Naziv shizofrenija znači rascep duše, raspadanje duševne ličnosti bolesnika. Uzrok ovom najčešćem duševnom poremećaju još nije pouzdano utvrđen. Zbog sličnosti nekih znakova ove bolesti sa ponašanjem i reakcijama koje se normalno sreću u pubertetu, smatralo se da je bolest posledica poremećaja u ovom periodu čovekovog života. Međutim, ta shvatanja su odbačena zbog javljanja shizofrenije kod osoba kod kojih je pubertet već odavno završen, i to bez naročitih teškoća. Ranije se ova bolest nazivala "mladalačko ludilo". Pošto se bolest može javiti i posle dvadest pete-tridesete godine, ovaj naziv odbačen je kao nepogodan.

Suština shizofrenije sastoji se u rascepkanosti, rasklimatanosti pojedinih psihičkih funkcija. One kod bolesnika nisu uništene, samo veza između njih je labava, tako da događaji ne aktiviraju u dovoljnoj meri osećanja, mišljenje, nagone i stremljenja ili ih, ponekad, aktiviraju preterano. Bolesnik se povlači u sebe. Zbog ovako nenormalne koordinacije psihičkih funkcija postaje nerazumljiv okolini i okolina njemu. Razvitak čovekov u celini, a naročito razvitak psihičkog života, stalni je proces obnavljanja i akcije. Razvitak psihičkog života najvećim delom zavisi od sredine, zajednice, drugih ljudi, jer je psiha, uglavnom, regulator održavanja odnosa između jedinke i sredine. Ako se pojedinac, što shizofreni bolesnik i čini, u periodu najaktivnije borbe povuče iz spoljnjeg sveta u svoj specifični, unutrašnji, gde vladaju sasvim drugačiji procesi, neupotrebljivi, i nekorisni za sredinu, onda dolazi, što je i epilog shizofrenije, do propadanja, zapuštanja bolesnikove ličnosti.

Početak bolesti je često neprimetan: pošto se najčešće javlja u mladalačkom uzrastu, teško ga je, ponekad, razlikovati od uobičajenih odstupanja u ponašanju mladih. Jedan od raznih znakova shizofrenog procesa jeste gubitak osećajne topline za najbliže srodnike (roditelje, braću i sestre). Na ovo se nadovezuje pad vitalnih dinamizama: čudna rasejanost, indiferentnost mladog bolesnika za sve što se dešava oko njega, nezainteresovanost za sopstvenu budućnost, za osvajanje započetog poziva.