U toku opšteg starenja organizma, nastaju i na arterijama izvesne promene, zbog kojih ti krvni sudovi postaju tvrdji i manje elestični.

Medjutim, prošla su vremena kada se smatralo da je arterioskleroza bolest starijih ljudi i da se retko javlja pre pedesete godine. Danas je, naprotiv, poznato da proces starenja arterija počinje mnogo ranije, a neki lekari istraživači tvrde da taj proces zapravo počinje već u toku prvih godina života i da su moguća oboljenja od arterioskleroze i mnogo ranije nego što se pre smatralo. Poznati su slučajevi infarkta miokarda i skleroze koronarnih krvnih sudova već u toku tridesetih godina života. Prilikom obdukcije osoba umrlih u razno doba života, od raznih bolesti i udesa, utvrdjeno je da se u zidovima arterija dogadjaju promene koje dovode ili su posledica skleroze. Tako su još pre desete godine života nadjene u zidovima arterija masne tačkice, pre dvadesete godine života masne pege, pre tridesete godine života fibrozne pločice, a izmedju tridesete i pedesete godine zakrečenja, krvarenja, ulceracije (ranice) i zgruševine. No, ipak se može reći da, najčešće, promene koje dovode do ozbiljnih posledica nastupaju posle 45-te godine života.

Arterioskleroza može da se razvija brže i da postane bolest usled dejstva raznih faktora, a u prvom redu zbog nepravilne ishrane, hroničnog trovanja, nasledja, nepravilnog lučenja unutrašnjih žlezda, neurednog života itd.

Ishrana ima najveći uticaj. Poznato je već odavno da od arterioskleroze obole ljudi koji preterano jedu, i to u prvom redu hranu koja sagrži masnoće.

U mnogim slučajevima arterioskleroza je nasledna. Prema tome, osobe u čijoj je porodici bilo arteriosklerotičara trebalo bi da od mladosti paze na hranu i jedu što manje masti, preradjevina od mesa i jaja.

Hronično trovanje duvanom može takodje da ubrza razvoj arterioskleroze, i to naročito na srčanim arterijama, što dovodi do teškog oboljenja srca.

Na nastajanje arterioskleoze utiču i žlezde sa unutrašnjim lučenjem: nadbubrežna žlezda i hipofiza, koje ubrzavaju, i polne žlezde, koje usporavaju razvoj ove bolesti.

Na osobi koja boluje od arterioskleroze, arterije koje se nalaze ispod kože su krivudave, tvrde i jače ispoljene. Lepo može da se vidi kako kucaju, a to kucanje postaje znatno jače posle napora ili usled vrućine. Najbolje se ove sklerotične arterije vide na slepoočnicama.

Skoro sve osobe koje boluju od arterioskleroze imaju visok krvni pritisak, a često je to prvi znak koji se u toku bolesti ustanovi.

Posle kraćeg ili dužeg vremena, zavisno od stepena arterioskleroze i visine krvnog pritiska dolazi do promena na srcu, i to bilo u vidu degeneracije srčanog mišića, bilo u vidu proširenja srčanih komora, koronarne skleroze, angine pektoris i infarkta.

Ako se skleroza brže i jače ispolji na arterijama mozga, dolazi do zaboravnosti, hronične glavobolje, a dosta često i do pucanja arterije i krvarenja u mozgu, koje izaziva paralizu (hemiplegiju) ili smrt. Često se javlja i zujanje u ušima i postepeno slabljenje sluha.

U poslednjoj fazi arterioskleoza dovodi do opšte slabosti i umne nesposobnosti usled teških promena na svim organima.

S obzirom na uzroke nastajanja arterioskleroze, osnovno je održavanje dijete. Važno je da se iz hrane potpuno izbace jela koja sadrže životinjsku mast, jaja i preradjevine od mesa, a da se jede što više povrća, voća, testa, krtog mesa i ribe. Preporučuje se da hrana bude što manje slana, a naročito ako uz arteriosklerozu postoji i povišeni krvni pritisak.

Pored dijetalne ishrane i lečenja jodom, važan je uredan život, bez preteranog fizičkog i umnog naprezanja. Preporučuju se svakodnevne šetnje, laka gimnastika, odmor i rekreacija u brdskim i šumovitim predelima.