost u krijumcarenju droga na zapad i dobavljanju oružja i vojne opreme na Kosmet, ukazuje da je uspešna i organizovana kao hobotnica, poput poznatih svetskih mafija.
       U odnosu na procenjeni broj narkomana u svetu poslednjih 10.-tak godina (1995-2005), koji je utrostrucen, a ilegalna proizvodnja i promet opojnih droga ucetvorostrucen, na prostorima bivše SCG postojao je isti trend (od 27.000 narkomana 1991. godine, skocio je u 2005. godini na više od 120.000 narkomana). Uspostavljena je dobro organizovana narkomafija i ilegalni promet droga povecan za cetiri do pet puta. Albanska narkomafija-besa sa Kosova i Metohije i Albanije, postala je vodeca u svetu i apsolutni gospodar crnog tržišta droga na Balkanu i u Evropi. Pojedinci, grupe i citave organizacije srpskih i crnogorskih mafijaša uspostavili su blisku saradnju sa narkomafijom-Besa, a poslednjih godina neke od tih grupa su se osamostalile i deluju po istom principu kao i sve velike narkomafije i karteli, na lokalnom i medunarodnom planu.
       Dobro osmišljena, planska i odlucna borba sa ovim globalnim problemom naše civilizacije vec kasni. Do danas se ta borba svodila na akcije državnih organa poput policije, carine ili pravosuda, što nije dalo prakticnih rezultata, jer narkomanija i narkoterorizam "cvetaju" u citavom svetu, a posebno u zemljama u tranziciji, u kojima vladajuce elite nisu obuzdale energiju destrukcije u neuredenoj društvenoj zajednici. A više od svega nisu mogle ni znale da ponude perspektivu, pa je ostala samo socijalna kontrola. Mašinerija za pravljenje novca ostala je u senci javne scene. U situaciji sive ekonomije pojavili su se beskrupulozni trgovci, a medu njima i nabavljaci i preprodavci droge, koji su izgleda podržavani baš od onih mocnika koji su ih u normalnim okolnostima, morali onemoguciti. Oni su znali da se u društvu kome su uzdrmani sami temelji, lako poseže za lažnom srecom, na ljudsku i društvenu neutemeljenost, na neostvarenost, na bezizglednu i dosadnu egzistenciju, pri cemu se odgovor nalazi u drogi i bekstvu od realnosti. U tome zavisnicima od iluzija "pomažu" narkodileri. Ti mafijaši postali su robovlasnici, koje je neophodno onemoguciti, kad su se zabrinjavajuce umnožili zavisnici od narkotika i kad su se mnogi pretvorili u robove droge.
       Narkomafija kod nas, bez obzira na sve preventivne i represivne mere, svakako je prisutna. Albanska narkomafija je i bila u prvom planu na svetskom nivou, a crnogorska i srpska mafija pocela je kriminalne aktivnosti sa naftom i cigaretama 90.-tih godina prošlog veka. Zatim je procvetala prostitucija, trgovina belim robljem i krijumcarenje psihoaktivnim drogama u dilu sa šiptarskom narkomafijom. Ipak, najveci novac se inkasira preko narkodilera. Pravila dilovanja droge odreduje veoma dobro organizovana albanska narkomafija (fisovi i besa). Tu je i medunarodna policija nemocna ili nedorasla da nešto ucini. Albanska narkomafija funkcioniše kao "švajcarski sat" i sa njom nema dila. Ona je okrutna i veruje samo sebi, a svaki eksces se "placa" glavom!
       Tako kompleksna problematika narkomanije i narkoterorizma ne može se rešavati policijsko-carinskim simbolicnim plenjenjem droga i simbolicnim kaznama sitnih dilera i "kurira", slucajno uhvacenih na delu vršenja krivicnih dela. Niti se ti problemi mogu rešiti brojnim seminarima i simpozijumima, senzacionalistickim novinskim clancima i intervjuima, najcešce strucno nekompententnih ljudi, pa i rukovodilaca, ili politickim govorima i obecanjima programa za odlucnu borbu sa ovim društvenim zlom.

Vreme odavno iscurelo       Ova knjiga ce postici puni uspeh ako dokaže i uveri javnost i državne organe, snagom cinjenica i istine, da je davno isteklo vreme za odlucnu plansku sveobuhvatnu istinsku borbu sa društvenim najvecim zlom narkomanije i narkoterorizma. Istovremeno, strucno i opravdano se mora delovati na sve karike istog lanca.       Takav program serioznog rada na suzbijanju narkomanije i narkoterorizma je od prvorazrednog nacionalnog i medunarodnog interesa. On je težak, veoma skup i dugotrajan. Što se kasnije ude u realizaciju tog projekta, to ce se platiti veca cena i sa više žrtava, ali ce se postaviti znacajan napredak u rešavanju kompleksnih problema narkomanije i narkoterorizma.

Pandemija narkomanije       Evolucija zloupotrebe psihoaktivnih droga imala je karakteristicne faze:       1. faza 1951 do 1980 brojala je 20.000.000 zavisnika (100%)       2. faza 1981 do 1990. brojala je 58.000.000 zavisnika (290%) i       3. faza 1991 do 2005. brojala je 200.000.000 zavisnika (1000%)              Obrt droga i kapitala u (milijardama $)       1. faza 1957 do 1980. promet droga 150-550 milijardi $ (100%)       2. faza 1981 do 1990. promet droga 584-917 milijardi $ (289,3%) i       3. faza 1991 do 2005. promet droga 1020-2100 milijardi $ (680,0%)