Заблуда да је наркоманија неизлечива, на жалост, скоро је опште проширена и у стручним круговима. Тежња за "Хемијским рајем", односно, "врата пакла која привлаче наркомане" и пошто прекину с узимањем дроге, последица су пре свега нарушене функције хипофизе. Свака наркоманска интоксикација је заснована на томе да изазове жлезде са унутрашњим лучењем на екскрецију, услед чега долази до ослобађања хормона среће, као што је на пр. серотонин. Временом долази до неспособности лучења ових хормона природним путем, како је Бог дао, па лечени наркомани остају у хроничној депресији или неком другом психичком проблему. Огроман број "излечених" наркомана окреће се алкохолу и завршавају у алкохолизму.

Нагли раст наркоманије је према пореклу (етиолошки) настао као пратилац противприродне потрошачке културе развијене у САД првом половином двадесетог века. Огроман и стално растући број тзв. "лузера" у друштву легитимне борбе заопстанак био је погодно тле за најбездушнију експлоатацију камуфлирану у идеологију "тржишне утакмице", односно "борбе за опстанак" и "селекције". У тим условима су господари овог друштва развили читаву религију зависничког менталитета, која је ванередно погодна за развој токсикоманија свих врста, као и за богаћење власника наркотика, који су нашли начин и средство да токсикоманима срећу продају, буквално на кашичицу.

Упоредо с овим за "неизлечивост" наркоманије, заслужна је погрешна терапеутска политика, која је у САД и у од њих зависном свету морала да прихвате веома штетну монополистичку политику власника хемијске индустрије. тзв. "хемијска конвенција" коју су у првој половини двадесетог века закључили Карнеги и Морган, предвиђала је да фактички дозвољена и развијана фармацеутска средства буду једино хемијска. Даље је популарисано узимање наркотика управо као вид терапије, одн. "психотерапије", како је популарисао прво Фројд, а дуго након њега његови ученици. Експлозија популаризације наркотика кроз психологију, извршена је употребом ЛСД, којег су развиле америчке тајне службе, а нарочито пропагандом коју је вршио амерички психолог Тимоти Лири. До данас неки психолози верују да је било успешног лечења шизофреније употребом ЛСД.

Ко прихвати да хемијским средствима монополиста који су створили наркоманију може иста бити лечена, у грдној је заблуди. На жалост, творци хемијске идеологије у служби светских монополиста превентивно и ефикасно сузбијају све алтернативне методе лечења који су у стању да сузбију наркоманију. Чак и ефикасни хемијски лекови, који свакако има, не примењују се у терапеутици која је под контролом господара хемијског картела.

У нашој земљи постоје неке ефикасне методе, нарочито развијене из совјетске медицине, која има потенцијал да се наркоман излечи и од њега постане здрав човек. Наравно, наркоманија је тешка, често смртоносна болест. Не треба заборавити да је она пре свега социјална болест, што се занемарује, као и то да је за њено лечење потребна читава друштвена акција. Не само у погледу превенције, него и у погледу искорењења криминалног картела који живи од зависнички идеологизованог становништва, којем продаје хемијску срећу. Тек с уништењем овог картела, може се водити озбиљна борба против те социјалне болести. Имамо на том пољу као пример успех Кине, и неуспех Индокине.

Никако не смемо да се предамо лажном ставу да је наркоманија неизлечива болест, јер то уверење шире управо шире они који су уклопљени у механизам њеног ширења. Не треба ни због тога осуђивати људе који се, борећи се против наркоманије, приклањају ставу о њеној неизлечивости. Ови добронамерни људи су у заблуди.

II deo

NARKOMANIJA - VRATA PAKLA

Obično razmišljamo da se najveće zlo današnjice - narkomanija dešava negde drugde i nekom drugom... A naše dete dugo spava, menja raspoloženje, uvek je u nekom novom društvu, tajno razgovara telefonom. Naravno, opravdanje za takvo ponašanje pronalazimo, ali da li posumnjamo da se i naše dete drogira?

Roditelji su često u zabludi da poznaju svoje dete. Najveći problem, kada je narkomanija u pitanju, su neupućeni roditelji i roditelji koji nisu spremni da se suoče sa problemom. Istraživanjem socijalne sredine i porodica iz kojih su registrovani narkomani došlo se do zaključka da porodica sa problemima u komunikaciji može pogodovati orjentaciji deteta prema lošem društvu i ulici, ali ne može se reći da su deca iz situiranih i zdravih porodica pošteđena ovih iskušenja, niti da su deca iz narušenih i siromašnih porodica predodređena da budu delikventi. Zdrava, stabilna porodica, u kojoj je komunikacija prisna i iskrena je dobar uslov za prevenciju svih oblika ekscesivnog ponašanja.

Danas su deca čest povod za svađu u porodici zbog nedoslednosti roditelja u njihovom vaspitanju. Na primer, ako majka dozvoli detetu noćni izlazak a otac zabrani, to je dovoljan razlog da oba roditelja provedu besanu noć i mimoivši se sa detetom na ulazu ili na ulici, odu nervozni i umorni na posao. A šta će dete raditi pre podne? Probudiće ga roditelji kada dođu sa posla. Dešava se da dete prevrne sto ako mu ručak nije po volji. Na očevu grdnju odgovara još agresivnije a uzajamni udarci nisu retkost. Da li se zapitate zašto je dete takvo? Da li ste nekad zavirili u njegov ranac i džepove? Da li ste se zapitali kakve su to šarene pilule kao bombonice? Otkud miris poput origana na njegovoj odeći?

Prvi džoint se pali sa 12 godina, dok sa 15 godina ekstazi postaje sastavni deo svake zabave. Kasnije u dečji život ulaze još opasniji narkotici – kokain i heroin. Precizan broj narkomana, naročito dece i mladih, nije poznat ali je poznato da je prvi kontakt sa drogom, naročito marihuanom, u osnovnoj školi a roditeljima i nastavnicima većinom promaknu početne telesne promene kod deteta kada je najuspešnije sprečavanje uzimanja droge.

Simptomi narkomanije

Telesne promene kod uzimanja droge su postupne i dugo vremena se mogu povezati sa bezazlenim uzrocima: omamljenost (pospanost) – zbog kasnog gledanja televizije; podočnjaci – kao posledica dugotrajnog učenja; gubitak apetita, prolivi i povraćanje – kao posledica trovanja hranom. Posebno obratite pažnju na: sužene ili proširene zenice, duboke tamne podočnjake, sasušene i ispucale usne, beo jezik, izbrazdan jezik, sporost i nesigurnost u govoru, bezrazložnu depresiju i bezrazložnu prenaglašenu veselost, poremećaj sna, uporne prolive i gubitak apetita.

Loše ocene, izostanci sa časova, dugi izlasci, česta promena društva, dugo telefoniranje, svađa sa ukućanima, izražena potreba za povećanjem džeparca – prvi su simptomi da je dete počelo da koristi neki narkotik. Pregledajte stvari u dečjoj sobi. Jeftinim inhalirajućim sredstvima (lepak, organski rastvarači i razređivači, aceton, benzin, hloroform, sprej lak za kosu, raspršivači za prostorije, plin za upaljače) naklonjena su deca. Posledice naglog udisanja tih supstanci mogu biti opasne po život. Nasilno ponašanje, agresija, poremećaj psihičkog stanja, gubitak pamćenja, glavobolja, krvarenje iz nosa, oštećenje mozga su jedne od posledica konzumiranja tih inhalirajućih sredstava.

Ekstazi je najpopularnije sredstvo za postizanje raspoloženja kod mladih na žurkama i rok koncertima. To su šarene tabletice na kojima je obično urezan neki znak. Prodaje se pre i u toku koncerta po niskoj ceni. Doza počinje da deluje posle 20 do 40 minuta. Osoba pod dejstvom ekstazija oseća povišeno raspoloženje, ima osećaj snage, sreće, bezbrižna je i spokojna. Prema drugima oseća posebnu naklonost i prijateljstvo. «Sreća» vašeg deteta posle nekog koncerta je i vaša sreća. Pustite ga da se «sito naspava» (omamljenost u snu traje i po 20 sati) i – snalazite se za opravdanje za školu... A šarene pilule u džepu vašeg deteta čekaju sledeću žurku.

Ali, nakon duže upotrebe, dolazi do oštećenja mozga, psihičkih problema kao što su konfuzija, depresija, paranoja. Organizam detete na ekstazi reaguje ubrzanim radom srca i ubrzanim disanjem, pritisak je povišen, pojačano je znojenje, dehidracija, visoka telesna temperatura, mučnina, nedostatak koncentracije, gubitak apetita, zapaljenje jetre i bubrega, grčevi na licu.

Ukoliko je dete toliko zašlo u začarani krug lažne sreće, neće mu promaći ni iskustvo sa heroinom. Njegove zenice su tada sužene, nosna duplja dehidrirana, češe se po telu jer ga neprestano svrbi. Smireno je, opušteno, odsutno. Gubi apetit i mršavi. Potreba za drogom se povećava, kako po učestalosti uzimanja tako i po povećanju doze.

Kokain uzimaju stariji maloletnici. Prilikom korišćenja ove najstarije, najrasprostranjenije, najpopularnije ubitačne droge osećaju euforiju, energičnost, pričljivi su i promenjena im je percepcija. Nemirni su, razdražljivi i zabrinuti. Njihovo ponašanje je bizarno, nestaloženo i nasilno. Kod njih je smanjena potreba za hranom i spavanjem, imaju vrtoglavice, grčeve mišića, paranoju. Krvni sudovi su suženi, rad srca ubrzan, bol u grudima. Postoji realna opasnost od prestanka disanja, srčanih i moždanih udara i kome.

«Maštovitost» maloletnih narkomana u kombinovanju sredstava za simirenje i protiv nesanice, lekova protiv bolova (Trodon, Valoron, Metadon), lekova protiv Parkinsonove bolesti ili aspirina sa alkoholom dovodi do fatalnog ishoda. Najaktuelniji i «elitni» narkotik je liker Apsint koji sadrži 65-75% alkohola i veoma snažnih pića. Pije se na iskap, brzo deluje i izaziva druželjubivost. Njegova osnovna «vrednost», kako kažu uživaoci ovog zelenog napitka, je što ne izaziva mamurluk. Njegov glavni sastojak je pelin koji ima visoki procenat biljnog sastojka tijona koji izaziva zavisnost i vizuelne halucinacije. Veće količine ovog pića dovode to teškog trovanja.

Socijalni poremećaji se javljaju kada je konzumiranje droge toliko odmaklo da je već nastupila potpuna fizička i psihička zavisnost: zanemarivanje škole, krađe novca i stvari iz kuće, kao i sa svih mesta koja su dostupna, odlasci od kuće i skitnja, odavanje prostituciji, teškim krađama i dilovanju droge kao načinima za pribavljanje sredstava. Upadljiva je telesna zapuštenost, apsolutno zanemarivanje fizičkog izgleda, odeće i prostora u kome žive.

Prva pomoć detetu pod dejstvom droge

Na početku uzimanja droge organizam većinom reaguje «odbojnošću». Mnogima je prvi susret sa drogom i poslednji zbog dramatično lošeg fizičkog i psihičkog stanja u koje zapadnu. Uporno, glasno, grčevito povraćanje zelenog, penušavog sadržaja, iznemoglost, čak i stanje kome su veoma opasni znaci trovanja drogom. U ovakvim slučajevima, vi ste jedina osoba koja mora pružiti neodložnu prvu pomoć. Sačuvajte hladnokrvnost da bi vaša pomoć imala efekta.

Prva stvar koju morate učiniti, ako je dete bez svesti, da ga okrenete na bok sa njegovom savijenom rukom ispod glave i da mu prebacite nogu preko noge koja je naslonjena na pod. Slobodnu detetovu ruku takođe prebacite napred. Ovaj takozvani « koma položaj» obezbeđuje stabilnost telu i sprečava gušenje prilikom povraćanja.

Oslobodite mu usta i po mogućnosti izvucite jezik napolje. Očistite usta od povraćane mase i proverite da li je sadržaj dospeo u dušnik. Pozovite Hitnu medicinsku pomoć i striktno se držite dobijenog uputstva do njihovog dolaska. Sačuvajte deo povraćanog sadržaja, ostatke tableta, praha ili drugih supstanci koje nađete u blizini deteta. Takođe pregledajte nozdrve i lice tražeći tragove praha. Pogledajte vene na rukama tražeći tragove uboda igle. Ovo su važne činjenice zbog terapeutskog postupka koji će biti brži ako zdravstveno osoblje zna koja droga je u pitanju.

Ishod lečenja od narkomanije

I pored napretka medicine i napora mnogih specijalizovanih ustanova, građanskih udruženja, Srpske pravoslavne crkve, humanitarnih organizacija i pojedinaca da se bolesnicima od ove teške bolesti pomogne, narkomanija je neizlečiva bolest koja ostavlja trajne posledice na psihičko i fizičko zdravlje. Simptomi zavisnosti traju i do 10 godina posle prekida uzimanja droge. Nedavna istraživanja pokazuju da simptomi lečenih narkomana dolaze i nestaju u mesečnim ciklusima bez nekog spoljnog faktora. Zavisnost je trajno prisutna u svesti i u ritmičkim razmacima (od 30, 60, 120, 180 dana i 1 i 2 godine) se javlja potreba za drogom.

Period oporavka od droge je vremenski dug i osobe koje su jednom bile u paklu droge moraju da se naviknu na ove simptome i da nauče kako da se sa njima nose. Paklena vrata ih privlače ceo život, ma kakvim pozitivnim sadržajem ga ispunili.

Da je narkomanija neizlečiva bolest potvrdila su istraživanja sprovedena početkom dvehiljadite. Utvrđeno je postojanje gena zaslužnog za ovu bolest. Ovaj gen se ne prenosi na svaku generaciju. Da bi se bolest razvila, potrebno je da se steknu određeni spoljašnji faktori. A današnji socijalni uslovi života: narušeni zdravi porodični odnosi, odsustvo ispoljavanja ljubavi, nežnosti, prisnosti i razumevanja, otuđenost i virtuelna komunikacija su poziv za bekstvo u veštački raj.

III deo

Масовна употреба дроге је нагло почела тек са успостављањем англосаксонског империјалистичког поретка. Британија је ратовала с Кином и отела јој Хонг Конг да би осигурала несметан извоз опијума за ту земљу. И Јапан је водио сличну политику у Кини.

Како се испоставило да је агресија неупоредиво ефикаснија кад се агресор удружи с домаћим кријумчарима и растурачима дроге, ову стратегију ратовања су специјалне службе САД користиле по целом свету. Опијум, кокаин, хероин, марихуана, постали су средства којима се финансирала свака њихова агресивна или субверзивна операција, чинећи ратовање конкурентнијим од комунистичких непријатеља.

Да би одвратили сопствену омладину, пролетаријат и средњу класу од критичког става према експлоататорској и агресивној политици политичког врха сопствене државе, створена је читава субверзивна култура у којој се промовисала читава једна нихилистичка противкултура, која је носила хомосексуализам, самодеструкцију, разврат и токсикоманије свих врста. Овим су успели да револуционарну енергију величанствено демократске америчке нације добрих предузетника и одговорних породичних људи претворе у трајно експлоатисане наркомане, неуротичаре, саможиве индивидуе чије су вредности сасвим изопачене.

Тој култури апсолутне зависности назив је рокенрол. Она је Вудстоком заменила не револуцију, већ традиционални добри поредак којим је постигла Америка све оно због чега јој се народи и данас диве. Зато борба против наркоманије мора да почне управо одвраћањем од заблуде по имену Рокенрол, што је иначе, био и шифровани назив за напад авијације НАТО на нашу отаџбину.

Разврат, психотропне супстанце и музика "на врат на нос" - питање престижног стила? Нађе бабе би побегле од тога главом без обзира, а дедови би га коцем по леђима. Али не и њихови потомци, "урбани сељаци".

IV deo

Тимоти Лири, амерички психолог који је "на научној основи" проппагирао употребу дрога. захваљујући политици која га је подржавала, упропаштене су генерације лаковерних Американаца и Европљана.

Потпуно изопачених вредности, овај болесни човек је оболевши од рака снимао своје умирање оставивши у аманет следбеницима да га емитују преко интернета, да би "демистификовао последњи табу - смрт".

Тимоти Лири је пред смрт изјавио да је његова идеја победила, јер је "најмоћнија и најновија дрога човечанства интернет - доступна читавом човечанству". Мислите о томе!

О Тимоти лирију, дакако улепшано, мада то тако ни не изгледа, видите на Википедији: http://sr.wikipedia.org/sr-el/Timoti_Liri

V deo

Већина дрога је производ великих фармацеутских компанија,војске или разних агенција.Тако је нпр. хероин био основни састојак препарата против кашља и зубобоље. ЛСД су користили ЦИА и америчка војска за "испирање мозга" и извлачење информација од таоца.

Иначе ЦИА је финансирала развој и истраживање разних психоактивних супстанци. Умешаност највиших државних и војних функционера у "послове" са дрогом је више него очигледна. Само податак да је за време рата у Вијетнаму преко 30% америчких војника користило хероин довољно говори.

Мада ЛСД није заступљен у Србији праву пошаст представља екстази.

И не верујем у озбиљну вољу државе (осим појединаца који се труде) у борби против наркоманије,јер нисам чуо и не знам ни једног наркомана који није могао да нађе где да купи шта му је требало. Па ако свако од нас може да нађе пут до дилера зашто не би могла и полиција. Хапсе се улични продавци и по неки локални дилер а она крупна багра остаје нетакнута.

VI deo

Што се рада полиције тиче, а на ову тему, отприлике, ја то некако овако разбирам...сви они знају ко се у сваком граду дрогира, ко пуши марихуану, ко дилује, ко снабдева али....ако полиција ухапси овог првог у ланцу, а тај је јако згодан доушник за ситне крађе и решавање осталих краткорочних случајева невезаних за дрогу, онда ће полиција морати да ухапси и оног изнад њега, а ако ухапси оног изнад њега онда ће да се приближи много већим зверкама којима никако не би смела да се приближи....и тако то иде у недоглед.

Ако ми као обични посматрачи знамо у нашим градовима шта се дешава, шта тек зна полиција али они једноставно немају полуге моћи у својим рукама да реше тај проблем јер се он (не)решава на неком другом месту које нема везе са добром вољом инспектора. Дрога је новац, а новац је моћ.

И још нешто да додам...никако ми се не свиђа наслов ове теме. Мислим и уверена сам да постоје многи који су се решили ове пошасти и који сада живе `нормалним` животом (намерно сам ставила -нормалан- под наводнике јер је питање шта је нормално и ако нисте наркоман), а излеченим наркоманима предрасуде и осуђивања никако не помажу.